Hiperproteinemija, elektroforeza proteina – u krvi, referentne vrednosti i cena

Visok nivo proteina u krvi ili hiperproteinemija je povećanje nivoa koncentracije proteina u krvotoku. Visok krvni protein nije specifična bolest ili stanje samo po sebi, ali može ukazati na to da imate neku bolest.

Visok krvni protein se retko ispoljava specifičnim znacima ili simptomima. Može biti prikriven sve dok ne uradite analizu krvi i tek tada utvrdite da imate ovaj problem.

Mogući uzroci hiperproteinemije su:

  • poremećaj u koštanoj srži;
  • multipli mijelom;
  • amiloidoza;
  • monoklonska gamopatija neodređenog značaja;
  • hronična inflamatorna stanja (HIV/AIDS);
  • dehidracija (koja može učiniti da se proteini u krvi lažno podignu).

Dijeta sa visokim sadržajem proteina ne uzrokuje visok krvni protein.

Visok krvni protein nije specifična bolest ili stanje samo po sebi već se otkriva laboratorijskim nalazom tokom evaluacije određenih stanja ili simptoma. Na primer, iako se visok krvni protein ustanovljava kod ljudi koji su dehidrirali, stvarni problem je u tome što je krvna plazma koncentrisana.

Određeni proteini u krvi mogu biti povišeni kada se vaše telo bori protiv infekcije ili neke druge upale. Ljudi sa određenim bolestima u koštanoj srži, kao što je npr. višestruki mijelom, mogu imati visok nivo proteina u krvi pre nego što pokažu druge simptome.

Uloga proteina

Proteini su veliki, složeni molekuli koji su od vitalnog značaja za funkciju svih ćelija i tkiva. Stvaraju se na mnogim mestima u našem organizmu i cirkulišu putem krvi.

Proteini uzimaju razne oblike. Nalazimo ih u obliku albumina, antitela i enzima i kao takvi mogu imati mnogo različitih funkcija, uključujući sledeće.

Pomažu da se borite protiv bolesti.

loading...

Regulišu telesne funcije.

Grade mišiće.

Prenose lekove i druge supstance širom tela.

Kada se treba obratiti lekaru?

Ako vaš lekar otkrije visok nivo proteina u krvi tokom evaluacije, on može preporučiti dodatne analize kako bi utvrdio ima li naznaka o problemu koji leži u pozadini.

Ukupan test proteina može utvrditi imate li visok nivo proteina. Ostali specifični testovi mogu pomoći u utvrđivanju  činjenice odakle visok nivo proteina dolazi. Na primer, da li dolazi iz jetre ili koštane srži. Analiza krvi koja se zove elektrofereza proteina u serumu meri individualne krvne proteine. Ona može otkriti koji specifični protein prouzrokuje visok nivo proteina u krvi. Ova analiza se radi kada lekar sumnja na bolest koštane srži.

Elektrofereza proteina u krvi – analiza

Elektrofereza proteina u krvi se koristi za identifikaciju prisustva abnormalnih proteina, za identifikaciju odsustva proteina i za određivanje prisustva različitih grupa proteina u neobično visokim ili niskim količinama u krvi.

Proteini vrše mnogo funkcija u telu, uključujući transport hranljivih materija, uklanjanje toksina, kontrolu metaboličkih procesa i odbranu od napadača.

Elektrofereza proteina izdvaja proteine na osnovu njihove veličine i električnog naboja. Ovom analizom se uzorak razdvaja na pet delova, a iz svakog se utvrđuje prisustvo i oblik albumina, alfa 1, alfa 2, beta ili gama proteina.

Imunofiksacija elektrofereze se može upotrebiti ako je potrebno dalje identifikovanje abnormalnih uzoraka, kako bi se utvrdilo koja vrsta antitela je prisutna.

Promene na uobičajenom izgledu obrasca mogu pomoći u dijagnozi bolesti. Prisustvo abnormalnosti na proteinskom uzorku u elektroferezi se retko identifikuje. Ovakav nalaz u stvari samo pruža trag koji treba pratiti u daljim ispitivanjima.

Kada lekar traži elektroferezu proteina u krvi?

Elektrofereza proteina se radi kada lekar hoće da nadgleda abnormalne nalaze na drugim testovima ili kada želi da inicira evaluaciju simptoma pacijenta. Kada se dijagnostikuje bolest ili stanje, elektrofereza se može raditi u intervalima kako bi se pratio tok bolesti i efikasnost lečenja.

Elektrofereza proteina u krvi se traži kada lekar želi da prati abnormalne nalaze na drugim laboratorijskim testovima, kao što su: ukupni nivo proteina/ albumina, povišeni nivoi proteina u urinu, povećani nivoi kalcijuma ili nizak broj belih ili crvenih krvnih zrnaca.

Takođe, ova analiza se naručuje kada simptomi ukazuju na inflamatorno stanje, na autoimunu bolest, akutnu ili hroničnu infekciju, poremećaj rada bubrega i jetre ili stanje u kome se gube proteini.

Lekar traži elektorferezu proteina u krvi i kada sumnja na simptome koji ukazuju na višestruki mijelom, a to su bolovi u kostima, anemija, zamor, neobjašnjivi prelomi ili učestale infekcije. Tada on traži prisustvo karakterističnog opsega monoklonskog imunoglobulina u beta ili gama regiji. Ako se vidi oštar prikaz, njegov monoklonski imunoglobulinski identitet se obično potvrđuje elektroferezom imunofiksacije.

Ova analiza će biti neophodna radi praćenja lečenja višestrukog mijeloma kako bi se videlo da li se monoklonski opseg smanjuje ili uvećava ili nestaje u potpunosti zahvaljujući lečenju.

Referentne vrednosti elektrofereze proteina

Elektrofereza proteina daje zdravstvenom radniku grubu procenu količine prisutnih proteinskih frakcija i prisutnih abnormalnih proteina.

Kada se radi analiza elektrofereze seruma, rezultati mogu ukazivati na različita stanja i bolesti.

Albumin

Smanjen nivo albumina ukazuje na: neuhranjenost, lošu apsorpciju, trudnoću, bolest bubrega (nefrotički sindrom), oboljenje jetre, zapaljenske procese i sindrom gubitka proteina.

Uvećan nivo albumina ukazuje na dehidraciju.

Alfa 1 globulin

Smanjen nivo alfa 1 globulina ukazuje na kongenitalni emfizem ili ozbiljnu i tešku bolest jetre.

Uvećan nivo alfa 1 globulina ukazuje na akutnu ili hroničnu zapaljensku bolest (stanje).

Alfa 2 globulin

Smanjen nivo alfa 2 globulina ukazuje na: neuhranjenost, tešku bolest jetre i hemolizu.

Uvećan nivo alfa 2 globulina ukazuje na bolest bubrega ili akutno/hronično zapaljensko stanje.

Beta globulin

Smanjeno prisustvo beta globulina sugeriše na prisustvo neuhranjenosti ili ciroze jetre.

Uvećano prisustvo beta globulina sugeriše na visok nivo holesterola u krvi, anemiju izazvanu deficitom gvožđa i na neke slučajeve multiplog mijeloma ili monoklonske gamopatije.

Gama globulin

Manjak gama globulina upućuje na razne genetske imunološke poremećaje i sekundarnu imunološku deficijenciju.

Uvećan nivo gama globulina upućuje na hronične inflamatorne bolesti, reumatodni artritis, lupus, cirozu, hronična oboljenja jetre, akutne i hronične infekcije, nedavne imunizacije, maligne bolesti, multipli mijelom, limfom i Valdenstormovu makroglobulinemiju.

Referentne vrednosti albumina su od 57 do 69%.

Referentne vrednosti alfa 1 globulina su od 1.7 do 3.9%.

Referentne vrednosti alfa 2 globulina su od 5.0 do 9.5%.

Referentne vrednosti beta globulina su od 7.5 do 12.3%.

Referentne vrednosti gama globulina su od 12.7 do 22.1%.

Teške bolesti na koje ukazuje hiperproteinemija

Višestruki ili multipli mijelom je kancer koji se formira u određenom tipu belih krvnih zrnaca, tj. u plazma ćelijama. Plazma ćelije nam pomažu u borbi protiv infekcija stvaranjem antitela koja prepoznaju i napadaju klice.

Višestruki mijelom uzrokuje nastanak kancerogenih ćelija u koštanoj srži, gde ove ćelije istiskuju zdrave krvne ćelije. Umesto da proizvode korisna antitela, ćelije raka proizvode abnormalne proteine koji izazivaju probleme i sa bubrezima.

Simptomi višestrukog mijeloma mogu biti različiti, a u ranoj fazi bolesti se uopšte ne moraju ispoljavati. Kada se jave onda mogu uključivati sledeće: bol u kostima, naročito u kičmi i grudima, mučninu, konstipaciju, gubitak apetita, zbunjenost, mentalnu konfuziju, umor, česte infekcije, gubitak težine, slabost ili ukočenost u nogama, prekomernu žeđ.

Uzroci ove bolesti nisu u potpunosti jasni. Doktori znaju da mijelom počinje sa jednom abnormalnom plazma ćelijom u koštanoj srži – mekanom tkivu koje proizvodi krv i koje ispunjava središnji deo većine kostiju. Abnormalna ćelija se brzo razmnožava.

Zbog toga što ćelije raka ne stare i umiru, kao što to čine normalne, zdrave ćelije; one se akumuliraju i na kraju preovladaju u odnosu na zdrave ćelije. Ćelije mijeloma istiskuju zdrave bele krvne ćelije u koštanoj srži, što dovodi do nesposobnosti za borbu protiv infekcija.

Ćelije mijeloma nastavljaju da pokušavaju da proizvode antitela, kao što to rade i zdrave plazma ćelije, ali ćelije mijeloma proizvode abnormalna antitela koje naš organizam ne može da iskoristi i upotrebi. Umesto toga, abnormalna antitela (monoklonski proteini) se stvaraju u organizmu i uzrokuju probleme (poput oštećenja bubrega).

Multipli mijelom skoro uvek počinje kao relativno benigno stanje koje se zove monoklonska gamopatija neodređenog značaja. Ova bolest, kao i višestruki mijelom, obeležena je prisustvom monoklonskih proteina proizvedenih od abnormalnih plazma ćelija u krvi. Međutim, tokom ove bolesti, nivoi proteina su niži i nema oštećenja u organizmu.

Rizici faktora. Faktori koji mogu povećati rizik od višestrukog mijeloma uključuju starost jer se rizik povećava sa godinama (više od pola pacijenata je staro oko 60 godina); pol jer su muškarci oni koji imaju veću verovatnoću da razviju bolest; rasa jer su crnci  duplo više pogođeni nego belci.

loading...
Loading...

Još zanimljivog sadržaja: