Bipolarni poremećaj ličnosti – uzroci, simptomi i lečenje

Bipolarni poremećaj, poznat i kao manično-depresivni poremećaj ili manična depresija, ozbiljna je mentalna bolest. To je poremećaj koji može dovesti do rizičnog ponašanja, oštećenih odnosa i veza, uništene karijere, pa čak i samoubilačkih tendencija, ukoliko se ne leči.

Bipolarni poremećaj je mentalna bolest koja donosi teške oblike smenjivanja uzbuđenih raspoloženja i neraspoloženja, promene  u vezi sa spavanjem i snom, energijom, razmišljanjem i mišljenjem, kao i ponašanjem.

Ljudi koji imaju bipolarni poremećaj mogu imati periode u kojima se osećaju previše srećno i energično, a potom periode u kojima se osećaju veoma tužno, neraspoloženo, usporeno i beznadežno. Između ovakvih suprotnih perioda obično se osećaju normalno. Ovakvu situaciju možete posmatrati kao postojanje dva suprotna “pola” raspoloženja, pa se zato poremećaj i zove bipolarni.

Reč “manično” opisuje period kada se osoba sa bipolarnim poremećajem oseća previše uzbuđeno, bezrazložno srećno, ushićeno i samouvereno. Ova osećanja mogu uključivati i razdražljivost, impulsivno i bezobzirno donošenje odluka. Oko polovine ljudi tokom “maničnog” perioda može imati zablude (veruju u stvari koje nisu istinite i od kojih se ne mogu odgovoriti) ili halucinacije (vide ili čuju stvari koje ne postoje).

Takođe, u ovom polu poremećaja, osoba može biti euforična, može trošiti novac nekontrolisano ili imati impulsivne seksualne kontakte. Potom, u jednom trenutku, iz ovakvog raspoloženja odjednom upadne u iritiranost, konfuziju, ljutnju i oseća se zarobljeno i sputano.

“Hipomanija” opisuje blaže simptome manije u kojima neko nema zablude ili halucinacije, i u kojima trenuci osećaja uzbuđenosti ne utiču na svakodnevni život.

Reč “depresivan” opisuje periode suprotnih raspoloženja od “maničnih”. Osoba se oseća veoma tužno i depresivno, plače i ima osećaj bezvrednosti. Gubi energiju, osećaj zadovoljstva i ima probleme sa spavanjem. Ovi simptomi su isti kao i oni koji se opisuju kod velikih depresivnih poremećaja ili “kliničke depresije”. To je stanje u kome niko nema manične ili hipomanične epizode.

Obrasci smenjivanja maničnih i depresivnih epizoda se razlikuju individualno, pa je zato bipolarni poremećaj ličnosti težak za dijagnozu. Kod nekih ljudi, manija ili depresija mogu trajati nedeljama, mesecima, dok je kod drugih ovaj poremećaj prisutan u obliku čestih i kraćih epizoda različitih raspoloženja.

Većina ljudi sa bipolarnim poremećajem provodi dosta vremena sa depresivnim simptomima, mnogo više nego sa maničnim ili hipomaničnim simptomima.

loading...

Koji su simptomi bipolarnog poremećaja?

Kod bipolarnog poremećaja, dramatične epizode visokoenergičnog raspoloženja i neraspoloženja ne prate nikakav uspostavljeni obrazac. Neko može nekoliko puta osećati isto raspoloženje (depresivno ili manično), pre nego što pređe na suprotno raspoloženje. Ove epizode se mogu dešavati tokom perioda od nekoliko nedelja, meseci, pa čak i godina.

Koliko su simptomi teški zavisiće od osobe do osobe, a takođe se vremenom mogu menjati i postajati manje ili više ozbiljni.

Simptomi manije

  • prekomerna sreća, nada i uzbuđenje;
  • iznenadni prelazi sa radosnog osećanja na ljutnju, razdražljivost, bes, neprijateljstvo;
  • uznemirenost;
  • brz govor i loša koncentracija;
  • povećana energija i manja potreba za snom;
  • neobično visok seksualni naboj;
  • kovanje velikih i nerealnih planova;
  • pokazivanje loše procene;
  • zloupotreba alkohola ili droge;
  • impulsivnost.

