Fibrolan mast je topikalna mast sastavljena od fibrinolizina (goveđeg) i dezoksiribonukleaze (goveđe). Indikovana je za sve vrste rana, inficiranih rana, uključujući apscese i fistule, potom za ulcerativne lezije, površinske hematome, cervicitis i opekotine.
Maže se na 6 do 8 sati u tankom sloju.
Fibrolan mast razgrađuje i pomaže u uklanjanju mrtve kože ili tkiva kako bi se pospešilo zarastanje rana. Koristi se da bi se podstaklo zalečenje rana koje su posledica opekotina, ulceracija, hirurših rana, obrezivanja ili epiziotomije.
Lek se koristi samo lokalno ili vaginalno. Pre upotrebe treba očistiti ranu i pažljivo osušiti površinu. Naneti tanak sloj masti i prekriti površinu gazom ili zavojem prema preporuci lekara. Zavoj treba menjati jednom do tri puta dnevno prema uputstvu. Da bi se postigli maksimalni efekti, rana se mora očistiti pre nanošenja nove masti.
Za vaginalnu upotrebu treba ubaciti propisanu količinu masti duboko u vaginu, uveče.
Mast ne treba primenjivati u velikim količinama, niti je treba koristiti češće nego što je prepisano.
Nakon nanošenja masti dobro oprati ruke.
Neželjeni efekti nakon upotrebe ovog leka su minimalni, ako se koristi u skladu sa uputstvima. Može se desiti da lek privremeno izazove crvenilo. Ukoliko crvenilo potraje ili postane neugodno, obavestite svog lekara.
Obavestite svog lekara ukoliko imate druge bolesti ili alergije.
Šta su fibrinolizin i dezoksiribonukleaza?
Fibrinolizin je enzim izveden iz plazme goveđeg porekla ili ekstrahovan iz kulture određenih bakterija. Koristi se lokalno i isključivo zajedno sa enzimom dezoksiribonukleaze (ekstrahovanom iz goveđeg pankreasa). Fibrinolizin i dezoksiribonukleaza deluju kao litički enzimi. Kombinacija je dostupna kao mast koja sadrži jednu biološku jedinicu fibrinolizina i 666 bioloških jedinica dezoksiribonukleaze po gramu.
Fibrinolizin napada i deaktivira molekule fibrina koji se pojavljuju u neželjenim izlučevinama na površini kože, kao i na sluznicama, zatim na površinskim ranama i opekotinama. Dezoksiribonukleaza napada i uništava humanu DNK. Kombinacija ova dva enzima ima sinergijsko dejstvo na nekrotičnom, ali ne i na živom tkivu.
Oba enzima su marginalno resorbovana u sistemsku cirkulaciju zbog svoje visoke molekulske težine i svoje makromolekularne strukture.
Aktivnost oba enzima je skoro potpuno iscrpljena nakon 24 sata. Obično je potrebno ponavljati aplikaciju (i menjati zavoj) na svakih 6 do 8 sati, sve dok se proces zalečenja ne kompletira.
Mast je na tržište izbacio Pfizer pod imenom Fibrolan u različitim zemljama.
U zemljama u kojima je odobren, Fibrolan je licenciran na osnovu tvrdnji o dobrom terapeutskom iskustvu, ali adekvatne i dobro kontrolisane studije još uvek nedostaju.
U prošlosti su bile dostupne kombinacije sa antibiotikom hloramfenikolom, ali zbog toga što hloramfenikol, u bilo kom obliku aplikacije, vodi ka aplastičnoj anemiji, ove kombinacije su zabranjene.
Ovi sastojci se koriste za enzimsko čišćenje rana radi asistiranja u zalečenju manjih opekotina, površinskih rana, ulcus cruris i površinskog hematoma.
Kontraindikacije i mere opreza
Mast ne smeju koristiti pacijenti sa poznatom preosetljivošću prema sastojcima masti. Ovaj lek treba koristiti sa oprezom kod pacijenata koji su preosetljivi na goveđe proteine uopšte, kao i kod trudnica.
Ne tako često, primećene su lokalne reakcije poput povećanog bola ili osećaja peckanja. Nijedna sistemska antikoagulantna aktivnost ovog leka nije viđena jer se mast koristi isključivo lokalno.
Čišćenje rane
Nehirurški načini čišćenja rane mogu biti različiti. Obavljaju se mehaničkim ili hemijskim putem. Čišćenje rane je veoma važno, naročito u periodu oporavka. Ranica često može zagorčati život u postoperativnom toku.
Čišćenje rane predstavlja uklanjanje nekrotičnog tkiva, izlučevina i metaboličkog otpada iz rane. Akumulacija nekrotičnog tkiva rezultira lošim dovodom krvi na mesto rane ili povećanim intersticijalnim pritiskom (ovo je tipičan scenario kod pacijenata sa čirevima pod pritiskom). Izlučevina je obično rezultat infekcije. Na primer, poznat je Staphylococcus aureus koji proizvodi biofilm bogat fibrinom. Ovaj biofilm je otporan na prirodni imunološki odgovor organizma na strana tela.
Odluka o čišćenju rane pacijenta predstavlja priliku da se poboljša proces lečenja. Dostupno je nekoliko vrsta nehirurškog debridmana rane (čišćenja rane), a to su enzimsko, mehaničko i autolitičko.
U enzimskom debridmanu se koriste proizvedeni protoelitički enzimi koji se nanose na površinu rane i to direktno, pa u saradnji sa čovekovim prirodnim enzimima razgrađuju nekrotično tkivo.
Debridman igra ključnu ulogu u procesu zarastanja rana. Smanjuje biološki teret rane, kontroliše i potencijalno sprečava infekcije rane. Takođe, ako se nekrotično tkivo ne ukloni, to ne može otežati zarastanje rana, već može dovesti do gubitka proteina (kroz velike otvorene rane), do osteomijelitisa, generalizovane infekcije, septikemije, amputacije udova ili čak smrti.
U inače zdravoj osobi, prirodna odbrana organizma će ranu održati očišćenom. Prirodni debridman, međutim, ne može da održi korak sa akumulacijom nekrotičnog tkiva kod određenih pacijenata, kao što su oni koji su neuhranjeni ili imaju određeni tip ranica, kao što su čirevi pod pritiskom. U tim slučajevima lekar mora intervenisati kako bi sprečio nepropisno zarastanje rana.
Nekrotično tkivo ima karakterističnu vlažnu, žutu, zelenu ili sivu pojavu, a može i zadebljati ako rana dehidrira. Zarastanje rane je nepropisno ako postoji nekrotično tkivo zbog nedostatka kiseonika i hranljivih materija. Akumulirano mrtvo tkivo može poslužiti kao pogodno tlo za razvoj bakterija i može zamaskirati stvaranje tečnosti ispod površine ili apscesa.
Uklanjanje nekrotičnog tkiva obnavlja cirkulaciju na mestu rane. Adekvatna isporuka kiseonika do rane je od presudnog značaja za zarastanje. Rane koje se nalaze na mestima koja su bogato snabdevena krvlju, brže zarastaju i manje su sklone infekciji. Kiseonik je potreban za metaboličke procese, proizvodnju slobodnih radikala koji ubijaju bakterije i proliferaciju ćelija, kao što su fibroblasti i epitelne ćelije, koje su ključne za proizvodnju rana.
Hemijski debridman uključuje topikalno korišćenje enzimskih gelova i krema koje mogu rastvoriti nekrotično tkivo iz rane. Različiti tipovi enzima ciljaju specifične komponente mrtvog tkiva, kao što su fibrin i kolagen. Enzimi koji deluju na nekrotičnom tkivu se dele na proteolitike, fibrinolitike i kolagenaze. Primenu ovih enzima treba ograničiti samo na područje nekroze.
Hemijski debridman se smatra bezbednim i efikasnim.
Enzimski agenti koji se koriste za hemijsko čišćenje rane mogu da izazovu poremećaje u strukturi proteina. Tipični korišćeni proizvodi uključuju: kolagenaze, kombinaciju papaina i uree i fibrinolazin, u šta spada i Fibrolan mast.
Fibrinolizini, tj. proteolitički enzim fibrinozin cilja upravo fibrin. Proizvodi razgradnje fibrina stimulišu makrofage da oslobode rast faktora u ležište rane. Proizveden iz goveđe plazme, fibrinolizin se obično priprema u kombinaciji sa dezoksiribonukleazom i primenjuje se dva puta dnevno.
Nega Fibrolan mašću nakon epiziotomije
Epiziotomija je hirurški zahvat koji se preduzima u toku samog porođaja kako bi se porodilji olakšao porođaj. Na primer, ako beba ne može lagano da izađe, zbog malog otvora rodnog kanala i velikog obima glave, da bi se sprečile komplikacije (gubitak kontrole nad mišićima rektuma i mokraćne bešike), akušer preduzima ovaj korak koji je veoma uobičajen.
Novopečene mame nakon porođaja i epiziotomije osećaju bol i imaju ranicu koja je ušivena, pa joj treba vremena da zaraste.
Da bi rana brže zarasla i da bi se smanjila mogućnost infekcije, preporučuje se upotreba Fibrolan masti.