Stanicid mast je antibiotik koji leči kožu obolelu od infektivnog dermatitisa, inficiranih povreda poput ogrebotina i posekotina, kao i od impetiga.
Glavni aktivni sastojak ove masti je natrijum-fusidat ili fusidinska kiselina i to u razmeri od 2% na 10 g masti.
Šta je fusidinska kiselina?
Fusidinska kiselina je tetraciklični triterpenoid koji je strukturno povezan cefalosporinom P1 (nazvanim zbog svog porekla od Cephalosporium acremonium). Fusidinska kiselina je izvedena od gljivice Fusidium coccineum i razlikuje se od cefalosporina P1 dodavanjem nekoliko acetilnih grupa koje povećavaju njenu antibakterijsku aktivnost. Nukleus fusidinske kiseline ima svojstva zajednička za druge tetraciklične strukture kao što su adrenokortikoid žučne soli, naročito holat i turoholat. Fusidinska kiselina se odnosi na druge grupe antibiotika, uključujući helvoličnu kiselinu i viridominsku kiselinu. Antibiotici slični ili identični sa fusidinskom kiselinom su proizvedeni od dermatofita poput Microsporum canis, Microsporum gypseum i Epidermophyton floccosum.
Suštinski delovi molekula fusidinske kiseline vezani su za aktivnost alfa, beta-nezasićenih karboksilnih kiselina na poziciji C20 i acetoksil grupe na C16. Ostale funkcionalne grupe, iako doprinose, manje su vitalne.
Mnoge hemijske modifikacije koje su napravljene samo sa 24, 25 dihidrofusidinskom kiselinom imaju aktivnost ekvivalentnu fusidinskoj kiselini. Fusidinska kiselina ima dobru aktivnost in vitro protiv stafilokoka, uključujući i bakterije senzitivne i otporne na meticilin.
Takođe ima korisne aktivnosti protiv Neisseria spp, Bordetella pertissus, Corynbacterium spp i gram pozitivne anaerobe kao što su Clostridium difficile i C. perfringens, Peptostreptococcus spp i Propionibacterium acnes.
Fusidinska kiselina je sporo baktericidna in vitro protiv S. aureus i u zavisnosti od inhibicije vezane za koncentraciju prikazana je protiv Escherichia coli.
Fusidinska kiselina u farmakologiji je steroidni antibiotik koji se često koristi u lokalnim kremama i kapima za oči, ali se može davati i sistemski kao tableta ili injekcija. Globalni problem unapređivanja antimikrobne otpornosti nedavno je izazvao ponovno interesovanje za upotrebu fusidinske kiseline.
Fusidinska kiselina je aktivna in vitro protiv Staphylococcus aureus, većine koagulaza-pozitivnih stafilokoka, beta-hemolitičkih streptokoka, korinobakterijum vrsta i većine klostridijum vrsta. Fusidinska kiselina nema poznatu korisnu aktivnost protiv enterokoka ili većine gram negativnih bakterija (osim Neisseria, Moraxella, Legionella pneumophilia i Bacteroides fragilis). Fusidinska kiselina je aktivna in vitro i klinički protiv Mycobacterium leprae, ali ima samo marginalne aktivnosti protiv Microbacterium tuberculosis.
Jedna važna klinička upotreba fusidinske kiseline je njegova aktivnost protiv Staphylococcus aureus. Topikalna fusidinska kiselina se povremeno koristi kao tretman za acne vulgaris. Kao tretman za akne, fusidinska kiselina je često delimično aktivna u poboljšanju simptoma. Međutim, istraživanja su pokazala da fusidinska kiselina nije toliko aktivna protiv Propionibacterium acnes kao mnogi drugi antibiotici koji se obično koriste u tretmanu akni.
Šta je impetigo?
Impetigo je čest oblik infekcije kože. Impetigo je zarazan, što znači da se može preneti dodirom. Većina slučajeva se dešava kod dece, ali može uticati na bilo koga i u bilo koje doba. Stanicid mast obično brzo uklanja infekciju.
Kako izgleda impetigo?
Impetigo je kožna infekcija koju obično uzrokuje bakterija. Može ga izazvati jedna od tri vrste bakterija:
- Staphylococcus aureus (najčešći uzrok);
- Streptococcus pyogenes;
- Staphylococcus aureus otporan na meticilin koji je novija vrsta bakterije i koji je postao otporan na mnoge antibiotike.
Impetigo se može klasifikovati kao primarni ili sekundarni.
Kod primarnog impetiga, infekcija utiče na zdravu kožu.
Kod sekundarnog impetiga, infekcija utiče na kožu koja je već oštećena nekim drugim stanjem. Na primer, koža sa ekcemom, psorijazom ili posekotinom ponekad razvije sekundarni impetigo.
Impetigo može biti klasifikovan i kao bulozni i nebulozni (ecthyma) tip.
Nebulozni impetigo je najčešći tip. Osip se obično pojavljuje 4-10 dana nakon zaraze bakterijama. U početku se razvijaju mali plikovi. Ove plikove ponekad i ne vidite, jer obično pucaju i ostavljaju krastice na koži. Ove kraste su vlažne i zlatnožute. Oko njih se može razviti regija sa crvenilom (upalom). Ponekad je pogođena regija samo crvena i upaljena.
Lice je najčešće pogođeno područje, ali se impetigo može pojaviti na bilo kom delu kože. Kraste impetiga variraju po veličini, ali su obično male. Manje, prateće kraste se mogu razviti oko već postojeće kraste.
