Rak kože – simptomi, uzroci i lečenje

Rak kože je, nažalost, jedan od najprisutnijih oblika kancera; prema statistikama američkih istraživanja, u toj zemlji je najzastupljeniji, a situacija je slična u Kanadi, na Kubi i, možda iznenađujuće, u Severnoj Evropi. Na samom dnu liste zemalja po zastupljenosti raka kože nalaze se regije na jugu Azije, uključujući Indiju, Maldive, Butan i Bangladeš.

Ova opasna bolest pogađa i stanovnike drugih delova sveta, a glavni krivac je najčešće štetna UV radijacija. Rak kože nije jedinstvena i uniformna bolest i javlja se u tri osnovna oblika; to su bazocelularni karcinom, karcinom skvamoznih ćelija i melanom. Od tri navedena, melanom je najozbiljniji i najteži oblik.

Anatomija kože

Koža je najveći organ ljudskog tela. Ona se sastoji iz dva osnovna sloja, unutrašnjeg, koji se naziva dermis, i spoljašnjeg, koji se naziva epidermis. U dermisu se nalaze znojne žlezde, nervi, folikuli dlaka i krvni sudovi.

Epidermis formira zaštitni i vodootporni sloj kože. Sam površinski sloj epidermisa, stratum corneum, sačinjen je od mrtvih ćelija koje na površinu izbijaju izdvajajući se iz donjih slojeva kože. Spoljašnji omotač kože, epidermis, predstavlja kompleksni zaštitni zid i izgrađen je od tri tipa živih ćelija.

To su sledeće vrste:

  • Skvamozne, odnosno pločaste ćelije – Ćelije pljostanotog oblika koje formiraju površinski sloj živih ćelija kože;
  • Bazalne ćelije – Okrugle ćelije koje su locirane u sloju kože neposredno ispod pločastih ćelija;
  • Melanociti – Ovo su specijalizovane ćelije kože koje su zadužene za produkciju pigmenta koji se naziva melanin;

Melanin je pigment koji je zaslužan za boju naše kože, ali on ima složeniju ulogu od davanja izgleda koži. Melanin štiti ljudsku kožu od štetnog delovanja UV zračenja i sprečava nastanak oštećenja, tako što upija i rasipa energiju koju dobijamo od sunčevih zraka; na taj način zrak sunca u manjoj koncentraciji ima efekat na kožu. Osobe koje prirodno imaju više melanina u svom telu imaju i prirodno tamniji ten, a samim tim i bolju zaštitu od UV zračenja. Analogno tome, osobe svetlije puti i nežne kože podložnije su oštećenju usled UV zračenja; zbog toga lakše ‘gore’ na suncu i podložnije su opekotinama, te moraju sprovoditi temeljniju i adekvatniju zaštitu.

U današnje vreme, kada raste svest o oštećenjima ozonskog omotača i promene u nivoima sunčevog delovanja na našu planetu, apsolutno je neophodno posvetiti pažnju adekvatnoj i pravovremenoj zaštiti kože od štetnih UV zraka.

FORMACIJA KARCINOMA KOŽE

U normalnim uslovima, sve telesne ćelije rastu, razmnožavaju se i proizvode nove ćelije, prema potrebi organizma. Međutim, nekada dolazi do poremećaja u tom procesu, na šta mogu da utiču različiti faktori. Kada se normalne funkcije telesnih ćelija iz određenog razloga poremete, dolazi do abnormalnog rasta i umnožavanja ćelija u nekontrolisanim uslovima; drugim rečima, organizam čiji je sistem pod uticajem određenog faktora oslabljen, nije u stanju da spreči abnormalan rast ili mutaciju ćelija. Ove ‘dodatne’ ćelije potom formiraju masu tkiva, koje se naziva izraslina ili tumor.

Izrasline nastale kao posledica abnormalnog rasta tkiva, tumori, mogu da budu bezopasni, odnosno benigni, ali i kancerogeni, odnosno maligni. Maligni tumori su skloni širenju, oni ugrožavaju zdravo tkivo pojedinca i čine osobu bolesnom, odnosno dovode do nastanka raka. Kada govorimo o raku kože, do njega dolazi u slučajevima kada do abnormalnog rasta tkiva dođe u slojevima epidermisa ili umnožene ćelije epidermisa prodiru u unutrašnje slojeve dermisa. Nazivi tipova karcinoma kože, bazocelularni karcinom, karcinom skvamoznih ćelija i melanom potiču od tipa ćelija koje formiraju abnormalno tkivo i tumor.

loading...

Bazocelularni karcinom kože

Ovo je najčešći oblik raka kože i retko je opasan po život pacijenta (statistike pokazuju samo 0.1% smrtnosti usled ovog oboljenja). Može da pogodi i mlađu i stariju populaciju, a najčešće nastaje na delovima kože koji su puno izlagani delovanju sunčevih zraka. Bazocelularni karcinom se razvija sporo i ne metastazira; njegov mehanizam delovanja svodi se na napadanje okolnih tkiva. Nije do kraja jasno šta ga konkretno izaziva, ali se pretpostavlja da može imati veze sa genetskim nasleđem, a neke od hipoteza ga povezuju i sa dugotrajnim lečenjem kortikosteroidima i pojedinim kožnim oboljenjima.

Ipak, kao primarni uzročnik obično se navodi dugo izlaganje suncu. Prema nekim statistikama, ovom obliku karcinoma podložniji su muškarci, a češće se javlja kod osoba svetlije puti. Bazocelularni karcinom kože čini 80% slučajeva svih oboljevanja od raka kože i predstavlja najmanji rizik za smrtni ishod.

Karcinom skvamoznih ćelija kože

Ovo je drugi najčešći tip raka kože i takođe ima dobru prognozu u pogledu lečenja, te retko dovodi život pacijenta u opasnost. Sličan je poput bazocelularnog karcinoma, ali se razvija brže, a ponekada se može pomešati sa bradavicama. Javlja se najčešće na delovima dela koji se najviše izlažu sunčevim zracima, kao što su delovi lica, ušne školjke, usne, ruke, noge i vrat.

Najpodložnija su ona područja kože koja su i na neki drugi način oslabljena ili gde je koža oštećena i istanjena; prisustvo bora, gubitak elastičnosti kože i njena osetljivost mogu biti podložniji razvoju ovog tipa karcinoma kože. Ovaj tip karcinoma retko rezultira nastankom metastaza i izrazito retko dovodi do smrtnog ishoda. Pravovermena dijagnostika i lečenje obično su 100% uspešni, a lečenje često podrazumeva i hirurški zahvat.

Melanom

Malenom je ređi i težak oblik karcinoma kože; zbog toga se prethodna dva tipa često navode i kao non-melanoma. Ovaj oblik nastaje kao posledica abnormalnog rasta ćelija melanocita i može se javiti na bilo kom delu tela gde su oni locirani, što pre svega podrazumeva kožu, oči, usta i gastrointestinalni trakt. Istraživanja i statistike pokazuju da se melanoma kod muškaraca prevashodno javlja na području trupa (od ramena do kukova), dok se kod žena više javlja na ekstremitetima (na rukama i nogama).

U najvećem broju slučajeva od melanoma oboljevaju odrasle osobe, ali se nekada može javiti i kod dece ili tinejdžera. Melanom predstavlja najozbiljniji, najinvazivniji i najagresivniji tip karcinoma kože; odlikuje se brzim rastom, te se rizik od širenja bolesti među stanovništvom povećava, zato što je teško adekvatno je tretirati kada se jednom razvije. Ukoliko se melanom dijagnostifikuje na vreme, može se efikasno izlečiti.

UZROCI I FAKTORI RIZIKA

Uz današnji tehnološki napredak i razvoj oblasti medicine, naučnici i lekari mogu da iznesu određene zaključke o tome šta dovodi do nastanka raka kože i kakvi uslovi su pogodni za njegov razvoj. Faktori rizika odnose se na sve karakteristične osobine organizma pojedinca ili uslove koji povećavaju rizik od oboljevanja.

Oštećenje DNK

Jedan od glavnih razloga za podložnost razvoju karcinoma kože jeste oštećen DNK materijal. Ova čudesna genetska jedinica predstavlja svemoćni molekul koji kontroliše i upravlja radom svih ćelija u organizmu pojedinca. Kada je DNK oštećen, on gubi svoju funkciju upravljanja i druge telesne ćelije rastu i razvijaju se nekontrolisano, formirajući kancerogeno tkivo. Osim kao posledica bolesti, mutacija genetskog materijala je nasledna.

UV zračenje

Preterana izloženost UV zracima je glavni krivac za nastanak karcinoma kože, jer takva radijacija zapravo oštećuje DNK u ćelijama kože i povećava rizik za nastanak kako benignih, tako i malignih tumora, odnosno non-melanoma i melanoma tipova. UV zraci su nevidljivi i mogu ozbiljno da oštete DNK u celom telu; ćelije kože su najugroženije takvom radijacijom, budući da su joj i najviše izložene.

Postoji nekoliko tipova UV zračenja, a to su A, B i C varijanta. Sva tri tipa su opasna i prodiru u slojeve kože. Najprisutniji tip zračenja na Zemlji je UVA i štetan je po ćelije kože; UVB je manje učestali oblik, zato što je delom apsorbovan u ozonski omotač, ali je takođe opasan. UVC oblik retko pominjemo, budući da je najmanje štetan za nas; iako sam po sebi jeste opasan, ovaj tip zraka je gotovo u celosti apsorbovan u ozonski omotač.

Izvori UV zračenja – Nije samo sunčanje na plaži opasno za kožu; UV zračenje je prisutno i kada je vreme hladno i kada je oblačno, a proizvode ga i lampe u solarijumu i drugi mehanizmi za veštačko tamnjenje kože. Rizik za nastanak karcinoma usled UV zračenja povezan je sa dugoročnim, životnim izlaganjem radijiaciji; tako se sam karcinom obično razvija iza pedesete godine života, no oštećenje usled izlaganja UV zracima počinje u mladosti. Ljudsko telo ima razvijen sistem za obnovu DNK i kontrolu pojedinih mutacija ćelija, ali ne svih. Rizik od nastanka karcinoma povećava se sa godinama starosti, zbog prisustva brojnih mutacija ćelija, akumuliranih tokom dugog vremena.

Uloga imunog sistema

Imuni sistem ljudskog organizma takođe ima ulogu da prepozna i uništi opasne abnormalne ćelije, pre nego što postanu kancerogene. Kako čovekov organizam stari, tako imuni sistem prirodno slabi i njegova sposobnost da se bori protiv infekcija i spreči rast ćelija se smanjuje.

Osobe čiji je odbrambeni sistem oslabljen usled prisustva nekog drugog oblika raka, koje imaju HIV ili su na dugoročnoj medikamentoznoj terapiji podložnije su razvoju karcinoma kože, nego prosečna zdrava osoba.

SPECIFIČNI FAKTORI RIZIKA

Osim uslova i faktora rizika koji se generalno odnose na podložnost razvoja bilo kog oblika karcinoma kože, postoje određeni faktori rizika i uslovi koji se mogu bliže povezati sa konkretnim tipovima. Ovo su specifični faktori rizika za nastanak non-melanoma karcinoma i melanoma.

Bazocelularni i skvamocelularni karcinom

  • Prisustvo opekotina i ožiljaka kao posledica izlaganja sunčevim zracima;
  • Hronična zapaljenja kože i prisustvo čireva;
  • Infekcija određenim oblicima humanog papiloma virusa;
  • Radioterapija, izloženost arseniku;
  • Bolesti i stanja koja kožu čine osetljivijom na izlaganje sunčevim zracima;
  • Porodična ili lična istorija oboljevanja od karcinoma;
  • Određene kožne bolesti poput aktinične karetoze i Bovenove bolesti;

Melanoma

  • Teži oblici opekotina od sunca tokom života;
  • Neobični mladeži, promene na mladežima i prisustvo abnormalnog broja običnih mladeža;
  • Izrazito svetla koža, plava i riđa kosa, svetle, plave i zelene oči;
  • Uzrast iznad 20 godina;

Osobe koje prepoznaju jedan ili više faktora rizika imaju veću šansu da obole od raka kože, nego osobe koje nemaju navedene faktore rizika. Naravno, prisustvo ovih uslova nije nužan znak niti garancija da će osoba oboleti od karcinoma. Rizici se takođe mogu efektivno ublažiti i otkloniti na vreme.

Iako je UV zračenje najčešći uzročnik karcinoma kože i karcinom se najčešće javlja na delovima tela koji su najizloženiji, do razvoja tumora može da dođe i na pokrivenim delovima tela. Najbolji i najlakši način da se smanji rizik od nastanka raka kože jeste poštovanje dva osnovna saveta: izbegavanje aktivnosti napolju tokom sredine dana, kada su sunčevi zraci najsnažniji i nošenje adekvatne zaštitne odeće i aksesoara.

SIMPTOMI

Pravovremeno otkriće raka kože u velikoj meri povećava šanse za potpuno izlečenje i efikasnost terapije. Zbog toga je veoma važno da znamo kako da prepoznamo znake koji mogu ukazivati na prisustvo karcinoma, pre nego što se bolest razvije. Većina non-melanoma karcinoma ima stoprocentnu šansu za potpuno izlečenje, ako se otkrije na vreme.

Promene na koži – Promene na koži su najučestaliji rani simptom raka kože. To mogu da budu male izrasline, pukotine ili oštećenja koja ne zarastaju ili promene na već postojećoj staroj izrasilini. Ne izgledaju svi oblici karcinoma isto, ponekada su bolni, mada u najčešćem broju slučajeva nisu. Redovna provera kože je dobar načinm da se predupredi nastanak karcinoma; naravno, treba imati u vidu i to da nisu sve promene na koži siguran znak prisustva karcinoma. Bez obzira na to, trebalo bi obavestiti lekara ukoliko se primeti prisustvo bilo kakve promene. Preporučuje se poseta dermatologu, specijalisti za dijagnostiku i tretman svih stanja i tegoba vezanih za kožu.

Promene na mladežima – Promene na mladežima su svakako alarmirajući signal zbog kog bi trebalo potražiti lekarski savet i pomoć. Posebno se savetuje reagovanje u situaciji kada mladež krvari, kada se širi ili se pojavljuje više mladeža na mestu prvobitnog i na okolnom tkivu. Takve promene nisu razlog za paniku, no treba povesti računa; u mnogo slučajeva one nisu znak karcinoma, a često u pitanju uopšte nije mladež. Međutim, u slučaju da uočite takve promene, trebalo bi da se posavetujete sa lekarom, kako bi se postavila eventualna dojagnoza i, u slučaju da u pitanju jeste simptom karcinoma, da se sprovede pravovremena i adekvatna terapija. Nikada nemojte ignorisati takve simptome ili ih pripisivati vašem uzrastu i slično.

Simptomi melanoma – Melanom jeoblik raka kože koji je teško lečiti i zato je veoma važno prepoznati simptome na vreme i što pre započeti lečenje. Prilikom dijagnostifikovanja melanoma primenjuje se takozvani ABCDE sistem, kako bi se odredio stepen i varijacija određene promene na koži. Ako imate mladež, beleg ili neku drugu obojenu površinu kože na kojoj ste uočili promene po ovom pravilu, obavezno se javite lekaru.

  • A (asimetrija, eng. asymmetry) – Ako jedna polovina mladeža izgleda drugačije;
  • B (okvir, eng. border) – Ako su ivice mladeža ili belega iskidane, zamućene, isprekidane, a pigment se širi po okolnom tkivu;
  • C (boja, eng. color) – Ukoliko je mladež višebojan, ako ima tragova sive, crne, braon, crvenkaste, plavičaste ili bele boje, odnosno više takvih nijansi;
  • D (prečnik, eng. diameter) – Ako se promenila veličina, odnosno ako beleg ili mladež rastu u prečniku. Melanomi mogu biti sitni, ali većinom su veličine zrna graška;
  • E (razvoj, eng. evolving) – Ukoliko se mladež razvija i menja tokom nekoliko proteklih nedelja ili meseci;

DIJAGNOSTIKA

Dijagnostifikovanje karcinoma kože kod osoba koje nemaju simptome naziva se skeniranje. Ovom metodom se mogu utvrditi potencijalni problemi sa kožom koji mogu kasnije postati kancerogeni. Ovu proceduru obavlja lekar, obično dermatolog, tako što pregleda čitavu površinu kože pacijenta.

Tokom ispitivanja kože, dermatolog ili drugo medicinsko lice traži na telu pacijenta prisustvo na eventualne promene na koži koje bi mogle ukazivati na simpotme karcinoma; obavezno se proveravaju belezi koje pacijenti imaju od rođenja, mladeži i svaka pigmentacija, uz primenu ABCDE metode.

Lekar će proveriti da li neka od ovih obeležja pokazuju znake promene u veličini, teksturi, boji, obliku i tako dalje.

Dermatološki pregled

Ovakav pregled otkriva veliki broj različitih benignih promena na koži, koje su najprisutnije kod starijih osoba. Čak i veoma iskusni stručnjaci imaju teškoća da razlikuju benigne promene i nepravilnosti od opasnih ranih karcinoma i melanoma. Da biste smanjili mogućnost propusta, dobro je potražiti mišljenje od nekoliko stručnjaka.

Takođe, možete obaviti i samostalni pregled, što može da pomogne da se otkriju rani znaci karcinoma i da uputi na blagovremeno reagovanje.

Biopsija tkiva

Kako bi se utvrdilo da je određena promena na koži siguran simptom karcinoma kože, pristupa se biopsiji tkiva. Mali deo kože sa tog područja se uzima kao uzorak i laboratorijski ispituje, kako bi se otkrilo prisustvo eventualno sumnjivih ćelija; ovo je jedini siguran način da se utvrdi prisustvo karcinoma kože.

Ukoliko biopsija tkiva pokaže da postoje abnormalne kancerogene ćelije, rade se dodatni testovi kako bi se utvrdilo da li se karcinom raširio u druge delove kože ili tela. Često se događa da karcinom prodire u okolna tkiva i limfne čvorove. Limfni čvorovi su izuzetno važan deo imunog sistema. Oni igraju izuzetno važnu ulogu u tom pogledu, tako što filtriraju limfu i skladište bele krvne ćelije.

LEČENJE

Postoji niz opcija za lečenje raka kože, u zavisnosti od toga od kog tipa karcinoma bolesnik pati i u kom stadijumu se sam karcinom nalazi. Neke procedure su standardizovane i uobičajene su, a druge su još uvek u procesu medicinskog testiranja. Pre nego što se započne sa određenom terapijom, pacijenti imaju mogućnost da se uključe u takvo kliničko ispitivanje, koje ima za cilj da utvrdi da li određeni tretman ili lekovi imaju bezbedno i pozitivno dejstvo.

U slučaju karcinoma koji nisu melanomi, obično je biopsija tkiva dovoljna; kada se ona obavlja u ranoj fazi, tim postupkom se odstranjuje čitavo kancerogeno tkivo i nije potreban dalji tretman. U slučajevima uzapredovalih oblika karcinoma i melanoma, dalja terapija je obično potrebna.

Standardne terapije i procedure lečenja uključuju operaciju, hemoterapiju, radioterapiju, fotodinamičku i imunoterapiju. Ove procedure funkcionišu po različlitim principima. Obično se praktikuju u kombinaciji.

Operacija – Operativni zahvat najčešće je prvi korak u lečenju raka kože. U poslednjih nekoliko godina, medicina je uznapredovala u pogledu ovakvih intervencija; danas je potrebno odstraniti daleko manji deo tkiva da bi se uklonio i sam karcinom, nego što je to ranije bio slučaj. U lakšim oblicima je moguće izvesti jednostavne zahvate samo uz lokalnu anesteziju, a oporavak traje par nedelja, uz minimalne ožiljke. Međutim, ako je u pitanju uznapredovali operisani oblik karcinoma ili melanoma, pacijentu će biti predloženo dalje lečenje, obično hemoterapija ili radioterapija.

Hemoterapija – Hemoterapija je postupak koji služi da se unište ćelije raka. Čak i kada hirurg otkloni čitav melanom ili karcinom vidljiv i prisutan u vreme operacije, moguće je da neke kancerogene ćelije preostanu u tkivu, posebno kada je reč o naprednijim stadijumima. Tada je neophodno dalje lečenje. Hemoterapija je sistemski tretman, zato što funkcioniše po mehanizmu kojim lekovi ulaze u krvotok pacijenta; može se uzimati oralno, topikalno i intravenozno. Tradicionalna hemoterapija je sposobna da uništi ćelije kancera koje se nalaze u bilo kom delu tela, jer lek putuje kroz sistem; međutim, iz istog razloga može da ošteti i zdrava tkiva, zbog čega ima niz neželjenih efekata, poput gubitka kose, slabosti i mučnine.

Radioterapija – Radioterapija se ređe koristi u lečenju raka kože. Ona podrazumeva korišćenje visokoenergetskih radiotalasa kojima se oštećuje DNK, odnosno zaustavlja dalji rast ćelija. Radijacija uništava preostale ćelije raka koje se mogu naći u pogođenom području ili u limfnim čvorovima. Obično se primenjuje samo na određenom području, a ne na celom telu. Nekada se preporučuje uz hemoterapiju, a takođe oštećuje i zdrava tkiva. Istraživači i naučnici danas rade na tome da pronađu način kako da umanje šteteno delovanje radioterapije i iskoriste njen potencijal u lečenju raka.

Fotodinamička terapija – Fotodinamička ili laserska terapija predstavlja tretman u kome se koriste lekovi i određeni tip lasera kako bi se uništile ćelije raka. Mehanizam funkcionisanja je takav da laserski zrak aktivira lek koji se ubrizgava u venu pacijenta; lek se koncentriše u obolelim ćelijama i uništava ih. Ova terapija uzrokuje manje oštećenja zdravog tkiva nego prethodno opisane i uglavnom se koristi kako bi se tretirali tumori koji su locirani na koži ili tek ispod njene površine, kao i na zidovima unutrašnjih organa kao što su, na primer, pluća.

Imunoterapija – Imunoterapija koristi imuni sistem pacijenta kako bi suzbila ćelije raka. Postoji nekoliko oblika ovog tretmana. Jedan od njih se bazira na upotrebi lekova koji su napravljeni od biološke materije citokina. Ljudsko telo u normalnim okolnostima proizvodi citokine kako bi aktiviralo odbrambene ćelije i podstaklo ih da odgovore na infekciju. Imunoterapija, zapravo, podstiče naš sopstveni imuni sistem da se aktivnije bori protiv abnormalnih ćelija koje izazivaju karcinom.

loading...
Loading...

Još zanimljivog sadržaja: