Iako ne postoji tačna definicija dispneje, ona se često objašnjava kao otežano disanje ili kao pritisak koji javlja pri disanju, koje se javlja kod osobe i koja to otežano disanje subjektivno procenjuje.
Uzroci nastanka dispneje
Ako dispneja naglo nastane, to stanje ukazuje najčešće na bronhijalnu astmu, spontani pneumotoraks, edem pluća, plućni embolizam ili inhalaciju stranog tela. Ukoliko se razvije, dispneja može da dovede do pleuralnog izliva, plućne fibroze, induficijenciji srca i karcinoma pluća. Blaži obilici dispneje mogu da se ispolje u slučajevima kada su prisutni i fizički umor ili neka bolest koja dugo traje.
Postoje brojni uzroci zbog kojih nastaje dispneja. Kod dispneje koja je akutno nastala, neki od uzroka mogu da budu asmatični napad, pneumotorokaks, inhalacija stranog tela i embolija pluća.
Uzrok za nastanak dispneje može da bude i neki hemijski poremećaj, psihijatrijski poremnećaj, poremećaj mišićnog i skeletnog sistema, kao i ostale, brojne bolesti srca i pluća koje mogu da budu brojne. Postoji skala kojom se meri stepen dispneje i koju lekari koriste za rangiranje.
1. Kada se dispneja javlja sama pri napornom vežbanju.
2. Dispaneja se javlja samo kada se hoda uzbrdo
3. Dispaneja se javlja kada se prestane sa hodom po ravnoj površini nakon petnaest minuta hodanja.
4. Dispneja se javlja kada se prestane sa hodom po ravnoj površini nakon samo nekoliko minuta hodanja.
5. Kada se javi otežano disanje čak i kada su aktivnosti minimalne.
Klinička slika dispneje
Dispneja se tretira kao simptom koji se razlikuje od rada disajne muskulature, jer ona može, ali i ne mora da bude povezana sa njom. Pacijenti dispneju opisuju kao otežano disanje, da im fali vazduh, javlja se stezanje u grlu i osećaj prepunjenosti pluća.
Kada se dispneja naglo javi, pacijenti mogu da osete čak i promene koje su minimalne. Oni pacijenti koji su hronični, mogu da se osećaju prilično dobro, čak i kada je osetan napor mišića koji su zasluženi za disanje.
Manifestacija dispneje
Kao što smo već rekli, dispneja je zapravo simptom koji može da se javi usled nekih drugih bolesti. Kada se kod pacijenta javi osećaj nedostatka vazduha ili osećaj da mu je u grudima teško, jedne su od manifestacija koje pacijenti opisuju. Često se može videti kod pacijenta sa otežanim disanjem kako mu se grudni koš diže i spušta sa primetnim naporom. Ukoliko do dipneje dođe naglo, pacijenti je opisuju kao prilično dramatičan trenutak. Kada već postoji neka hronična bolest, pacijenti dispneju već i lakše podnose.
Dijagnoza dispaneje – uzroci i simptomi
Oboljenje dispaneje se utvrđuje na pregledu kod lekara gde se vrši objektivni pregled i uspostavlja anamneza, zatim se vrši pregled sputuma, rendgenografija grudnog koša, rade se CT (kompjuterizovana tomografija) i NMR (nuklearna magnetna rezonanca) pregledi, vrši se ispitivanje plućne funkcije kao i scintigrafija pluća.
Uspostavljanje anamneze je veoma bitno jer je bitno utvrditi da li je otežano disanje nastalo naglo ili je nastalo postepeno, dok se pomoću kliničkog pregleda utvrđuje da li je ovaj simptom u pitanju. Dalje se rade dodatne analize u koje spada rengenski snimak grudnog koša, analiza funkcije pluća (spirometrija), alalize krvi, pacijent se može poslati na skener (kompjuterizovanu topografiju) i na magnetnu rezonancu. Rade se još i bronhoskopija i ostale analize koje mogu da pomognu pri utvrđivanju uzroka za nastanak dispneje, odnosno za utvrđivanje osnovne bolesti.
Mnogi su uzročnici koji utiču na disanje, pluća, krvne sudove i na srce, zbog kojih dolazi do dispneje. Stanje kada se dešava ubrzano disanje, zove se hiperventilacija kao i dispneja. Lekari će kod uspostavljanja anamneze otkriti, osim toga da li je do otežanog disanja došlo naglo ili postepeno i da li je do ovog stanja došlo dok je pacijent mirovao ili je bio u aktivnom stanju. Svi ovi simptomi su bitni da bi se otkrio pravi uzrok zbog koga je došlo do otežanog disanja.
Uzroci dispneje mogu da budu: astama, bronhitis, upala pluća, anemija, rak pluća, pneumotoraks, plućna embolija, alergijska reakcija, anafilaksija, subglotična stenoza, tranzitivna bolest pluća, tuberkuloza, hipertenzija plućne arterije, emifizem, prelom rebara, gojaznost.
Postoje još neki simptomi koji mogu da obuhvate dispneju poput bola u grudima, vrtoglavice, kašalj, nesvestica, krvavi ispljuvak, šištanje u plućima, povreda grudnog koša, kao i bol u vratu.
Neki od simptoma dispneje mogu da budu još i mučnina i umor i nedostatak vazduha. Svi ovi simptomi mogu da budu i simptomi za srčani udar, kao i za ostale bolesti srca. Ovakve simptome mogu još da izazovu i panični, anksiozni napadi kao i preterani stres.
Simptomi kratkog daha i lupanja srca
Kada se bavite nekom fizičkom aktivnošću, makar to bilo samo trčkaranje uz stepenice ili jurcanje za decom, možete da osetite kako vam srce malo preskače ili kako teže dolazite do daha. To veoma često može da se desi ako ste umorni, nenaspavani, ako ste popili previše kafa, ako ste pušač ili jednostavno niste u dobroj fizičkoj kondiciji.
Međutim, ovakve smetnje pri disanju obično nisu opasne i broj otkucaja srca kao i disanje se vraća u normalu nakon samo nekoliko trenutaka odmora. Postoje i slučajevi kada do kratkog daha i ubrzanog lupanja srca dolazi i kada ti simptomi ukazuju na neke ozbiljnije bolesti poput srčanih i plućnih bolesti.
Bolesti srca
Postoji široki spektar problema sa srcem koji mogu da dovedu do otežanog disanja i ubrzanog lupanja srca. Neki od ovih problema mogu da budu poremećaj električne provodljivosti, aritmija, visoki krvni pritisak i atrijalna fibrilacija. Endokarditis ili mionkrarditis su vrste zapaljenja srca koje mogu da izazovu dispneju i tahikardiju. Isto to može da izazove i akumulacija tečnosti oko srca. Uzroci dispneje i tahikardije mogu da budu i kongestivna srčana insuficijencija i srčani udar.
Problemi sa plućima
Akumulacija tečnosti u plućima, potpuno isto kao i oko srca, takođe može da dovedu do ubrzanog lupanja srca kao i do kratkog daha. Ovakva akumulacija tečnosti je poznata i pod nazivom pleuralni izliv i nju mogu da izazovu infekcija ili iritacija plućnog krila.
Drugi problemi u vezi pluća mogu da budu i pneumonija, krvni ugrušci, gornje respiratorne infekcije, kolaps pluća. Respiratorne bolesti su: astma, bronhitis i hronična opstrukcija plućne bolesti. Ponekad, otežano disanje može da izazove i neka blokada u plućima, kao u slučajevima kada hrana dospe u disajne kanale, a može da bude i tumor.
Otežano disanje za vreme trudnoće
Kratak dan kod žena za vreme trudnoće je često veoma uobičajena pojava, te se veoma često javlja kod trudnica. Telo žene se za vreme trudnoće prirodno menja kako bi se prilagodilo promenama zbog nošenja bebe, te se kratak dah dešava veoma često. Dok je trudnoća još rana, grudni koš se širi i tada se pomera prema gore i spolja, kako bi se pružio veći kapacitet pluća.
Hormon progesteron takođe utiče na telo kako bi se ono prilagodilo načinu na koji kiseonik dospeva preko pluća u kiseonik. Telo trudne žene se prilagođava preradi kiseonika i ugljen – monoksida, pa se zbog topga dešavaju ove promene, kako bi telo bolje radilo. Savet za trudnice je da dišu normalno i malo dublje.
Već pred kraj trećeg tromesečja trudnoće, beba počinje raste, što takođe može da dovede do otežanog disanja U ovom delu trudnoće dešava se to da materica počne da gura dijafragmu naviše, odnosno taj mišić koji je ispod grudnog koša, i koji pritiska pluća. Ovaj simptom u tom slučaju može da se oseti tada, naročito kod žena koje bebu nose visoko. U tim slučajevima može da dođe do gubitka daha.
Međutim, savet je da se svakako obrati pažnja, i da se u slučaju da se ova pojava dešava suviše često, treba se obratiti lekaru. Ako postoje i neki dodatni simptomi, moguće je da je u pitanju i nešto ozbiljnije.
Otežano disanje u toku noći
Srčana astma, ili paroksizmalna noćna dispneja, javlja se iznenada, u toku noći, i manifestuje se kratkim dahom koji je težak, i koji može da izazove kašalj i probudi osobu. Paroksizmalna noćna dispneja je simptom kongestivne srčane insuficijencije, i obično se javlja par sati nakon što je osoba koja ima srčanu insuficijenciju zaspala.
Otežano disanje koje se javlja u toku noći često je znak da osoba kod koje se ono javlja ima problema sa plućima ili sa srcem. Uzroci mogu biti razni. Neki od njih su: hronična opstruktivna bolest pluća, otkazivanje srca, plućno srce, gojaznost, sleep apnea, panični poremećaji, kao i hrkanje.
Otežano disanje kod dece
Kod dece su najveći broj infekcija izazvane virusima. To se posebno odnosi na decu mlađu od tri godine. Obično se javljaju infekcije gornjih disajnih puteva, crvenog trakta i uha. Ove infekcije su praćene simptomima poput povišene telesne temperature, proliva, kijavice i sličnim. Roditeljima se u tim slučajevima obično savetuje da dete smeste u krevet, da ga rashlade i da mu daju lekove za smanjenje temperature, laganu hranu i dosta tečnosti.
Ukoliko se za vreme ove infekcije jave i simptomi otežanog disanja, roditeljima se preporučuje da dete odvedu lekaru. Znaci koju ukazuju na to su to da se dete bori za vazduh ili mu usne poplave i ako je uznemireno. Ovi znaci mogu da ukažu na to da je došlo do razvoja težeg oboljenja disajnih puteva, te se tada naročito preporučuje odlazak lekaru jer u tim slučajevima život deta može da bude ugrožen.
Jedne od najčešćih bolesti u dečjem uzrastu su respiratorne infekcije. Ove bolesti najteže podnose bebe i deca mlađa od dve godine. Kod njih se najčešće javljaju bronhitis, pneumonija i respiratorni sinicijalni virus. Ove bolesti je najčešće javljaju za vreme jeseni i zime. Ova oboljenja su često praćena otežanim disanjem i gore pomenutim ostalim simptomima. Poseban rizik od ovih bolesti je za decu koja su rođena pre vremena, ili pate od neke hronične bolesti srca ili pluća. Bolest postaje hronična ukoliko se ponavlja. Obično su deca koja su već preležala bronhitis u većem riziku da kasnije obole od astme, mada to ne mora da bude povezano, jer neka deca imaju druge predispozicije da obole od astme.
Lečenje dispneje
Lečenje dispneje varira od osobe do osobe i zavisi od toga u kakvom je stanju pacijent, kao i od toga koji su uzroci simptoma. Ako je u pitanju bronhijalna astma, postoje dve grupe lekova koje se koriste, a to su: antiflamatorni lekovi (kortikosteroidi) i bronhijalni dilatatori (beta 2 adrenrgički respirator).
Ako je kod pacijenta slučaj bakterijskog bronhitisa, apsces pluća ili pneumonija, tada se obično antibiotici koriste kao izbor.
Ako se, sa druge strane, u plućima ili disajnim putevima pojavi tumor, onda su tretmani malo drugačiji, pa se često prepisuju operacije, hemopterapije i radijacija.
Lečenje lekovima
Bronhodilatatori (u koje spadaju albuterol, serevent, atrovent i spiriva)
Kada se dispneja pojavljuje u slučajevima kada dolazi do kontrakcije glatkih mišića koji sužavaju disajne puteve pluća, tada ovi lekovi deluju. Osobama koje pate od hronične opstrukcije pluća u koje spadaju hronični bronhitis i emfizem, ili astme često se prepisuju ovi lekovi, jer oni deluju brzo. Potrebno im je samo nekoliko minuta.
Anti – inflamatorni lekovi
Kod bolesti kao što su astma, hronična opstruktivna plućna bolest ili intersticijalna bolest pluća dolazi do zapaljenja disajnih puteva i to može da dovede do oni nabubre i tako suze puteve vazduha. Ova upala se smanjuje inhalacionim i oralnim lekovima u kojima se nalaze kortikosteroidi i ostali agensi koji pomažu u tome da se otok i upala smanje. Ovi lekovi sporo deluju i sprečavaju da se napadi ponove, a ujedno i ublažuju otežano disanje.
Opijati
Morfijum, koji spada u opojne droge, može mnogo da pomogne da se u nekim slučajevima smanji dispneja. Morfijum se uglavnom daje osobama koje boluju od karcinoma. Ovaj lek ima mnogo nedostataka u određenim slučajevima, ali kada dođe do problematične dispneje, treba se konsultovati sa lekarom o ovoj opciji.
Lekovi za smanjenje osećaja anksioznosti
Kada dođe do otežanog disanja čiji je uzrok anksioznost, odnosno, osećaj uznemirenosti i panični napad, lekari obično prepisuju anksiolitike.
Dopunski kiseonik
Terapija dopunskim kiseonikom se prepisuje samo kada se izvrše fiziološka merenja koja su ukazala da je nivo kiseonika u krvi nizak. To se radi jer kod nekih ljudi koji ostaju bez daha ne postoji nizak nivo kiseonika u krvi.
Pre svega, kao preventiva svih ovih bolesti, uopšten savet je da se izbegava duvanski dim, te ako ste pušač, trebalo bi da ostavite pušenje. Ovaj savet se posebno odnosi na ljude koji imaju problema sa otežanim disanjem. Preporučuje se i da izbegavate mesta koja su zadimljena. Ostavljanje nije lako i mnogi ljudi prolaze kroz pravi pakao dok ih ostavljaju.
Međutim, postoje mnogi načini na koje to možete da uradite. Najvažniji korak je da donesete odluku. Zatim možete da se konsultujete sa lekarima koji sve načini postoje, a tu su i saveti ostalih stručnjaka za samopomoć.