Definicija artroze. Artroza se može definisati na dva načina. Jedna definicija je anatomska i tiče se artroze kao dela tela. Druga definicija je patološka i tiče se artroze kao bolesti.
Artroza je termin koji se koristi za obeležavanje bilo kog zgloba u telu (po grčkoj reči arthros). Zglob je tačka u kojoj se dve kosti susreću na način koji omogućava pokret (artikulaciju). Različiti tipovi zglobova – kuglasti, elipsoidni, sedlasti, valjkasti i obrtni – utiču na različite vrste artikulacija (pokreta).
Artroza je takođe izraz za degenerativnu bolest zgloba gde hrskavica koja oblaže zglob propada (erodira) tokom vremena. Artroza je širok termin za degenerativne i ostale bolesti zgloba i najčešće se navodi pod drugim imenom, pa ga ljudi znaju kao osteoartritis. Zbog toga je termin artroza često sinonim za osteoartritis. Ponekad se artrozom naziva uvod ili rana faza osteoartritisa.
Artroza nije često korišćen izraz za opisivanje degenerativne bolesti zglobova. Da bi se u potpunosti shvatilo značenje artroze, važno je prvo shvatiti anatomiju zgloba. Krajevi kostiju koji su deo zgloba imaju glatku površinu poznatu kao subhondralna kost. Preko nje se nalazi zglobna hrskavica koja je jako, ali fleksibilno tkivo koje štiti kost, omogućava lakše kretanje između površina i takođe deluje kao amortizer. To je hrskavica koja je deo zglobne površine, a ne same kosti. Sam zglob ima sinovijalnu podlogu (synovium) koja krije sinovijalnu tečnost u zglobnom prostoru koji podmazuje zglobne površine i deluje kao amortizer. Spoljna kapsula obezbeđuje zglob.
Hrskavica je fleksibilno vezivno tkivo. Ćelije hrskavice poznate su kao hondroblasti koji proizvode i otpuštaju velike količine različitih supstanci, poput kolagena, u ekstracelularnu matricu. Ova matrica je odgovorna za karateristike hrskavice, odnosno njenu snagu i fleksibilnost. Ponekad su hondroblasti zarobljeni u matrici, pa se nazivaju hondrocitima. Hrskavica se stalno haba. Ćelije hrskavice, međutim, stalno popunjavaju matricu hrskavice i stoga zadržavaju integritet hrskavice.
Sa godinama, sposobnost da se dopuni bilo koje tkivo se smanjuje, ali ne prestaje u potpunosti. Čak i kod mlađih ljudi, sposobnost tela da dopuni tkivo je ograničena vremenom. Ako postoji konstantno i prekomerno habanje zglobne hrskavice koje prevazilazi vreme punjenja, onda će hrskavica erodirati. To je razlog zbog kojeg se artroza češće vidi kod starijih ljudi i to kod onih koji su veoma aktivni.
Postoje i drugi faktori koji dodatno komplikuju ovo stanje: na primer zapaljenski medijatori koji utiču na normalnu regeneraciju hrskavice, iako uopšte nema zapaljenja zgloba, ili ga ima jako malo.
Slično tome, ako postoji neka skrivena bolest koja usporava ili zaustavlja aktivnost ćelija hrskavice, hrskavica će se na kraju istrošiti. Kako slabe, delovi hrskavice se lome i plutaju unaokolo u prostoru zgloba. Koštano tkivo je sada izloženo istom habanju kao i hrskavica zgloba, pa zbog toga više nema fleksibilnosti i regenerativne sposobnosti. Vremenom se situacija pogoršava i novonastalo stanje se naziva osteoartritis.
Simptomi artroze
Simptomi artroze se javljaju veoma sporo. U ranim fazama erozije hrskavice nema simptoma. Štaviše, ovo je degenerativno, a ne inflamatorno stanje zgloba i stoga može proći neprimećeno dugo vremena. Kada simptomi počnu onda, se postepeno pogoršavaju tokom dužeg vremenskog perioda.
