Trihomonas (Trichomonas) je ovalni, flagelarni (bičarski) mikroorganizam iz grupe protozoa. On poseduje 5 flagela (bičeva), od kojih se njih 4 nalazi na prednjoj strani parazita (blizu citozoma), a peti bič je na suprotnoj strani. Ovaj poslednji služi za kretanje mikroorganizma. Najverovatnije je da četiri prednja biča služe za pričvršćivanje parazita za ćeliju na kojoj živi, tj. na kojoj parazitira. Ovaj mikroorganizam je veoma otporan, jer je poznato da uspeva da opstane više od 24h u čistoj vodi.
Ispitivanja su pokazala da prilikom pravljenja bojenih preparata pri čemu se koristi kombinacija boja sa 1% formalina, trihomonas uspe da preživi i nakon čitavog sata boravka u ovakvoj sredini. Trihomonas, prema tome, može biti sposoban da preživi na posteljini ili drugim suvim predmetima i posle nekoliko sati od izolacije. Kontaminacija predmeta se vrši, u najvećem broju slučajeva, putem telesnih sekreta, tečnosti i prljavih ruku.
Trihomonas opastaje u sredinama gde nema kiseonika (creva, mokraćni kanali, vagina, grlić materice, materica, semeni kanali kod muškarca, itd.).
Svetska zdravstvena organizacija kaže da je infekcija trihomonasom jedna od najčešćih kod ljudske vrste: u jednoj godini se registruje 180 miliona novoinficiranih osoba.
Trihomonas nema enzime za oksidativnu fosforilaciju. Oksidativna fosforilacija je metabolički put koji se koristi energijom oslobođenom oksidacijom hranljivih materija za proizvođenje adenozin trifosfata (ATP). Svi živi aerobni organizmi izvode oksidativnu fosforilaciju da bi formirali ATP, jer je to molekul koji metabolizam hrani energijom. Pošto trihomonas nije aerobni već anaerobni parazit, on ne poseduje mitohondrije, niti druge organele za ishranu, pa svoju prehranu obavlja preko membrane ili jednostavnim procesom fagocitoze.
Svi produkti prehrane i varenja trihomonasa su potpuno drugačiji u odnosu na druga živa bića. Jedan od tih produkata je hidrogen, pa zahvaljujući njemu, trihomonas umnogome menja sastav telesnih tečnosti (urin, cervikalni/vaginalni sekret, semena tečnost) i ujedno ih čini nepogodnim za preživljavanje normalnih ćelija.
Trihomonas koji izaziva trihomonijazu – polno prenosivu bolest, naziva se Trichomonas vaginalis. Simptomi trihomonijaze su izraženiji kod žena, a slabije uočljivi kod muškaraca.
Trihomonijaza – šta je to?
Trihomonijaza ili trihomonadni kolpitis je seksualno prenosiva bolest uzrokovana parazitom kojeg smo u prethodnom delu teksta spomenuli – Trichomonas vaginalis. Žene su najčešće pogođene ovom bolešću, iako se i muškarci mogu zaraziti i preneti infekciju svojim partnerima putem seksualnog kontakta.
Koliko je česta trihomonijaza?
Trihomonijaza je najčešća izlečiva polno prenosiva bolest kod mladih seksualno aktivnih žena. Procenjuje se da se godišnje pojavi 7,4 miliona novih slučajeva inficiranih muškaraca i žena.
Kako prepoznati simptome trihomonijaze?
Muškarci često nemaju simptome trihomonijaze i obično ne znaju da su zaraženi sve dok im njihove partnerke ne spomenu da bi trebalo da se podvrgnu tretmanu lečenja. Ipak, kada se pojave simptomi, oni obično podrazumevaju:
– iritaciju unutar penisa;
– blagi iscedak;
– slabo peckanje nakon mokrenja ili ejakulacije.
Žene, za razliku od muškaraca, imaju izraženije simptome infekcije. Simptomi kod žena obično podrazumevaju:
– zelenkasto-žuti, penušavi vaginalni sekret sa jakim mirisom;
– bolno mokrenje;
– vaginalni svrab i iritaciju;
– neprijatnost tokom seksualnog odnosa;
– ne tako često, bol u donjem delu abdomena.
Simptomi kod žena se najčešće pojavljuju unutar 5 do 28 dana od izlaganja infekciji.
Kako dijagnostikovati trihomonijazu?
Za dijagnozu trihomonijaze, lekar mora da izvrši ginekološki pregled i laboratorijske analize. Laboratorijski testovi se izvode na uzorku vaginalnog sekreta, koji se dobija vaginalnim brisom. Parazit trihomonas je teže otkriti kod muškaraca nego kod žena. Trihomonijaza se može pokazati i Papa-testom kod žena koje inače nemaju nikakve simptome.
Kako se leči trihomonijaza?
Obično se pacijentima daje antibiotik na bazi metronidazola. To je jedini lek koji treba da se koristi za lečenje trihomonijaze, naročito ako postoji šansa da je žena u drugom stanju. Partner bi trebalo istovremeno da se tretira, kako bi se sprečilo ponovno javljanje infekcije i dalje širenje bolesti.
Pored toga, osobe koje se leče od trihomonijaze bi trebalo da izbegavaju seksualne odnose, sve dok oni sami, ali i njihov partner ne budu potpuno izlečeni i bez ikakvih simptoma. Važno je popiti antibiotike do kraja, čak i kada se osećate bolje. Nakon tri meseca bi trebalo ponovo uraditi test, kako bi bili sigurni da je infekcija nestala.
Devet od deset ljudi sa trihomonijazom se leči jednim prepisom antibiotika. Uporni slučajevi mogu pokazati neophodnost lečenja većom dozom, koja se primenjuje tokom dužeg vremenskog perioda. Važno je da se oba seksualna partnera tretiraju, jer se infekcija može uporno vraćati. Partneri bi trebalo da izbegavaju odnose do jedne nedelje nakon posledenje doze antibiotika.
Lek na bazi metronidazola se uzima oralno u vidu tableta i u obliku gela za vaginalnu upotrebu. Kod nekih slučajeva se javljaju kontraindikacije nakon oralnog uzimanja: mučnina, povraćanje ili osećaj ukusa metala u ustima. Nelagodnost se umanjuje tako što se lek uzima tokom ili neposredno posle obroka. Takođe, u toku terapije, treba izbegavati alkohol.
Preventiva – kako sprečiti trihomonijazu?
Da biste smanjili rizik od trihomonijaze trebalo bi da ispravno koristite kondom svaki put prilikom seksualnih odnosa. Idealna situacija je imati jednog seksualnog partnera.
Ukoliko mislite da ste zaraženi, izbegavajte seksualne kontakte i posetite lekara. Bilo koji spoljni simptomi kao što je pojačan sekret ili iritacija pri mokrenju, pa čak i osip, su siguran signal da treba da posetite lekara. Ako je lekar potvrdio da imate trihomonijazu, trebalo bi da obavestite sve svoje nedavne seksualne partnere o tome, kako bi i oni otišli na pregled.
Da zaključimo: trihomonijaza je seksualno prenosiva infekcija koju izaziva jednoćelijska protozoa Trichomonas vaginalis. Trihomonijaza se jednostavno leči. Zato što su njeni simptomi veoma slični sa simptomima drugih seksualno prenosivih bolesti, ginekološki, tj. fizički pregled i laboratorijski testovi i analize su neophodni, kako bi se došlo do sigurnog zaključka i adekvatnog lečenja.
Ostali simptomi koji upućuju na trihomonijazu
Često se dešava da trihomonijaza ne pokazuje nikakve simptome. Jedna zdravstvena organizacija je objavila izveštaj u kome se kaže da samo 30 % ljudi sa trihomonijazom prijavljuje simptome. U jednoj drugoj studiji čitamo da 85 % inficiranih žena uopšte nije imalo nikakve simptome.
Kada se simptomi pojave, oni često počinju 5 do 28 dana nakon što je osoba inficirana. Kod nekih ljudi, pak, to traje mnogo duže. Najčešći simptomi kod žena su: pojačan vaginalni sekret, koji može biti bele, sive, žute ili zelene boje i obično neprijatno miriše. Ponekad se dešava da žena ima blago krvarenje. U predelu genitalija žena oseća peckanje, svrab, iritaciju. Na genitalijama se pojavljuje crvenilo, pa čak i otok. Osoba ima čestu potrebu za mokrenjem. Tokom mokrenja oseća bol, kao i tokom seksualnog odnosa. Muškarci imaju slabije izražene simptome, a ponekad ih nemaju uopšte. Ovi simptomi mogu da obuhvataju iscedak iz mokraćnog kanala, osećaj upaljenosti tokom mokrenja ili nakon ejakulacije, nagon za čestim mokrenjem.
Trihomonijaza izazvana jednoćelijskom protozoom Trichomonas vaginalis putuje od osobe do osobe preko genitalnih kontakata tokom seksa. Kod žena, organizam reaguje infekcijom u vagini, mokraćnim kanalima, bešici. Kod muškaraca se infekcija dešava samo u mokraćnom kanalu. Jednom kada se infekcija dogodi, veoma lako može biti raširena putem seksualnih odnosa bez zaštite.
Trihomonijaza se ne može preneti običnim fizičkim kontaktom kao što je zagrljaj, poljubac, korišćenjem zajedničkog posuđa ili sedenjem na istoj toaletnoj šolji.
Faktori rizika za dobijanje trihomonijaze se povećavaju ako imate više seksualnih partnera ili ako ih često menjate; ako imate nebezbedan seks i ako ste već imali trihomonijazu ranije.
Ukoliko se ne leči, trihomonijaza se može dalje širiti. Ukoliko je dijagnostikujete na vreme, može biti izlečena za nedelju dana. Ukoliko se vaš partner nije lečio, možete se ponovo inficirati.
Da li su moguće komplikacije u vezi sa trihomonijazom?
Trihomonijaza može povećati mogućnost dobijanja drugih seksualno prenosivih bolesti. Upala genitalija izazvana trihomonijazom može povećati rizik od dobijanja HIV-a, zajedno sa drugim polno prenosivim infekcijama. Zajedno sa trihomonijazom, mogu se javiti gonoreja, klamidija i bakterijske vaginoze. Netretirane infekcije mogu rezultirati zapaljenjem čitave karlične regije: začepljenje jajovoda, neplodnost, hronični abdominalni ili karlični bol.
Trihomonijaza i trudnoća
Trihomonijaza može da dovede do jedinstvene komplikacije kod trudnica. Trudnica kod koje je otkrivena trihomonijaza može se poroditi prerano ili može roditi bebu sa malom porođajnom težinom. Ponekad se infekcija tokom porođaja može preneti na bebu.
Uzimanje lekova na bazi metronidazola i tinidazola tokom trudnoće je sasvim bezbedno. Nisu zabeleženi nikakvi neželjeni efekti.
Ako ste trudni i sumnjate da imate trihomonijazu ili bilo koju drugu polnu bolest, razgovarajte sa svojim lekarom što je pre moguće, kako biste sprečili komplikacije za vas i vaše dete.
Medicinski simptomi i komplikacije
Infekcija grlića i vagine trihomonasom dovodi do smanjene kiselosti vaginalne sluzokože. Donji deo ženskog reproduktivnog sistema ostaje bez zaštite koju vaginalna kiselost obezbeđuje u normalnim uslovima. Žene osećaju svrab, pečenje, a komplikacije mogu biti vrlo ozbiljne. Žene sa trihomonasom imaju veći rizik za pobačaj, porođaj pre termina, rađanje dece sa manjom težinom, pa čak i karcinom grlića materice. Trihomonijaza može izazvati infekciju urinarnog trakta, ali i pneumoniju, bronhitis, itd. Ako se kod muškaraca dugotrajno ne dijagnostifikuje infekcija trihomonasom, to može dovesti do ozbiljnih poremećaja u kvalitetu spermograma. Trihomonas uništava kvalitet i sadržaj semene tečnosti, što na kraju dovodi do steriliteta.
Kada se uspostavi dijagnoza nakon mikroskopskog pregleda vaginalnog i cervikalnog brisa, prepisuje se Orvagil i Atrican. Kod muškaraca se dijagnoza zaključuje pregledom spermograma i odmah mu se prepisuje ista terapija.
Ako je doslo do steriliteta koji je dodatno komplikovan trihomonijazom, preporučuje se hiperbarična terapija (naročito kod muškaraca).
Lečenje
Lekovi koji se obično prepisuju za lečenje trihomonijaze su 5-nitroimidazoli: tinidazol, ornidazol, nimorazol ili metronidazol u obliku tableta ili vaginaleta. Propisana doza tableta je 2 g tokom jednodnevne terapije ili ista doza podeljena na pet dana. Vaginalete se koriste 10 dana.
Kada je u pitanju prevencija u smislu kućne nege i domaćih lekova onda je vrlo važno voditi računa o svemu što narušava pH nivo vaginalne sredine, kao i o baketrijskoj ravnoteži, jer ova dva faktora potpomažu nastanak infekcije. Svi bi trebalo da obratimo pažnju na ishranu, gde je preporučljiv povećan unos fermentisanih namirnica i probiotika.
Odličan preparat za održavanje čiste vaginalne sredine je ulje čajnog drveta ili čajevac. Pošto je ulje čajevca prirodni antibiotik i antimikrob, on može eliminisati parazite trihomonas, dugom i upornom upotrebom. Jednostavno, napravite rastvor za vaginalno ispiranje sa vodom ili oblažite genitalno područje ulošcima natopljenim ovim uljem.
Odlični su i svi preparati na bazi kantariona, nevena, hajdučke trave. Kao preventivu možete jednom u tri meseca stavljati prirodne vaginalete od kantariona i nevena.
Koloidna srebrna voda je još jedan odličan preparat. Koloidi srebra uništavaju parazite, a koloidnu srebrnu vodu možete nabaviti u većini domaćih apoteka.
Preporučuje se redovno konzumiranje jogurta koji je bogat korisnim bakterijama (Bifidus, kefir).
Za vaginalno ispiranje se, takođe, koristi rastvor prirodnog jabukovog sirćeta u vodi.
