Leukocitarna formula – definicija, referentne vrednosti i tumačenje

Da li ste znali da je naše telo poput bojnog polja? Svakoga dana, razne bakterije i klice, poput neprijatelja iz spoljašnje sredine, pokušavaju da ga napadnu. Ponekada su uspešne, pa se razbolimo!

Naše telo, naš organizam, poseduje “odbrambenu vojsku” koja nas neumorno brani od ovih napada. Vojnici u toj “odbrambenoj vojsci” se zovu leukociti ili bela krvna zrnca.

Leukociti su deo našeg imunog sistema. Oni se ne bore samo protiv bakterija i klica koje izazivaju bolesti i infekcije, već nastoje da nas zaštite od svih stranih agenata koji prete da nas ugroze. Pojedini leukociti proizvode “oružje” u obliku antitela, dok drugi direktno napadaju.

Zapravo, postoji pet različitih tipova leukocita koji obavljaju specifične zadatke koji su zasnovani na njihovim osobinama i mogućnostima, kao i na vrstama neprijatelja protiv kojih se bore. Zovu se: neutrofili, bazofili, eozinofili, monociti i limfociti.

Neutrofili čine najveći deo leukocita. Oni putuju krvotokom u potrazi za svojim glavnim “metama”. Kada telo pošalje hemijski signal koji indicira da bakterija pokušava da uđe, neutrofili su među prvima koji stižu na “bojište”. Oni, potom, ubijaju napadače, bukvalno ih jedući.

Bazofili čine najmanji deo leukocita u organizmu, ali mogu imati veliku ulogu kada se aktiviraju. Oni su odgovorni za alergijske reakcije koje izazivaju astmatične napade kod nekih ljudi: oticanje, osip i otežano disanje. Iako ovi simptomi nisu nimalo ugodni kada se iskuse, oni su, zapravo način na koji telo reaguje na specifične napadače. Ti napadači mogu biti: vlaga, prašina, životinjske dlake, trava, a ponekad i neki lekovi. Bazofili detektuju ove napadače u telu i prave antitela koja pomažu da se unište strane čestice.

Eozinofili se još zovu i acidofili. Odgovorni su za odbranu od parazita višećelijskog tipa, ali su, zajedno sa bazofilima, spremni za učestvovanje u procesima koji su u vezi sa astmom i raznim vrstama alergije. Oni uništavaju sve strane supstance, naročito one koje su vezane za parazitne infekcije. Zahvaljujući eozinofilima mi regulišemo upalu.

Monociti su vrsta belih krvnih zrnaca koji se bore protiv određenih infekcija, a pomažu i drugim belim krvnim zrncima da ulkanjaju mrtva ili oštećena tkiva. Monociti uništavaju ćelije raka i regulišu imunitet. Oni se proizvode u koštanoj srži, a zatim ulaze u krv, gde čine od 1 do 10% belih krvnih zrnaca (200 do 600 monocita po mikrolitru krvi). Posle nekoliko sati u krvi, monociti migriraju u tkiva (slezina, jetra, pluća, tkiva koštane srži) gde sazrevaju u makrofage. Makrofazi su glavne ćelije za čišćenje imunog sistema. Određene genetske abnormalnosti utiču na funkciju monocita i makrofaga i uzrokuju stvaranje lipidnih ostataka unutar ćelija.

Naša koštana srž konstantno proizvodi ćelije od kojih nastaju limfociti. Neki od njih ulaze u naš krvotok, ali se većina kreće kroz limfni sistem. Limfni sistem čini grupa tkiva i organa, kao što su slezina, tonzile i limfni čvorovi, koji štite telo od infekcija. Oko 25% novih limfocita ostaje u koštanoj srži, gde se pretvaraju u B ćelije. Ostalih 75% odlaze u timus i postaju T ćelije.

Postoje različite vrste B i T ćelija. One mogu uključivati efektorske ćelije koje se aktiviraju zahvaljujući antigenima i bore se protiv aktivnih infekcija; zatim memorijske ćelije koje se u telu nalaze dovoljno dugo da pamte i prepoznaju prethodne infekcije, pa brzo ulaze u akciju ukoliko ste ponovo inficirani istim antigenom.

Analiza krvne slike

Laboratorijska analiza krvi može utvrditi postojanje abnormalnih ili nezrelih ćelija. Takođe može dijagnostikovati infekciju, upalu, leukemiju ili poremećaj u imunom sistemu.

Vaš lekar vam može zatražiti da uradite analizu krvne slike kao deo rutinskog zdravstvenog pregleda. Kompletna analiza krvi se koristi za merenje sledećih komponenti vaše krvi:

– bela krvna zrnca, koja sprečavaju infekcije;

– crvena krvna zrnca, koja nose kiseonik;

– trombociti, koji pomažu u koagulaciji krvi;

– hemoglobin, to je protein u crvenim krvnim zrncima koji sadrži kiseonik;

– hematokrit, odnos krvnih zrnaca u plazmi.

Za dodatnu analizu krvi, kada lekar posumnja na infekciju, upalu, poremećaj u koštanoj srži ili na autoimunu bolest, može se zatražiti leukocitarna formula.

Kako se dobija leukocitarna formula?

Vaš lekar proverava nivoe belih krvnih zrnaca testiranjem uzorka krvi. Ovaj test se obično izvodi u ambulantnoj kliničkoj laboratoriji. Zdravstveni radnik u laboratoriji koristi malu iglu da uzme krv iz ruke. Nijedna specijalna priprema pre ovog testa nije neophodna.

Specijalista laborant stavlja kap krvi iz vašeg uzorka na staklenu pločicu i razmazuje je. Potom nakapa posebnu tečnost koja pomaže u diferenciranju vrsta belih krvnih zrnaca iz uzorka. Specijalista laborant potom broji svaki tip belih krvnih zrnaca. Zapravo, ovo radi automatski brojač, mašina koja je napravljena po svim pravilima automatizovanog brojanja krvnih sastojaka.

Eozinofili, bazofili i limfociti, tj. njihovi nivoi u krvi, mogu biti pogrešno izbrojani, ukoliko uzimate kortikosteroide u vreme izrade analize.

Intenzivno vežbanje i jak stres mogu uticati na rezultate analize belih krvnih zrnaca, posebno na nivo neutrofila. Neke studije pokazuju da ljudi koji se hrane veganski mogu imati niži nivo belih krvnih zrnaca, ali to nije do kraja naučno potvrđeno.

Nenormalno povećanje nivoa jedne vrste belih krvnih zrnaca može dovesti do smanjenja druge vrste. Oba abnormalna rezultata mogu poticati od istog osnovnog stanja.

Laboratorijske vrednosti

Laboratorijske vrednosti mogu varirati. Po američkoj pedijatrijskoj akademiji, procenat belih krvnih zrnaca kod zdravih ljudi bi trebalo da izgleda ovako:

• 54 do 62% neutrofila;
• 25 do 30% limfocita;
• 0 do 9% monocita;
• 1 do 3% eozinofila;
• 1% bazofila.

Povećan procenat neutrofila u krvi može značiti da imate:

• neutrofiliju, poremećaj belih krvnih zrnaca koji može biti uzrokovan infekcijom, steroidima, pušenjem ili rigoroznim vežbanjem;
• akutnu infekciju, naročito bakterijsku infekciju;
• akutni stres;
• trudnoću;
• inflamaciju, kao što je inflamatorna bolest creva ili reumatodni artritis;
• povredu tkiva usled traume;
• hroničnu leukemiju.

Smanjen procenat neutrofila u krvi može pokazati:

• neutropeniju, poremećaj belih krvnih zrnaca koji može biti uzrokovan nedostatkom proizvodnje neutrofila u koštanoj srži;
• aplastičnu anemiju, smanjenje broja ćelija u krvi koje proizvodi vaša koštana srž;
• tešku ili rasprostranjenu bakterijsku ili virusnu infekciju;
• nedavnu hemoterapiju.

Povećan broj limfocita u krvi može biti zbog:

• limfoma, karcinoma belih krvnih zrnaca koji počinje u limfnim čvorovima;
• hronične bakterijske infekcije;
• hepatitisa;
• višestrukog mijeloma, kancera ćelija u koštanoj srži;
• virusne infekcije, kao što su mononukleoza, zauške ili boginje;
• limfocitne leukemije.

Smanjen procenat limfocita u krvi može biti rezultat:

• oštećenja koštane srži zbog hemoterapije ili zračenja;
• HIV-a, tuberkuloze ili infekcije;
• hepatitisa;
• leukemije;
• teške infekcije, kao što je sepsa;
• autoimunog poremećaja, kao što je lupus ili reumatodni artritis.

Povećan procenat monocita u vašoj krvi može biti uzrokovan:

• hroničnom zapaljenskom bolešću, kao što je zapaljenska bolest creva;
• parazitskom ili virusnom infekcijom;
• bakterijskom infekcijom u srcu;
• vaskularnom bolešću kao što je reumatodni artritis ili vaskulitis;
• određenom vrstom leukemije.

Povećan procenat eozinofila u krvi može pokazati:

• eozinofiliju, koja može biti uzrokovana alergijskim poremećajima, parazitima, tumorima ili gastrointestinalnim poremećajima;
• alergijsku reakciju;
• zapaljenje kože, kao što je ekcem ili dermatitis;
• parazitsku infekciju;
• inflamatorni poremećaj, kao što je inflamatorna bolest creva ili celijakija;
• određenu vrstu tumora.

Povećan procenat bazofila u vašoj krvi može biti izazvan:

• ozbiljnom alergijom na neke namirnice;
• upalom;

Referentna skala

Referentna skala za odrasle (mušarce i žene) izgleda ovako:

• ukupno leukocita 00 – 11.0 x 10 ⁹/L
• neutrofila 50 – 7.50 x 10 ⁹/L
• limfocita 50 – 3.50 x 10 ⁹/L
• monocita 20 – 0.80 x 10 ⁹/L
• eozinofila 04 – 0.40 x 10 ⁹/L
• bazofila 01 – 0.10 x 10 ⁹/L 

Indikacije/aplikacije 

Formirane u koštanoj srži od strane multipotencijalnih progenitornih ćelija/hematopoetskih matičnih ćelija, bela krvna zrnca su deo našeg imunog sistema i igraju esencijalnu ulogu u zaštiti tela od infekcija.

Procena broja belih krvnih zrnaca u perifernoj krvi i diferencijalno brojanje se koristi za procenu odgovora tela na određene benigne uslove, kao što su akutne i hronične infekcije, zapaljenska stanja, alergijske reakcije i stanja imunodeficijencije.

Takođe, na ovaj način se utvrđuju različite hematološke malignosti kao što su leukemija i limfomi. Lekari često na ovaj način prate odgovore na hemoterapiju, faktore rasta i imunosupresivnu terapiju.