Bol
Bol se obično javlja samo u pogođenom zglobu. Može se pogoršavati tokom i nakon kretanja tog pogođenog zgloba. U blažim slučajevima, bol ne postoji sve dok se osoba ne pomera, a traje kratko nakon pokreta. Odmor često ublažava bol. U nekim slučajevima, pritisak na kožu preko zgloba će izazivati bol. Ova osetljivost zgloba obično nije praćena otokom, kao što je slučaj kod zapaljenskih uzroka bolova u zglobovima, poput reumatodnog artritisa.
Ukočenost zglobova (krutost)
Još jedan uobičajeni simptom je ukočenost zglobova. Najizraženiji je nakon buđenja ujutro ili dugih perioda neaktivnosti. Pokretanje može olakšati ovaj osećaj, ali prekomerno kretanje će na kraju dovesti do bola. Ukočenost se naglo pogoršava s vremenom kako stanje napreduje. Čak i kada se ukočenost smanji, normalni domet kretanja možda neće biti isti. Ovaj gubitak fleksibilnosti otežava osećaj pokretljivosti tokom vremena.
Zvukovi u zglobu
Ponekad se dešava da zglobovi ispuštaju zvukove poput škripanja, naročito kada se stanje pogoršava. Ponekad zvuk liči na škljocanje (klik), u zavisnosti od zgloba koji je pogođen. Normalno je da se pokretni delovi hrskavice oba kraja kosti trljaju jedna o drugu do određene mere. Pošto je hrskavica vrlo glatka i dobro podmazana sinovijalnom tečnošću, onda nema nikakvih zvukova.
Međutim, kod artroze ova glatkost i lako pokretanje su otežani, pa dolazi do neobičnih zvukova.
Okoštavanje
Veći zglobovi, poput kolena, vremenom postanu tvrdi na dodir. Izrasline na kostima, poznate kao okoštavanje, formiraju se tokom vremena. Mogu se osećati preko kože kao abnormalne i tvrde grudvice. Ovo su kasne karakteristike bolesti.
Lečenje artroze
Artroza se češće javlja od starijih osoba i lečenje je ograničeno. Ključ lečenja leži u održavanju stanja i u upravljanju simptomima. Treba smanjiti dodatni stres na zglobovima i trebalo bi se podvrgnuti fizikalnoj terapiji kako bi se poboljšala mobilnost istezanjem zglobova. Lekovi koji se mogu preporučiti za bolove su acetminofen i nesteroidni antiinflamatorni lekovi poput ibuprofena.
Proloterapija koja pomaže u stimulisanju zglobnog tkiva da se regeneriše, pokazala je obećavajuće rezultate, ali usporavanje regenerativnog kapaciteta zbog procesa starenja može limitirati upotrebu ovakvog načina lečenja kod starijih osoba. Druge terapije, kao što je ubrizgavanje kortizona u zglobove su rezervisane za teške slučajeve kada je zglobna hrskavica, ponekad zajedno sa krajevima kostiju, značajno erodirana.
Vrste artroze
Artroza češće pogađa zglobove ramena, leđa, kukova, kolena i članaka. Ona se odnosi na nekoliko medicinskih izraza u zavisnosti od lokacije i tipova zglobova.
Cervikalna artroza
Ovo je artoroza cervikalnih (vratnih) pršljenova – kostiju koje čine vratni deo kičme.
Uzroci cervikalne artroze
Kao i kod bilo koje vrste artroze, cervikalna artroza se javlja sa godinama ili je povezana sa stresom vezanim za habanje cervikalnih zglobova. Ovo je mnogo češće povezano sa hroničnim problemima u vratu koji počinju u mladim godinama.
S druge strane, ovi problemi vezani za vrat su povezani sa lošim držanjem i položajem, naročito sa produženim aktivnostima kao što je korišćenje računara.
Simptomi cervikalne artroze
Bol u vratu, posebno u korenu vrata, zajedno sa ukočenošću vrata su glavni simptomi. U mladim godinama, ovo je u velikoj meri maskularne (mišićne) prirode. Spazmi cervikalnih mišića izazivaju lokalizovani bol u vratu, glavobolje (zbog tenzije) i ukočenost mišića. Tokom vremena, cervikalni zglobovi bivaju pogođeni zbog erozije hrskavice. Sa cervikalnom artrozom, bol se može širiti do ramena i ruku.
Tretman cervikalne artroze
Važno je odmarati vrat što je više moguće. Medicinska ogrlica za vrat (kragna) pomaže u smanjenju naprezanja u zglobovima, ali u isto vreme smanjuje i ograničava pokretljivost, pa nije dugoročno rešenje. Fizikalna terapija može pomoći u smanjenju spazama i poboljšanju pokretljivosti zgloba. Određene vežbe, koje pokazuje terapeut, takođe prilično pomažu ako se redovno rade.
Artroza kolena
Artroza kolena, isto kao i artroza kuka, spada u jedan od najčešćih tipova artroze. Koleno ima dve artikulacije, ali je artikulacija između femura i tibije najvažnija kada je u pitanju artroza. Ovaj zglob mora da izdrži najveći deo telesne težine i značajan je tokom hodanja i trčanja. Zbog toga je razumljivo da je zglob kolena više sklon habanju od ostalih zglobova.
Uzroci artroze kolena
Osim normalnog habanja, zglob kolena češće doživljava napetost, istegnuće i zatezanje kod osoba koje su fizički aktivne, naročito kod profesionalnih sportista. Još jedan važan faktor rizika za artrozu kolena je gojaznost, jer prekomerna telesna težina dovodi do dodatnog opterećenja kolena i prekomernog habanja.
Simptomi artroze kolena
Bolovi i osetljivost u kolenu su glavni simptomi. Pogoršavaju se kada osoba hoda, a olakšanje nastaje kada osoba sedi ili spava. Čak i kada osoba stoji u mestu, bol postoji zbog telesne težine koja se prenosi preko zgloba do stopala. Ukočenost zgloba ograničava normalan domet kretanja i otežava hodanje. Velika je verovatnoća i da će se čuti škripanje u zglobu kolena kada se osoba savija.
Lečenje artroze kolena
Steznik za koleno može donekle pomoći, ali je ključ lečenja olakšanje težine koja se spušta na ovaj zglob. Ovo se može dostići i uz pomoć pomagala kao što je hodalica ili štake. Imobilizacija je ohrabrujuća, ali nije praktična na duge staze. Lekovi se mogu koristiti da bi se ublažili bolovi. Intraartikularne injekcije kortikosteroida za smanjenje bolova i derivati hijaluronske kiseline za dodatno podmazivanje su takođe efikasne. Na kraju, razmatra se i operacija. Zamena zgloba zove se artroplastika.
Iako starost prestavlja glavni faktor rizika za artrozu i osteoartritis kolena i mladi ljudi ih mogu dobiti. Kod nekih ljudi je to nasledno.
Neki pacijenti imaju osteoartritis kolena kao rezultat povrede ili infekcije ili kao posledicu prekomerne težine.
Osteoartritis kolena je oboljenje u kojem prirodno “jastuče” između zglobova – hrskavica – propada. Kada se to dogodi, kosti zglobova se trljaju jedna o drugu sa manje apsorbujućih dejstava hrskavice. Trljanje i tarenje dovodi do bola, otoka, ukočenosti, smanjene sposobnosti kretanja i okoštavanja.
Artroza i osteoartritis kolena se mogu pojaviti i kod mladih ljudi, a šansa za razvoj se povećava nakon 45 godina starosti. Prema Artritis fondaciji, više od 27 miliona ljudi u SAD-u ima osteoartritis, a koleno je jedno od najčešće pogođenih područja. Žene imaju veće šanse da razviju ovu bolest nego muškarci.
Najčešći uzrok osteoartritisa kolena je ipak starost. Skoro svaka osoba do kraja života razvije određeni stepen osteoartritisa. Međutim, nekoliko faktora povećavaju rizik od razvoja u mlađem uzrastu.
Starost. Sposobnost hrskavice da se zaleči smanjuje se kako osoba stari. Težina povećava pritisak na sve zglobove, posebno na kolena. Svaki kilogram koji dobijete dodaje 3 do 4 kilograma ekstra težine na vaša kolena.
Nasleđe. Ovo podrazumeva genetske mutacije koje bi mogle da dovedu čoveka da razvije osteoartritis kolena. To se može dogoditi zbog nasleđenih abnormalnosti u obliku kostiju koje okružuju zglob kolena.
Pol. Žene starosti od 55 godina i više imaju veće šanse da razviju osteoartritis kolena.
Ponavljajuće stresne povrede. Ovo je obično posledica vrste posla kojim se osoba bavi. Ljudi sa određenim zanimanjima, koja uključuju puno aktivnosti koje mogu pogađati zglob, kao što su klečanje, čučanje ili podizanje velikih težina, češće razvijaju osteoartritis kolena zbog stalnog pritiska na zglob.
Atletika. Sportisti poput fudbalera, tenisera ili trkači na duge staze, mogu biti u većem riziku da razviju osteoartritis i artrozu kolena. To znači da sportisti treba da preduzmu mere predostrožnosti kako bi izbegli povrede. Međutim, važno je napomenuti da redovno umereno vežbanje ojačava zglobove i može smanjiti rizik od osteoartritisa. U stvari, slabi mišići oko kolena mogu dovesti do artroze i osteoartritisa.
Druge bolesti. Ljudi sa reumatodnim artritisom, drugim najčešćim tipom artritisa, takođe imaju veću verovatnoću da razviju osteoartritis. Ljudi sa određenim metaboličkim poremećajima, kao što su prekomerna količina gvožđa ili hormona rasta, takođe imaju veći rizik od osteoartritisa.
Simptomi artroze kolena
- bol koji se povećava kada ste aktivni, a poboljšava se kada odmarate;
- otok;
- osećaj topline u zglobu;
- ukočenost u kolenu, naročito ujutru ili kada neko vreme sedite;
- smanjena pokretljivost kolena, što otežava ustajanje i sedanje, penjanje i silaženje stepenicama ili šetnju;
- pucketanje, škripanje koje se čuje kada se koleno pomera.
Kako se dijagnostikuje artroza i osteoartritis kolena?
Dijagnoza artroze kolena počinje fizičkim pregledom. Vaš lekar će takođe pregledati vašu istoriju bolesti i zabeležiti simptome. Obavezno uzmite u obzir šta je to što pogoršava bol, a šta je to što smanjuje bol, kako biste pomogli lekaru da odredi pravi uzrok bola.
Takođe saznajte da li je neko drugi u vašoj porodici imao artrozu. Lekar može naručiti dodatna ispitivanja: rendgenski snimak, koji može pokazati oštećenje kosti i hrskavice, kao i prisustvo okoštavanja; magnetna rezonanca se može uraditi kada rendgenski zraci ne daju jasnu sliku o bolovima u zglobovima. Lekar može koristiti i analizu krvi kako bi isključio druga stanja koja izazivaju bol.
Kako se leči artroza i osteoartritis kolena?
Primarni ciljevi lečenja artroze i osteoartritisa kolena su ublažavanje bolova i vraćanje pokretljivosti. Plan tretmana obično uključuje sledeće.
Gubitak težine. Ako izgubite čak i malu količinu težine, možete značajno smanjiti bolove u kolenima.
Vežbanje. Jačanje mišića oko kolena čini zglob stabilnijim i smanjuje bol. Vežbe istezanja pomažu u održavanju mobilnosti i fleksibilnosti zgloba kolena.
Sredstva za ublažavanje bolova i antiinflamatorni lekovi. Ovi lekovi mogu biti acetaminofen, ibuprofen, itd.
Injekcije kortikosteroida ili hijaluronske kiseline koje se daju direktno u koleno. Steroidi su moćni antiinflamatorni lekovi. Hijaluronska kiselina je normalno prisutna u zglobovima kao tečnost za podmazivanje.
Alternativne terapije. Neke alternativne terapije koje mogu biti efikasne uključuju topikalne kreme sa kapsaicinom, akupunkturu i suplemente, uključujući glukozamin i hondroitin.
Korišćenje pomagala kao što su steznici i podrške.
Fizikalna terapija. Fizioterapeut će vas naučiti kako da vežbate da biste ojačali mišiće i povećali fleksibilnost u vašem zglobu.
Operacija. Kada nijedan tretman ne pomaže, operacija je poslednja opcija.