Tokom depresivnih perioda, osoba sa bipolarnim poremećajem može imati:

  • tugu;
  • gubitak energije;
  • osećaj beznadežnosti ili bezvrednosti;
  • ne uživa u stvarima koje je nekada volela;
  • probleme sa koncentracijom;
  • probleme sa donošenjem odluka;
  • razdražljivost;
  • potrebu za snom;
  • insomniju;
  • promene apetita koje dovode do povećanja ili gubitka težine;
  • razmišljanja o smrti ili samoubistvu;
  • pokušaj suicida.

Ko oboljeva od bipolarnog poremećaja ličnosti?

Razvijanje bipolarnog poremećaja obično počinje u kasnoj adolescenciji ili ranoj mladosti. Retko se može dogoditi ranije u detinjstvu. Bipolarni poremećaj može biti prisutan u porodici, pa će mlada osoba biti izložena simptomima i obrascima ponašanja, koje može usvojiti.

Ne postoji razlika u razvijanju bipolarnog poremećaja kada su polovi u pitanju. Jedina je razlika u tome što žene koje pate od ovog poremećaja mogu prolaziti kroz rapidne cikluse, sa četiri ili više distinktivnih epizoda u roku od jedne godine. Žene takođe imaju tendenciju da provedu više vremena u depresivnom raspoloženju nego muškarci sa bipolarnim poremećajem.

Mnogi ljudi sa ovakvim stanjem zloupotrebljavaju drogu ili alkohol kada su manični ili depresivni. Ljudi sa sezonskom depresijom i određenim poremećajima anksioznosti, poput posttraumatskog stresa, imaju veću verovatnoću da razviju bipolarni poremećaj.

Šta izaziva bipolarni poremećaj ličnosti?

Ne postoji samo jedan uzrok. Geni, promene u mozgu i stres mogu igrati značajnu ulogu.

Istraživači proučavaju kako ovi faktori utiču na bipolarni poremećaj.

Kako se dijagnostikuje bipolarni poremećaj ličnosti?

Ako vi ili neko koga poznajete ima simptome bipolarnog poremećaja, obratite se svom porodičnom lekaru ili psihijatru (postoji mogućnost i kućne posete). Oni će postavljati pitanja o mentalnim bolestima koje ste vi ili osoba za koju ste zabrinuti imali, kao i pitanja o mentalnim bolestima u okviru porodice.

Dijagnostikovanje bipolarnog poremećaja ličnosti se zasniva na simptomima koji se javljaju kod osobe i na utvrđivanju da li su oni rezultat nekog drugog uzroka (hipotiroida, posledica narkomanije, itd.). Lekar će postavljati pitanja o tome koliko dugo traju simptomi, koliko su ozbiljni i koliko često se događaju.

Najznačajniji simptomi su oni koji uključuju manična i depresivna raspoloženja, zajedno sa promenama u spavanju, energiji, razmišljanju i ponašanju.

Razgovarajući sa bliskim prijateljima i porodicom osobe, lekar može lakše utvrditi da li je reč o bipolarnom poremećaju ili o unipolarnom depresivnom poremećaju, pa čak i nekom psihijatrijskom poremećaju koji takođe uključuje promene raspoloženja, razmišljanja i ponašanja.

Koji su tretmani za bipolarni poremećaj ličnosti?

Bipolarni poremećaj se može lečiti. To je dugoročno stanje koje zahteva stalnu brigu.

Tretmani se zasnivaju, pre svega, na lekovima, tj. na stabilizatorima raspoloženja kao što su karbamazepin, lamotrigin, litijum, itd. Ponekad antipsihotični lekovi kao što su olanzapin, kvetiapin, lurasidon i kariprazin mogu pomoći. Naravno, često se daju i antidepresivi. Kombinacija terapija je takođe česta.

Psihoterapija se preporučuje.

