Prostata ili kestenjača, kako se naziva među narodom jer svojim oblikom i veličinom asocira na kesten, jeste mišićno-žlezdani organ koji je smešten u maloj karlici ispod mokraćne bešike, a ispred završnog dela debelog creva – rektuma. Njen rast i razvoj uslovljen je produkcijom i delovanjem muškog polonog hormona testosterona. Radi se o egzokrinoj žlezdi, tj žlezdi koja svoje produkte luči u spoljnu sredinu (van, isto kao i znojne žlezde).
Prostata jeste organ u kome se susreću urinarni i polni putevi, tačnije, kroz nju ide uretra i izvodni kanali semenih kesica. Zajedno sa semenim kesicama, prostata ima ulogu u stvaranju kvalitetne semene tečnosti, odgovarajuće kiselost, tj PH, te tako ima ulogu i u borbi protiv kakvih mikroorganizama i infekcije, kao i u stvaranju kvalitetnih i pokretljivih spermatozoida, jer se u tečnosti nalaze hranljive i energetske materije za njihov opstanak.
Najčešće bolesti koje zahvataju prostatu kod muškarca jesu njeno zapaljenje, tj prostatitis, benigna hiperplazija prostate i karcinom prostate. Ipak, najzastupljenije oboljenje prostate koje zahvata osobe muškog pola jeste benigna hiperplazija.
Benigna hiperplazija prostate (BHP)
Ovo je najznačajnije oboljenje prostate. Dokazano je da već od 30. godine života dolazi do benignog povećanja prostate kod muškaraca. Ovo oboljenje je toliko često, da se često smatra da je uvećanje normalna pojava i normalan proces. Sa godinama takođe raste i učestalost ovog oboljenja, tako da čak i do 90% muškaraca od 50-80 godina ima ovaj problem. Iako je BHP benigna stvar, ipak, teskobe koje kod ovog oboljenja nastaju pri mokrenju, umnogome mogu da naruše kvalitet života muškaraca.
Smatra se da će od ove bolesti oboleti svaki muškarac „ako dovoljno dugo bude živeo“. Simptomi koji će se javiti jesu slab mlaz urina, otežano mokrenje, nedovoljno pražnjenje bešike, otežano započinjanje mokrenja, bol pri mokrenju, nemogućnost zadržavanja urina i brojni drugi simptomi koji nastaju pre svega jer prostata koja je uvećana pritiska uretru. Javljaju se takođe i problemi sa erektilnom funkcijom.
Ovo je ipak benigno oboljenje koje se lako kontroliše odgovarajućim lekovima i smatra se da nikada iz benigne hiperplazije neće nastati karcinom. Ipak, benigna hiperplazija prostate jeste bolest zbog koje se starije osobe muškog pola najčešće javljaju lekaru, pa se tom prilikom usputno i slučajno otkrije i karcinom prostate.
Karcinom prostate
Karcinom prostate najčešće nastaje kao posledica abnormalnog umnožavanja ćelija koje su porekla žlezdanog tkiva (adenokarcinom). Ovi tumori najčešće se javljaju kod osoba muškog pola koje su starije od 50 godina.
Tumor prostate jeste drugi uzrok smrtnosti od svih karcinoma kod muškaraca, posle karcinoma pluća. Ipak, u Sjedinjenim Američkim Državama dospeo je na prvo mesto, uprkos savremenoj medicinskoj dijagnostici i terapiji.
Uzroci nastanka karcinoma prostate
Osnovni uzrok nastanka tumora prostate nije u potpunosti poznat. Naime, ono što se zasigurno zna, jeste da karcinom nije posledica i da nikada ne nastaje iz benigne hiperplazije prostate.
Kao neki od etioloških faktora koji se pominju u nastanku ovih tumorskih procesa jesu pre svega rasna pripadnost, gde se smatra da od ovog karcinoma najčešće oboljevaju Afroamerikanci, a najređe pripadnici žute rase. Zatim, poznato je i to da se ovaj tip tumora ne javlja kod evnuha, tako da se ova hormonska zavisnost koristi i u terapijske svrhe. Smatra se da postoji i određeni procenat genetske predispozicije, a da su od spoljašnjih faktora osnovni uzroci nastanka gojaznost i ishrana bogata životinjskim mastima.
Takođe, kao uzroci, tj etiološki faktori, pominju se i životna dob (te se on češće očekuje kod starijih muškaraca), zatim delovanje raznih toksina, hemijskih proizvoda, ali i postojanje kakve polno prenosive bolesti. Smatra se da muškarci koji boluju od kakve polno prenosive bolesti imaju 1,4 puta veći rizik da obole od ovog tumora, za razliku od muškaraca koji ne pate od seksualno transmisivnih bolesti.
Stadijumi karcinoma prostate
Podela ovog tumora na stadijume jeste veoma složena, međutim, može se na neki način pojednostaviti radi lakšeg razumevanja. Tako se ovaj tumor deli na tri stadijuma:
1. Intraprostatični stadijum – koji se karakteriše postojanjem tumora u samoj prostati i zahvatanjem samo prostate, bez okolnih, lokalnih ili udaljenih širenja
2. Stadijum lokalne invazije – podrazumeva da tumor probija kapsulu prostate i širi se lokalno na okolna tkiva
3. Stadijum generalizacije – jeste stadijum kada nastaju udaljene metastaze ovog tumorskog procesa i to na jetru, mozak, kosti, pluća i slično.
Tako se rak prostate može podeliti i na 4 faze koje su nastale kao posledica dijagnostikovanja i to su:
Faza A ili Faza I – tumor je lokalizovan isključivo na prostatu i otkriva se uglavnom slučajno, nakon operacije uvećane prostate. On se ne može dijagnostikovati digitorektalnim pregledom, a nema podataka da se proširio van prostate.
Faza B ili Faza II – ovde je tumor veći nego kod prve faze i može da se napipa pri rektalnom pregledu. Ipak, ne postoje dokazi da se tumor proširio van prostate, a otkriva se najčešće biopsijom kod pacijenata sa visokim vrednostima PSA.
Faza C ili Faza III – tumor je probio kapsulu prostate
Faza D ili Faza IV – tumor je dao udaljene metastaze
Klinička slika adenokarcinoma prostate
Simptomi koji se javljaju kod karcinoma prostate jesu uglavnom nespecifični i manifestuju se kao opstrukcija na nivou uretre, tj na nivou protoka urina. Ovi simptomi zapravo nalikuju simptomima benigne hiperplazije prostate, a upravo se iz tog razloga pacijent i javlja lekaru te mu biva dijagnostikovan tumor. Na samom početku bolesti simptomi nisu razvijeni, dok se razvijaju tek onda kada se tumorski proces proširi i izazove opstrukciju na nivou uretre, i to simptomima poremećaja mokrenja.
Klinička simptomatologija koja se javlja ide od opstrukcije u protoku urina, smetnji pri mokrenju, oslabljenog mlaza, čekanjem na mlaz urina i naprezanjem pri mokrenju. Na kraju je obično nemoguće potpuno pražnjenje bešike. Takođe, učestalost mokrenja je povećana, a naročito noću. Mogu se javiti i bol i pečenje kod mokrenja, a isto tako, nije retka ni krv u urinu kod uznapredovalog toka bolesti.
Međutim, kako smo i već napomenuli, na tumor prostate se veoma retko posumnja, pa u 20% slučajeva i sve dok se ne razviju metastaze bolesti i dok pacijenta lekaru ne dovedu bolovi u kostima, ili pak frakture koje nastaju kod metastaza ovog karcinoma. Bolovi zahvataju kičmeni stub, karlične kosti ili rebarni predeo, a može da se javi i bol u butnoj kosti, tj u njenom proksimalnom delu. Upravo ovi simptomi, kao i povišena vrednost PSA – prostate specifičnog antigena, dovode pacijenta lekaru.
Generalno se javljaju bolovi u nogama, kao i inkontinencija urina i fecesa, tj nekontrolisano mokrenje i defekacija. Takođe, jedan od čestih simptoma jeste i uporna anemija.
Dijagnoza karcinoma prostate
Osnovne dijagnostičke procedure koje se koriste za otkrivanje bolesti kakva je tumor prostate jesu:
– rektalni pregled
– ultrazvuk bešike, abdomena i prostate
– određivanje vrednosti prostate specifičnog antigena (PSA)
– biopsija prostate
Digitorektalni pregled jeste prvi i osnovni pregled koji se obavlja kod ovakvih vrsta problema. Međutim, smatra se da on sve više gubi na značaju, jer često otvrdline na koje se naiđe na pregledu mogu biti i posledica kakvog zapaljenskog procesa, a suprotno, ukoliko je nalaz na digitorektalnom pregledu normalan, to ipak ne znači da karcinom prostate ne postoji.
Od i te kako velike važnosti jeste i praćenje vrednosti prostate specifičnog antigena (enzim koji produkuju ćelije žlezdanog epitela prostate). Zvanično je priznato da je granična vrednost ovog enzima 4 nanograma po mililitru. Ipak, smatra se da i pri nižim vrednostima ovog antigena, postoji mogućnost da osoba ima tumor prostate, ali je ona mala. Što je veća vrednost PSA, veća je i verovatnoća postojanja karcinoma.
Za vrednosti PSA iznad 10, indikovana je biopsija prostate, dok je za vrednosti iznad 100, vrlo verovatno da su prisutne udaljene metastaze. Glavna stavka koju bi trebalo zapamtiti jeste da u prilog karcinomu govori podatak da je odnos slobodnog i totalnog PSA manja od 0,15, a ukoliko je on veći od 0,15, to govori u prilog benigne hiperplazije prostate.
Biopsija jeste glavna metoda kojom se karcinom sa sigurnošću dijagnostikuje. Biopsija se izvodi transrektalno, uz pomoć ultrazvuka, tj ultrazvučne vizualizacije. Broj uzoraka koji se uzima u dijagnostičke svrhe jeste od 6-12, pri čemu se isečci uzimaju iz oba lateralna lobusa prostate. Nadalje se na osnovu patohistološkog pregleda uzetog uzorka određuje gradus tumora.
Ono što je od najvećeg značaja za prognozu tumora jesu Glison gradus (1-5) i Glison skor (2-10). Što su gradus i skor viši, to je i maligni potencijal tumora veći. Tako, Glison gradus 1 označava da ćelije tumora umnogome nalikuju normalnom tkivu prostate, dok Glison 5 ukazuje na to da su ćelije veoma izmenjene i da odstupaju od normalnog tkiva prostate. S obzirom da ćelije nisu u svim delovima prostate podjednako izmenjene, obično se za analizu uzimaju uzorci iz dva najzahvaćenija mesta tumorskim procesom na prostati.
Kada se Glison gradus odredi za svaki od ta dva mesta na prostati iz kojih su uzeti uzorci, on se spaja u Glison skor. Tako, niži Glison skor ukazuje na spori rast tumora prostate, dok viši Glison skor ukazuje na brži i agresivniji tumorski proces. Spororastući tumor sporije će dati i metastaze, dok će brzorastući (sa Glison skorom od 5-10) brže dati metastaze, a samim tim i imati lošiju prognozu i ishod bolesti.
Nakon što smo na pomenute načine odredili postojanje tumora i njegovu lokalnu proširenost, neophodno je odrediti i njegovu proširenost na okolne (ilijačne i opturatorne) limfne žlezde, kao i na metastatske procese. Sve ovo dijagnostikuje se transabdominalnim ultrazvukom, kompjuterizovanom tomografijom (CT) i magnetnom rezonancom (NMR). Scintigrafijom skeleta se utvrđuju metastaze na kostima.
Svi tumorski procesi klasifikuju se tako i prema TNM klasifikaciji, koja se odnosi na postojanje lokalnog tumora, zahvaćenosti limfnih čvorova i na postojanje udaljenih metastaza.
Lečenje
Lečenje karcinoma prostate zavisi pre svega od stadijuma bolesti, starosti pacijenta i njegovog opšteg stanja. U terapiji se mogu koristiti hirurške procedure, zračenje i razni oblici hormonske terapije.
1. Operativno lečenje
Ako je pacijent dobrog opšteg stanja, mlađi je od 70 godina, a karcinom je lokalizovan, on je potencijalno izlečiv i terapija je pre svega hirurška (radikalna prostatektomija). Ovim putem uklanja se prostata u celini, kao i prostatični deo bešike i uretre. Takođe, uklanjaju se obostrano i obturatorni i ilijačni limfni čvorovi. To kao posledicu može imati i neke oblike seksualne disfunkcije, kao i inkontinenciju urina i fecesa.
U metode hirurškog uklanjanja spadaju radikalna prostatektomija (retropubična, perinealna), laparoskopska prostatektomija i Robot-assisted laparoscopic radical prostatectomy, transuretralna resekcija prostate i krioterapija, terapija zaleđivanjem tumorskog tkiva (kao novija metoda).
2. Zračna terapija
Ako su osobe starije i lošijeg opšteg stanja, a tumor je lokalizovan, primenjuje se zračna terapija. Ona može biti sa udaljenim ili kraćim snopom zraka, pa se tako naziva i spoljašnja i unutrašnja (brahiterapija) zračna terapija. Tegobe koje se javljaju kao posledica, slične su kao i kod hirurškog pristupa, a obuhvataju impotenciju, inkontinenciju i probleme sa varenjem i crevnim sistemom zbog delovanja zračne terapije na rektum.
3. Medikamentna terapija
Ako su u trenutku dijagnostikovanja bolesti prisutne metastaze, regionalne ili udaljene, bolest je neizlečiva. Ovde se terapija svodi na cilj da se uspori tok bolesti, da se ublaže simptomi i eventualno postigne regresija. U svrhu toga koristi se hormonska osetljivost ovog tumora, te se vrši uklanjanje testosterona hirurškom ili medikamentnom kastracijom, ili primenom antiandrogena, lekova koji smanjuju dejstvo testosterona. Međutim, u određenom trenutku može se razviti hormonska rezistencija pa se tada prelazi na citostatike i pomoćnu terapiju protiv bolova (palijativna terapija).
Aktivan nadzor tumora prostate
Aktivan nadzor tumorskog procesa na prostati podrazumeva samo praćenje tumorskog procesa kod pacijenata koji imaju manje agresivan oblik raka, bez simptoma, koji je ograničen samo na prostatu, tj lokalizovan je i nije probio kapsulu. Tumor je mali i lečenje se izbegava jer se smatra da će još dugi niz godina ostati na tom nivou i da neće porasti brzo i probiti prostatičnu kapsulu.
Ovaj tip lečenja najčešće se primenjuje kod pacijenata koji iz nekih drugih razloga ili usled postojanja nekih faktora rizika nisu poželjni za operaciju. Stoga, oni se moraju kontolisati redovno, i to minimum jednom u 6 meseci, ponekd i češće, na 3 meseca. Tom prilikom prate se postojeći simptomi bolesti, razmatra se njihovo pogoršanje, rade se rektalni pregledi, proverava se krvna slika, a radi se i biosija. Ako se pokaže da je tumor uznapredovao, prekida se praćenje i započinje se aktivno lečenje tumora nekom od gore pomenutih metoda.
Drugi tumorski procesi na prostati
Pored karcinoma žlezdanog tkiva prostate, adenokarcinoma, na prostati se u 2% slučajeva može razviti i mezenhimalni tumor prostate, takozvani sarkom. Ovaj vid tumora je veoma redak i dijagnostikuje se na sličan način kao i adenokarcinom. Takođe, nešto ređi tumorski procesi koji se javljaju jesu i metastaze na prostati, koje potiču iz mnogih drugih organa zahvaćenih tumorskim procesima kakvi su mozak, kosti, pluća, jetra, dojka, creva i slično.
Prognoza i prevencija raka prostate
Iako je jedan od najčešćih tumorskih procesa kod muškaraca, rak prostate nije i najčešći uzrok smrti. Svega 3% starijih muškaraca završi letalno usled postojanja karcinoma prostate. Ukoliko se on otkrije u ranom stadijumu bolesti, kada je još lokalizovan na samu prostatu, mogućnosti izlečenja su veoma velike, i do 98%. Međutim, kada on probije kapsulu i nastavi da se širi i daje metastaze, nade za izlečenjem bivaju sve manje.
Kao mera prevencije koristi se rano uvođenje dijagnostike ovog karcinoma, kod svih muških osoba iznad 40 godina života, a ona podrazumeva redovne digitorektalne preglede, biopsiju prostate pod kontrolom ultrazvuka i određivanje vrednosti PSA.
Alternativne metode lečenja tumora prostate
Pobornici alternativne medicine i alternativnog načina lečenja, i kod razvoja tumorskih procesa u prostati, našli su odgovarajući lek za prevenciju i terapiju u prirodi.
Tako se osobama koje imaju probleme sa prostatom savetuje da u ishrani strogo izbegavaju masne i nezdrave vrste mesa, mleko i mlečne proizvode sa visokim procentima masnoća, a isto tako je strogo zabranjeno i konzumiranje prženih jela. Ovoj grupi možemo pridodati i svu hranu koja je industrijski spravljena. Na taj način dobili smo ishranu koja je idealna za borbu protiv svih hroničnih i malignih procesa koji generalno mogu da zahvate organizam.
Savetuje se da se u prehrani, kako u cilju prevencije, tako i u cilju terapije, koristi što više voća i povrća. Dokazano je da je u krajevima sveta gde je voće i povrće osnov ljudske prehrane, incidenca oboljevanja od raka prostate manja (što nije slučaj i kod nas). Takođe, pokazano je i da mineral cink ima zaštitnu ulogu kada je u pitanju nastanak bolesti prostate, te je stoga neophodno u prehranu uvrstiti namirnice koje sadrže ovaj oligoelement, a to su: semenke bundeve, proklijala pšenica, orasi i grašak. Takođe, ograničava se unos soli, a ljuta hrana i previše začinjena hrana, kao i alkohol se u potpunosti izbacuju.
Seme bundeve u borbi protiv karcinoma prostate
Semenke bundeve su se, zahvaljujući svom i te kako bogatom nutritivnom sadržaju, pokazale kao veoma efikasne u prevenciji, ali i u borbi protiv tumorskih procesa koji mogu zahvatititi prostatu (kao i u prevenciji benigne hiperplazije prostate). Ove semenke sadrže, kako smo već i rekli, velike količine cinka, zatim beta karoten i omega-3 masne kiseline, zahvaljujući kojima se smanjuje broj obolelih od tumora prostate među osobama koje ih konzumiraju.
Seme bundeve koristi se tako što se jede očišćeno, kao golica, sveže, najbolje natašte oko 30-ak semenki. Takođe se 3-5 puta na dan može piti i napitak od bundevinog semena, koji se dobija tako što se oko 20 grama samlevenih semenki prelije sa 250 ml ključale vode, i nakon pola sata se popije.
Bundevino seme se u ove svrhe može mešati i sa medom. Golica se samelje (500 gr), a zatim se pomeša sa 200 grama meda. Od te smese se prave kuglice prečnika 1-1,5cm, koje se čuvaju u tegli u frižideru. Svakoga dana, pola sata pre doručka, na prazan stomak, pojede se po jedna kuglica. Ova kura preporučiva je za upotrebu samo jednom godišnje.
Mlečika kao dar prirode za bolesti prostate
Mlečika pomaže, kako se smatra, kod svih bolesti koje mogu da zahvate prostatu, a obično kao pomoć u terapiji. Tako, smatra se da pomaže i kod tumorskih procesa koji zahvataju ovaj organ, te da suprimiraju simptome kakvi su peckanje pri mokrenju, ali i tegobe koje nastaju nakon operacije prostate. U te svrhe koristi se čaj od mlečike koji se pije dva puta na dan, izutra natašte i uveče, pola sata pre večere. Spravlja se tako što se kašičica mlečike prelije šoljom ključale vode i ostavi da odstoji 5 minuta.
Glina kao lek za bolesti prostate
Lekovita glina idealna je za čišćenje organizma u celosti od svih štetnosti i toksičnih materija, a sadrži i mikroelemente i mineralne soli u savršenoj proporciji koji su potrebni ljudskom organizmu. Tako se kod bolesti prostate koriste obloge od gline koja se meša sa vodom i privija gazom na bolno mesto na prostati. Obloga se drži na bolnom mestu sve dok se glina ne osuši i ne postane topla, a zatim se može zameniti novom glinom, po potrebi.
Terapija raka prostate u budućnosti
Od ove bolesti svake godine oboli više od 42 000, a umre više od 11 000 muškaraca u Velikoj Britaniji. Pri tom, ovaj tumorski proces se dijagnostikuje tek onda kada se bolest proširi po čitavom organizmu, tj kada da metastaze.
U te svrhe, britanski naučnici su se u velikoj meri posvetili proučavanju novih terapijskih metoda lečenja i rane dijagnostike ovog tumora, a isto tako se radi i na ranom otkrivanju postojana gena za razvoj tumora, kako bi se adekvatne mere mogle na vreme preduzeti. Fokus terapije predstavlja otkrivanje ćelija koje su odgovorne za nastanak metastaza ovog tumora. Ukoliko bi se otkrile ove “koren” ćelije, mogla bi se odrediti i lična terapija, za svakog pacijenta ponaosob, a ona bi bila zasnovana na genetskom kodu obolelog.
Kao i bilo koji tumorski proces, i tumor prostate je jedna od veoma ozbiljnih bolesti koja može da naruši kako zdravstveni, privatni, tako i socijalni život muškaraca. Zbog toga su prevencija i rano otkrivanje ove bolesti od velike važnosti za kvalitetan način života. Redovne kontrole ovog regiona kod osoba starijih od 40-50 godina od i te kako su velikog značaja. Pravilna ishrana, zdrav način života, zaštićeni polni odnosi, kao i forsiranje zdravih životnih stilova, takođe su od presudnog značaja.
U svemu tome, pacijentima mnogo podrške pruža i savremena medicina, sa brojnim, veoma uznapredovalim dijagnostičkim i terapijskim procedurama, a sve u cilju da se bolest što pre dijagnostikuje i leči, a samim tim i da se olakša život potencijalno obolelim. Osnovni cilj je da se, kao i kod svih ostalih tumorskih procesa, smanji broj obolelih, a samim tim i smrtnost od ovih najopakijih bolesti današnjice.
