Suprarenalne žlezde, poznate i kao nadbubrežne žlezde, pripadaju našem endokrinom sistemu. One su par trouglastih žlezda, a svaka od njih je duga oko 5 cm i široka oko 2.5 cm. Locirane su na vrhovima bubrega.
Nadbubrežne žlezde su odgovorne za oslobađanje hormona koji regulišu metabolizam, funkciju imunog sistema i ravnotežu elektrolita u krvotoku.
Nadbubrežne žlezde pomažu u reagovanju tela i organizma na stres.
Građa nadbubrežne žlezde
Svaka suprarenalna žlezda se sastoji iz 2 različita tkiva: iz suprarenalnog korteksa i suprarenalne medule. Suprarenalni korteks služi kao spoljni sloj suprarenalne žlezde, a suprarenalna medula služi kao unutrašnji sloj.
Ova dva glavna regiona su inkapsulirana vezivnim tkivom koji je poznat kao kapsula.
Suprarenalni korteks (kora nadbubrežne žlezde)
Suprarenalni korteks je najveći deo žlezde i sastoji se od 3 zone: zona glomeruloza (spoljašnja zona), zona fascikulata (srednja zona) i zona retikularis (unutrašnja zona).
Zona glomeruloza je odgovorna za proizvodnju mineralokortikoida i to uglavnom aldosterona koji reguliše krvni pritisak i ravnotežu elektrolita.
Zona fascikulata je odgovorna za proizvodnju glukokortikoida, pretežno kortizola, što povećava nivo šećera u krvi putem glukoneogenaze, potiskuje imuni sistem i pomaže metabolizmu. Ova zona skriva kortizol kako na bazalnom nivou, tako i kao odgovor na oslobađanje adrenokortikotropnog hormona (ACTH) iz hipofize.
Zona retikularis proizvodi gonadokortikoide i odgovorna je za administriranje ovih hormona u reproduktivne regione tela. Većina hormona oslobođenih ovim slojem su androgeni. Glavni androgen koji je proizveden u ovom sloju je dehidroepiandrosteron (DHEA), koji je najobilniji hormon u organizmu i služi kao početni materijal za mnoge druge važne hormone koje proizvodi suprarenalna žlezda, kao što su estrogen, progesteron, testosteron i kortizol.
Suprarenalna medula
Suprarenalna medula se sastoji od posebnih ćelija koje se nazivaju hromafinske ćelije i koje se organizuju u grupama oko krvnih sudova. Ćelije u suprarenalnoj meduli proizvode epinefrin (poznad i kao adrenalin) i norepinefrin.
Ova dva hormona pripremaju telo za kriznu situaciju (za borbu ili beg) tako što povećavaju srčanu frekvenciju, smanjuje krvne sudove, povećavaju metabolizam, kognitivnu svest i stope disanja.
Vaskularna anatomija
Nadbubrežne žlezde zahtevaju veliko snabdevanje krvlju, kao što u isto vreme otpuštaju hormone direktno u krv. Ove žlezde spadaju u najviše prokrvljene organe u telu. Tri izvora arterija pružaju i održavaju snabdevanje krvlju ovih žlezda.
Superiorne nadbubrežne arterije su višestruki mali ogranci inferiorne frenske arterije, gde se srednja nadbubrežna arterija direktno grana iz abdominalne aorte. Inferiorna nadbubrežna arterija, koja se ponekad umnogostručuje, izlazi iz renalne arterije na obe strane. Nakon što su nadbubrežne žlezde snabdevene krvlju iz ovih arterija, krv prolazi kroz nadbubrežnu venu u levu renalnu venu ili direktno u inferiornu venu kavu na desnoj strani.
Patofiziološke varijante
Adisonova bolest. Ova bolest je poznata kao primarna nadbubrežna insuficijencija. To je bolest u kojoj nadbubrežne žlezde ne proizvode dovoljno hormona kortizola i često hormona aldosterona. Adisonova bolest je rezultat oštećenja nadbubrežnog korteksa i obično je rezultat autoimune bolesti u kojoj imuni sistem napada žlezdu. Iako je manje verovatno, oštećenje nadbubrežnog korteksa može se desiti i od tumora ili od određenih infekcija, kao što je infekcija HIV-om ili tuberkuloza.
Kušingov sindrom. Ovaj sindrom, u stvari, predstavlja poremećaj u kojem nadbubrežne žlezde proizvode previše hormona kortizola. Ovaj poremećaj može biti uzrokovan Kušingovom bolešću, u kojoj hipofiza luči previše adrenokortikotropnog hormona, što signalizira nadbubrežnim žlezdama da proizvode kortizol.
Nadbubrežni umor ili zamor. Ovaj poremećaj se može desiti kada produženi stres i neuhranjenost oslabljuju suprarenalne žlezde. Kada stres bude prisutan tokom dužeg vremenskog perioda, suprarenalne žlezde mogu ili smanjiti veličinu ili se uvećati. Ako ste izloženi produženom stresu, nadbubrežne žlezde mogu prekomerno proizvoditi hormone koji suzbijaju imuni sistem i stvaraju neravnotežu u normalnom nivou šećera u krvi.
Anatomija
Nadbubrežne žlezde su mali, žućkasti organi koji se nalaze na gornjim polovima bubrega u predelu koji se zove Gerota fascia. Desna nadbubrežna žlezda je piramidalna, a leva je više u obliku polumeseca i proteže se prema hilumu bubrega. U uzrastu od jedne godine, svaka nadbubrežna žlezda teži otprilike 1 g, a ova težina se povećava sa godinama, da bi na kraju dostigla težinu od 4 do 5 g. Snabdevanje arterijskom krvlju, kao što je rečeno, dolazi iz tri izvora, sa granama koje se pojavljuju iz inferiorne frenične arterije, renalne arterije i aorte. Venska drenaža teče direktno u inferiornu venu kavu na desnoj strani i u levu renalnu venu na levoj strani. Limfni tok ide medijalno do aortnih čvorova.
Svaka nadbubrežna žlezda se sastoji od dva različita dela: nadbubrežnog korteksa i nadbubrežne medule. Korteks je podeljen na tri zone. Od spoljašnje ka unutrašnjoj to su zone glomeruloza, fascikulata i retikularis.
Embriologija
Otkriven u šestoj nedelji gestacije, nadbubrežni korteks je izveden iz mezoderma zadnjeg stomačnog zida. Steroidna sekrecija iz fetalnog korteksa počinje ubrzo nakon toga. Zona glomeruloza i fascikulata koje liče na sazrele zone kod odraslih, detektuju se kod fetusa, ali čine samo mali deo žlezde; dok zona retikularis uopšte nije prisutna. Fetalni korteks preovlađuje tokom fetalnog života. Adrenalna medula je ektodermalnog porekla i nastaje iz ćelija neuronskog grebena koje migriraju do medijalnog aspekta korteksa koji se razvija.
Fetalna nadbubrežna žlezda je relativno velika. U četvrtom mesecu trudnoće, ona je četiri puta veća od bubrega. Međutim, pri rođenju ona čini samo trećinu veličine bubrega. Ovo se javlja zbog brze regresije korteksa fetusa pri rođenju. Skoro potpuno nestaje do prve godine života, a do četvrte ili pete godine, stalni tip adrenalnog korteksa se u potpunosti razvija.
Mogu se pojaviti i anatomske anomalije nadbubrežne žlezde. Pošto je razvoj nadbubrežnih žlezda usko povezan sa razvojem bubrega, agenaza nadbubrežne žlezde je obično povezana sa ipsilateralnom agenezom bubrega i spojene nadbubrežne žlezde su povezane sa spojenim bubregom.
Adrenalna hipoplazija se javlja u sledeća dva oblika.
Hipoplazija ili odsustvo fetalnog korteksa sa slabo formiranom medulom.
Dezorganizovani fetalni korteks i medula sa nepermanentnim korteksom.
Adrenalna heterotopija opisuje normalnu nadbubrežnu žlezdu na abnormalnoj lokaciji, kao što je unutar renalnih ili hepatičnih kapsula. Dodatno nadbubrežno tkivo (adrenalni ostaci) koje se obično sastoji samo od korteksa, ali se u nekim slučajevima nalazi i u kombinaciji sa medulom, najčešće se nalazi u širokom ligamentu ili spermatičnoj vrpci, ali se isto tako može naći i bilo gde u abdomenu. Prijavljeni su čak i intrakranijalni nadbubrežni ostaci.
Fiziologija
Adrenalni korteks. Nadbubrežni korteks luči sledeće tri vrste hormona: mineralokortikoide (najvažniji među njima je aldosteron). Njih izlučuje zona glomeruloza. Glukokortikoide (uglavnom kortizol) koji izlučuje zona fascikulata i u manjoj meri zona retikularis. Adrenalni androgen (uglavnom DHEA) koji se dominantno luči u zoni retikularis, a male količine se luče u zoni fascikulata.
Svi adrenokortikalni hormoni su steroidna jedinjenja dobijena iz holesterola.
Mineralokortikoidi
Aldosteron predstavlja 90% mineralkortikoidne aktivnosti, sa nekim aktivnostima kojima su doprineli deoksikortikosteron, kortikosteron i kortizol. Aldosteron promoviše reapsorpciju natrijuma i izlučivanje kalijuma bubrežnim tubularnim epitelnim ćelijama i distalnim tubulama.
Kako se natrijum reapsorbuje, voda ide pasivno i vodi do povećanja u volumenu ekstracelularnih tečnosti sa malim izmenama u koncentracijama natrijuma u plazmi. Konstantno povišen volumen ekstracelularnog fluida izaziva hipertenziju. Bez aldosterona, bubrezi gube znatnu količinu natrijuma i posledično, vodu, što vodi do teške dehidracije.
Kako se natrijum ponovo aktivno apsorbuje, kalijum se izlučuje. Disbalansi aldosterona dovode do hipokalemije i slabosti mišića ukoliko su nivoi povećani i do hiperkalemije sa srčanim toksičnostima ako su nivoi smanjeni. Pored zamene natrijuma kalijumom na bubrežnim tubulama, vodonik se takođe razmenjuje, iako u mnogo manjoj meri.
Stoga, uz višak aldosterona, može se razviti blaga metabolička alkaloza. Pored efekata aldosterona na bubrežne tubule, manji, ali slični efekti se primećuju na znojnim žlezdama i pljuvačnim žlezdama. Aldosteron stimuliše reapsorpciju natrijum hlorida i sekreciju kalijuma u kanalima za izlučivanje, što pomaže u sprečavanju prekomerne salivacije i očuvanju soli u vrelim klimatskim uslovima. Aldosteron utiče i na apsorpciju natrijuma u crevima, posebno na debelom crevu. Nedostatak može izazvati vodnjikavu dijareju iz neapsorbovanog natrijuma i vode.
Glukokortikoidi
Približno 95% glukokortikoidne aktivnosti dolazi od kortizola sa kortikosteronom. Kortizol ima mnogo efekata na organizam. On stimuliše glukoneogenezu u jetri stimulacijom uključenih enzima i mobilizacijom neophodnih supstrata, posebno aminokiselina iz mišića i slobodnih masnih kiselina iz masnog tkiva; istovremeno smanjuje upotrebu glukoze pomoću ekstrahepatskih ćelija u telu, a ukupni rezultat je povećanje nivoa glukoze u serumu (tačnije nadbubrežnog dijabetesa) i povećana količina glikogena u jetri.
Kortizol smanjuje skladištenje proteina u telu, osim u jetri, inhibirajući sintezu proteina i stimulišući katabolizam mišićnih proteina.
Kortizol ima klinički značajne antiinflamatorne efekte, blokirajući rane faze zapaljenja stabilizujući lizosomalne membrane, sprečavajući prekomerno oslobađanje proteolitičkih enzima, smanjujući kapilarnu propustljivost i, posledično, edem i smanjenje hemotakse leukocita. Pored toga, on izaziva brzo rešenje upale koje je već u toku.
Adrenalni androgeni
Nadbubrežni korteks kontinuirano luči nekoliko muških polnih hormona, uključujući DHEA, DHEA sulfat, androstenedion i 11-hidroksiandrostenodion, sa malim količinama ženskih polnih hormona progesterona i estrogena. Većina efekata proizilazi iz ekstra-adrenalne konverzije androgena u testosteron. Svi imaju slabe efekte, ali verovatno imaju ulogu u ranom razvoju muških seksualnih organa u detinjstvu i imaju važnu ulogu kod žena tokom puberteta.
Adrenalna medula
Nadbubrežna medula je sasvim drugačiji entitet. Epinefrin (80%) i nerepinefrin (20%), sa minimalnim količinama dopamina, izlučuju se u krvotok zbog direktne stimulacije oslobađanjem acetilholina iz simpatičkog nerva. Ovi hormoni su odgovorni za povećanje izlaznih otvora srca i vaskularnog otpora, kao i za sve fiziološke karateristike stresnog odgovora.
