Gde boli pankreas i šta uraditi?

Šta je pankreas? Pankreas je duga spljoštena žlezda koja se nalazi duboko u stomaku.

Pošto pankreas nije vidljivo prisutan, niti posebno primetan u našem svakodnevnom životu, većina ljudi ne zna mnogo o pankreasu, kao što zna o nekim drugim organima i delovima tela.

Međutim, pankreas je vitalni deo digestivnog sistema i kontrolor nivoa šećera u krvi.

Gde je pankreas? Pankreas se nalazi duboko u stomaku. Deo pankreasa je “usendvičen” između stomaka i kičme. Drugi deo je smešten u krivini duodenuma (prvi deo tankog creva). Da biste vizuelizirali položaj pankreasa pokušajte ovo: spojite palac i malić desne ruke, a ostala tri prsta držite spojeno i pravo.

Zatim postavite ruku na sredinu vašeg stomaka ispod donjih rebara ka levoj strani. Vaša ruka će biti na približnom nivou vašeg pankreasa. Zbog duboke lokacije pankreasa, kancer pankreasa je retko kad očigledan, tj. ne može se osetiti fizičkim pregledom stomaka niti pritiskanjem abdomena. Ovo objašnjava zašto se većina simptoma pankreasnog karcinoma ne pojavljuje sve dok tumor ne postane dovoljno velik da ometa funkciju ove žlezde ili drugih organa pored njega (želudac, dvanaestopalačno crevo, jetra, žučna kesa).

Oblik i delovi pankreasa. Glava je najširi deo pankreasa. Glava pankreasa se nalazi na desnoj strani stomaka i smeštena je u krivini duodenuma. Srednji deo pankreasa je zapravo deo glave pankreasa koji je zakačen na zadnjem delu stomaka. Ovaj deo pankreasa obuhvata dva veoma važna krvna suda: superiornu mezentričnu venu i superiornu mezentričnu arteriju. Vrat pankreasa je najtanji deo žlezde između glave i tela pankreasa. Telo je središnji deo pankreasa i nalazi se između vrata i repa. Superiorna mezentrična vena i arterija prolaze iza ovog dela pankreasa. Rep je tanak vrh pankreasa na levoj strani stomaka, u neposrednoj blizini slezine.

Funkcije pankreasa. Pankreas ima dve funkcionalne komponente. Pankreas je, u stvari, sastavljen od dve žlezde koje su praktično izmešane u jedan organ.

Najveći deo pankreasa je sastavljen od tzv. egzokrinih ćelija koje proizvode enzime koji pomažu u varenju hrane. Ove egzokrine ćelije oslobađaju svoje enzime u niz progresivno većih kanala koji se udružuju kako bi se formirao glavni kanal pankreasa. Glavni kanal vodi dužinom pankreasa i ispušta tečnost koju proizvode egzokrine ćelije u duodenum, tj. u prvi deo tankog creva.

Druga funkcionalna komponenta pankreasa je tzv. endokrini pankreas. On je sastavljen od malih ostrva ćelija, nazvanih Langerhansova ostrvca. Ove endokrine ćelije ne oslobađaju svoje sekrecije u kanale pankreasa već oslobađaju hormone, kao što su insulin i glukagon, u krvotok, a ti hormoni pomažu u kontroli nivoa šećera u krvi (glukoze).

loading...

Razumevanje dve funkcionalne komponente pankreasa je važno iz dva razloga. Prvo, ako rastu veliki tumori pankreasa oni će uticati na obe važne telesne funkcije. Kada tumori blokiraju egzokrini sistem, pacijenti mogu razviti pankreatitis i bol zbog abnormalnog oslobađanja digestivnih enzima u supstancu pankreasa, umesto u crevo, i mogu razviti probavne probleme kao što je dijareja, ali i veće probleme, kao što je nepotpuno varenje hrane.

Kada tumori uništavaju endokrinu funkciju pankreasa, pacijenti mogu razviti šećerni dijabetes (abnormalno visok nivo šećera u krvi). Drugi razlog zbog kojeg su dve funkcionalne komponente pankreasa važne za razumevanje jeste to što se tumori mogu pojaviti u bilo kojoj komponenti. Ogromna većina tumora pankreasa pojavljuje se u egzokrinom delu, a ti kanceri izgledaju kao kanali pankreasa pod mikroskopom.

Ovi tumori se zato nazivaju “kanalnim adenokarcinomima” ili jednostavno “adenokarcinomi”, tj. rak pankreasa. Manje uobičajeno, tumori nastaju iz endokrine komponente pankreasa i ti endokrinalni tumori se nazivaju “neuroendokrinim tumorima pankreasa”.

Kako sve to funkcioniše? Pankreas je integralni deo digestivnog sistema, a tok digestivnog sistema se često menja zbog hirurškog tretmana raka pankreasa. Hrana se prenosi od usta do stomaka, a zatim do jednjaka. Ezofagus je tubus koji se spušta iz usta do stomaka. U stomaku, jednjak probija u stomak gde digestivne kiseline, koje stomak stvara, razlažu hranu.

Od želuca, delimično svarena hrana teče direktno u prvi deo tankog creva. Ovde se stapa sa žuči iz jetre i digestivnim enzimima iz pankreasa i ulazi u digestivni sistem. Duodenum potom vodi do drugih delova tankog creva, u jejunum i ileum, gde se odvija dalja probava hrane. Ileum se zatim isprazni u debelo crevo i, na kraju, kompletan digestivni materijal izlazi iz tela kroz anus.

Problemi i poremećaji. Problemi sa pankreasom mogu uticati ne ceo organizam. Ako pankreas ne proizvodi dovoljno digestivnih enzima, na primer, hrana neće biti pravilno apsorbovana. Ovo može dovesti do gubitka težine i dijareje. Langerhansova ostrvca su odgovorna za regulisanje nivoa glukoze u krvi. Prevelika proizvodnja insulina će povećati rizik od dijabetesa, a nivo glukoze u krvi će porasti.

Pankreatitis. Pankreas može boleti ako bolujete od pankreatitisa. Pankreatitis prosto znači zapaljenje pankreasa. Postoje dve vrste pankreatitisa: akutni i hronični. Uzroci i jednog i drugog su vrlo slični, jer je 80-90% njih uzrokovano zloupotrebom alkohola i kamenčićima u žuči.  ostali uzroci mogu biti lekovi, hemijska izloženost, traume, nasledne bolesti, infekcije, hirurške procedure i visok nivo masnoća u krvi.

Simptomi akutnog pankreatitisa. Simptomi akutnog pankreatitisa najčešće počinju abdominalnim bolom u centru ili gornjem levom delu stomaka. Bol u stomaku se može pojačavati nakon jela ili kada legnete. Ostali simptomi mogu uključivati:

  • mučninu;
  • groznicu;
  • brze otkucaje srca;

Teški simptomi i znaci akutnog pankreatitisa se mogu prikazati kroz promenu boje kože oko pupka ili na levoj strani tela između rebara i kuka. Nekrozni pankreatitis je teška forma akutnog pankreatitisa koga karakteriše nekroza u i oko panreasa.

Hronični pankreatitis. Simptomi hroničnog pankreatitisa mogu ili ne moraju uključivati bol u stomaku, ali mogu podrazumevati:

  • krvarenje zbog anemije;
  • probleme sa jetrom (žutica);
  • gubitak težine;
  • nedostatak hranljivih namirnica i nemogućnost da organizam proizvede insulin, pa to dovodi do dijabetesa.

Dijagnoza pankreatitisa (akutnog i hroničnog) se vrši na sličan način. Uzima se u obzir istorija bolesti pacijenta, potom se vrši fizički pregled, a naručuju se i razne analize.

Lečenje. Iako se akutni pankreatitis ne bi trebao lečiti kod kuće, postoje koraci koji mogu pomoći u sprečavanju ili smanjenju simptoma. Glavni faktori rizika za pankreatitis su teška konzumacija alkohola i istorija pojavljivanja kamenca u žučnoj kesi. Lečenje akutnog pankreatitisa se vrši prema osnovnom uzroku. Teški akutni slučajevi pankreatitisa se leče u bolnici ili se postavlja cilj da se smanje simptomi uz pomoć potpore drugim telesnim funkcijama da bi se pankreas mogao povratiti i oporaviti od upale.

Lečenje hroničnog pankreatitisa se sprovodi uz pomoć lekova koji ublažavaju bolove, ali i uz pomoć promene načina ishrane. Nekim pacijentima se daju oralni pankreasni enzimi, u obliku pilule, kako bi se pomoglo u probavi hrane, dok je nekim drugim pacijentima potreban insulin.

loading...
Loading...

Još zanimljivog sadržaja: