Normalno je da se u stolici nađe malo sluzi. Međutim, ako vidite više sluzi nego što je normalno, možda ćete morati da se konsultujete sa lekarom. Evo šta morate znati.
Šta je sluz?
Sluz je gusta, gelasta supstanca. Naše telo prvenstveno koristi sluz da bi zaštitilo i podmazalo delikatna i osetljiva tkiva i organe. Sluz smanjuje štetu koju mogu izazvati bakterije, virusi i gljivice.
Takođe, sluz može štititi od želudačne kiseline ili drugih potencijalno štetnih tečnosti ili iritanata.
Prisustvo sluzi u stolici je uobičajeno. Kada ste zdravi, sluz je obično providna, bistra, pa se zbog toga uvek ne primećuje.
Takođe, može biti bela ili žuta.
Ako imate primetljivo pojačano prisustvo sluzi u stolici to može biti simptom nekog unutrašnjeg oboljenja. Evo nekih mogućih oboljenja koja mogu biti uzročnici pojave sluzi u stolici:
- Kronova bolest;
- cistična fibroza;
- ulcerozni kolitis;
- sindrom nervoznih creva;
- intestinalna infekcija;
- parazitska infekcija;
- malapsorcijski problemi;
- analne pukotine;
- analne fistule;
- kolorektalni kancer (rak debelog creva ili rektalni rak).
Kada pojava sluzi nije normalna?
Velika količina vidljive sluzi u stolici nije normalna pojava i može biti znak problema (većeg ili manjeg). Ako počnete da viđate sluz u vašoj stolici, nivoi izlučivanja su verovatno već povišeni. To ne mora obavezno značiti da imate problem, ali bi trebalo da vas natera da pratite situaciju.
Prekomernu pojavu sluzi u stolici ponekad prate i drugi simptomi, što može biti znak većeg oboljenja. Ovi simptomi uključuju pojavu krvi ili gnoja u stolici, abdominalnu bol, grčeve i nadimanje i promene u navikama pražnjenja creva.
Šta izaziva prekomernu pojavu sluzi u stolici?
Višak sluzi u stolici može biti znak gastrointestinalnog problema. Mukozna obloga pokriva zidove creva i štiti organizam od ostataka hrane, kao i od potencijalnih patogena u crevima.
Prema Svetskom žurnalu gastroenterologije, ako zapaljenski proces razbije ovaj mukozni sloj, može se desiti da izlučite više sluzi sa vašom stolicom. To daje patogenim elementima unutar vašeg debelog creva lakši pristup organizmu i potencijalno povećava šanse da se razbolite.
Iako virusi, kao što su oni koje prati obična prehlada ili grip, bivaju praćeni pojačanom proizvodnjom sluzi, to obično utiče samo na vaš respiratorni sistem. Retko dovodi do povećane pojave sluzi u stolici.
Dehidracija i konstipacija (zatvor) mogu takođe proizvesti višak sluzi ili bar dati izgled pojačane sluzavosti stolice. Ove promene se mogu desiti iznenada. Simptomi se mogu rešiti sami od sebe ili uz pomoć lekova. Promene nivoa prisustva sluzi takođe mogu biti rezultat upalnih gastrointestinalnih stanja koja zahtevaju lečenje. Ovi uslovi, kao i drugi mogući uzroci uključuju: Kronovu bolest, cističnu fibrozu, ulcerativni kolitis, sindrom iritiranih creva, intestinalnu infekciju, parazitsku infekciju, malapsorpcijske probleme, analne pukotine, analne fistule i rak debelog creva ili rektuma.
Kako se vrši dijagnoza?
Ne postoji tretman ovog stanja koji će odgovarati svim oblicima pojave sluzi u stolici. Za lečenje viška sluzi u stolici, vaš lekar će morati da dijagnostikuje i leči sve unutrašnje probleme koji mogu biti povezani sa upalom u vašem debelom crevu.
Većina lekara će započeti dijagnozu klasičnim fizičkim pregledom i analizom krvi. Rezultati ispitivanja daju vašem lekaru mogućnost razumevanja vašeg unutrašnjeg eventualnog zdravstvenog problema. Ako su potrebne dodatne informacije, vaš lekar može zatražiti više različitih testova. Ti testovi mogu uključivati:
- dodatnu analizu krvi;
- kulturu stolice;
- urinokulturu i analizu mokraće;
- kolonoskopiju;
- endoskopiju;
- snimanje (rendgen, CT sken, magnetnu rezonancu).
Za neke ljude, dijagnoza se može dobiti veoma brzo. Za druge, pronalaženje osnovnog uzroka može se sastojati iz više ciklusa, testiranja i ispitivanja.
Kako se leči pojava sluzi u stolici?
Kada vaš lekar napravi dijagnozu, ta dijagnoza će dalje odrediti lečenje. Promene u životnom stilu i životnim navikama mogu rešiti problem kod nekih ljudi. Sugestije mogu uključivati povećan unos tečnosti, hranu bogatu probioticima ili suplementima koji sadrže probiotike (bifidobacterium, lactobacillus), konzumaciju antiinflamatornih namirnica (niska kiselina, nezačinjena hrana), unošenje zdravih biljnih vlakana, zdrav balans ugljenih hidrata i masti.
Lekovi na recept i redovna nega mogu biti potrebni osobama sa hroničnim stanjima kao što su Kronova bolest, cistična fibroza, ulcerativni kolitis i sindrom iritiranih creva.
Kombinacija promena u vašim životnim navikama, lekovi i moguća hirurška procedura, mogu pomoći u oslobađanju od stanja koje izazivaju analne pukotine i fistule.
Ako vaš lekar otkrije rak, uputiće vas kod onkologa. To je specijalista koji će lečiti vaš kancer, pa će tretmani koje budete sprovodili pomoći da vam se smanje i olakšaju simptomi koje doživljavate.
Kakvi su izgledi ako imate sluz u stolici?
Nivo sluzi u stolici može se vremenom promeniti. Održavanje normalne proizvodnje sluzi i zdrave mukozne barijere u celom organizmu delimično zavisi od bakterija u vašim crevima. Ako ste nedavno uzimali antibiotike ili ste bili bolesni, možda ste primetili da se nivo sluzi menja. Ako se u roku od nekoliko nedelja ne vrati u normalu, treba tražiti medicinsku pomoć. Treba da vas pregleda gastroenterolog, lekar koji je specijalizovan za poremećaje gastrointestinalnog trakta. Obavezno pratite svoje simptome, koliko dugo ih doživljavate i šta ih, u bilo čemu, čini boljim ili lošijim.
Takođe je veoma važno obratiti pažnju na zdravlje vašeg debelog creva tako što ćete jesti hranu bogatu probioticima, vlaknima i tako što ćete piti dosta vode.
Sluz u stolici kod dece
Dva uobičajena razloga pojave sluzi u stolici kod male dece su infekcija i konstipacija. Dva druga razloga su rast zubića i eventualna osetljivost na neku namirnicu (na primer, kravlje mleko). Postoje i mnogo ozbiljniji razlozi za (velike količine) sluzi u stolici malog deteta, a to može biti neki zapaljenski poremećaj u crevima.
Pojava sluzi nije tako uobičajen razlog alergije na mlečne proteine, ali konstipacija može biti simptom. Detetu se može pojaviti sluz u stolici i zbog prehlade, na primer.
Slab apetit može, naravno, dovesti do konstipacije, jer dete manje jede, a možda i pije manje tečnosti nego što je dovoljno i potrebno.
Ako je dete izgubilo apetit zbog konstipacije, to je uobičajena situacija. Kada deca imaju zatvor, onda ne žele da jedu. Njihova creva i želudac se “prepakuju” kako ne bi bila gladna. Tada creva stvaraju sluz da bi odblokirala puteve.
Ako konstipacija ili prehlada prestanu, dete će nastaviti da jede normalno i stolica će povratiti svoj pređašnji izgled u roku od nekoliko dana.
Ukoliko je stolica vrlo mukozna ili pronalazite krv u stolici, definitivno se morate obratiti lekaru.
Tretman će zavisiti od toga šta izaziva pojavu sluzi. U mnogim slučajevima nije potrebno nikakvo specijalno lečenje. Stomačne infekcije i prehlade se leče samostalno i obično se stolica vašeg deteta vraća u normalu u roku od nekoliko dana. Jedan od mogućih načina da pomognete detetu je davanje probiotika.
Ako je sluz posledica zatvora, ublažavanje ovog problema će imati pozitivan efekat na količinu sluzi u detetovoj stolici.
Konstipacija kod dece se obično dešava zbog uvođenja neke nove namirnice u ishranu ili zbog povećanog unosa neke naminice (količinski). Mlečni proizvodi su vrlo čest razlog za konstipaciju, kao i pirinčane žitarice.
Tada možete pokušati da:
- smanjite mlečne proizvode;
- koristite ovsene kaše umesto pirinčanih;
- pojačate unos povrća i voća, kao i hleba od celog zrna.
Takođe, proverite da li dete pije dovoljno vode.
Ako dete i dalje ima zatvor i sluz u stolici, onda ga morate odvesti pedijatru.
Problem nervoznih creva kao uzrok pojave sluzi u stolici
Konstipacija, dijareja ili neprestano smenjivanje dijareje i konstipacije mogu biti simptom sindroma nervoznih creva. Ukoliko imate ovaj problem, potpuno je normalno da ćete videti sluz u svojoj stolici.
Jutro sa sindromom nervoznih creva je pravi izazov sa sve one ljude koji se bore sa ovim problemom. Stomak im se grči i imaju potrebu da budu pored WC-a u svakom trenutku. Zbog toga ovi ljudi ustaju za posao i po 2 sata ranije. Kada izađu iz kuće, često biraju puteve do posla na kojima znaju da će pronaći neki javni toalet.
Tačni simptomi i težina ovog sindroma mogu se razlikovati od čoveka do čoveka.
Šta uzrokuje ove ponavljajuće simptome abdominalnog bola, nadimanja, gasova, dijareje i zatvora?
Lekari nemaju baš najjasniju sliku o tome šta uzrokuje sindrom nervoznih creva. Međutim, istraživači imaju nekoliko teorija.
Pacijenti sa ovim sindromom mogu imati osetljivije debelo crevo nego drugi. Kod osoba sa ovim sindromom, mozak može uočiti kontrakcije u crevima akutnije nego što je slučaj kod drugih ljudi.
Imunološki sistem može drugačije reagovati na stres i infekciju kod ljudi sa ovim sindromom.
Hormonske promene mogu izazvati ovaj sindrom (70% onih koji pate od ovog sindroma su žene).
Neurotransmiter serotonin, koji se proizvodi u crevima može delovati na nerve digestivnog trakta. Oni koji imaju dijareju mogu povećati nivo serotonina u crevima, dok oni sa konstipacijskim sindromom imaju smanjen nivo količine.
Postoje tri vrste ovog sindroma: onaj sa konstipacijom (zatvorom), onaj sa dijarejom i onaj sa kombinacijom oba simptoma.
Sindrom nervoznih creva sa konstipacijom dolazi sa bolovima u stomaku i sa neugodnošću, nadimanjem i gasovima, kao i sa neuobičajenim odlaganjem ili neredovnim odlaskom u WC. Na kraju, osoba ima vrlo tvrdu stolicu sa mogućom pojavom sluzi u njoj.
Sindrom nervoznih creva sa dijarejom dolazi sa stomačnim bolom i neugodnošću i hitnom potrebom da odete u WC, nenormalno često pražnjenje creva i vodenu stolicu.
Svi mi imamo stomačne tegobe s vremena na vreme, ali osobe sa ovim sindromom imaju hroničan bol i neugodnost. Pored abdominalnih grčeva i nelagodnosti, simptomi sindroma nervoznih creva mogu uključivati:
- nadimanje;
- gasove;
- konstipaciju;
- dijareju;
- alterniranje konstipacije i dijareje;
- nekontrolisano pražnjenje creva koje može biti nepotpuno, teško ili urgentno;
- providnu ili belu sluz u stolici.
Da bi utvrdio da li su vaši digestivni problemi zaista sindrom nervoznih creva, lekari treba da pronađu makar dva od sledeća tri simptoma: pražnjenje oslobađa od bola i mučenja, postoji promena u tome koliko često idete u WC, stolica izgleda drugačije.
Ulcerozni kolitis kao uzrok pojave sluzi u stolici
Ulcerozni kolitis je bolest koja uzrokuje upale i čireve u podlozi kojom je obloženo debelo crevo. Obično utiče na donji deo i rektum. Ali to može uticati na celo crevo. Uopšteno, što više zahvati debelo crevo, to će biti gore.
Bolest može uticati na ljude svih starosnih doba. Ali većina ljudi koji ga imaju dijagnostikuju ga pre 30. godine.
Šta uzrokuje ulcerozni kolitis?
Stručnjaci nisu sigurni šta ga uzrokuje. Oni misle da bi mogao biti izazvan prekomernim reagovanjem imunološkog sistema na normalne bakterije u digestivnom traktu. Ponekad, ulcerozni kolitis mogu izazvati i druge vrste bakterija i virusa.
Veća je verovatnoća da ćete dobiti ulcerozni kolitis ako ga imaju druge osobe u vašoj porodici.
Koji su simptomi ulceroznog kolitisa?
Glavni simptomi su: bolovi ili teški grčevi u stomaku, dijareja, mukozna stolica i krvarenje iz rektuma. Poneki ljudi mogu imati groznicu, mogu izgubiti apetit i telesnu težinu. U teškim slučajevima ljudi mogu imati 10 do 20 dijareja dnevno.
