Koksaki virusi su RNK virusi koji pripadaju IV grupi virusa. Po klasifikaciji spadaju u porodicu Picornaviridae, rod Enterovirus. Po vrsti su Humani enterovirusi, ali se razvrstavaju u dve grupe: Coxsackie A i B virusi.
Veoma su mali (20-30 µm) i uglavnom žive u bazenima i otpadnim vodama i to u toplim krajevima sa nezadovoljavajućim higijenskim uslovima. Mehanički prenosioci virusa koksaki mogu biti muve, naročito u letnjim mesecima. U principu, s obzirom na to da su humani enterovirusi, čovek je rezervoar infekcije, dok su izvori zaraze postojani u sekretu iz stolice ili ždrela. Prenos infekcije se vrši fekooralnim putem, a ne kontaktom.
Ime ovog virusa potiče iz mesta Coxsackie, iz države Njujork. U tom mestu je još 1948. godine izolovan iz nalaza stolice dvojice dečaka koji su oboleli od poliomijelitisa paralitičkog tipa.
Koksaki virusi mogu izazvati “bolest-ruku-nogu-usta” (Vezikulozni stomatitis sa egzantemom ili na engleskom Hand, foot and mouth disease). Kada izazovu ovu bolest, pacijent ima povišenu temperaturu, bolove u grlu, a potom i osip u ustima, na nogama i rukama. Osip ne izgleda samo kao crvenilo na koži i sluzokoži, već se pojavljuje u obliku mehurića. Koksaki virus koji izaziva ovu bolest se obično javlja kod dece, ali ima slučajeva i kada se javi kod odraslih. Bolest ruku-nogu-usta je infekcija koja prolazi sama od sebe i nije povezana sa nekom specifičnom terapijom.
Pored koksaki virusa, može je izazvati i neki drugi enterovirus. Bolest ruku-nogu-usta koju je izazvao koksaki, započinje groznicom, slabošću, a zatim osipom i pojavom malih plikova po dlanovima, tabanima i u usnoj šupljini. Bolest će proći za najviše deset dana, ali je sporno to što će pacijent biti nosilac koksaki virusa čak nekoliko nedelja. U tom periodu on može biti prenosilac ovog, ne tako bezopasnog, virusa koji pored blagih infekcija može izazvati teške bolesti mišića, pluća i srca.
Prevencija je teška u ovim slučajevima i jedini savet je da se izbegava direktan kontakt sa obolelim, tačnije sa njegovom stolicom, pljuvačkom ili drugim telesnim tečnostima. Vrlo je bitno i održavanje redovne higijene, pranje ruku i čišćenje predmeta sa kojima je pacijent bio u kontaktu.
Koji tipovi koksaki virusa postoje i šta oni mogu da prouzrokuju?
Kao što je rečeno, koksaki virusi se mogu raspodeliti u dve grupe: A i B. Ove grupe se zasnivaju na njihovom uticaju na novorođenim miševima (koksaki A dovodi do povrede mišića, paralize i smrti; koksaki B dovodi do oštećenja organa, ali sa manje ozbiljnim posledicama i ishodima).
Smatra se da je do sada izdvojeno više od 29 serotipova koksaki virusa i na sreću, većina nije patogenog oblika.
Koksaki virus tipa A uzrokuje herpangine (bolne plikove u ustima, grlu, na rukama, stopalima, itd.). Bolest uzrokovana virusom tipa A je već opisana kao bolest ruku-nogu-usta. Ova bolest će početi vrlo naglo, a pacijent može razviti temperaturu i do 40,6ºC. U toku ovakve telesne temperature, sigurno je da će biti i febrilnih konvulzija. Koksaki virus A16 (CVA16) izaziva većinu ovih infekcija i obično se pojavljuje kod dece (uzrasta do 10 godina), ali i odrasli mogu biti zaraženi.
Virusi tipa A takođe izazivaju zapaljenje očnih kapaka i beonjača (konjuktivitis).
Koksaki virus A6 (CVA6) izaziva herpangine (plikove u ustima) kod beba.
Koksaki virusi tipa B uzrokuju epidemijsku pleurodiniju. Pacijent ima groznicu, iznenadni jak bol na mestu gde se spajaju grudi i gornji deo stomaka, povišenu telesnu temperaturu i jaku glavobolju koja traje od 2 do 12 dana. Epidemija pleurodinije se takođe naziva Bornholmova bolest.
Postoji šest tipova koksaki B virusa (1-6, a za B4 se smatra da je mogući uzročnik dijabetesa kod mnogih osoba).
Oba tipa virusa mogu izazvati meningitis, miokarditis i perikarditis, ali se ove bolesti razvijaju veoma retko zbog koksaki infekcija.
Aseptički meningitis može biti izazvan koksaki virusom tipa A2, 4, 7, 9, 10, 16 i tipovima B. Ovaj meningitis prati jaka glavobolja, povraćanje, temperatura, ponekad i ukočenost vrata i mišićna paraliza. U ćelijskoj analizi likvorne tečnosti se pronalazi limfocitoza.
Koksaki virus tipa B5 izaziva akutni nespecifični perikarditis. Kod ove vrste perikarditisa se javlja iznenadni bol u grudima, koji se pojačava dok pacijent leži. Uz ove bolove ide i temperatura, mijalgija i glavobolja. Na rendgenskom snimku grudnog koša se vide jasni pokazatelji perikarditisa.
Koksaki virusi tipa B3 i 4 dovode do miokarditisa kod beba. Ova srčana insuficijencija može ponekad biti samo komplikovana srčana mana koja je urođena, a dolazi kao rezultat infekcije porodilje ovim virusima.
Da li je koksaki zarazan?
Da, koksaki virusi su zarazni i mogu se prenositi sa osobe na osobu. Ovi virusi se prenose uglavnom fekalno-oralnim putem i putem respiratornog aerosola.
Kapljice koje sadrže viruse mogu se zadržati na predmetima poput igračaka ili pribora, pa će se virus prenositi indirektno do neinficiranih pojedinaca.
Koliko dugo je koksaki virus zarazan?
Koksaki virus je najviše zarazan tokom prve nedelje prikaza simptoma.
Međutim, mikrobi živog virusa su pronađeni u respiratornom traktu i nakon tri nedelje, a potom i u fekalijama nakon osam nedelja posle inicijalne infekcije. Naravno, u tom trenutku su virusi već bili manje zarazni.
Koji je period inkubacije za koksaki infekcije?
Period inkubacije za koksaki infekcije je relativno kratak i traje otprilike jedan do dva dana sa rasponom od jednog do pet dana.
Najčešći znaci i simptomi koksaki infekcije
Najčešći znaci i simptomi koksaki infekcije su, u početku, groznica, slab apetit i respiratorni problemi. U to mogu biti uključeni i bol u grlu, kašalj i malaksalost. Ovaj period inkubacije traje jedan do dva dana. Plikovi u ustima se razvijaju u roku od jednog do dva dana nakon inicijalne groznice.
Mnogi inficirani pacijenti (obično deca mlađa od 10 godina) razvijaju svrbeći osip na dlanovima i tabanima. Dešava se da su infekcijom pogođeni i drugi delovi tela, poput genitalija i zadnjice. Pojedini pacijenti imaju konjuktivitis. Ovi simptomi traju oko sedam do deset dana, a pacijent se na kraju u potpunosti oporavi.
Oboleli je najviše zarazan tokom prvih nedelju dana, ali s obzirom na to da on može da poseje virus, opasnost se produžava na narednih nekoliko nedelja.
Ne tako često, infekcija može da dovede do otpadanja noktiju na rukama i nogama, kao i do bolova u mišićima stomaka i grudi. Retko, bolest može uznapredovati i prouzrokovati virusni meningitis (glavobolju, ukočen vrat), miokarditis (infekcija srčanog mišića), perikarditis (inflamacija srčanog tkiva) i encefalitis (zapaljenje mozga).
Kako se ljudi zaraze koksakijem?
Infekcija se obično širi fekalno-oralnom kontaminacijom, mada se ponekad virus razveje preko kapljica koje su posejali inficirani pojedinci. Predmeti kao što su posuđe, pribor, sto za menjanje pelena i igračke, koji dolaze u kontakt sa telesnim tečnostima koje sadrže virus, mogu da ga prenesu na druge pojedince. Iako ljudi svih uzrasta, uključujući i odrasle, mogu biti zaraženi, najveći broj pacijenata sa koksaki virusom, budu (mala) deca.
Trudnice mogu preneti koksaki virus na novorođenčad, što može izazvati velike probleme kod bebe. Dakle, tokom trudnoće, sve buduće majke treba da obaveste svoje ginekologe o vidljivim simptomima infekcije, naročito ako su blizu termina porođaja.
Koji su faktori rizika za inficiranje koksakijem?
Faktori rizika za koksaki infekcije uključuju fizički kontakt sa bilo kojim pacijentom ili pojedincem koji pokazuje simptome bolesti ruku-nogu-usta.
Drugi faktori rizika su seoske sredine, tačnije seoski uslovi života, potom prihvatilišta i centri za decu i negu o deci, na kraju i porodice sa velikim brojem dece. Virus koji nosi infekciju može se naći u fekalijama, pljuvački, tečnosti iz plikova i nosnom sekretu. Čak i pacijenti koji su se oporavili i nemaju više nikakve simptome mogu još uvek sejati viruse u narednih nekoliko nedelja. Fetus ili novorođenče je pod rizikom ako se majka zarazila neposredno pre porođaja.
Trudnice bi trebalo da izbegavaju kontakte sa osobama koje imaju simptome bolesti ruku-nogu-usta i moraju odmah obavestiti svog ginekologa/akušera ako primete simptome infekcije kod sebe.
Koji lekar specijalista leči koksaki virus?
U većini slučajeva, i ukoliko je potrebno lečenje, to čini pedijatar ili lekar opšte medicine. Međutim, u težim slučajevima, stručnjaci za pedijatrijsku intenzivnu negu i lekari za infektivne bolesti, mogu biti konsultovani.
Ako se, kojim slučajem, razviju ozbiljne komplikacije, poput miokarditisa i perikarditisa, onda se konsultuju i kardiolozi, pulmolozi, itd.
Kako se vrši dijagnoza koksaki infekcije?
Dijagnoza se obično donosi na osnovu izgleda pacijenta, tj. na osnovu njegove kliničke slike. Klinički, plikovi koji su bolni i uglavnom se nalaze na rukama, stopalima i u ustima, kod deteta sa groznicom, smatraju se dijagnozom koksaki infekcije.
Međutim, u retkim slučajevima, mogu se uraditi testovi na virus, kako bi se on identifikovao. Ovi testovi su veoma skupi i obično je potrebno da se pošalju u specijalizovanu virusnu dijagnostičku laboratoriju koja koristi RT-PCR i treba joj oko dve nedelje da bi se dobio rezultat. Ovakva ispitivanja se skoro nikada ne rade, jer je većina infekcija ograničena i blaga.
Kako izgleda lečenje koksaki infekcije?
Ne postoji poseban tretman za ovu samoograničenu bolest (simptomi prestaju bez specifičnog antivirusnog lečenja u roku od najviše 10 dana).
Međutim, simptomatsko lečenje (acetaminofen) koje snižava temperaturu i ublažava groznicu, se preporučuje. Tečnosti za ispiranje usta i sprejevi smanjuju oralnu nelagodnost. Preporučuje se povećan unos tečnosti kako bi se sprečila dehidracija, ali treba izbegavati kisele sokove kako se ne bi iritirali plikovi u ustima. Kućni tretmani, poput hladnog mleka, mogu umiriti oralnu nelagodnost. Neki lekari koriste topikalni difenhidramin gel za lečenje osipa na rukama i stopalima.
Relativno retke komplikacije koksaki infekcija, kao što su srčane ili moždane infekcije, zahtevaju specijalno individualno lečenje (humani imunoglobulin ili specifični antivirali).
Da li je moguće sprečiti infekciju koksakijem?
Prevencija od inficiranja koksaki virusom je teško izvodljiva. Održati potpunu i strogu higijenu i mere predostrožnosti sa decom je gotovo nemoguće.
Međutim, dobre navike, kao što je redovno pranje ruku, na primer, posebno nakon menjanja pelena ili dodirivanja inficirane kože, mogu da smanje i suzbiju prenošenje virusa ka drugim članovima porodice. Pokušaji da se redovno čiste stvari sa kojima deca imaju kontakt, naročito igračke, cucle, i svi drugi predmeti koje deca drže u ustima, takođe mogu smanjiti prenošenje virusa. Pranje ruku je, generalno, najbolja metoda prevencije.
Trenutno ne postoji nijedna komercijalna vakcina protiv koksaki virusa.
Trudnice treba da izbegavaju kontakt sa decom (ili odraslima) koja imaju bolest-ruku-nogu-usta, jer neke studije ukazuju na to da koksaki može izazvati razvojne i druge nedostatke kod fetusa.
Iako infekcija i njen prestanak obično čine osobu imunom na ponovnu infekciju virusnim tipom koji je inicirao bolest, osoba nije imuna na druge koksaki tipove virusa. Na primer, osoba može postati imuna na koksaki tipa B4, ali je ipak podložna svim ostalim tipovima (npr. CVA16).
Zašto je ovaj virus ozloglašen i opasan?
Ovaj virus pripada enterovirusima, isto kao i poliovirusi koji su izazivači dečije paralize. Sve enterovirusne infekcije uključuju mnoštvo kliničkih sindroma i mogu zahvatiti skoro sve organske sisteme u ljudskom telu: kardiovaskularne, nervne, respiratorne, itd. Pacijent može imati kliničku sliku oboljenja ždrela, oka, grla, limfnih žlezda, mozga, srca, sluzokože, kože, srčane maramice, pluća, itd.
Koksaki virus je nezgodan zbog toga što se nikada ne zna da li će biti potpuno bezopasan ili će dovesti do smrtnog ishoda, jer je raspon njegovog delovanja upravo takav.
Ponekad on može izazvati samo povišenu telesnu temperaturu, malaksalost, gubitak apetita, pojavu plikova, a ponekad izazove teška oštećenja plućne maramice, srcčanog mišića, mozga.
Na svakih pet do sedam godina, ovi virusi su virulentniji (opasniji i jači), pa dovedu do teških oboljenja, koja su rizičnija u odnosu na prethodne godine.
Rasprostranjenost koksaki virusa
Ovaj virus je rasprostranjen po čitavom svetu. U subtropskim i tropskim krajevima može izazivati bolesti i infekcije u toku čitave godine, dok u predelima sa kontinentalnom klimom, kakva je u našoj zemlji, deluje najviše u toplim mesecima, dakle u leto i na jesen, a posebno ako je kišna godina.
Školska i predškolska deca, tinejdžeri i mladi su starosna populacija koja najčešće biva inficirana.
Koksaki virusi B tipa su oni koji izazivaju poremećaje ritma srca, zapaljenje srčane maramice ili srčanog mišića, a ponekad i nervnog sistema.
Koksaki virusi tipa A, pored lakših simptoma, mogu dovesti do zapaljenja mozga ili do paralize.
Koksaki virus i srce (virusni miokarditis i perikarditis)
Ako se za lekarsku pomoć obrati mlada, zdrava osoba, između 20 i 30 godina i žali se na bolove u grudima i poremećen rad srca, medicinski radnik bi mogao da posumnja na koksaki virus. EKG merenje može prikazati ubrzan rad srca i preskakanje. U prvoj fazi ne postoje promene koje su povezane sa inflamacijom srčanog mišića ili srčane maramice. Lekar bi trebalo da naredi ultrazvuk srca i rendgen pluća.
Do fatalnog ishoda, u stvari dolazi zbog toga što srce gubi snagu pumpanja krvi. Pošto je srčani mišić upaljen i ne može da obavlja svoju funkciju regularno, pacijent dobija otekline u stomaku, usta mu poplave jer nema dovoljno kiseonika, nastupa gušenje, a zatim i infarkt.
Miokarditis zapravo predstavlja inflamaciju (zapaljenje) u srčanom mišiću. Uzroci zapaljenja mogu biti infektivni, a to znači da ga mogu izazvati bakterije, rikrecije, paraziti, gljivice i naposletku, virusi.
Najčešći uzročnik zapaljenja srčanog mišića, širom zemalja Amerike i Evrope, jeste virus koksaki tipa B. Kada virus napadne srce, on zahvati mišićne ćelije srca, perikard, krvne sudove i intersticijum.
Do upale srčanog mišića može doći zahvaljujući raznim tipovima infektivnih stanja u našem organizmu, ali se o primarnom miokarditisu govori kada je do zapaljenja došlo baš u srčanom mišiću. Direktnim delovanjem agensa na srčano tkivo dolazi do ošećenja srčanog mišića. A suštinsko oštećenje miokarda je rezultat disbalansiranih imunoloških dešavanja unutar srčanog mišića.
Osobe koje pate od perzistentnog zapaljenja u progresiji procesa bolesti zapravo trpe posledice autoimunog procesa.
U zavisnosti od nivoa zahvaćenosti srčanog mišića inflamacijom, zavise i kliničke manifestacije miokarditisa. Tako se bolest može kretati od asimptomatskih stanja koji su posledica blage lezije perikarda, pa sve do teške srčane slabosti i aritmija. Na kraju, ishod može biti fatalan.
Na EKG-u se uočavaju promene, a snimanje magnetnom rezonancom takođe pokazuje kliničku sliku.
Virusni miokarditis se leči imunosupresivnom terapijom, interferonom i imunoglobulinima.
Pacijenti bi trebalo da znaju da otkrivanje prisustva antitela na virus koksaki ne mora automatski da znači i postojanje miokarditisa.
Veliki broj ljudi, uopšte čitave svetske populacije, u toku svog života bude izložen i u kontaktu sa makar jednim serotipom koksakija. Međutim, inficirati se, ne znači i razboleti se. Više od 95% slučajeva inficiranja ne dovede ni do kakvih simptoma i osobe ne znaju da imaju virus. Samo 5% ljudi doživi blage kliničke simptome i infekciju, i svega nekolicina doživi teške komplikacije.
Virus koksaki se može dobiti i od loše opranog povrća i voća, a razmnožava se u lokalnim limfnim čvorovima ili epitelnim ćelijama organa za varenje.
Da bi se otkrilo da li u organizmu imate koksaki virus ili ste ga nekada imali, morate dati uzorak krvi. Testovi na uzorcima krvi se rade na Institutu za virusologiju i imunologiju “Torlak” u Beogradu. Ukoliko imate overeni uput infektologa ili kardiologa, cena je simbolična, dok je cena bez uputa oko 20.000 dinara. Na rezultate se čeka oko dve nedelje.
U krvi se mogu tražiti antitela koja se stvaraju kao odgovor na prisustvo koksaki virusa, a mogu se tražiti i same virusne čestice, tj. antigeni. U ovom drugom slučaju se tačno utvrđuje o kom podtipu virusa se radi i ova metoda se zove virusološka, tj. serološka.
Na zasejanoj podlozi uzorka, u laboratoriji, se čekaju promene, a potom sledi identifikovanje virusa.
Zahvaljujući serološkoj metodi, koja je savremenija i brža, za svega nekoliko dana se može utvrditi da li je pacijent ikada bio u kontaktu sa virusom, pošto se antitela nalaze u organizmu do kraja života.
Jačajte imunitet da biste se zaštitili od koksaki virusa
S obzirom na to da ne postoji terapija protiv koksaki virusa, već se preduzima simptomatsko lečenje, najbolji način za prevenciju od infekcije bio bi jak imunitet. Sa jakim imunološkim sistemom, organizam uspeva sam da se izbori protiv napada svih vrsta virusa, pa i koksakija.
Svoju ishranu treba da obogatite svežim namirnicama, pre svega povrćem i voćem koji su bogati vitaminima. Smanjite industrijske namirnice, kao i namirnice pune šećera, aditiva, konzervanasa. Unosite dosta tečnosti, biljnih čajeva i prirodni med. Za jak i dobar imunitet preporučujemo koren maslačka, ehinaceu, koprivu, kantarion, bosiljak, cveklu, beli luk. I, naravno, redovno perite ruke!