Bulozni impetigo izgleda kao veći plik. Koža na vrhu tih plikova je veoma tanka, a kada se oljušti ostavlja veliku crvenu površinu. Može se pojaviti na licu, rukama, nogama ili guzi. Veća je verovatnoća da će se pojaviti na područjima koja već imaju neku kožnu bolest, poput ekcema.
Ko obično dobija impetigo?
Impetigo se obično javlja kod dece, ali se, u stvari, bilo ko može zaraziti. Uglavnom se javlja kada je napolju vruće i vlažno.
Može se razviti u okviru porodice ili u bliskim zajednicama (vojska).
Bićete više skloni razvoju impetiga ako imate dijabetes ili loš imunitet.
Šta je kontaktni dermatitis?
Kontaktni dermatitis je osip na koži koji nastaje nakon kontakta sa određenim supstancama. Možda ćete morati da uradite bris pogođenog mesta kako biste znali koja supstanca je izazvala osip. Stanicid mast obično očisti ovakav osip. Međutim, dugotrajno lečenje podrazumeva izbegavanje kontakta sa uzročnom supstancom.
Šta je dermatitis?
Dermatitis znači zapaljenje kože. Dermatitis se naziva i ekcemom. On uzrokuje pojavu crvenila na koži koja svrbi i može imati male plikove. Postoji nekoliko vrsta dermatitisa, ali se generalno grupiše u dva tipa:
- dermatitis izazvan problemom unutar tela/organizma, poput atopijskog ekcema je često stanje koje se obično nasleđuje;
- dermatitis izazvan određenom supstancom van organizma, gde se upala razvija na mestu gde je došlo do kontakta kože sa tom supstancom.
Kada i kako koristiti Stanicid mast?
Nanesite mast tri ili četiri puta dnevno, osim ako vam lekar nije drugačije prepisao.
Nakon toga operite ruke, jer će to pomoći da se smanji rizik od širenja infekcije.
Trebalo bi da vidite poboljšanje na koži već nakon nekoliko dana. Ukoliko nije tako, obratite se svom lekaru!
Stanicid mast se prepisuje za lečenje kožnih infekcija koje su uzrokovane bakterijama stafilokokama. Takve infekcije uključuju impetigo, inficiranu ranu ili ogrebotinu, kao i infektivni dermatitis. Ova mast radi na sprečavanju rasta bakterija koje izazivaju infekciju. Natrijum-fusidat je so fusidinske kiseline i deluje aktivno u ovom slučaju.
Stanicid mast je antibakterijski preparat koji obično brzo čisti kožu, naročito tamo gde infekcija pokriva malo područje. Ako je infekcija raširena i rasprostranjena, možda će biti potrebna antibiotska terapija u vidu tableta.
Ako je površina kože upaljena i inficirana, vaš lekar može prepisati kremu koja kombinuje fusidinsku kiselinu sa antiinflamatornim sredstvom kao što je hidrokortizon ili betametazon.
Pre upotrebe Stanicid masti
Pre upotrebe Stanicid masti treba znati da neki lekovi nisu pogodni za ljude sa određenim zdravstvenim stanjima. Iz ovih razloga, pre nego što počnete da koristite preparat, konsultujte se sa lekarom i napomenite mu:
- ako ste trudni ili dojite (iako nije poznato da je fusidinska kiselina štetna po bebu);
- ako ste ikada imali alergijsku reakciju na lek ili na bilo kakav preparat za kožu.
Kako naneti Stanicid mast?
Pre nego što započnete tretman, pročitajte odštampano uputstvo koje je došlo u pakovanju.
Koristite preparat tačno onako kako vam je lekar rekao. Nanesite tanak sloj na zaraženu oblast i nežno umasirajte. Osim ako vam nije drugačije rečeno, koristite je 3-4 puta dnevno. Ne zaboravite da dobro operete ruke nakon što namažete mast (osim ako je ne koristite za lečenju ruku).
Koristite Stanicid mast onoliko dugo koliko vam je lekar rekao. Postupak lečenja obično traje oko sedam dana. Mast ne smete koristiti duže od 10 dana.
Izvucite maksimum od tretmana Stanicid kremom
Vaša koža bi trebalo da izgleda bolje nakon nekoliko dana od početka lečenja. Ako mislite da se vaše stanje ne poboljšava, obratite se lekaru. Ponekad infekcija može biti otporna na određeni antibiotik i potreban je alternativni antibiotik. Isto tako, ako infekcija nije prošla ni nakon završetka lečenja, zakažite pregled kod dermatologa.
Mnoge infekcije kože su zarazne i mogu se preneti dodirom. Da biste smanjili rizik, pokušajte da izbegnete dodirivanje zaraženog područja prilikom primene Stanicid masti i koristite zasebne peškire.
Ako koristite Stanicid mast blizu vašeg lica, pazite da ne dospe u oči. Ako se to ipak desi, isperite oči sa puno tople vode.
Može li Stanicid mast izazvati probleme?
Ponekad Stanicid mast može uzrokovati iritaciju, iako je obično to blaga i neuznemiravajuća iritacija.
Alergijske reakcije se mogu retko pojaviti. Ukoliko se razvije težak osip, obratite se lekaru u najkraćem roku.
Cena
Cena Stanicid masti, u trenutku pisanja ovog teksta, iznosi oko 350 din.
