I životinje i deca imaju ravnu nosnu pregradu, ali se kod odraslih ljudi često dešava da nosna pregrada ne ostane ravna. Usled odrastanja i kako godine prolaze, nastaje veća ili manja deformacija nosa koja se smatra kao normalna pojava. Deformacija nosa je poremećaj pregrade koja deli nosnu šupljinu na dva dela.
Deformiteti se mogu javiti na kostnom i hrskavičavom delu nosne pregrade i obično su kombinovani. Najvidljivija su u prednjem delu i tada se radi o delimičnom iščašenju septuma. Septum je hrskavica u nosu koja razdvaja nozdrve. Prisustvo jednostrano iskrivljene baze kvadratne hrskavice, posebno ako je došlo pri tome i do srastanja tog dela sa donjom nosnom školjkom, dovodi do velikih respiracijskih smetnji.
Simptomi i uzroci
Za dobro funkcionisanje svih organa u organizmu, veoma je važno pravilno disanje. Vazduh koji se udahne se u nosu vlaži, zagreva i pročišćava i takav odlazi direktno u pluća. Većina ljudi koji imaju nekakvu deformaciju nosa, nemaju problem sa disanjem kroz nos. Još ređe se to dešava ako je do devijacije došlo u detinjstvu, jer je organizam već navikao na pravilno funkcionisanje uprkos deformitetu.
Iako se devijacija nosa kod odraslih ljudi javlja češće nego što se misli, ona ne zahteva uvek operaciju.
Ukoliko postoje ozbiljnije i teže deformacije, mogu se javiti određene tegobe poput glavobolje i otežanog disanja kroz jednu stranu nosnice. Takođe, mogu se javiti i propratni simptomi kao što su hronično zapaljenje sinusa ili hronična iritacija sluznice nosa zato što se eliminacija sekreta vrši nepravilno. Može se još javiti i poremećaj disanja. Kako je disanje kroz nos otežano, zbog čestog disanja na usta, mogu se javiti bronhitisi i upale ždrela.
Ostali simptomi devijacije nosa mogu da budu krvarenje iz nosa, infekcije sinusa ili može da dođe do određene suvoće u jednoj nozdrvi. Kod pacijenata koji imaju devijaciju, može se takođe javiti i hrkanje ili glasno disanje za vreme spavanja. To može dovesti i do suvoće usne duplje, jer se disanje više vrši kroz usta. Još se može javiti i nazalna kongestija ili pritisak. Ukoliko je devijacija nosa velika, postoji mogućnost da se javi i velika bol u licu.
Devijacije nosa mogu da budu urođene, ako se osoba rodila sa deformitetom, a mogu i da se steknu kasnije u životu. Urođena devijacija nosa nastaje kada se septum krivi jer raste brže od ostalih okolnih kostiju. Stečena može da se javi još veoma rano, dok je plod još razvija u materici. Tada može da dođe do produženog kontakta lica sa matericom.
Devijacija nosa može da se desi i prilikom otežalog porođaja. Ovaj deformitet može da se prepozna kod bebe po tome što je nos iskrivljen na jednu ili drugu stranu. Kod takvih beba se obično javlja i otežano disanje i izraženo disanje na nos, kao i hrkanje za vreme spavanja ili otežano uzimanje hrane. Još neki od simptoma su i česte infekcije nosa kada se pojavljuje curenje zelenkastog sekreta iz nosa povremeno kašljanje. Može se kod dece razviti i nepravilan, nazalni govor. Ako se na osnovu simptoma posumnja da dete ima razvijenu devijaciju, treba se obratiti lekaru.
Devijacije nosa se još javljaju se kao posledica nepravilnog razvoja ili kao posledica povrede nosa. Često se dešava da povrede nastale u detinjstvu budu posledica padanja na nos dok dete još uči da hoda, pa se mnogi zastareli prelomi javljaju iz tog doba. Prelomi još nastaju usled tuče ili saobraćajne nesreće, ili zbog bilo kakvog jačeg udarca i za vreme kontaktnog sporta ili udarca lopte. Kako vreme prolazi, devijacija nosa može postati sve veća. Najveći problem kod devijacije nosa, kao i najčešći simptom je otežano disanje kroz nos.
Ako se prelom ne vrati na mesto dok je svež, predlaže se da se sačeka tri do pet dana, dok hematon ne splasne, pa da se tek onda uradi repozicija, kojom se postižu dobri rezultati.
Ako je povreda stara i ako već dođe do srastanja kosti i hrskavice u patološkom položaju, tada dolazi do ozbiljnijih respiratornih smetnji.