Kronova bolest kao uzrok pojave sluzi u stolici
Kronova bolest je dugotrajno stanje koje izaziva upalu tkiva koje oblaže digestivni sistem. Upala može pogoditi bilo koji deo digestivnog sistema, od ustiju pa sve do rektuma, ali se najčešće pojavljuje u poslednjem delu tankog creva (ileum) ili u debelom crevu (kolon).
Uobičajeni simptomi mogu podrazumevati:
- dijareju;
- abdominalne bolove;
- umor (zamor);
- neželjeni gubitak telesne težine;
- krv i sluz u stolici.
Ljudi koji imaju Kronovu bolest ponekad mogu imati duge periode bez ikavih simptoma ili veoma blage simptome.
Tačan uzrok Kronove bolesti nije do kraja poznat. Svakako, naučnici sugerišu kombinaciju faktora koji mogu biti odgovorni. Ovi faktori uključuju:
- genetiku-geni koje nosite od svojih roditelja mogu povećati rizik od razvoja Kronove bolesti;
- imuni sistem-inflamacija može bizi uzrokovana problemom sa imunim sistemom koji napada zdrave bakterije u crevima;
- prethodnu infekciju-prethodna infekcija može biti okidač za nenormalan odgovor imunog sistema;
- pušenje cigareta-pušači sa Kronovom bolešću obično imaju mnogo teže simptome od onih ljudi koji ne puše;
- uticaje životne sredine-Kronova bolest je mnogo prisutnija u zapadnoj civilizaciji, a manje prisutna u siromašnijim zemljama.
Kolorektalni kancer (rak)
Rak debelog creva i rak rektuma mogu početi kao mali polip koji se može detektovati kroz redovan skrining kancera, kao što je kolonoskopija. Simptomi raka debelog creva uključuju promenu navika u crevnom pražnjenju ili krvarenje, ali često se može desiti da u početku nema simptoma. Uz rano otkrivanje, operaciju, zračenje ili hemoterapiju, može se doći do izlečenja.
Koji su simptomi kolorektalnog kancera?
U ranoj fazi, kolorektalni kancer obično nema simptome. Zbog toga su redovni pregledi važni jer je od izuzetnog značaja otkriti ga na vreme.
Ako imate simptome, najverovatnije će oni izgledati ovako:
- promene u navikama crevnog pražnjenja, uključujući konstipaciju (zatvor) ili dijareju koja ne prestaje;
- osećaj da se ne možete potpuno isprazniti ili osećaj da hitno morate da odete u WC;
- krvarenje ili neobični grčevi u vašem rektumu;
- tamni tragovi krvi u ili na vašoj stolici, ili duga, tanka, retka stolica;
- nelagodnost ili nadimanje u stomaku;
- neobjašnjiv umor, gubitak apetita i telesne težine;
- bol u karlici, koji se može pojaviti u kasnijim stadijumima bolesti;
- pojačana sluz u stolici.
Kada se treba obratiti lekaru?
Mnogo stvari može izazvati navedene simptome, tako da je uvek neophodna konsultacija sa lekarom kako biste saznali šta se dešava.
Ukoliko imate neki od ovih simptoma, zakažite pregled. Može se desiti da analiza krvi pokaže anemiju, pa bi i tad trebalo proveriti digestivni trakt jer krvarenje može biti iz njega zbog kolorektalnog karcinoma.
Lekar će najverovatnije izvršiti rektalni pregled. Takođe, može uraditi i sigmoidoskopiju ili kolonoskopiju – ovi pregledi podrzumevaju dugačku fleksibilnu cevčicu koja se postavlja u vaš rektum, tako da lekar može pronaći kancer ili bilo koje druge izrasline koje mogu prerasti u kancer.
Prevencija kolorektalnog kancera
Aspirin. Smatra se da nesteroidni antiinflamatorni lekovi kao što je aspirin, na primer, smanjuju rizik od kolorektalnog karcinoma. Ali, svakodnevna upotreba može izazvati ozbiljne probleme, kao što je gastrointestinalno krvarenje.
Ostavite cigarete. Većina ljudi zna da pušenje uzrokuje rak pluća i srčani udar. Ali malo ljudi zna da i kolorektalni kancer možete pridodati na ovu listu. Pušači imaju 18% veći rizik od nepušača da razviju kolorektalni kancer, a 25% njih da verovatno umre od ove bolesti.
Izbegavajte crveno meso. Brojne studije su povezale potrošnju crvenog mesa sa većim rizikom od kolorektalnog karcinoma, kao i ishranu sa teškim, obrađenim, slanim, dimljenim ili sušenim mesom.