Ljudi koji imaju četiri ili više epizoda raspoloženja u roku od godinu dana, ili koji imaju probleme sa drogom i alkoholom, mogu imati oblike bolesti koje je teže tretirati.

Šta se može očekivati nakon preduzetog lečenja?

Za većinu ljudi, dobar program može stabilizovati raspoloženje i obezbediti olakšanje simptoma.

Kontinuirani tretman je efikasniji od rešavanja problema na kratke staze. Ljudi koji imaju probleme zavisnosti od narkotika mogu trebati više vremena kako bi se specijalizovano uspešno lečili.

Bipolarni poremećaj i suicid

Neki ljudi koji pate od bipolarnog poremećaja ličnosti mogu postati suicidni.

Zbog toga je važno poznavati znake upozorenja i zatražiti hitnu medicinsku pomoć ako ih primetite.

  • depresija (promene u ishrani, spavanju, aktivnostima);
  • izolovanje;
  • pričanje o samoubistvu, beznadežnosti i bespomoćnosti;
  • bezobzirno ponašanje;
  • izlaganje rizičnim situacijama;
  • zloupotreba alkohola ili narkotika;
  • fokusiranje na morbidne ili negativne teme;
  • pričanje o smrti i umiranju;
  • stalno plakanje ili smanjivanje emocionalne ekspresije;
  • davanje imovine.

Dodatne činjenice o uzrocima bipolarnog poremećaja ličnosti

Lekari ne razumeju u potpunosti uzroke bipolarnog poremećaja. U poslednjih nekoliko godina imali su dublji uvid u bipolarni spektar, koji uključuje napregnute manije i velike depresivne padove zajedno sa različitim raspoloženjima između ova dva ekstrema, i došli su do određenih rezultata.

Čini se da se bipolarni poremećaj često pojavljuje u porodicama i da je gentski uzrokovan. Takođe, postoje sve veći dokazi da problemi životne sredine i okoline imaju uticaj na ozbiljnost poremećaja. Stresni životni događaji ili zloupotreba alkohola i narkotika mogu učiniti bipolarni poremećaj ličnosti teškim za lečenje.

Stručnjaci smatraju da je bipolarni poremećaj ličnosti delimično uzrokovan osnovnim problemom sa specifičnim moždanim krugovima i funkcionisanjem moždanih hemikalija, tj. neurotransmiterima.

Tri moždane hemikalije – noradrenalin (norepinefrin), serotonin i dopamin – uključeni su u moždane i telesne funkcije. Noradrenalin i serotonin su dosledno povezani sa psihijatrijskim poremećajima raspoloženja kao što su depresija i bipolarni poremećaj. Nervne puteve unutar mozga, koji regulišu zadovoljstvo i emocionalnu nagradu, uređuje dopamin. Poremećaj krugova koji komuniciraju pomoću dopamina u drugim oblastima mozga, povezan je sa psihozom, tj. šizofrenijom – teškim mentalnim poremećajem koji karakterišu distorzije u stvarnosti i nelogično razmišljanje i ponašanje.

Serotonin je povezan sa mnogim funkcijama tela, kao što su spavanje, budnost, apetit i ishrana, seksualna aktivnost, impulsivnost, učenje i pamćenje. Istraživači veruju da abnormalno funkcionisanje moždanih krugova koje uključuje serotonin, doprinosi poremećajima raspoloženja (depresija i bipolarni poremećaj).

Mnoge studije bipolarnih pacijenata i njihovih rođaka pokazale su da bipolarni poremećaj ličnosti ponekad funkcioniše unutar porodice. Najpodrobniji podaci i činjenice dolaze iz studija blizanaca. U istraživanjima koja su vršena na jednojajčanim blizancima, naučnici navode da ako jedan blizanac ima bipolarni poremećaj, drugi blizanac ima veće šanse za razvoj bipolarnog poremećaja (40-70%).