Komplikovanije smetnje pri disanju uzrokuje jednostrana iskrivljenost baze kvadratne hrskavice, naročito ako je došlo do srastanja tog dela sa donjom nosnom školjkom. Najčešće se devijacije javljaju u obliku neravnina i zadebljanja, ili u obliku latiničnog slova S, ili poput male grbe na nosu.
Tegobe pri disanju mogu da se jave i usled drugih poremećaja kao što je sekret u nosu, ukoliko se nađe neko strano telo u nosu ili ako je došlo do nekih stanja gde su zahvaćena nervna vlakna sluznice nosa. Ove tegobe se mogu javiti i usled raznih alergija. Zapušenost nosa se može javiti i kada dođe do promene u gornjem delu ždrela.
Lečenje i operacija
Ukoliko dođe do deformiteta, potrebno je da se uradi temeljan ORL pregled, kao i endoskopski pregled. Ako se dijagnostifikuje da je uzrok problema i tegoba kod pacijenta devijacija nosne pregrade, uglavnom je često potrebna operacija, koja je jedini način lečenja. Uglavnom se ne preporučuje da se operacija radi pre sedamnaeste godine života, jer uglavnom tada kosti dostignu svoj pun rast. Ukoliko postoje ozbiljnije tegobe poput ometanog disanja, česte glavobolje, česte upale sinusa ili uha, kao i bronhitis, u tim slučajevima se operacija radi ranije, bez obzira na uzrast pacijenta.
Ukoliko je deformacija manja i lekar zaključi da nije potrebna operacija, onda se lečenje vrši upotrebom dekongestanata, antihistaminika, ili steroidnih nazalnih sprejeva.
Simptomi se mogu olakšati i upotrebom nazalnih traka koje pomažu da se oba nosna prolaza otvore.
Ukoliko pak lekar utvrdi da je operacija kod devijacije potrebna, takav hirurški zahvat se zove septoplastika. Operacija traje oko 90 minuta i obično se obavlja kod je pacijent pod anestezijom. Za vreme operacije hirurg napravi rez u septumu i izvadi višak hrskavice ili kosti. Nosna pregrada se na ovaj način ispravlja. U toku ove operacije, često se istovremeno radi i operacija oblikovanja nosa koja se zove rinoplastika, koja podrazumeva promenu hrskavice i kosti, kako bi se oblik nosa ispravio.
Oporavak od operacije
Nakon operacije devijacije nosa, retko dolazi do komplikacija. Kao neželjene posledice može se javiti krvarenje iz nosa posle uklanjanja tampona, a može da se javi i infekcija nosa, kao i perforacija nosne pregrade. Zbog povrede nervnih vlakana sluznice koji su nežni, kod pacijenata se ponekad zbog toga može javiti poremećen miris ili lažni osećaj zapušenog nosa, čak iako postoji dovoljno prostora u nosu za disanje.
Neki od kratkotrajnih nus pojava nakon operacije mogu biti i naduvenost lica, bol u nosu, otok oko očiju i podlivi, glavobolja, mala krvarenja iz nosa u toku prvih par dana nakon operacije, a mogu se javiti i male crvene tačkice na površini kože kao posledica napuklih krvnih sudova u nosu.
Oporavak svakako nije lak i dugo traje. Neki otoci mogu ostati vidljivi na nosu čak i nekoliko meseci. Konačni rezultati operacije se mogu videti čak nakon godinu ili dve godine dana.
Plastična operacija nosa u estetske svrhe – rinoplastika
Za zahvat korekcije nosa koji je iz domena plastične hirurgije može se reći da je jedna od najzahtevnijih, ali i najčešće izvođenih procedura. Ova procedura obuhvata izmene kosti, kože, hrskavice potkožnog tkiva mišića i ligamenata, te je potrebna izuzetna preciznost pri izvođenju operacije.
Rinoplastika se ne vrši samo iz estetskih razloga, već i ukoliko je došlo do devijacije nosa, bilo da je devijacija urođena, ili je stečena usled pada ili udarca kasnije u životu.
Plastična operacija se podjednako vrši i kod žena i kod muškaraca, najčešće u dobi između osamnaeste i dvadeset i pete godine života. Doktori koji se bave ovim poslom obično ne preporučuju da se operacija radi pre punoletstva, odnosno dok se kosti na nosu potpuno ne razviju. Ukoliko je osoba dobrog fizičkog zdravlja, ne postoji gornja starosna granica da se operacija izvrši.
Estetska operacija nosa ili rinoplastika, kako se drugačije zove, se ponekad vrši istovremeno kada se vrši i lifting lica. Takođe, ako neko ima probleme disanja zbog devijacije nosa, a istovremeno želi da svoj nos estetski sredi, to može da učini istovremeno. Cena operacije zavisi svakako od konkretnog slučaja i zahvata.
Ljudi koji se javljaju za plastičnu operaciju nosa, obično kao problem koji žele da srede na svom licu, navode da imaju prevelik nos za svoje lice ili da im je nos grbav ili previše asimetričan. To su neki od najčešćih razloga koje pacijenti navode kao razlog za operaciju. Veoma je važno da sam pacijent ima jasnu predstavu o tome kako želi da njegov nos izgleda posle operacije.
Ukoliko ste doneli odluku da izvršite promenu na licu operacijom nosa, pre same operacije, potrebno je da uradite kompletnu analizu zajedno sa svojim doktorom. Najbolje je da mu kažete sve što želite da promenite na svom nosu i kako što približnije želite da on izgleda posle operacije. Pošto se operacija radi pod anestezijom, pre operacije je, savetuju lekari, veoma važno da prethodnim osam sati ništa ne jedete i ne pijete. Ukoliko ste žena, operacija ne bi trebalo da se radi u vreme menstrualnog ciklusa.
Takođe se konsultujte sa lekarom ukoliko ste u skorije vreme pre operacije uzimali druge lekove poput aspirina, vitamina C i estrogena.
Na samom pregledu će se utvrditi i ostale stvari važne za operaciju, kao što je anamneza bolesti ili ranijih hirurških zahvata, ukoliko ste ih imali.
Takođe, ako ste ranije imali povrede nosa ili ste bili alergični na neke od lekova, to bi sve vaš lekar trebalo da sazna od vas. Nakon uzetih ovih podataka, izvršiće se niz ostalih pregleda. U to spada i pregled unutrašnjih nazalnih struktura, kvalitet kože nosa, njegova veličina i oblik kao i odnos nosa sa ostalim delovima lica.
Sama operacija se vrši pod totalnom ili pod lokalnom anestezijom. Za vreme same operacije nosa koristi se monitoring koji prati vaše otkucaje srca, puls, količinu kiseonika koji se nalazi u vašoj krvi i krvni pritisak.
U prvih nekoliko dana posle korekcije nosa, modrice i otoci će biti vidljivi na vašem licu. Neki otoci mogu da traju i nekoliko nedelja, posebno u predelu oko nosa, ali oni uglavnom budu manje vidljivi. Ako se koristi imobilizacija, ovakav vid otoka bi trebalo da nestane za nekoliko dana, najviše za nedelju dana nakon same operacije, a konci se obično skidaju za sedam do četrnaest dana nakon operacije.
Konačan rezultat i cilj ovakve operacije je da vam nos izgleda što prirodnije. Prvi rezultati se obično vide već u roku od nekoliko nedelja, mada sam proces oporavka traje i mnogo duže, od godinu ili dve. Rezultati rinoplastike ostaju vidljivi zauvek, odnosno, dok ne počne sam proces starenja.
Retko se javljaju značajnije komplikacije posle operacije. Neke od njih koje se mogu javiti su infekcije, loše reagovanje na anesteziju, hematom ili utrnulost kože koja obično bude privremena. Aspirin može da izazove pojačano krvarenje, tako da ovaj lek treba izbegavati i neko vreme pre operacije.
Takođe se često savetuje da ukoliko ste pušač, prestanete sa pušenjem, bar na neko vreme pre i nakon same operacije.
Nakon operacije nosa, bilo bi poželjno da izbegavate podizanje teških predmeta kao i bilo kakvo napinjanje i savijanje. Takođe bi bilo dobro da svoj nos nekoliko meseci ne izlažete suncu, jer je nos tada osetljiv, tako da bi možda bio pametnije da operaciju izvršite u mesecima koji nisu mnogo sunčani, kao što su to meseci tokom jeseni i zime. Ukoliko operaciju uradite u toku leta ili proleća, koristite zaštitnu kremu u postoperativnom periodu. Savetuje se još da se izbegava nošenje teških naočara prvih nekoliko nedelja posle operacije.
Svako ko se podvrgava ovakvoj vrsti operacije mora biti svestan da svaka operacija nosi rizik, i zato se o svemu treba dobro i blagovremeno konsultovati sa lekarom. Sa druge strane, u čitavom se svetu ova vrsta operacije na godišnjem nivou vrši veoma često i pacijenti uglavnom budu zadovoljni krajnjim rezultatom.