Celokupan rad našeg organizma je poput mašine koja uspostavlja red i daje pogodne rezultate. Ako jedan deo ne funkcioniše kako treba, narušava se rad čitavog sistema. Kod svakog poremećaja, promene kod funkcionisanja tela se manifestuju putem različitih simptoma. Neophodno je pažljivo ih opaziti i prijaviti ih lekaru kako bi se na vreme eliminisali. Ovo pravilo pogotovo važi kada se radi o deci, a naročito bebama.
Bebe su malena bića čiji razvoj kreće još u utrobi majke. Razni faktori mogu uticati da njihov rast i razvoj budu na pravom putu. Ipak, neretko se dešava da dolazi do nekog poremećaja u funkcionisanju, pa se shodno tome roditelj mora obratiti lekaru kako bi se bebi pružila adekvatna terapija.
Ovoga puta govorićemo o hipertonusu kod beba, sa ciljem da roditelji koji primete neki od simptoma kod svog deteta, reaguju i pomognu mu na pravi i adekvatan način.
Šta je uopšte hipertonus?
Mišićni tonus podrazumeva napetost mišića koji omogućavaju da čovek vrši određene pokrete, a hipertonus je stanje kada su mišići napregnuti više nego što je poželjno u periodu kada mirujemo. Kod beba tonus mišića mora biti fiziološki kako bi ceo organizam funkcionisao na pravi način. Ljudski mišići se ne odmaraju čak ni kada spavamo. Postoji podatak da su oni uvek u većoj ili manjoj meri aktivni.
Mišićni tonus deluje kao sila kojom se naš mišić odupire kako se ne bi istezao. Zahvaljujući hipertonus mišićima pregibača, beba u stomaku može da zauzme položaj fetusa, koji joj omogućava da ispuni čitav prostor. Taj položaj podrazumeva stisnute pesnice koje su povijene uz trup. Kada bi beba u stomaku bila u svom opuštenom stanju, pretpostavlja se da ne bi uspela da se na tom mestu zadrži svih devet meseci. Kao što je i poznato, beba svoje prve pokrete pravi još u utrobi. Pokreti joj omogućavaju da upoznaje svet oko sebe. U određenom periodu nakon rođenja, beba počinje da pomera glavicu levo- desno, zatim da je podiže, da otvara pesnice i hvata predmete oko sebe.
Nešto kasnije, ona počinje i da sedi, puzi i hoda. Sve te radnje, kao i mentalni i fizički razvoj putem upoznavanja svog tela i okoline, omogućava joj tonus njenih mišića. Mišićni tonus pomaže bebi da na taj način prihvata okolinu i da istražuje. Smatra se da što je dete manje, mišićni tonus je veći. Razlog tome je položaj bebe u stomaku, gde su njeni udovi zgrčeni i pripijeni uz telo, pa prve prave pokrete, beba počinje da pravi tek kada se rodi. Nekad se dešava da je mišićni tonus ekstremno ili nedovoljno napet, i to remeti bebino pravilno funkcionisanje.
Hipertonus mišića predstavlja ekstremnu napetost. Mišići bebe nakon njenog rođenja su iz tog razloga fiziološki hipertonični. Do godinu dana bebe, tonus svih mišića bi trebalo da se podjednako smanjuje.
Položaj u kome beba spava u mnogome zavisi od položaja u kome je boravila u majčinoj utrobi, međutim taj isti položaj može nam biti pokazatelj hipertoničnosti kod bebe. U slučaju da je glava bebe savijena unazad, može biti da je to zbog tonusa njenih mišića. Ako je beba dosta aktivna u mrdanju nožicama, savija ih, prekrsti, odgurne vas, a dok pokrete ruku čini slabije, ne otvarajući svoje šake, pomeranje u nivoima grudi, možete posumnjati na hipertoničnost.
Po medicinskim podacima, zaključeno je da mišićni tonus beba u mnogome zavisi od njenog fizičkog stanja, konstitucije i nervnog sistema. Tonus mišića će se povećati kada beba izražava svoje nezadovoljstvo poput plakanja i vrištanja. Bebe koje se uzbuđuju brže imaće povećan tonus u odnosu na mirnije bebe, iz razloga što prave više pokreta od njih.
Uzrok hipertonusa kod bebe
Do poremećaja tonusa mišića kod bebe može doći zbog različitih uzroka. Problemi koji se javljaju u trudnoći mogu biti jedan od uzročnika. Poznato je da insuficijencija placente , odnosno stanje kada placenta ne obavlja svoju ulogu na pravi način, može doprineti hipertonusu kod beba. Ako je u toku perioda trudnoće, trudnica bila izložena stresnim situacijama kao i korišćenju raznih lekova, može doći do napregnutosti mišića po rođenju bebe.
Način na koji je tekao porođaj, posebno ako je obavljen putem carskog reza, može biti potencijalni uzročnik ovog oboljenja. Kao posledica oštećenja u mozgu i nervnom sistemu bebe javlja se hipertonus. Ta oboljenja mogu biti meningitis, porođajna trauma ili krvarenje. Da ne bi došlo do gore pomenutog ili bilo kog drugog oboljenja, dužnost trudnica je da uživaju u periodu u kome su sada i da sve brige ostave po strani.
Simptomi hipertonusa
Nakon rođenja, u porodilištu, neurolog obavlja pregled bebe ne bi li uočio neke nepravilne funkcije mišićnog tonusa. Neurološka oboljenja je teško otkriti u tom najranijem stadijumu, zbog fiziološkog hipertonusa. Simptome koji su karakteristični za ovo oboljenje i koje beba može ispoljavati su opšta napregnutost celog tela prožeta plačom i anksioznošću. Mišići i celokupno telo bebe je napeto, a glavu od samog rođenja beba drži čvrsto. Kada spava, nožice bebe su savijene a ručice pribijene uz telo. Beba često plače, budi se i nemirno spava.
Ono što je takođe karakteristično je osetljivost beba na različite zvuke, jer one burno reaguju, obično im se brada trese i češće bljuckaju nego bebe koje nemaju ovaj problem. Posle trećeg meseca života bebe, njene šake bi trebalo da budu otvorene, ali to se kod hipertonusa mišića ne događa.
Međutim, kada se beba stavlja da stoji u cilju izazivanja refleksa , ona prihvata i savija svoje nožne prstiće, dok ruke ne može da ispruži u potpunosti. Mnogi roditelji sve ove simptome ne shvataju na pravi način, pa se hvale svojim najbližima kako je njihova beba naprednija od ostale dece. Nedovoljna informisanost roditelja ili pak neupućenost od strane stručnijih lica, može izazvati izvesne propuste u rešavanju ovog problema. U slučaju da primetite simptome kod svoje bebe, javite se lekaru.
Posledice hipertonusa
U slučaju da se hipertonus ne izleči na pravi način i u pravo vreme, posledice mogu biti ozbiljne. Hipertonus mišića kod bebe smanjuje brzinu kojom se odvija njen celokupni razvoj. Kretanja bebe poput puzanja, sedenja, ustajanja i hodanja, ne odvijaju se u predviđenom periodu, nego se kasni sa daljim razvojem.
Lečenje hipertonusa kod beba
Nakon uspostavljene dijagnoze o hipertonusu kod bebe, fizijatar bi trebalo da obuči roditelje o vežbama i ostalim načinima koji će dovesti do normalizacije tonusa mišića bebe. Na taj način se detetu omogućava da se pokreće i razvija na pravi način. Sprovođenje određenih postupaka po savetu lekara, nije baš jednostavno, jer će se vasa beba protiviti.
Budite uporni i dosledni kako bi se tonus smanjio i da bi došlo do izlečenja. Kada bebu uzimamo na pravilan način, stavljamo je u adekvatan položaj pri povijanju i spavanju ovaj problem može da se prevaziđe na najbolji mogući način.
Vežbe
Za izlečenje hipertonusa kod beba neophodno je da radite određene vežbe, za koje će vas obučiti vaš lekar. U slučaju da se ne snalazite ili se bojite, proverite u obližnjoj bolnici da li postoji mogućnost da dovodite bebu na vežbe koje će obavljati fizijatar. Vežbe nisu teške, ali su svakako delotvorne.
Obično se primenjuju vežbe gde se pomeraju nožice kružnim pokretima ka spolja , savijanje nožica u kolenu i povlačenje ka bebinom stomaku, masaža bebinih vratnih žila radi opuštanja napetog tonusa mišića, okretanje bebe na stomak, hvatanje za ručice i povlačenje nazad.
Sve ove vežbe posle određenog perioda deluju blagotvorno i daju željene efekte. Jako je bitno primeniti ih na pravilan način i poslušati sve savete lekara, kako bi se problem hipertonusa rešio, a vasa beba nastavila da se razvija na pravi način.
