Ubod ose, pčele ili stršljena – prva pomoć, šta uraditi

Pčele i ose – Pčele jesu insekti koji su i te kako korisni za postojanje čitavog biljnog sveta, ali i sveta uopšte, jer svojim svojstvom oprašivanja one omogućavaju razmnožavanje bilja, osobito cveća, a samim tim omogućavaju i život svih bića na planeti. Poznate su kao veoma vredni insekti, koji žive u kolonijama. One su prilično miroljubive i napadaju samo kada su ugrožene. Kukica kojom ubadaju obično nakon uboda ostaje zarivena u kožu, te tako one ostaju bez svog ubodnog aparata, te ne mogu više ubadati te umiru nakon nekoliko minuta. Ovaj aparat se kod pčele stvara u prve dve nedelje života. Smatra se da sadrži otrov koji je biološki najjači, jači od otrova zmija otrovnica i otrovnih gljiva.

Slično kao i pčela, i osa najviše ima u letnjem periodu, u avgustu i septembru mesecu. Obično postaju ljute i agresivne kada je toplo i vlažno, i naravno kada se osete ugroženo. Za razliku od pčele, žaoka ose nije zaobljena te se neće zadržati u koži, tako da je oni mogu lako izvući i ponovo upotrebiti. Isto je i kod stršljena. Kada dođe do „uzbune“ u redovima osa, obično oko osinjaka, kada osećaju pretnju, one počinju produkciju feromona kojima upozoravaju ostale pripadnice kolonije na uzbunu i potencijalnu opasnost.

Stršljen – Ubod stršljena smatra se znatno opasnijim po čoveka od ujeda drugih insekata kakve su ose i pčele. Međutim, ovo nije tačno i prešlo je u mit to da je otrov stršljena toksičniji za čoveka. Ono što je zapravo istina jeste da stršljen ima dužu i deblju žaoku koja prodire dublje u tkiva prilikom ujeda, te tako izaziva osećaj više boli, jer nadražuje dublja, osetljivija tkiva. Takođe, otrov stršljena sadrži više neurotransmitera acetilhodlina, te je zbog toga osećaj pečenja jači, dok, što se samog otrova tiče, slobodno se može reći da ga stršljen ima manje nego osa ili pčela.

Vrlo moguće je da se ljudi uplaše i od same veličine ovog insekta, jer su oni najveći iz grupe i dosežu i do 5 sm u dužini. Osobito ukoliko ih je više, ili su osobe koje su se u njihovoj blizini našle alergične na njih, panika i strah bivaju sve veći. Smatra se da ubod stršljena generalno nije smrtonosan i da bi bilo potrebno oko 500 ujeda da bi se smrtan slučaj dogodio. Ipak, naročito bi se morale čuvati osobe koje su alergične, a posebna pažnja se mora obratiti i ukoliko do uboda dođe u predelu glave, usta, oka i vrata.

Otrov insekata

Smatra se da čovek na kilogram svoje telesne težine može da izdrži i do 20 uboda. Ipak, ukoliko je osoba alergična na ubod, samo jedan takav može biti smrtonosan.

Dve žlezde koje se nalaze u žaoki kao pčelinjem aparatu, produkuju dve vrste otrova, kiseo i bazan. Oni pojedinačno nisu opasni i otrovni – to postaju tek spajanjem. Nakon uboda, kako smo već i rekli, testerasto nazubljena žaoka ostaje u koži, a pčela gubi svoj aparat i nakon nekoliko minuta umire.

Prilikom uboda luče se i specifični feromoni koji mogu podstaći i druge pčele da napadaju i ujedaju. Prilikom ujeda pčele, od količine od 0,3 mg otrova, koliko ga ona sadrži u svom aparatu, izbaci se svega 1/3, te je stoga veoma važno odmah nakon ujeda što pre uzvaditi žaoku, kako se ne bi izbacile i druge 2/3, koje po pravilu izlaze nakon dva minuta.

Otrov insekata je prilično složenog sastava. Najveći njegov deo jeste proteinske prirode, čak 80%. Najviše odlazi na supstancu melitin, oko 50%, a tu su još i fosfolipaze, hijaluronidaze, amini, peptidi, minerali, oligoelementi i mnoge druge supstance. Pčelinji otrov jeste bezbojna i gusta tečnost koja isparava na vazduhu, rastvara se u vodi i kiselinama, brzo se stvrdne i sadrži oko 30-45% suve materije.

Otrov je otporan na promene temperature, a zbog nekih svojih sastojaka kakvi su kardiopen, melitin, apamin i adolapin umnogome se koristi i u terapiji određenih bolesti i stanja, o čemu će kasnije biti reči.

loading...

Reakcija organizma na ubod insekta

Smatra se da ujed insekta dobro podnosi veliki deo populacije. Ipak, postoji i onih 2% koji su alergični na isti, pa se kod njih može očekivati i burnija reakcija. Samo jedan ubod je dovoljan da alergična osoba doživi smrtni ishod i to nakon samo 20-30 minuta od ujeda. Ipak, smatra se da reakcija organizma ne zavisi od vrste insekta već od toksina koje on poseduje.

Reakcija organizma na ujed insekta može biti lokalna i opšta, tj sistemska.

Lokalna reakcija na ubod manifestuje se najpre oštrim i intenzivnim bolom koji traje nekoliko minuta, otokom, pojavom papule u vidu izdignuća iznad ravni kože, crvenilom i svrabom. Ukoliko se ujed javi na mestima sa više rastresitog tkiva, na primer u predelu usana, lica, genitalija, otok može biti veći jer se veoma lako širi. Svi ovi simptomi lagano se povlače posle nekog vremena.

Međutim, kada je u pitanju reakcija na ujed stršljena, smatra se da ona može biti ozbiljna čak i kada nije fatalna, te da može izazvati ozbiljne poremećaje u organizmu kakve su otkazivanje bubrega, tromboza u krvnim sudovima, poremećaje ritma srca, pa čak i srčani zastoj.

Međutim, ukoliko dođe do pojave sistemske reakcije i odgovora organizma na ujed, mogu se javiti reakcije u vidu četiri stepena. Najpre se može javiti koprivnjača, tj urtikarija, u vidu brojnih pečeta na koži, crvenih i izdignutih u odnosu na ravan kože koji intenzivno svrbe i peckaju, trne. Javlja se curenje iz nosa, svrab očiju i suzenje, a javljaju se i otoci na telu.

Nadalje, kako odmiče reakcija, na telu se u sledećem stepenu javljaju sve više otoka, dolazi do mučnine, povraćanja, opšte malaksalosti, znojenja. Nadalje, stanje se još više pogoršava te dolazi do otežanog gutanja i disanja, jer sada bivaju zahvaćena i rastresita tkiva aparata za disanje i gutanje.

Četvrti stepen opasnosti jeste uvod u anafilaktički šok. Osoba kolabira, pada joj pritisak, puls je ubrzan, koža postaje cijanotična. Dolazi do gubitka stanja svesti, i do mogućeg smrtnog ishoda. Za reagovanje u takvim situacijama ima se maksimalno 20-30 minuta vremena, a ponekad i manje. Stoga, ukoliko nakon uboda kod sebe ili kod nekog drugog primetite ovakve simptome, odmah je neophodno zvati hitnu pomoć.

Prva pomoć kod ujeda insekata

Ono što je prvo potrebno da uradite ukoliko vas je ujeo neki od gore pomenutih insekata i za sobom ostavio žaoku, jeste da je izvadite, kako biste sprečili preostali otrov da se izlije u kožu. To nemojte činiti hvatanjem pincetom ili između noktiju kako ne biste istisnuli višak otrova na taj način, već sljuštite žaoku noktom ili tupom stranom noža.

Na mesto uboda stavite led, hladnu oblogu ili nešto što već imate pri ruci od sredstava kakva su antialergijska mast, propolis, sirće, med i slično. Ukoliko ste u blizini osinjaka ili pčelinjaka, sklonite se što pre. Smatra se da je idealno da pri ruci imate i kakav andol ili aspirin te da ga nakvasite vodom, izmrvite i postavide na ubodeno mesto.

Ukoliko primetite pojavu simptoma sistemske reakcije, neodložno pozovite hitnu pomoć ili prevezite unesrećenog do obližnje zdravstvene ustanove, ali samo ukoliko je ona blizu i sigurni ste da ćete stići u roku od 10 minuta. Idealno bi bilo da kod sebe uvek imate nešto od terapije koja je dobra kod uboda insekata, ukoliko znate da ste alergični.

Tako, neke osobe kod sebe uvek imaju adrenalin koji mogu aplikovati odmah nakon uboda. Takođe, svaki pčelar ili osoba alergična na ujed insekta bi trebalo da ima kod sebe odgovarajuće antialergijske lekove u vidu antihistaminika, kortikosteroida ili adrenalina. Ovo bi trebalo shvatiti kao preporuku i pridržavati je se.

Smatra se da je poželjno osobi staviti i kocku leda u usta ili pak kuhinjsku so, jer će se tako sprečiti mogući nastanak angioedema i posledičnog ugušenja, do transporta u lekarsku ustanovu u kojoj će ona ostati naredna 24h, zbog moguće zakasnele sistemske reakcije. Najteža su stanja direktnog uboda u tkivo usne duplje, ili pak oka, gde se otoci veoma brzo šire, a može doći i do gubitka vida i gušenja. Stoga je potrebna hitna intervencija od strane lekara u takvim stanjima.

Pčelinji otrov kao terapija

Već smo govorili o sastavu pčelinjeg otrova i njegovim sastojcima koji u neku ruku mogu biti i lekoviti i koristiti se u terapiji raznih bolesti. Proizvodi koji se spravljaju od pčelinjeg otrova i koriste se u lekovite svrhe, danas su jedni od najtraženijih i najpoznatijih proizvoda na svetskom tržištu. Možda ste među starijom populacijom i sreli nekoga kako dozvoljava pčeli da ga ujede, objašnjavajući kako je to dobro za reumu.

Pčelinji otrov, kako smo već i pomenuli, sadrži i do 45% suve materije, a od toga čak 80% ide na belančevine. Na pčelinji otrov reaguje ceo organizam, i to tako što pospešuje dotok krvi u bolestan deo tela, stimuliše lučenje žlezda, pospešuje produkciju antitela, snižava pritisak i nivo holesterola, jača muskulaturu srca. Kao rezultat svih tih dešavanja nastaje bolje zdravlje.

Pčelinji otrov, kako objašnjavaju apiterapeuti, u organizam može da se ubrizga ubodom, akupunkturom, da se koristi u tabletama, ampulama, ali i kupkama i mastima koje se mogu utrljavati i lekovito delovati kroz našu kožu. Pčelinji otrov, smatra se, može i te kako povoljno delovati na obolelo mesto u organizmu, ali i na čitav organizam, ukoliko se koristi na pravi način, umereno i pod nadzorom lekara.

Pored gore navedenih učinaka po zdravlje, pčelinji otrov još povećava i nivo hemoglobina i broj belih krvnih zrnaca, te tako povećava odbrambenu sposobnost organizma, deluje protivupalno, pospešuje san i apetit. Pčelinji otrov koristan je kako se smatra kod reumatskih bolesti, zatim kod bronhijalne astme i drugih bolesti disajnih organa, kod gihta, upale zglobova, rana koje otežano zarastaju, jer stimuliše obnavljanje tkiva, kao i kod alkoholizma, kožnih bolesti kakva je na primer psorijaza, a štiti i od sunčevog zračenja. Koristan je čak i u terapiji steriliteta i kod problema zgrušavanja krvi.

Upotrebom ovakve terapije smanjuju se i bolovi, jer otrov ima analgetsko dejstvo. Takođe, prokrvljenost tkiva donosi im i više kiseonika. Ovaj „lek“ ima i antibakterijka svojstva te deluje baktericidno, ubija bakterije. Smatra se čak da ima i udeo u preventivnoj borbi protiv nastanka tumora. Najviše se, ipak, u alternativnoj medicini koristi u lečenju reumatskih tegoba. U zvaničnoj medicini, on se koristi za izradu vakcina i za izradu supstanci koje se koriste kod kožnih proba da bi se uvidela potencijalna alergija na ubod insekta.

Ipak, smatra se da terapiju pčelinjim otrovom ne bi trebalo primenjivati kod trudnica, kod osoba koje su alergične na ujed pčele, kod kakvih infektivnih bolesti organizma, kao ni kod tuberkuloze i psihijatrijskih oboljenja. Takođe, kontraindikacije za primenu ove terapije jesu i bolesti jetre i bubrega, zatim sepsa, gnojna oboljenja, dekompenzacija tj popuštanje srca, i oboljenja centralnog nervnog sistema i krvnih sudova.

Takođe, prilikom primene ove terapije ne bi trebalo da se pije alkohol, da se jedu obilni, jaki obroci i začinjena hrana, da se puši i puno aktivira i stresira. Nakon primene terapije, pacijent se odmara oko sat vremena, konzumira mlečne proizvode i proizvode na biljnoj bazi i med. Ukoliko dođe do pojave bilo kakvih neželjenih reakcija, neophodno je odmah konsultovati lekara.

Sponzorisano:

loading...
Loading...

Još zanimljivog sadržaja: