Vaš imuni sistem je čudesan kompleks elemenata i funkcija koji štite vaše telo u celini, obezbeđuju vaše dobro zdravlje, vitalnost i energiju. To je složeni mehanizam koji predstavlja prvu i najvažniju liniju odbrane od invazivnih mikroorganizama koji napadaju vaše telo, narušavaju njegovu ravnotežu i čine vas bolesnim. Ponekad ne uspeva u tome; mikroorganizmi uspešno izvršavaju invaziju na naš sistem i mi se razbolimo.
U modernom svetu, obojenom načinom života u kome je tehnološki napredak korak dalje od onoga čemu su naša tela prilagođena, te posežemo za instant i veštačkim rešenjima da se kratkoročno nosimo sa tegobama, nužno se javila ponovna težnja ka okretanju prirodnim tokovima. Takav trend je u značajnoj meri prisutan na polju očuvanja zdravlja i blagostanja.
Šta možemo da učinimo da osnažimo naš imuni sistem i da predupredimo bolesti jeste tema kojom ćemo se baviti u nastavku. Da li i koliko ishrana utiče na naš imunitet je možda i najznačajnije pitanje, kada je reč o prirodnim načinima za očuvanje zdravlja i vitalnosti. Narodna izreka kaže da zdravlje ulazi na usta i u potpunosti je istinita; ono što unosimo u naš organizam utiče na to kako će naša svaka ćelija u telu biti snabdevena, koliko će biti zdrava i koliko spremna da se brani od oboljenja i tegoba.
IMUNITET I ŽIVOTNI STIL
Ideja o prirodnom jačanju imuniteta zvuči primamljivo, ali u praksi to nije baš toliko jednostavna stvar, upravo iz razloga što je naš imuni sistem slođen mehanizam; to znači da mu je za pravilno fuinkcionisanje neophodna ravnoteža i harmonija, odnosno njegovo jačanje i održavanje se ne može temeljiti isključivo na jednom faktoru, ma kako on bio uticajan, kao što je, u ovom slučaju, ishrana.
Interesantno je da su brojna naučna istraživanja, koja se bave temom imuniteta i imunološkog odgovora našeg tela na spoljne okolnosti i način života, još uvek u toku i bez konkretnih dokaza. No, praktično posmatrano, to ne znači da način života nije povezan sa našim imunitetom, što nam je i kao laicima potpuno jasno.
Životni stil u velikoj meri utiče na to koliko će naše telo biti zdravo i obezbeđeno u imunološkom smislu; ishrana, fizička aktivnost, uzrast, mentalno stanje i brojni drugi faktori u relaciji utiču na imunološki odgovor organizma, i kod ljudi i kod životinja. Promena životnih navika u smislu sticanja zdravijih navika i praksi može da pogura naš organizam u pozitivnom smeru i osnaži naš imuni sistem.
Usvajanje zdravih navika u ishrani i dnevnim aktivnostima
Prvi korak u pravcu jačanja imunog sistema na prirodan, neagresivan način jeste osvrnuti se na sopstveni životni stil. Razmislite da li radite stvari koje zapravo ne prijaju vašem telu i šta možete da učinite da ih promentite.
Najjednostavniji i najbolji korak u uspostavljanju balansa organizma jeste praćenje veoma porostih smernica za zdrav život; svaki deo vašeg tela, uključujući imuni sistem, funkcioniše bolje kada je pošteđen ‘napada’ iz spoljne sredine, a koje često uzrokujemo sami. Prvi i najosnovniji koraci koje treba da preduzmete su sledeći.
- Prestanite da pušite;
- Alkohol konzumirajte umereno;
- Usvojite zdrave navike u ishrani;
- Redovno vežbajte i održavajte zdravu telesnu težinu;
- Kontrolišite krvni pritisak;
- Kvalitetno spavajte;
- Redovno kontrolišite krvnu sliku;
- Smanjite rizik od infekcije, pravilnom higijenom i sl.;
Pored usvajanja zdravih životnih navika, morate da imate u vidu da i drugi faktori utiču na vaš imunološki odgovor. Jedan od najvažnijih faktora koji utiču na spremnost našeg imunog sistema da brani organizam od oboljenja je starost.
Svakako nam je svima jasno da su stariji ljudi podložniji oboljevanju od mladih; proces starenja prirodno narušava imuni sistem i smanjuje mogućnost snažnog imunološkog odgovora na infekcije, te su zato razni upalni procesi, kao i teška oboljenja poput raka, zastupljeniji kod starijih ljudi. Na sreću, moderna medicina intenzivno radi na studijama vezanim za proces starenja i pronalazi sve više načina koji vode ka zdravom starenju.
IMUNITET I ISHRANA
Baš kao i svaka borbena sila, imuni sistem crpi snagiu za ‘marširanje’ iz stomaka. Njemu je potrebno gorivo koje će ga pokretati i jačati; ćelije-ratnici našeg imunog sistema zahtevaju izdašnu, regularnu ishranu, da bi imale dovoljno snage da drže liniju odbrane našeg tela. Ako želimo da dodatno ojačamo imuni sistem, moramo da konzumiramo hranu koja je za to prikladna.
Naučna istraživanja us odavno dokazala da ishrana ima značajan uticaj na sposobnost organizma da se brani od oboljenja, statistički rezltati pokazuju da su bolesti i razne zdravstvene tegobe daleko prisutnije kod ljudi koji žive u siromaštvu i slabo se hrane, nego kod ljudi koji imaju regularne, normalne obroke.
Relativno je malo studija koje naučno potvrđuju direktnu povezanost loše ishrane i imuniteta, ali statistike pokazuju navedeno. Postoje, međutim, jasni dokazi da deficit izvesnih nutrijenata u ljudskoj ishrani može itekako da utiče na sposobnost organizma da se brani od invazivnih mikroorganizama. Na prvom mestu, nedostatak gvožđa, selena, folne kiseline, cinka, bakra i vitamina A, C, B6 i E vode slabljenju imunog sistema.
Kako treba da se hranimo?
Ukoliko sumnjate da vaša dijeta ne obezbeđuje vašem organizmu dovoljnu količinu pomenutih materija i skloni ste oboljevanju, na primer, češće se prehladite, ‘zakačite’ virus i slično, verovatno bi trebalo da razmislite o hrani koju konzumirate i da nešto promenite. Trebalo bi da obogatite ishranu kompleksom korisnih materija, a to ćete najbolje učiniti ako uravnotežite svoj dnevnio meni i uvedete namirnice za koje se zna da na prirodni način jačaju naš organizam.
U nastavku predlažemo nekoliko namirnica koje bi trebalo da konzumirate kako bi vaše telo na prirodan način ojačalo i bilo spremno da se brani od potencijalnih uzročnika bolesti.
-
Jogurt
Probiotici, odnosno žive aktivne kulture ‘dobrih’ bakterija, koje se nalaze u jogurtu su korisni mikroorganizmi koji čuvaju naša creva i želudac i štite ih od bacila koji izazivaju infekcije i bolesti. Iako su takve kulture dostupne i u formi suplemenata, naučne studije su pokazale da dnevna konzumacija jedne čaše jogurta može itekako pozitivno da utiče na jačanje imunog sistema, upravo zahvaljujući čudesnom sadržaju jogurta.
Jedna švedska studija je potvrdila delotvornost Lactobacillus reuteri, jedne od bakterija koje se nalaze u jogurtu, u pogledu jačanja imunog sistema. Subjekti koji su uzimali suplement ove bakterije su ppokazali 33% manju sklonost oboljevanju, nego oni koji su konzumirali placebo. Savaki jogurt sa serifikatom probiotskih kultura sadrži korisne bakterije i može značajno da poboljša ukupno stanje našeg organizma i ojača imuni sistem.
Optimalna doza: 1 do 2 čaše jogurta dnevno
-
Ovas i ječam
Ove dve žitarice sadrže beta glukan, vrstu vlakana koja imaju antimikrobna svojstva i antioksidativno dejstvo. Prema novijoj norveškoj studiji, ječam i ovas imaju snažnije dejstvo od ehinacee, biljke koja je veoma dobro poznata po svom pozitivnom dejstvu na jačanje imunog sistema. Testiranje na životinjama je pokazalo da su životinje koje su jele ove dve namirnice pokazale veću otpornost na pojavu herpesa, influence, čak i antraksa; kada je reč o ljudima, pokazalo se da ovas i ječam u ishrani pomažu u zaceljivanju rana i podstiču dejstvo antibiotika, te jačaju imunitet.
Optimalna doza: Minimum jedna porcija namirnica od celog zrna ovih žitarica u jednom od tri glavna obroka
-
Beli luk
Znamo da je delotvoran protiv vamipira i vukodlaka, a u narodu je odavno poznat kao prirodni lek. Šalu na stranu, beli luk sadrži aktivan sastojak alicin, koji uspešno savladava infekcije i ubija bakterije. Naučne studije su pokazale izrazitu prednost ekstrakta belog luka nad placebom, u pogledu jačanja imuniteta. Prema rezultatima istraživanja, osobe koje su konzumirale više od čest čenova belog luka u toku nedelje imale su manji rizik za pojavu raka creva i želuca i to do pedeset posto smanjen, u odnosu na osobe koje ne konzumiraju beli luk.
Optimalna doza: Dva sveža čena belog luka dnevno i/ili usitnjeni beli luk kao začin u obroku
-
Morski plodovi
Morski plodovi poput ostriga, jastoga, craba i račića su bogati selenom, koji je značajan za naša bela krvna zrnca. Selen pomaže belim krvnim ćelijama da proizvedu citokine, proteine koji pomažu da se odbranimo od virusa prehlade. Losos, haringa i skuša su bogate omega 3 masnim kiselinama, koe ublažavaju upalne procese, oslobađaju respiratorne puteve, štite pluća i čuvaju organizam od infekcija disajnih organa.
Optimalna doza: Dve porcije nedeljno
-
Pileća supa
Domaća pileća supa, pa i ona iz kesice ili u kocki, blaga je i korisna hrana kada smo već prehlađeni ili bolesni. No, pileća supa može i da predupredi oboljenja, jer blokira širenje upale, držeći bela krvna zrnca na okupu, što je važno otkriće koje do koga je došla jedna američka studija. To je važan pronalazak, zato što je simptomi prehlade odgovaraju na proces akumulacije tih ćelija u bronhijalnim kanalima. Amino kiselina, cistein, koja se razvija iz pilećeg mesa tokom procesa obrade, hemijski odgovara leku protiv bronhitisa, acetilcisteinu, što takoće objašnjava pozitivno dejstvo supe kod slučajeva prehlade i gripa. Slana pileća supa smanjuje količinu sekreta u respiratornim kanalima na isti način kao što to čine i lekovi. Dodati začini, poput belog ili crnog luka dodatno pojačavaju pozitivno delovanje koje pileća supa ima na naš imuni sistem.
Opitimalna doza: Činija supe kada se osećate slabo
-
Čaj
Topli čaj je prvo za čime ćemo posegnuti kada se prehladimo, u većini slučajeva. Redovna konzumacija prirodnih biljnih čajeva može i da predupšredi bolesti i ojača imuni sistem. Istraživanja su pokazala da su osobe koje redovno konzumiraju crni čaj mnogo manje podložne virusima, nego ljudi koji nemaju tu naviku. Zeleni i crni čaj su najbolji izbor, zato što sadrže L teanin, amino kiselinu koja je zaslužna za prirodno jačanje imunog sistema. Varijante čaja bez kofeina ga takođe sadrže.
Optimalna doza: Nekoliko šolja čaja dnevno
-
Junetina
Junetina je jedan od najzdravijih izbora kada je reč o konzumaciji crvenog mesa i treba da bude zastupljena u regularnoj ishrani. Korisna je i važna za imunitet zbog sadržaja cinka. Pokazalo se da je upravo deficit cinka krivac za slab imunitet kod nekih ljudi, čemu su posebno podložni vegani i vegeterijanci; potpuno izbacivanje junetine iz ishrane je štetno, jer je ona primarni izvor ovog važnog minerala. Cink je izuzetno značajan za rast belih krvih zrnaca, koje su naši najodaniji saveznici u borbi protiv agresora, poput bakterija i virusa.
Optimalna doza: Porcija od 100 gr junetine zadovoljava oko 30% dnevnih potreba za cinkom, što je sasvim dovoljno; ako ne volite junetinu, dobra zamena su ostrige, obogaćene cerealije, živinsko meso, mlečni proizvodi
-
Beta-karoten
Iako većini ljudi to ne pada na pamet klada se priča o imunom sistemu, naša koća je zapravo njegov značajan rezervoar; ona pokriva čitavo naše telo i jeste naš spoljašnji štit koji nas čuva od bakterija, virusa i svih štetnih agresora iz okoline. Da bi ostali zdravi, moramo da ojačamo naš ‘omotač’, što je i logično. Da bi naša koža bila zdrava i jaka, potrebne su joj velike količine vitamina A. Vitamin A igra najvažniju ulogu u stvaranju vezivnih tkiva, koja su ključna komponenta naše kože. Najbolji način da povećamo unos vitamina A, jeste da konzumiramo namirnice koje su bogate beta karotenom, materijom koju naše telo konvertuje u korisni vitamin A. Takve namirnice su slatki krompiri, šargarepe, bundeve, dinje, tikvice.
Optimalna doza: Pola do 1 šolje u okviru obroka
-
Pečurke
Pečurke su čudesna hrana koja je vekovima poznata po svojim hranljivim svojstvima i dobrobitima za ljudsko telo. Naučna istraživanja su potvrdila da pečurke u ishrani podstiču produkciju belih krvnih zrnaca i čine ih agresivnijim, kada je reč o odbrani od napadača. Zato su pečurke odlične i kao preventiva, ali i kao prirodni saveznik u borbi protiv bolesti. Šitake, reiši i maitake pečurke se smatraju najjačim ‘podizačima’ imuniteta. Mogu da se jedu kao prilog ili kao sastojak u prelivima za testenine, sa jajima, na pici.
Optimalna doza: Oko 100 gr dnevno je delotvorno za podizanje imuniteta
DODACI ISHRANI
Kada je reč o suplementima za podizanje imuniteta, ipak budite skeptični. Mnogi proizvodi koje ćete pronaći u prodavnicama reklamirani su kao izvrsni pojačivači imunološkog odgovora našeg tela. Nema mnogo naučnih dokaza o tome kako i u kojoj meri takvi dodaci pomažu, odnosno da li je uvek dobro da povećamo broj belih krvnih ćeilija, što je obično njihova primarna svrha. Rizik se može objasniti time što je naš imuni sistem složen, a ćelija ima mnogi i različitih su tipova; laički, obično ih nazivamo jednostavno-bela krvna zrnca.
Kada je reč o dodacima za jačanje imuniteta, važno je i na koje ćelije određeni sastojci deluju, ne samo ukupno dejstvo na sve bele krvne ćelije. Ne postoji konkretan podatak o tome koliko tačno odbrambenih ćelija je potrebno i koji ‘miks’ je najoptimalniji kada je reč o zdravom jačanju imunog sistema. To ne znači da biljne preparate za podizanje imuniteta ne smete da koristite, već da budete pažljivi i umereni. Pratite kako vaše telo reaguje i ponašajte se u skladu sa time. Multivitaminski i multimineralni komleksi su uvek dobrodošli kao preventiva.
