Svima je dobro poznato da disanje predstavlja glavnu i osnovnu biološku funkciju, koja se definiše kao preduslov za nastanak i za razvoj svih drugih bioloških funkcija u organizmu. Sa prestankom funkcije disanja, dolazi do gubitka sposobnosti organizma da obavlja bilo koju drugu funkciju. Drugim rečima, sa gašenjem funkcije disanja, gasi se i život.
Prosečna osoba u toku jednog dana u okviru disanja napravi čak oko 22.000 udisaja i isto toliko izdisaja. Čovek se rađa sa urođenom potrebom za disanjem i sa sposobnošću i umećem pravilnog disanja. Međutim, dokazano je da čak dve trećine ljudi, u nekom periodu svog života spontano i nesvesno izgubi umeće pravilnog disanja i da razvije naviku nepravilnog disanja.
Navika nepravilnog disanja, u velikoj meri, tačnije u mnogo većoj meri nego što možete da pretpostavite, može da se odrazi na nastanak zdravstvenih komplikacija koje se mogu razviti unutar čitavog organizma.
Nedostatak prokrvljenosti organizma, nastupanje iritacija krajnika, nastupanje iritacija sinusne regije, pojava alergijskih reakcija, pa čak i poremećaj sračne funkcije ili poremećaj otpornosti krvnih sudova, samo su neke od pojava koje se mogu razviti u organizmu kao posledica nepravilnog disanja.
Nepravilno disanje, podrazumeva disanje pri kojem se vazduh konstantno udiše na usta, a izdiše na usta ili na nos.
Kako je osnovni cilj ovog teksta da vas upozna sa tehnikama pravilnog disanja, u nastavku, objasnićemo vam kako treba da dišete da bi vaše disanje bilo pravilno i da bi pozitivno delovalo na vaše zdravlje.
Tehnike pravilnog disanja
Postoji nekoliko tehnika pravilnog disanja koje zavise od stanja organizma, tačnije od vrste aktivnosti kojoj ste u datom trenutku, odnosno u datom periodu posvećeni.
To znači da normalno disanje, odnosno disanje koje se obavlja prilikom uobičajenih dnevnih radnji kakve su sedenje, umereno ubrzano kretanje ili ležanje, treba da se u određenoj meri razlikuje od disanja koje se odvija u okviru trajanja nekih specifičnih radnji kao što su vežbanje, plivanje, joga, meditacija, porođaj i slično.
U svakoj od navedenih situacija, potrebno je da znate pravilno i prilagođeno da dišete, kako bi se razvoj ili efekat radnje u koju ste trenutno uključeni odvijao na efikasan i zdrav način.
Pravilno disanje u normalnim uslovima
U normalnim uslovima, tačnije dok obavljate uobičajene dnevne radnje kakve su sedenje, umereno ubrzano kretanje ili ležanje, potrebno je da dišete tako što vazduh udišete isključivo na nos, a izdišete ga na usta.
Prilikom takvog disanja, u toku udisaja, vazduh će prolaziti kroz mukoznu, odnosno sluznu nosnu membranu i koliko je moguće biće pročišćen od čestica prašine ili od drugih stranih čestica koje u njemu mogu biti prisutne. Tako pročišćen vazduh, prolaziće kroz sinusnu regiju i postepeno kroz ostale disajne puteve ulaziće u krvotok i snabdevaće organe kiseonikom omogućavajući istovremeno dobru i kvalitetnu prokrvljanost ćitavog organizma.
Pritom, prilikom izdisanja na usta, brže i efikasnije će se osloboditi celokupna količina ugljen dioksida koji nastaje u plućima i u organizmu kao produkt disanja.
Na taj način, vaše telo će u svakom trenutku biti snabdeveno dovoljnom količinom neophodnog i preko potrebnog kiseonika i oslobađaće se od štetnog ugljen dioksida.
Ono što je takođe potrebno naglasiti, a tiče se načina na koji opisana tehnika pravilnog disanja utiče na organizam, jeste da se prilikom udisanja na nos vrši rasterećenje pluća i srca, jer se udisaj koncentriše i na aktivnost stomaka, a ne samo i isključivo na aktivnost pluća. Samim tim, pluća funkcionišu zdravo i bez opterećenja.
Pravilno disanje kod sklekova
Sklekovi su prema mišljenju mnogih jedan od oblika vežbi prilikom čijeg izvođenja organizam trpi veće opterećenje i postaje sklon bržem zamaranju.
Pritom, opterećenje i zamor koji se stvaraju prilikom izvođenja sklekova, u velikoj meri nastaju ne kao posledica samih sklekova, već kao posledica nepravilnog disanja koje obavljate prilikom izvođenja sklekova. Drugim rečima, radeći sklekove, efikasno i pravilno možete da delujete na aktivnost mišića koji se aktiviraju sklekovima čak i ukoliko se ne zamarate, a zamaranje ćete uspeti da izbegnete jedino ukoliko pravilno dišete.
Tehnika pravilnog disanja kod sklekova, odnosi se na sledeće:
Sklekove uvek treba započeti iz položaja u kojem ste podignuti, tačnije oslonjeni na ruke, a ne iz položaja u kojim ste spušteni i telom pripijeni uz podlogu na kojoj vežbate. U tom, pravilnom početnom položaju sklekova, uvek izdahnite i to na usta. U trenutku kada počnete da se spuštate, počnite da udišete vazduh na nos. U trenutku kada ste u završnom položaju vežbe, odnosto kada ste se spustili do same podloge na kojoj vežbate, kapacitet udisaja treba da vam je maksimalno popunjen. Iz tog položaja, počnite da se podižete i paralelno sa podizanjem izdišite vazduh na usta sve dok ne dođete u početni položaj vežbe, odnosno sve dok ne budete maksimalno podignuti od podloge na kojoj vežbate i oslonjeni na ruke.
Kada dostignete početni položaj sklekova, dakle kada ste maksimalno podignuti od podloge na kojoj vežbate i kada ste oslonjeni na ruke, pluća treba da su vam u potpunosti prazna i spremna za novi udisaj koji treba da započnete u trenutku kada počnete ponovo da se spuštate prema podlozi na kojoj vežbate.
Pravilno disanje tokom plivanja
Tokom plivanja, pravilno disanje predstavlja presudan faktor koji se direktno odražava na zaštitu vašeg organizma od premora. Pravilno disanje tokom plivanja, ogleda se kroz sledeću tehniku disanja:
Pre nego što uđete u vodu i pre nego što počnete da plivate, nekoliko puta treba da napravite dubok udisaj i dubok izdisaj na usta. Zatim, neposredno pre nego što prvi put zaronite glavu ispod površine vode, srednjim kapacitetom udaha, udahnite vazduh na usta i zatvorite usta, zaronite glavu u vodu i u vodi napravite mali izdisaj na nos, tako da vam polovina udahnutog vazduha i dalje ostane u organizmu.
Nakon dva do najviše tri pokreta plivanja, izronite glavu na površinu, maksimalno izdahnite vazduh na usta i maksimalno ga ponovo udahnite opet na usta pre nećo što glavu opet spustite ispod površine vode. Kada ste spustili glavu, ponovo napravite mali izdisaj na nos, tako da vam polovina udahnutog vazduha i ovog puta ostane u organizmu. Opet nakon dva do najviše tri pokreta plivanja izronite glavu iznad površine vode, maksimalno izdahnite vazduh na usta i maksimalno ga ponovo udahnite na usta.
Pravilno disanje u jogi
Cilj tehnike disanja koja se sprovodi u okviru joge, jeste da opusti čitav organizam i da stanje duha i tela dovede u savršen balans.
Disanje u okviru joge, treba da se obavlja na sledeći način:
Potrebno je da sednete ili da legnete tako da su vam leđa potpuno ispravljena. Jednu ruku, odnosno dlan nežno naslonite na donji stomak, a drugu ruku, odnosno dlan takođe nežno naslonite na grudi. Iz tog položaja, počnite da pravite udah na nos, tako da vam vazduh najpre popunjava regiju stomaka (u toj fazi udisaja treba da vam se podiže stomak u predelu dijafragme), zatim regiju donjeg, pa srednjeg dela pluća i na kraju regiju gornjeg dela pluća. Kada ste ispunili maksimalni kapacitet udisaja, počnite polako da izdišete vazduh na usta. Pritom, vodite računa o tome da izdisaj obavljate polako. Po pravilia joge, izdisaj treba da traje skoro duplo duže nego udisaj.
Ovakvu tehniku disanja, ponavljajte sve dok se u potpunosti ne opustite, odnosno sve dok ste posvećeni joga vežbama.
Pravilno disanje u meditaciji
Osnovno pravilo tehnike disanja koja se sprovodi u okviru meditacije, odnosi se na težnju ka uspostavljanju laganog, što sporijeg i što nečujnijeg disanja, koje kao takvo neće da ometa niti da narušava vaš unutrašnji to jest duhovni mir.
Konkretnije, u okviru meditacije, potrebno je praviti što sporiji udisaj kroz nos i što sporiji izdisaj takođe kroz nos. Pritom, nakon svakog završenog udisaja i nakon svakog završenog izdisaja, treba napraviti pauzu od nekoliko sekundi, pa tek onda pokrenuti novi pravac disanja.
Pravilno disanje na porođaju
Tehnika pravilnog disanja koja se sprovodi na porođaju, ima za cilj da sačuva energiju trudnice i da joj pomogne da se sa što manje uloženog napora porodi.
U fazi u kojoj nije izraženo prisustvo kontrakcije, dakle između dve kontrakcije, potrebno je praviti duboke udisaje na nos i duboke izdisaje na usta pri kojima ćete vazduh oslobađati kroz polu stisnute zube i to tako da ispuštate glas “S”.
U trenutku trajanja kontrakcije, treba da pravite plitke, a brze udisaje i plitke, a brze izdisaje kroz usta. Pritom, vodite računa o tome da vam pažnja ne bude skoncentrisana samo i isključivo na disanje, već i na napinjanje koje je od presudnog značaja i koje treba da se smenjuje sa disanjem u toku porođaja.
Nakon svakog završenog napinjanja, u toku trajanja kontrakcije ponavljajte istu tehniku plitkog, a ubrzanog disanja. Po završetku kontrakcije, napravite jedan za drugim jedan duboki udisaj i jedan duboki izdisaj, a potom se vratite na tehniku disanja u okviru koje ćete duboko da udišete na nos i polako da izdišete na usta kroz polu stisnute zube i uz ispuštanje glasa “S”.
Kada se ponovo javi kontrakcija, ponovo dišite plitko i kratko na usta i disanje smenjujte sa napinjanjem.