Pedijatrijska adrenalna insuficijencija ili Adisonova bolest
Adrenalna insuficijencija se može klasifikovati kao primarna, koja se javlja kada je sama nadbubrežna žlezda disfunkcionalna ili kao sekundarna, koja se još zove i centralna adrenalna insuficijencija, koja se javlja kada nedostatak lučenja hormona koji izdaje kortikotropin iz hipotalamusa ili adrenokortikotropni hormon iz hipofize dovode do hipofunkcije nadbubrežnog korteksa.
Adrenalna insuficijencija se dalje može klasifikovati kao urođena ili stečena.
Klinička sumnja je važna jer prezentacija pacijenata sa adrenalnom insuficijencijom može biti podmukla i suptilna. Dijagnoza insuficijencije nadbubrežne žlezde se potvrđuje ako je nivo serumskog kortizola manji od 18 mcg/dL u prisustvu znatno povišene koncentracije ACTH seruma i aktivnosti renina u plazmi. Na osnovu normativnih podataka kod dece različitog uzrasta, insuficijencija nadbubrežne žlezde se registruje ako je serum koncentracije kortizola manji od 18 mcg/dL 30-60 minuta nakon primene 250 mcg kozintropina.
Ovi kriterijumi se ne mogu primenjivati na bebe koje su se prerano rodile, koje imaju nisku kortizolsku sekreciju i smanjeno vezivanje kortizola na proteine nosioce.
Adisonova bolest je, dakle, poremećaj koji se javlja kada vaše telo proizvodi nedovoljnu količinu određenih hormona koje proizvode nadbubrežne žlezde. Kod Adisonove bolesti, nadbubrežne žlezde proizvode premalo kortizola i nedovoljne nivoe aldosterona.
Ova bolest se javlja u svim starosnim grupama i pogađa oba pola. Ona može biti opasna po život.
Lečenje Adisonove bolesti podrazumeva uzimanje hormona kako bi se zamenile nedovoljne količine i kako bi se aktivirali efekti koje inače proizvode prirodni hormoni.
Simptomi Adisonove bolesti se obično razvijaju sporo i mogu uključivati: ekstremni zamor, gubitak težine i smanjen apetit, nizak krvni pritisak, čak i nesvesticu, hipoglikemiju, mučninu, dijareju ili povraćanje, bol u stomaku, bolove u mišićima ili zglobovima, razdražljivost, depresiju, gubitak kose ili seksualnu disfunkciju kod žena, kao i zatamnjenje kože ili hiperpigmentaciju.
Kušingova bolest
Kušingov sindrom se javlja kada je vaše telo izloženo visokim nivoima hormona kortizola dug vremenski period. Ova bolest se ponekad naziva i hiperkortizolizam, a može biti izazvana upotrebom oralnih kortikosteroidnih lekova.
Previše kortizola može da proizvede neke značajne znakove Kušingovog sindroma – masnu grudvicu između ramena, zaobljeno lice i ružičaste strije na koži. Ovaj sindrom može dovesti do visokog krvnog pritiska, propadanja kostiju i povremeno do dijabetesa tipa 2.
Tretmani i lečenja Kušingovog sindroma mogu vratiti i normalizovati produkciju kortizola na neke standardne nivoe. Što se ranije počne sa lečenjem, bolje su šanse za oporavak.
Znaci i simptomi Kušingovog sindroma mogu se razlikovati u zavisnosti od nivoa viška kortizola. Zajednički znaci i simptomi uključuju progresivnu gojaznost i promene na koži.
Lečenje Kušingovog sindroma
Tretmani za Kušingov sindrom su napravljeni tako da smanjuju visok nivo kortizola u vašem organizmu. Najbolji tretman će zavisiti od uzroka sindroma. Opcije lečenja uključuju smanjivanje upotrebe kortikosteroida, operaciju, zračenje i lekove.
Dužina vašeg oporavka od Kušingovog sindroma zavisiće od težine i uzroka vašeg stanja. Morate biti strpljivi jer niste razvili Kušingov sindrom preko noći, pa ga nećete ni izlečiti tako brzo. Prirodni načini lečenja takođe mogu pomoći. Povećajte lagano svoje aktivnosti, vežbajte. Vašim oslabljenim mišićima je potreban sporiji pristup. Jedite razumno. Hranljive namirnice i zdravi suplementi će pružiti dobar izvor goriva, a mogu vam pomoći da izgubite višak kilograma koje ste dobili od Kušingovog sindroma.
Povećajte unos kalcijuma i vitamina D, jer kada se ova dva vitamina i minerala uzimaju zajedno, vitamin D pomaže da se lakše apsorbuje kalcijum.
