Sveži i još vrući pekarski proizvodi kod nas se teško mogu zamisliti bez ukusnog, hladnog i gustog osvežavajućeg, ali i hranljivog jogurta. Popularni balkanski doručak, vruć, tek ispečen izdašan burek i sveži jogurt su omiljena kombinacija mnogih naših sugrađana; takav doručak je odavno postao i neki oblik brenda na ovim prostorima.
Kada kažemo jogurt, mi mislimo najčešće na tečni fermentisani proizvod od kravljeg mleka, koji može da se pije, čak i ako je njegova struktura gušća. Jogurt je neizostavni deo naše kuhinje i obično se konzumira uz peciva, no dobro ide i u salate, razna jela i može da se koristi u mnogobrojnim receptima.
Jogurt je pravo bogatstvo korisnih i hranljivih materija. Običan jogurt, domaći, u tetrapaku, čaši ili boci, predstavlja zdrav mlečni proizvod koji čini prava čuda za naš organizam.
Priča o jogurtu
Jogurt je, kao i sir, nastao slučajno. Istorija raznih mlečnih proizvoda je duga i zamršena, a za jogurt kakvim ga danas znamo u našim krajevima, smatra se da potiče iz Bugarske. Priča kaže da su jogurt otkrili Huni, u vreme kada su boravili na tlu današnje Bugarske. Oni su nosili mleko u kožnim torbama, koje je, prirodno, fermentisalo.
Dobra kultura bakterija koja formira mlečnu kiselinu, zaslužnu za nastanak jogurta, klasifikovana je pod nazivom Lactobacillus bulgaricus. Kako je tradicija upotrebe proizvoda od ukiseljenog mleka veoma duga, mnogi narodi i kulture smatraju da su one izmislile jogurt, no ni za jednu od teorija nema čvrstih dokaza.
Jogurt je omiljen u Grčkoj, u Turskoj i širom Bliskog Istoka, a priča se da je francuski kralj Fransoa I uveo jogurt u zapadnoevropsku kuhinju. Njegov savremenik, turski vladar Sulejman Veličanstveni, poslao je francuskom monarhu lekara koji je kraljeve probleme sa probavom rešio upravo uz pomoć jogurta!
Danas, jogurt širom planete varira u gustini, sadržini i ukusu. Na Zapadu je uglavnom zaslađen, dodato mu je voće, pa i veštačke arome. Kod nas je omiljen običan polutečni kiseli jogurt od kravljeg mleka. Gusti grčki jogurt se originalno pravi od ovčijeg mleka, zbog čega je gušći, kaloričniji i ima bogatu, kremastu teksturu. Neki jogurti se mogu piti, neki se jedu kašikom; jogurt dodajemo u jela, koristimo ga i kao sirovinu i kao hranu. Jogurt je generalno korisna, hranljiva i veoma iskoristiva namirnica brojnih prednosti za ishranu i zdravlje.
Nutritivni sastav jogurta
U zavisnosti od vrste mleka i konkretne pripreme, jogurt može da bude više ili manje mastan, gušći, tečniji, može da sadrži posebna svojstva i uopšte da varira u svojoj nutritivnoj vrednosti. Jogurt se pravi i od kravljeg i kozijeg mleka, te od mleka bivola i ovčijeg mleka.
Razlika zavisi od proizvođača, od toga gde se pravi, da li je industrijski ili tradicionalno pripremljen. Od svega toga zavisi njegova hranljivost. Od čega se u proseku sastoji običan jogurt od kravljeg mleka?
- Ukupno ugljenih hidrata – 7gr (2% dnevnog unosa)
- Ukupno masnoća – 2 gr (2% dnevnog unosa)
- Proteini – 5 gr (10% dnevnog unosa)
Prosečan pitki jogurt ne sadrži puno masti, sadrži malo ugljenih hidrata i dobar je izvor mlečnih proteina. Njegov sastav u pogledu minerala je izuzetan, a sadrži i neke važne vitamine. Odličan je zato što su belačnevine u njemu kompletne, te sadrže važne aminokiseline.
Ono što je takođe važno, jeste da sadržaj holesterola u jogurtu uvek zavisi od udela masnoća u mleku od kojeg se pravi. Tako će vrednosti za jogurte koje najčešće konzumiramo (1.2% mm, 2.8%mm, 3.2% mm) u tom pogledu da se razlikuju, kao, naravno, kalorijska vrednost proizvoda.
Vitamini, proteini i minerali u jogurtu
Jogurt se sa punim pravom smatra super hranom. On sadrži izuzetno značajne količine važnih minerala, kalcijuma i magnezijuma, koji su važni za pravilan rasti razvoj, te očuvanje, zdravlje i izdržljovost naših kostiju i mišića, te i drugih tkiva.
Jogurt obiluje i važnim probiotskim kulturama, koje se ddaju pri proizvodnji, te koje utiču na mnogobrojne zdravstvene prednosti ovog kiselomlečnog produkta. Jogurt sadrži važne vitamine B skupine, kao i pojedine druge. Količina od 100 gr običnog jogurta prosečno sadrži sledeći udeo u dnevnim vrednostima važnih vitamina i minerala.
- Vitamin A – 1%
- Vitamin C – 1%
- Tiamin – 3%
- Riboflavin – 13%
- Niacin – 1%
- Vitamin B6 – 2%
- Folati – 3%
- Vitamin B12 – 9%
- Pantotenska kiselina – 6%
- Kalcijum – 18%
- Magnezijum – 4%
- Fosfor – 14%
- Kalijum – 7%
- Natrijum – 3%
- Cink – 6%
- Bakar – 1%
- Selen – 5%
Na prvom mestu, jogurt je izvanredan izvor kalijuma i kalcijuma. Poređenju sa običnim mlekom, samo jedna šolja jogurta daje oko 459 mg kalcijuma, što je oko 45% dnevnog unosa kalcijuma za prosečnu osobu, dok ista količina mleka daje oko 300 mg.
Dalje, takođe snabdeva telo kalijumom, gvožeđem i fosforom. U kombinaciji sa dragocenim vitaminima B grupe, te probiotskim kulturama i aminokiselinama, celokupan sastav jogurta čini ga jednom pričično kompletnom namirnicom.
Koliko jogurt ima kalorija?
Jogurt generalno nije mnogo kaloričan, a čak deluje stimulativno na naš metabolizam i probavni sistem. Kalorije zavise od vrste jogurta i udela masnoća u njemu.
Tako je, na primer, grčki jogurt dosta kaloričniji od običnog pitkog jogurta. Komercijalni voćni jogurti su posebna kategorija i ne bi trebalo da se svrstavaju među zdrave, neslađene jogurte, jer imaju dosta šećera i dodataka koji ih čine manje povoljnim za liniju i zdravlje. Pogledajmo koliko koji jogurt ima kalorija, na količinu od 100 gr.
- Jogurt (0.5% mm) – 43 kalorije
- Jogurt (1.5% mm) – 45 kalorija
- Jogurt (2.8% mm) – 56 kalorija
- Jogurt (3.2% mm) – 63 kalorije
- Voćni jogurt (prosečno) – 60-80 kalorija
Kalorije u jogurtu variraju u odnosu na udeo mlečne masti u njima, što je sasvim logično. Ako želite da unesete manji broj kalorija i da se hranite zdravo, jogurt je uvek dobra preporuka. No ako vodite precizan račun o kalorijskom unosu, te o unosu masti, odaberite jogurt sa što manje masnoća.
To se preporučuje i osobama koje imaju problema sa povišenim holesterolom i slične tegobe. Voćni jogurt, zbog udela šećera, nije preporučljiv; kaloričniji je i sadrži sastojke koji nam nisu preko potrebni, odnosno šećer i arome.
Prednosti jogurta za zdravlje
Prednosti jogurta za naše zdravlje su višestruke i sigurno ste za mnoge od njih čuli. Ponovićemo one osnovne. Hranljivost jogurta doprinosi našem telu na mnogo nivoa; on pomaže da ojačamo imuni sistem, jača naše kosti i mišiće i daje nam zdravu, dobru energiju.
Jogurt takođe veoma pozitivno utiče na crevnu floru i varenje, pa se često preporučuje osobama koje imaju probavne smetnje ili osetljiv stomak. U tom pogledu je važno skrenuti pažnju osobama koje nisu tolerantne na laktozu iz mleka. Njima se preporučuje lagani kozji jogurt koji je posebno nežan i lekovit za stomak.
Jogurt je odličan sastojak za ukusan i hranljiv doručak i večeru, pa i druga jela i obroke. Deluje kao prirodni probiotik i dobra je preventiva razvoja mikroorganizama u čitavom organizmu, dok pritom telu daje još hranljivih tvari. Kombinujte ga sa pahujicama, uz integralno pecivo, proju, salate, voće i druga jela, a ponekad se častite i tradicionalnim vrelim burekom i šoljom divnog, osvežavajućeg jogurta.
Jogurt pomaže organizmu i da se izbori sa viškom štetnih materija i tečnosti iz tela. Zahvaljujući značajnoj količini kalijuma, pomaže i u održavanju dobrog kardiovaskularnog zdravlja, čuva srce i snižava krvni pritisak.
Zbog svega toga jogurt može i treba da bude zastupljen u redovnoj, svakodnevnoj ishrani. Nije puno kaloričan, ako se odlučimo za manje ili srednje mastan jogurt i savršeno se kombinuje sa drugim vrstama hrane, daje im na nutritivnoj vrednosti, a nama daje snagu, energiju i održava naše telo zdravim i vitalnim.