U više studija na Univerzitetu Džons Hopkins (SAD) istraživači su intervjuisali sve rođake prvog kolena bolesnika sa bipolarnim poremećajem 1. stepena i bipolarnim poremećajem 2. stepena i zaključili da je bipolarni poremećaj 2. stepena najčešće afektivni poremećaj u oba porodična kruga. Istraživači su otkrili da 40% od 47 rođaka prvog kolena pacijenata sa bipolarnim poremećajem 2. stepena takođe ima bipolarni poremećaj 2. stepena. 22% od 219 rođaka prvog kolena pacijenata sa bipolarnim poremećajem 1. stepena ima bipolarni poremećaj 2. stepena. Međutim, među pacijentima sa bipolarnim poremećajem 2. stepena, istraživači su pronašli samo jednog rođaka sa bipolarnim poremećajem 1. stepena. Zaključili su da je bipolarni poremećaj 2. stepena prevalentniji.

Studije na Univerzitetu Stenford koje su istraživale genetičku vezu bipolarnog poremećaja, utvrdile su da deca sa jednim biološkim roditeljem sa bipolarnim poremećajem 1. ili 2. stepena, imaju povećanu verovatnoću razvijanja bipolarnog poremećaja ličnosti. U ovoj studiji istraživači su utvrdili da 51% potomstva roditelja sa bipolarnim poremećajem ima psihijatrijski poremećaj, najčešće depresiju, distimiju (blaga hronična depresija), bipolarni poremećaj ili poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću (ADHD). Interesantno je da su bipolarni roditelji koji su imali istoriju ADHD poremećaja u detinjstvu imali decu sa bipolarnim poremećajem, a ne sa ADHD poremećajem.

Kakvu ulogu imaju životno okruženje i životne navike?

Pored veze sa genetikom, istraživanja pokazuju da su deca bipolarnih roditelja često okružena značajnim stresorima u životnoj sredini. To može uključivati život sa roditeljem koji ima tendenciju ka promenama raspoloženja, zloupotrebi alkohola i narkotika, finansijskim i seksualnim indiskrecijama i sa hospitalizacijom. Iako većina dece čiji su roditelji bipolarni neće razviti ovaj poremećaj, neka deca mogu razviti različite psihijatrijske poremećaje kao što su ADHD, depresija, šizofrenija ili narkomanija.

Stresori iz životnog okruženja takođe igraju značajnu ulogu u aktiviranju bipolarnih epizoda kod onih koji su genetski predisponirani. Na primer, deca koja rastu u bipolarnim porodicama mogu živeti sa roditeljem koji nema kontrolu nad raspoloženjima ili emocijama. Neka deca mogu živeti sa konstantnim verbalnim ili čak fizičkim zlostavljanjem ako bipolarni roditelj nije medicinski tretiran ili ako koristi alkohol i narkotike.

Može li nedostatak sna ubrzati simptome bipolarnog poremećaja ličnosti?

Neki nalazi pokazuju da ljudi sa bipolarnim poremećajem imaju genetsku predispoziciju za probleme vezane za cikluse spavanja i buđenja zbog buke, koji mogu izazvati simptome depresije i manije.

Problemi kod onih sa bipolarnim poremećajem tiču se nedostatka sna koji dovodi do epizoda promena raspoloženja (manija). Zabrinutost zbog nesanice može pogoršati anksioznost, što ujedno pogoršava bipolarni poremećaj. Kada osoba sa nesanicom i nedovoljno sna ulazi u manično stanje, potreba za spavanjem se smanjuje.

U jednoj studiji istraživači su intervjuisali 39 bipolarnih pacijenata sa maničnim i depresivnim epizodama da bi utvrdili prisustvo poremećaja socijalnog ritma tokom dva meseca pre početka ciklusa promene raspoloženja. (Poremećaj socijalnog ritma predstavlja poremećaj u svakodnevnim rutinama poput spavanja, jedenja, vežbanja ili interakcije sa drugim ljudima, što bi moglo uticati na obrasce aktivnosti mozga vezanih za regulaciju raspoloženja).

Kada su upoređivali rezultate sa volonterima u kontrolnoj grupi, istraživači su zaključili da većina osoba sa bipolarnim poremećajem doživljava barem jedan poremećaj socijalnog ritma pre velike epizode promene raspoloženja. Pored toga, istraživači su otkrili da je poremećaj socijalnog ritma uticao na više bipolarnih bolesnika sa manijom nego kod onih kod kojih dominira depresija. Njihovi nalazi zaključuju da je 65% pacijenata sa bipolarnim poremećajem imalo najmanje jednu promenu u dnevnom ritmu osam nedelja pre početka epizode.

Razumevanje simptoma bipolarnog poremećaja ličnosti

Primarni simptomi bipolarnog poremećaja ličnosti su periode povišenog ili nadražujućeg raspoloženja uz dramatično povećanje energije, aktivnosti i brzog razmišljanja. Bolest ima dve kontrastne faze (dva pola): bipolarnu maniju ili hipomaniju i depresiju.

Bipolarna manija ili hipomanija:

  • euforija ili razdražljivost;
  • povećana energija i aktivnost;
  • prekomerna konverzacija, brze misli;
  • neobična energija, nema potrebe za snom;
  • impulsivnost, besmislena potraga za zadovoljstvima (kupovina, iznenadna putovanja, promiskuitetni seks, rizična poslovna ulaganja, brza vožnja).

Simptomi bipolarne depresije:

  • depresivno raspoloženje i nisko samopouzdanje;
  • nizak nivo energije i apatija;
  • tuga, usamljenost, bespomoćnost, osećaj krivice;
  • spori govor, zamor, loša koordinacija;
  • insomnija ili previše sna;
  • suicidne misli i osećanja;
  • slaba koncentracija;
  • nedostatak interesovanja ili zadovoljstva u uobičajenim aktivnostima.

Bipolarni poremećaj ličnosti može doneti dramatične promene raspoloženja. Možete se kretati od samih dubina depresije do brzometnih misli, ekstremne energije i tananih osećanja. Sve ove situacije se nazivaju manijama.

Hipomanija je manje težak oblik manije. U stvari, možete se osećati prilično dobro jer je vaše raspoloženje u porastu i imate višak energije nego što je uobičajeno, ali to nije van kontrole.

Problem je u tome što se kod osoba sa bipolarnim poremećajem hipomanija razvija u maniju ili se može premetnuti u depresiju. Ono što je najvažnije je to da nikad ne možete znati kada će se to desiti, jer obrazac nije predvidljiv.

Na primer, možete:

  • imati puno energije;
  • jaka osećanja ili tanana osećanja (preosetljivost);
  • imati misli koje se brzo smenjuju;
  • biti u stanju da upadate u rizične situacije;
  • potrebno vam je manje sna nego obično;
  • pažnja vam nije fokusirana;
  • imate intenzivna čula, kao što su miris i dodir.

Neki ljudi sa bipolarnim poremećajem postaju više psihotični kada su manični ili depresivni. Na primer, čuju stvari koje ne postoje. Mogu imati lažna uverenja. U nekim slučajevima oni sebe vide kao da imaju nadljudske osobine i moći, čak sebe smatraju bogovima.

Imajte na umu da često ne možete primetiti ove stvari kod sebe. Ove situacije može primetiti neko vama blizak – prijatelj ili član porodice. Ako simptomi traju više od nedelju dana i uzrokuju probleme u vašem životu, to može biti manija.

Tipovi bipolarnog poremećaja ličnosti

Postoji nekoliko tipova bipolarnih poremećaja. Svi oni uključuju epizode depresije i manije do određenog stepena.

Bipolarni poremećaj je doživotna bolest. Epizode manije i depresije mogu se ponavljati ako se ne podvrgnete lečenju. Mnogi ljudi, ponekad i dalje imaju simptome, čak i nakon lečenja.

Ovo su vrste bipolarnih poremećaja ličnosti.

Bipolarni poremećaj I uključuje periode teških raspoloženja od manije do depresije.

Bipolarni poremećaj II je blaži oblik elevacije raspoloženja, koji uključuje blaže epizode hipomanije koja se zamenjuje periodima teške depresije.

Ciklični poremećaj opisuje kratke epizode simptoma hipomanije koji alterniraju sa kratkim periodima depresivnih simptoma koji nisu toliko obimni ili dugotrajni kao što se vidi u punoj hipomanijskoj epizodi ili punoj depresivnoj epizodi.

Pomešane karakteristike se odnose na pojavu istovremenih simptoma suprotnog polariteta raspoloženja tokom maničnih, hipomanijskih ili depresivnih epizoda. Obeležava ih visoka energija, nespavanje i galopirajuće misli. U isto vreme, osoba se može osećati beznadežnom, očajnom, iritiranom i sa samoubilačkim tendencijama.

Rapidno-ciklični oblik bipolarnog poremećaja se opisuje kao pojava više od četiri epizode promene raspoloženja u roku od godinu dana. Epizode moraju trajati minimalno nekoliko dana, kako bi se smatrale različitim. Neke osobe dožive promene polariteta od manije do depresije i obrnuto u toku jedne nedelje ili čak u toku jednog dana. Ponekad se ovaj tip zove ultrarapidno-ciklični i u psihijatriji se raspravlja o tome da li je ova pojava validno uspostavljena osobina bipolarnog poremećaja. Obrazac rapidnog cikličnog poremećaja se može pojaviti u bilo kom trenutku u toku bolesti, mada neki istraživači veruju da je to normalna pojava za neke kasnije faze celoživotne bolesti. Ova vrsta bipolarnog poremećaja je prisutnija kod žena i uvećava rizik od pojave teške depresije i pokušaja samoubistva. Antidepresivi mogu ponekad biti povezani sa aktiviranjem ili produžavanjem perioda rapidnog cikličnog oblika.

Glavni lekovi za lečenje bipolarnog poremećaja ličnosti

Pronalaženje odgovarajućeg medikamenta za bipolarni poremećaj i uspostavljanje dobrog režima lečenja može biti pravi izazov za lekara. Za većinu pacijenata sa ovim poremećajem, obično se koriste dva ili nekoliko vrsta lekova u kombinaciji, a sve u zavisnosti od prisutnosti simptoma.

Litijum je bio korišćen godinama kao sredstvo za lečenje bipolarnog poremećaja. Litijum pomaže u smanjenju težine i učestalosti manije. Takođe može pomoći u oslobađanju ili sprečavanju bipolarne depresije.

Studije pokazuju da litijum može znatno smanjiti rizik od samoubistva. On pomaže u sprečavanju budućih maničnih i depresivnih epizoda. Litijum se može prepisati za dugoročno lečenje kako bi se održavalo solidno stanje.

On deluje na centralni nervni sistem (mozak i kičmena moždina). Lekari ne znaju tačno kako litijum utiče na stabilizaciju raspoloženja osobe, ali se smatra da pomaže u ojačavanju veza nervnih ćelija u regionima mozga koji su uključeni u regulisanje raspoloženja, razmišljanja i ponašanja.

Obično je potrebno nekoliko nedelja da bi litijum počeo da deluje. Lekar će narediti periodične analize krvi tokom lečenja, jer litijum može uticati na funkciju bubrega ili štitne žlezde. Litijum deluje najbolje ako se količina leka u vašem organizmu održava na konstantnom nivou.

Antikonvulzanti su prvobitno bili korišćeni za lečenje epileptičnih napada. Danas su antikonvulzivni lekovi prepoznati kao stabilizatori raspoloženja za lečenje ili sprečavanje epizoda raspoloženja kod bipolarnog poremećaja. Oni umiruju hiperaktivnost u mozgu na različite načine.

Antipsihotici se koriste u kratkoročnom lečenju bipolarnog poremećaja da bi iskontrolisali psihotične simptome poput halucinacija, zabluda ili manije.

U lečenju bipolarnog poremećaja poznata je i elektrokonvulzivna terapija, kao i prepisivanje antidepresiva.

loading...
Loading...

Još zanimljivog sadržaja: