Demencija, odnosno dementni sindrom ili senilnost kako se u narodu najčešće naziva, predstavlja oblik vrlo složenog poremećaja koji se značajno odražava na gubitak kongitivnih funkcija.
Ova vrsta poremećaja, prvenstveno je karakteristična po tome što se manifestuje u starosti, tačnije posle šezdeset pete godine života, pa se upravo zbog takve činjenice neretko naziva i staračka demencija. Nešto ređe, demencija se može manifestovati i pre šezdeset pete godine, tačnije već u šezdesetoj godini života.
Postoji nekoliko oblika demencije, a jedan od najčešćih, definiše se kao prisustvo Alchajmerove bolesti. Naime, kod oko pedeset procenata osoba kod kojih je izražena demencija, može se dijagnostikovati Alchajmerova bolest.
Osim kroz prisustvo Alchajmerove bolesti, demencija može biti izražena i kroz prisustvo vaskularne demencije koja je u medicinskoj praksi takođe poznata i kao multi-infarktna demencija.
Pored navedenih oblika demencije, postoji i takozvana mešovita demencija koja se na osnovu uzroka nastanka i na osnovu simptoma kroz koje se manifestuje ne može jasno definisati ni kao Alchajmerova bolest ni kao vaskularna demencija.
Kroz sadržaj teksta koji je pred vama, bićete u prilici da se upoznate sa informacijama koje se odnose na uzroke nastanka, na simptome i na metode lečenja pomenutih oblika demencije.
Uzroci nastanka Alchajmerove bolesti
Iako je prošlo već više od jednog veka od trenutka kada je Alchajmerova bolest prvi put uvedena u medicinske spise i to od strane nemačkog psihijatra Alojza Alchajmera koji je 1906. godine prvi opisao ovu bolest, tačan uzrok njenog nastanka na žalost još uvek nije jasno i precizno definisan. Ono što se zna i što je na osnovu više različitih medicinskih istraživanja potvrđeno jeste da je kod čak oko sedamdeset procenata pacijenata koji boluju od ovog oblika demencije prisutna genetska predispozicija. Naime, u oko sedamdeset procenata slučajeva neko od predaka sa kojima je pacijent koji boluje od Alchajmerove bolesti u bliskom krvnom srodstvu (to je najčešće neko od roditelja ili baba ili deda) takođe je bolovao od Alchajmerove bolesti.
Kako je otkriveno, genetska predispozicija za nastanak i za razvoj Alchajmerove bolesti razvija se tako što se od nekog od predaka ko je takođe bolovao od ove vrste bolesti nasleđuje jedna neobična i retka varijacija apolioproteina E gena, koji se češće naziva “apoE gen” i koji je smešten na hromozomu 19.
Naime, osobe koje nemaju razvijenu genetsku predispoziciju za nastanak i za razvoj Alchajmerove bolesti, na svom hromozomu 19 nose “apoE3 gen” varijaciju apolioproteina E gena, dok osobe kod kojih je prisutna genetska predispozicija za nastanak i za razvoj Alchajmerove bolesti na svom hromozomu 19 nose “apoE4 gen” varijaciju apolioproteina E gena.
Pored navedenog i ujedno najčešće prisutnog uzroka Alchajmerove bolesti, kao uzroci nastanka ovog oblika demencije smatraju se i brojni drugi faktori koji su izraženi kroz prisustvo sledećih pojava, odnosno stanja:
– Prisustvo povrede glave: Prema iskustvu određenog procenta lekara koji su se u okviru svoje dugogodišnje karijere susretali sa pacijentima koji boluju od Alchajmerove bolesti, prisustvo Alchajmerove bolesti moglo bi se povezati sa povredom ili sa više povreda glave kojima je pacijent bio izložen u toku života, tačnije u periodu detinjstva ili u periodu rane mladosti. Naime, sami pacijenti koji boluju od Alchajmerove bolesti ili članovi njihove uže porodice, svedoče o tome da se u detinjstvu ili u ranoj mladosti pacijenta koji u starosti boluje od Alchajmerove bolesti odigrao događaj ili više događaja u okviru kojih je pacijent zadobio nekakvu težu povredu glave,
– Prisustvo hipertenzije, odnosno povišenog krvnog pritiska: Ogroman broj pacijenata koji boluju od Alchajmerove bolesti, takođe ima problem sa hipertenzijom. Pritom, takav problem, uglavnom je izražen kroz višegodišnju izraženost težeg, odnosno naglašenog oblika hipertenzije,
– Prisustvo povišenih vrednosti lošeg holesterola: U okviru detaljnih pregleda i analiza koje se vrše nad pacijentima koji boluju od Alchajmerove bolesti, veoma često, mogu se ustanoviti povišene vrednosti lošeg holesterola. Zbog toga, lekari smatraju da je jedan od potencijalnih uzroka nastanka i razvoja Alchajmerove bolesti upravo prisustvo povišenih vrednosti lošeg holesterola,
– Prisustvo arteroskleroze: Ono što je zajedničko mnogim pacijentima koji u starosti boluju od Alchajmerove bolesti, jeste da su dugi niz godina pre manifestacije simptoma bolesti bolovali od arteroskleroze. Baš iz tog razloga, arteroskleroza se nalazi na spisku bolesti koje u kasnoj fazi svog razvoja mogu da dovedu do nastanka Alchajmerove bolesti,
– Hormonalni disbalans: Brojna istraživanja koja su posvećena načinu nastanka i razvoja Alchajmerove bolesti, dovela su do zaključka da Alchajmerova bolest vrlo često nastaje i da se razvija kod osoba koje su tokom života (u godinama pre manifestacije prvih simptoma Alchajmerove bolesti) bile izložene čestom prisustvu hormonalnog disbalansa. Ovaj uzrok, prevashodno je izražen kod ženske populacije,
– Prisustvo depresije: Prema mišljenju lekara, depresija, a posebno teži oblici depresije koji su izraženi kroz duži vremenski period i to kroz godine koje obuhvataju vreme nakon klimaksa, mogu da dovedu do nastanka i do razvoja Alchajmerove bolesti,
– Prisustvo loše ishrane: Simptomi Alchajmerove bolesti, višestruko učestalije se manifestuju i progresivnije se razvijaju kod osoba koje su ljubitelji masnih namirnica i proizvoda od svinjskog mesa, nego što je to slučaj kod osoba koje su ljubitelji namirnica kao što su voće, povrće ili riblje meso,
– Prisustvo izloženosti čestom udisanju aluminijumskih nano čestica: Aluminijumske nano čestice, kao produkt sagorevanja goriva koje pokreće avione, veoma često dospevaju u vazduh i na žalost postaju deo “materijala” koji udišete. Pomenute nano čestice, putem disajnih kanala, stižu direktno do mozga koji prepoznaju kao svoje konačno i trajno odredište na kojem se vremenom polako, ali sigurno talože. Taloženje aluminijumskih nano čestica u mozgu, rezultira pojavom posledica koje se odražavaju na centar u mozgu koji je odgovoran za pokretanje simptoma Alchajmerove bolesti.
Simptomi Alchajmerove bolesti
Simptomi Alchajmerove bolesti, karakteristični su po tome što se u početnoj fazi bolesti manifestuju i razvijaju izuzetno postepeno i gotovo neprimetno. Zbog toga, početak Alchajmerove bolesti najčešće prolazi gotovo neopaženo kako od strane samog pacijenta, tako i od strane njegovih ukućana, prijatelja ili poznanika.
Međutim, iako su prvobitno tako blagi i učinilo bi se nedovoljno ozbiljni kako bi na bilo koji način iskomplikovali život pacijenta, simtomi Alchajmerove bolesti vremenom postaju toliko izraženi i toliko ozbiljni da ne samo da komplikuju život pacijenta, već paralelno komplikuju i živote svih onih koji sa pacijentom žive ili koji su prinuđeni da preuzmu brigu o pacijentu.
Konkretno, ovo su simptomi Alchajmerove bolesti:
– Prisustvo rasejanosti: Rasejanost je prvi simptom koji ukazuje na prisustvo Alchajmerove bolesti. Ovaj simptom, na početku je blag, ali ono po čemu je karakterističan, jeste to što se učestalo ponavlja. Naime, pacijent počinje da gubi pažnju prilikom razgovora, počinje da zaboravlja šta je tačno želeo da kaže i zbog toga često ostaje nedorečen. Vremenom, rasejanost postaje toliko izražena da se konstantno primećuje i kao takva, počinje ozbiljno da ometa život pacijenta,
– Prisustvo poremećaja pamćenja i sećanja: Poremećaj pamćenja najpre postaje izražen tako što pacijent ne može lako da se seti stvari koje su povezane sa događajima u kojima je učestvovao u toku dana. Recimo, pacijent ne može da se seti da li je isključio neki aparat u kući pre nego što je izašao napolje, ne može da se seti da li je zaključao vrata, da li je ispunio određenu dnevnu obavezu (recimo da li je na vreme popio lek), gde je šta ostavio i slično. Vremenom, ovaj simptom postaje sve izraženiji i počije ozbiljno da se odražava na celokupan način funkcionisanja pacijenta.
Konkretno, pacijent vremenom sve više gubi sposobnost da zapamti, odnosno da usvoji nove informacije i u kasnim fazama razvoja bolesti on i u potpunosti gubi takvu sposobnost.
Kada je u pitanju poremećaj sećanja, on je izražen tako što pacijentu postaju sve bliskija sećanja koja su vremenski što više udaljena od trenutka u kojem je nastupila manifestacija prvih simptoma Alchajmerove bolesti. Naime, pacijent se sa lakoćom i to do detalja može prisetiti događaja koje je proživeo recimo u detinjstvu ili u periodu mladosti, a ne može da se seti događaja koji su se odigrali u neposrednoj prošlosti. Poremećaj sećanja, može biti i često jeste toliko izražen, da pacijent ne može da prepozna drage ljude ili da ne može da se seti njihovih imena.
Drugim rečima, u svesti osobe koja boluje od Alchajmerove bolesti, vreme može biti toliko vraćeno unazad, da osoba jednostavno izgubi spoznaju stvarnosti i da odbija da prihvati činjenice koje se odnose na sadašnjost. Recimo, osoba se misaono može prebaciti u vreme u kojem su njena deca ili njeni unučići mali i može početi da negira činjenicu da su oni sada odrasli. Samim tim, osoba može prestati da prepoznaje svoju decu.
U određenim intervalima, osoba se može “vraćati” u sadašnjost i shvatati stvarnost onakvom kakva zaista jeste. Kroz takve intervale, osoba može postajati jako tužna pri saznanju da je recimo juče ili prekjuče (na primer) zaboravila na svoju decu. Manifestacija ovog simptoma, predstavlja nešto što u najvećoj meri u emotivnom smislu posmatrano ovu bolest čini teškom, kako za samu osobu koja boluje od Alchajmerove bolesti, tako i za osobe koje su joj najbliže i koje je vole,
– Prisustvo emotivne razdražljivosti: Kod osoba koje boluju od Alchajmerove bolesti, prisustvo emotivne razdražljivoti, često je obeleženo periodima ponašanja paranojičnog karaktera. Naime, osoba koja boluje od Alchajmerove bolesti, često ima osećaj da je neko zlonameran prema njoj, da želi da je povredi ili da želi nešto da joj oduzme. U periodima u kojima se takvi oblici ponašanja manifestuju, osoba najčešće ima potrebu da se brani i to tako što verbalno napada osobu za koju sumnja da je na bilo koji način ugrožava ili tako što od neke druge osobe traži zaštitu od osobe od koje se oseća ugroženo. Osoba koju pacijent doživi kao svog “neprijatelja”, najčešće je neko ko je na bilo koji način u toku života zaista bio neprijatan prema njemu i neko ko je zaista na bilo koji način želeo da ga ugrozi. Pored perioda ponašanja koji se mogu definisati kroz paranoičan karakter, ono što takođe obeležava emotivnu razdražljivost pacijenta koji boluje od Alchajmerove bolesti jeste sklonost ka neuobičajeno intenzivnom ispoljavanju emocija. Konkretno, osoba se lako može osetiti emotivno povređenom, lako se može rasplakati ili se lako može naljutiti,
– Prisustvo gubitka orjentacije: Samim tim što kod osoba koje boluju od Alchajmerove bolesti dolazi do naglašenog poremećaja sećanja, jasno je da se to odražava na prisustvo gubitka vremenske orjentacije. Međutim, osobe koje boluju od Alchajmerove bolesti takođe gube i moć orjentacije u prostoru. Naime, ukoliko osoba koja boluje od Alchajmerove bolesti recimo sama izađe iz kuće, lako se može dogoditi i najčešće se dešava da ne ume da se vrati. Zbog toga, ovim pacijentima je neophodan konstantan nadzor i ukoliko ih bar i na kratko ostavljate same u kući poželjno je da ih zaključate, kako se ne bi dogodilo da negde krenu i da se izgube,
– Prisustvo gubitka osnovnih veština: Osobe koje boluju od Alchajmerove bolesti, vremenom gube osnovne veštine kao što je sposobnost gledanja u sat, sposobnost pisanja, sposobnost crtanja jasno definisanih oblik (kruga, kvadrata, trougla), sposobnost računanja i slično. Takođe, osobe koje boluju od Alchajmerove bolesti vremenom prestaju da shvataju vrednost novca, odnosno počinju da ne razlikuju vrednost novčanica, ne znaju koji je dan, koji je datum ili koja je godina,
– Prisustvo gubitka interesovanja za higijenu: Vremenom, polako ali sigurno osobe koje boluju od Alchajmerove bolesti gube interesovanje za higijenu i samim tim prestaju da brinu ne samo o higijeni prostora, već i o svojoj ličnoj higijeni. Konkretnije, osobe koje boluju od Alchajmerove bolesti u kasnim fazama razvoja bolesti prestaju same da se presvlače i prestaju same da se kupaju, a neretko, počinju i da ignorišu potrebu za odlaskom u toalet i počinju da vrše nuždu kao deca. Zato, ono što je neophodno, jeste da neko od njima dragih osoba preuzme brigu o njima i da počne da ih presvlači, kupa i odvodi u toalet,
– Prisustvo ignorisanja potrebe za hranom ili vodom: Osobe koje boluju od Alchajmerove bolesti, u kasnim fazama razvoja bolesti veoma često počinju da ignorišu potrebu za hranom ili potrebu za vodom i neće uzeti ili tražiti same da jedu ili da piju vodu sve dok im vi ne ponudite hranu ili vodu,
– Prisustvo potpunog gubitka racionalnog shvatanja: U najkasnijim fazama razvoja Alchajmerove bolesti, pacijenti u potpunosti gube sposobnost racionalnog shvatanja. Recimo, prestaju da razumeju i da razlikuju namenu predmeta, ne znaju šta je vrelo, šta je oštro i slično. Kada ovaj simptom počne da se manifestuje, pacijente koji boluju od Alchajmerove bolesti, jako je važno sačuvati od povređivanja. Ukoliko nisu pod nadzorom osobe koja o njima brine, ove osobe mogu recimo staviti ruku na uključenu ringlu, mogu uhvatiti oštricu noža i slično.
Lečenje Alchajmerove bolesti
Iako Alchajmerova bolest predstavlja široko rasprostranjen oblik demencije, lek za nju na žalost još uvek nije otkriven.
Samim tim, Alchajmerova bolest se za sada smatra neizlečivom i pronalaženje leka za nju predstavlja cilj budućnosti.
Ono što se u sadašnjosti koristi u prisustvu ove bolesti jeste terapija koja ima za cilj da uspori razvoj njenih simptoma. Takav oblik terapije, odnosi se na primenu inhibitora holinesteraze, među kojima se kao najčešće korišćeni smatraju “Exelon Patch”, “Galantamin”, “Rivastigmin” ili “Aricept”.
Nešto što takođe doprinosi usporavanju razvoja simptoma Alchajmerove bolesti jesu mentalne vežbe. Naime, ukoliko primetite da neka od vama dragih osoba ima simptome ove bolesti, svakodnevno ili bar više puta nedeljno (što češće ste u prililici) igrajte sa njom takozvane igre memorije. Igre memorije, igraju se tako što osobi za koju sumnjate ili za koju ste sigurni da boluje od Alchajmerove bolesti pokazujete određene pojmove koje treba da prepozna i da vam objasni (to mogu biti recimo slike životinja, slike poznatih ličnosti i slično). Takođe, poželjno je da osobu za koju sumnjate ili za koju ste sigurni da boluje od Alchajmerove bolesti što češće zamolite da vam kaže koliko ima sati, da vas podseti koji je danas dan ili datum i slično.
Crtanje pravilnih oblika, pisanje ili računanje, takođe može da se svrsta u red aktivnosti koje doprinose usporavanju razvoja simptoma Alchajmerove bolesti.
Uz sve to, u cilju usporavanja razvoja simptoma Alchajmerove bolesti, važno je da prema osobi koja je bolesna budete uvek blagonakloni i pažljivi, da joj ne negirate tvrdnje, da joj se ne suprotstavljate i da ne vičete na nju.
Vaskularna demencija
U poređenju sa Alchajmerovom bolešću, vaskularna demencija se manifestuje nešto ređe. Ipak, njena učestalost je dovoljno izražena kako bi smo joj posvetili pažnju kao obliku demencije i da bi smo je kao takvu opisali.
Naime, vaskularna demencija, definiše se kao oblik demencije koji nastaje i koji se razvija kao poremećaj centralnog nervnog sistema, čije prisustvo rezultira postepenim slabljenjem i gašenjem mentalnih funkcija i promenama ponašanja koje su često praćene i drugim simptomima o kojima ćemo pisati nešto kasnije.
Baš kao i predhodno opisan oblik demencije, a to je Alchajmerova bolest, vaskularna demencija se takođe uglavnom manifestuje nakon šezdeset pete godine života, a veoma često ranije.
Uzroci nastanka vaskularne demencije
Uzroci nastanka vaskularne demencije, uglavnom su povezani sa prisustvom oboljenja vaskularnog sistema koja su bila izražena duži niz godina ili kroz intenzivan oblik.
Konkretno, ovo su uzroci nastanka vaskularne demencije:
– Prisustvo moždanog udara: Najčešće, vaskularna demencija se manifestuje upravo kod osoba koje su preživele moždani udar i kod kojih je usled proživljavanja takvog stanja nastupilo trajno oštećenje ili čak potpuno odumiranje funkcije krvnih sudova koji imaju, odnosno koji su imali zadatak da vrše transport krvi do mozga. Pritom, važno je napomenuti da postoji do duše mali procenat pacijenata koji su doživeli i koji su preživeli moždani udar, a da to čak i ne znaju, jer je reč o izuzetno blagom moždanom udaru. Kod takvih pacijenata, rizik od nastanka i od razvoja vaskularne demencije gotovo u jednakoj meri je izražen, kao i kod osoba koje su doživele i preživele teži oblik moždanog udara,
– Prisustvo dijabetesa: Osobe koje boluju od dijabetesa, posebno ukoliko je prisustvo dijabetesa izraženo kroz duži niz godina, izložene su visokom riziku od nastanka i od razvoja vaskularne demencije. To se dešava iz razloga što organizam usled prisustva dijabetesa trpi oštećenja krvnih sudova. Vremenom, krvni sudovi postaju toliko oštećeni da njihova funkcija polako počinje da odumire i da kao takva dovodi do nedovoljno efikasnog transportovanja krvi do mozga. Usled takve pojave, moždano tkivo polako atrofira i postaje izloženo nastanku i razvoju vaskularne demencije,
– Prisustvo hipertenzije, odnosno povišenog krvnog pritiska: U prisustvu hipertenzije odnosno, povišenog krvnog pritiska, vremenom takođe dolazi do oštećenja funkcije krvnih sudova i do razvoja nedovoljno efikasnog transportovanja krvi do mozga. Samim tim, takva pojava dovodi do postepenog odumiranja moždanog tkiva i do nastanka i do razvoja vaskularne demencije,
– Prisustvo povišenih vrednosti lošeg holesterola: Osobe koje duži niz godina imaju problem sa povišenim vrednostima lošeg holesterola, izložena su slabljenju funkcije krvnih sudova, odnosno smanjenju efikasnosti protoka krvi kroz krvne sudove. Na taj način, postepeno se razvija smanjenje prokrvljenosti mozga i dolazi do porasta rizika od nastanka i od razvoja vaskularne demencije.
Simptomi vaskularne demencije
Simptomi vaskularne demencije, za razliku od simptoma Alchajmerove bolesti, uglavnom nastaju i uglavnom se razvijaju naglo i manifestuju se kroz izraženu progresivnost.
Simptomi vaskularne demencije, podrazumevaju prisustvo sledećih promena i stanja u organizmu:
– Prisustvo naglog gubitka koncentracije: Osoba naglo gubi sposobnost da se skoncentriše na razgovor koji vodi ili na radnju u koju je uključena, počinje da zvuči konfuzno i pre nego što dovrši izgovaranje određene misli započinje novu rečenicu,
– Prisustvo poremećaja pamćenja: Ovaj simptom, najčešće se manifestuje kroz naglo nastupanje intenzivno izražene zaboravnosti. Konkretnije, osoba počinje da zaboravlja šta treba da uradi ili ne može da se seti da li je i kada nešto uradila, gde je nešto ostavila i slično,
– Prisustvo sklonosti ka naglim promenama raspoloženja: Osoba postaje sklona veoma naglim i neočekivanim promenama raspoloženja koje najčešće nisu podstaknute objašnjivim i konkretno prisutnim razlogom. Naime, osoba je sklona da u jednom trenutku bez određenog povoda počne da plače, a da već u sledećem trenutku plač prekine smehom. Takođe, nagle promene raspoloženja mogu biti definisane i kroz manifestaciju radosti koja se smenjuje sa potrebom za verbalnom raspravom koja je propraćena optužbama, osudama i sličnim reakcijama koje su upućene prema ljudima u neposrednom okruženju,
– Prisustvo ponašanja koje se definiše kroz paranoičan karakter: Osobe koje boluju od vaskularne demencije, baš kao i osobe koje boluju od Alchajmerove bolesti, vrlo često su sklone ponašanju koje se definiše kroz paranoičan karakter odnosno kroz ispoljavanje osećaja ugroženosti koji je neretko praćen strahom ili potrebom za odbranom,
– Prisustvo umora: Veoma često, osobe koje boluju od vaskularne demencije počinju brzo da se zamaraju i da se žale na prisustvo fizičkog, ali i psihičkog umora,
– Prisustvo halucinacija: U kasnim fazama razvoja bolesti kakva je vaskularna demencija, osoba može imati zvučne ili vizuelne halucinacije i usled prisustva takve pojave, može početi da razgovara sama sa sobom, ubeđena da zapravo razgovara sa nekim ili može početi da gestikulira kao da nekome želi nešto da pokaže ili da objasni pokretima ruku. Neretko, osoba halucinira prisustvo pokojnika sa kojima je bila bliska,
– Prisustvo otežane funkcije govora: Govor osobe koja boluje od vaskularne demencije postaje nedovoljno jasan i izražajan i počinje da zvuči kao mumlanje,
– Prisustvo blago izraženog poremećaja ravnoteže: Veoma često, osoba koja boluje od vaskularne demencije, imaće poteškoća u nameri da održi ravnotežu,
– Prisustvo slabosti u jednoj strani tela: Neretko, osobe koje boluju od vaskularne demencije osećaju slabost u jednoj strani tela i ta slabost, uglavnom je izražena u ruci i u nozi (u levoj ruci i levoj nozi ili u desnoj ruci i desnoj nozi),
– Prisustvo gubitka kontrole nad obavljanjem fizioloških potreba kao što su mala i velika nužda: Do razvoja ovog simptoma, najčešće dolazi u kasnoj fazi razvoja bolesti.
Lečenje vaskularne demencije
Na žalost baš kao i Alchajmerova bolest i vaskularna demencija predstavlja oblik demencije za koju još uvek nije otkriven lek.
Samim tim, lečenje ove vrste bolesti, zapravo se odnosi na upotrebu terapije koja ima za cilj da kontroliše progresivnost manifestacije simptoma.
Takva terapija, može se poistovetiti sa terapijom koja se koristi u cilju lečenja Alchajmerove bolesti. Naime, koriste se inhibitori holinesteraze, kao što su “Exelon Patch”, “Galantamin”, “Rivastigmin” ili “Aricept”.
Takođe, lečenju vaskularne demencije mogu doprineti i medikamenti koji su prema vrsti farmakoloških osobina koje poseduju, namenjeni direktnom delovanju na stanja koja se smatraju uzrokom nastanka i razvoja vaskularne demencije. To znači da recimo osoba kod koje se vaskularna demencija razvija kao posledica prisustva povišenih vrednosti lošeg holesterola, treba da koristi medikamente koji utiču na regulisanje vrednosti lošeg holesterola. Sa suzbijanjem simptoma bolesti koja se prepoznaje i tretira kao uzrok nastanka i razvoja vaskularne demencije, paralelno dolazi i do suzbijanja simptoma same vaskularne demencije.
I kod ovog oblika demencije, kao i kod Alchajmerove bolesti, učinak pri lečenju ispoljava i pažnja koja se upućuje prema pacijentu.
