Alt u krvi povišen i smanjen – kako tumačiti rezultate, lečenje

Pri svakoj sumnji na problematično funkcionisanje jetre, lekari preporučuju analize i testiranja krvi jetre.

Pošto jetra pročišćava toksine u našem organizmu, njeno pravilno funkcionisanje je izuzetno važno.

Testovi za analizu krvi jetre su napravljeni tako da prikazuju dokaz da je neka abnormalnost, na primer upala ili oštećenje ćelija jetre, prisutna.

Analize krvi koje se najčešće koriste za utvrđivanje bolesti jetre su aminotransferaza (alanin aminotransferaza ili ALT) i aspartat aminotransferaza (AST). Pored ova dva testa, koristi se i alkalna fosfataza (ALP) da bi služila kao pomoćna dijagnoza.

ALT se uglavnom koristi kod pacijenata koji prijavljuju mučninu, povećanje kilograma, povraćanje, oticanje stomaka, bol u želucu i taman urin. Često se uz ALT kombinuju i drugi testovi, kao što su ALP i AST, pa se njihovim upoređivanjem dolazi do uzroka oštećenja.

Normalni nivoi ALT opsega idu od 7 do 56 jedinica po litru. Kada je u pitanju AST, onda je to od 10 do 40 jedinica po litru.

Povišeni nivoi ALT i AST mogu pokazati nivo oštećenja jetre kod pacijenta.

Uobičajeni uzroci povišenih AST i ALT rezultata su:

  • virusna infekcija jetre;
  • zloupotreba alkohola;
  • ciroza jetre;
  • hemohromatoza, šok i/ili srčani zastoj.

Mnogi lekovi mogu biti uzrok povišenih AST i ALT rezultata.

loading...

Manje uobičajeni uzroci abnormalnih ALT i ASP nivoa mogu biti razni toksini i autoimune bolesti.

Ljudi sa blago i srednje povišenim rezultatima AST i ALT, koji nemaju druge simptome, trebalo bi da u saradnji sa svojim doktorom prate stanje i da polako pronalaze uzrok koji leži u pozadini ovih rezultata. Monitoring je vrlo koristan kod nekih pacijenata kako bi se na osnovu toga određivala terapija.

Analiza ostalih enzima u jetri, može biti od pomoći i dati dodatne informacije o funkcionisanju jetre.

Kada primetite fizičke simptome koji vam ukazuju na problem sa jetrom, obratite se lekaru. Lekar će prvo preporučiti standardne analize krvi. Na taj način će utvrditi i izmeriti nivoe enzima jetre, tj. bilirubina. Ovaj enzim se dobija rastvaranjem hemoglobina. Žute je boje i izlučuje se u urinu i žuči. Ako su nivoi bilirubina povećani, to će ukazati na prisutvo neke bolesti. Međutim, dešava se da ovi rezultati budu sasvim u redu, ali da pacijent ima disfunkciju jetre. Zbog toga se rade specijalistički ili specifični testovi vezani za krv i jetru.

Ovi unapređeni testovi se rade tako što se pacijentu daju bezbedne doze paracetamola, aspirina i kofeina, a zatim se uzimaju uzorci pljuvačke i urina u određenim intervalima, pa se šalju na analizu kako bi se izmerila brzina funkcionisanja jetre i nivoi onih proizvoda koji nastaju tokom razlaganja paracetamola, kofeina i aspirina.

Drugi tip testova koji su vezani za jetru su testovi panela funkcija jetre. U okviru ovih testova se proučavaju uvećani nivoi ukupnih bilirubina ili TBIL, nivoi albumina, ALT, ALP i AST.

Aminotransferaze (AST, ALT)

Aminotransferaze su enzimi (proteini koji pomažu u ubrzavanju hemijskih reakcija u organizmu) koji se nalaze uglavnom u jetri, ali i u drugim tkivima, kao što su mišići. One su deo normalnih metaboličkih procesa u jetri i odgovorne su za prenošenje aminokiselina (komponenti od kojih su sagrađeni proteini) od jednog molekula do drugog.

ALT je ranije bio poznat kao serumska glutaminsko-piruvik transaminaza (SGPT), a AST kao serumska glutaminsko-oksaloacetska transaminaza (SGOT).

Nivoi ALT i ASP se dobijaju direktno iz uzorka krvi koji se šalje u laboratoriju radi merenja. Rezultati su obično dostupni za nekoliko sati i prijavljuju se lekaru koji je naručio analizu.

Normalni nivoi AST i ALT

Normalni nivoi AST i ALT mogu malo da se razlikuju u zavisnosti od referentnih vrednosti laboratorije. Uobičajeni opseg za normalan AST je između 10 i 40 jedinica po litru, a za ALT je između 7 i 56 jedinica po litru.

Blagim povećanjima se generalno smatraju ona koja su 2-3 puta veća od normalnog opsega.

Povišeni nivoi AST i ALT

Povišeni nivoi enzima jetre generalno označavaju neku vrstu oštećenja ili povrede jetre. Ovi nivoi mogu biti akutno povišeni, indikujući iznenadnu povredu jetre ili hronično povišeni, što ukazuje na stalno oštećenje jetre.

Osim trajanja, nivo abnormalne elevacije aminotransferaza je takođe značajan. U nekim uslovima elevacija može biti blaga, u skladu sa blagom povredom ili zapaljenjem jetre. Takođe, može biti ozbiljno povišena, verovatno 10 do 20 puta više od normalne vrednosti, što ukazuje na značajnije oštećenje jetre.

Bolesti koje ukazuju na abnormalne nivoe aminotransferaza

Najčešće bolesti koje uzrokuju abnormalno povišene ALT i AST su:

  • akutni virusni hepatitis, kao što su hepatitis A ili B;
  • hronični virusni hepatitis, kakvi su hepatitis B ili C;
  • ciroza jetre zbog dugotrajnog zapaljenja jetre;
  • oštećenja jetre zbog zloupotrebe alkohola ili alkoholna masna jetra;
  • hemohromatoza (genetsko stanje koje uzrokuje dugotrajno oštećenje jetre zbog gomilanja gvožđa u jetri);
  • smanjen protok krvi u jetri (zbog udara ili srčanog zastoja).

Lekovi koji uzrokuju abnormalne nivoe aminotransferaze

  • namerno predoziranje lekovima kao što je acetaminofen;
  • neki lekovi protiv bolova, kao što su diklofenak i dr.;
  • lekovi za snižavanje holesterola, statini;
  • neki antibiotici (sulfonamidi i nitrofurantoini);
  • neki lekovi za tuberkulozu;
  • neki antigljivični lekovi, npr. flukonazol i itrakonazol;
  • neki psihijatrijski lekovi, na primer triciklični antidepresivi;
  • neki lekovi protiv epilepsije, kao što su fenitoin, karbamazepin i valproinska kiselina.

Manje česti uzroci abnormalnih nivoa aminotransferaze

Postoje i mnogi drugi uzroci abnormalno povišenih nivoa enzima u jetri krvi, pored gore navedenih. Neki od ovih uzroka uključuju sledeće:

  • trovanje divljim pečurkama;
  • Vilsonova bolest, zbog prevelike količine bakra u jetri;
  • metastaza kancera do jetre;
  • kancer jetre;
  • autonapad imunološkog hepatitisa (imuni sistem tela napada ćelije jetre);
  • trudnoća;
  • inflamatorna bolest creva kao što je Kronova bolest ili ulcerativni kolitis;
  • kamenje u žučnoj kesi;
  • gojaznost, koja može prouzrokovati infiltraciju masti u ćelije jetre izazivajući zapaljenje (masna jetra);
  • nedostatak Alfa-1-antitripsina.

Evaluacija zdravih pacijenata za blage do srednjih povećanja nivoa aminotransferaze

Najvažniji korak u proceni pacijenata sa abnormalnim nivoima enzima jetre jeste da se uzme temeljna istorija bolesti i izvrše kompletni medicinski pregledi. Treba obratiti pažnju na sve lekove pacijenta, uključujući i lekove bez recepta i biljne lekove.

Bilo koja transfuzija krvi, istorijat intravenozne ili intranazalne upotrebe droga ili razmene igala, tetoviranje, seksualni kontakti sa nekim ko je moguće zaražen od virusnog hepatitisa, konzumacija alkohola, putovanje u strane zemlje i moguća konzumacija kontaminirane hrane, trebalo bi da se razmotre.

Dalje, pored testova transaminaze, potrebno je uraditi i druge testove za pregled funkcije jetre, kao što su krvni koagulacijski panel, nivo albumina i ukupan nivo bilirubina, kao i kompletna krvna slika. Skrining za virusni hepatitis takođe se rutinski radi da bi se otkrile eventualne aktivne infekcije jetre (akutne i hronične) ili da se utvrdi imunitet protiv ovih virusa ili kroz prisutne infekcije ili kroz vakcinacije.

U mnogim slučajevima, lekar može naručiti ultrazvuk jetre kako bi procenio strukturu jetre i bilijarskog stabla i kako bi utvrdio prisustvo kamenja u žuči koje može izazvati bolesti jetre.

Alanin aminotransferaza (ALT)

Alanin aminotransferaza test meri količinu ovog enzima u krvi. ALT se najčešće nalazi u jetri, ali i u manjim količinama u bubrezima, srcu, mišićima i pankreasu.

ALT se meri da bi se videlo da li je jetra oštećena ili obolela. Nizak nivo ALT se normalno nalazi u krvi. Ali, kada je jetra oštećena ili obolela, ona oslobađa ALT u krvotok, što čini da se nivo ALT poveća. Većina povećanja ALT nivoa uzrokovana je oštećenjem jetre.

ALT test se često vrši zajedno sa drugim testovima koji proveravaju oštećenje jetre, uklljučujući i aspartatnu aminotranfserazu (AST), alkalnu fosfatazu, laktat dehidrogenazu (LDH) i bilirubin. I ALT i AST nivoi su relevantni testovi za oštećenje jetre.

Zašto se radi ALT test?

Alanin aminotransferaza test se radi:

  • da bi se identifikovalo oboljenje jetre, naročito ciroza i hepatitis koji su uzrokovani alkoholom, drogama ili virusima;
  • da bi se utvrdio nivo oštećenja jetre;
  • da bi se saznalo da li je žutica uzrokovana poremećajem u krvi ili bolešću jetre;
  • da bi se pratili efekti lekova koji spuštaju holesterol i nekih drugih lekova koji mogu oštetiti jetru.

Rezultati –referentne vrednosti (povišene i snižene vrednosti) ALT

Alanin aminotransferaza (ALT) test meri količinu ovog enzima u krvi. Rezultati su obično dostupni u roku od 12 sati.

Normalne referentne vrednosti

Normalne vrednosti ili referentne vrednosti su samo vodič. Ovaj opseg varira od laboratorije do laboratorije, mada se zna šta su normalne vrednosti. Vaš izveštaj treba da sadrži opseg koji praktikuje vaša laboratorija. Takođe, vaš doktor će proceniti vaše rezultate na osnovu vašeg zdravlja i drugih faktora.

Normalne vrednosti bi trebalo da se kreću od 8 do 41 IJ po litru.

Ako su vrednosti povišene to može ukazati na mišićnu distrofiju, bolesti jetre i infarkt miokarda.

Povišene vrednosti ALT

Povišene vrednosti ALT enzima mogu indicirati oštećenje jetre, hepatitisa, ciroze, tumora, smanjenog protoka krvi kroz jetru, mononukleozu i pankreatitis.

Smanjene vrednosti ALT

Smanjene vrednosti ALT enzima obično indiciraju zdravu jetru.

Lečenje se odvija u skladu sa utvrđenom bolešću koja leži u osnovi povećanog nivoa ALT enzima u krvi.

loading...
Loading...

Još zanimljivog sadržaja: