Palenta je jelo rustičnih, drevnih početaka. Nama omiljena kao kačamak, palenta se na više načina sprema i servira širom sveta, a dolazi iz daleke Amerike, gde su ga u davno doba pripremala indijanska plemena.
Mada je prisutna u mnogim kuhinjama, palenta je priznata kao italijansko tradicionalno jelo, a majstori kuvari u toj zemlji usavršili su izuzetne načine za pripremanje ove ukusne kukuruzne kaše.
Skoro svaka regija u Italiji danas ima svoj način za serviranje palente, starog jela koje je do naših krajeva doputovalo iz egzotičnih krajeva sa drugog kontinenta.
Kratka istorija palente
Baš onakva kakvu je znamo, palenta je doputovala u evropske krajeve zajedno sa kukuruzom, osnovnom namirnicom od koje se i priprema, kada je Kristofer Kolumbo još u XVI veku ovu žitaricu doneo na tlo Evrope. Kukuruz je do tada bio nepoznat evropskim stanovnicima, a danas ova biljka ima izuzetno široku primenu i to ne samo u kulinarstvu.
Vrlo brzo je otkriveno da je kukuruz hranljiv, da ga je lako i jeftino uzgajati i da daje obilne prinose, te može prehraniti veliki broj ljudi, zbog čega je brzo postao popularan među pripadnicima nižih društvenih staleža, kao i među seljacima i zemljoradnicima. Kolumbo je doneo i recept za palentu; američki Indijanci su pripremali izdašnu kukuruznu kašu tako što bi u kukuruzno brašno dodavali vodu, a servirali su je uz različite soseve, sireve i meso.
- Naziv palenta potiče od latinske reči puls, naziva za vrstu kaše od jedne vrste lokalne žitarice, koju su nekada koristila italska plemena. Palenta, odnosno takva vrtsa kaše, pripremala se nekada od raznih tipova brašna, a posle otkrića kukuruza, počela je da se tradicionalno priprema od kukuruznog brašna;
Tradicionalna italijanska palenta potiče sa severa ove zemlje i najviše se jede u Lombardiji, regiji Veneto i Friuli, gde se obično servira kao prilog ili umesto hleba. Nekada se servira i kao glavno jelo, a obogaćuje se gustim prelivima, mlekom, dodaju joj se kobasice i meso, a može i da se prži i služi isečena na kriške ili oblikovana kao njoke. U raznim krajevima Italije postoji puno varijacija jela od i sa palentom; na primer, polenta alla carbonara, polenta taragna, polenta concia i tako dalje. Kod nas, palenta je poznata i kao kačamak, priprema se jednostavno i takođe servira na više načina.
NUTRITIVNI SASTAV PALENTE
Palenta se obično priprema od žutog kukuruznog brašna, mada postoje i varijante kada se koristi belo kukuruzno brašno. Nekada seljačko italijansko jelo, palenta se danas rado priprema širom planete i može da se kupi u instant varijanti, zapakovana i jednostavna za brzo kuvanje.
Sveže pripremljena palenta je kašasta, ali se može oblikovati u kalupima za pečenje ili pržiti. Jedna od najvećih prednosti ovog jela je to što ne sadrži gluten, pa je pogodna za osobe kojima ovaj sastojak smeta.
- Ugljeni hidrati – 43 gr (14% dnevnog unosa)
- Dijetna vlakna – 4 gr (16% dnevnog unosa)
- Proteini – 5 gr (9% dnevnog unosa)
- Ukupno masti – 0.9 gr (1% dnevnog unosa)
Navedeni su podaci za jednu šolju kuvane palente. Ona nema holesterola i sadrži zanemarljiv udeo masti. Ona sadrži brojne vitamine i minerale, ali se ne smatra preterano značajnim izvorom tih nutrijenata u pogledu količine.
Vitamini i drugi sastojci
U tragovima sadrži kalcijum, gvožđe, magnezijum, fosfor, natrijum i cink. U malim količinama u palenti ima vitamina B kompleksa, vitamina A i E. Kupovna palenta je nešto bogatijeg sastava u pogledu vitamina. Na njenoj listi sastojaka se nalaze žuto kukuruzno brašno, so, tartarična kiselina, askornbinska kiselina i beta-karoten. Zbog udela askorbinske kiseline i beta-karotena, kupovna palenta ima više voitamina C i A od domaće, ali je udeo ostalih sastojaka isti.
Koliko palenta ima kalorija?
Iako je često optužuju kao krivca za gomilanje kilograma, sama palenta zapravo nije tako kalorijski ‘opasna’, a za višak kilograma treba kriviti obilne i teške soseve i dodatke koji se uz nju jedu. Naravno, uvek je tajna u umerenosti. Kukuruzno brašno ima brojne prednosti za ljudski organizam, pa tako i kačamak ili palenta.
Nutritivna vrednost jela sa palentom će pre svega zavisiti od kombinacije namirinica uz koje se servira ili od načina na koji je pripremljena. Složićete se da svakako ne mogu istu kalorijsku vrednost imati prženi kroketi od palente i obična kuvana kaša.
- Kuvana palenta (100 gr) – 85 kalorija
- 1 šolja kuvane palente – 205 kalorija
- Pržena palenta (100 gr) – 150 kalorija
- 1 parče pržene palente – 77 kalorija
Kao što vidimo, palenta nije toliko kalorično jelo kako se često misli za jela pripremljena od kukuruza, kada se servira zasebno. Štaviše, smatra se da je kačamak dobar za liniju, ako se konzumira umereno i bez teških preliva i dodataka. U poslednje vreme, jedna od hit dijeta je dijeta sa palentom i jogurtom; oba sastojka su dobra za probavu i veoma su hranljivi, tako da će vas dugo držati sitim, a pritom obezbediti telu korisne materije. Predlog je da se konzumira tanjir palente, uz jogurt, kao jutarnji i večernji obrok.
Zanimljivo je da je ova popularna dijeta za vitku liniju zapravo preslikan režim ishrane sirimašnog stanovništva starih italijanskih sela, o čemu svedoče istorijski demografski spisi.
PREDNOSTI ZA ZDRAVLJE
Ukusni hranljivi kačamak je hrana pogodna za sve uzraste i sve osobe, počev od malih beba, preko onih koji vode računa o svojoj liniji, pa do ljudi koji imaju problema sa varenjem i teško tolerišu gluten u hrani. Naravno, svu vrednost palenta duguje svom glavnom sastojku, kukuruznom brašnu.
Uz pšenicu i pirinač, kukuruz se smatra jednom od esencijalnih vrsta žitarica u čovekovoj ishrani. Dostupan je, izuzetno izdašan i hranljiv, te nije nikakvo čudo da se upotrebljava na milione načina u ishrani ljudi.
Palenta za zdravo srce
Palenta je izuzetno dobar izvor dijetnih vlakana, a hrana bogata ovim sastojkom je najvažniji preduslov za održavanje zdravog kardiovaskularnog sistema. Svakodnevna konzumacija hrane bogate dijetnim vlaknima sprečava da dođe do brojnih zdravstvenih problema, uključujući bolesti srca, dijabetes, gojaznost i slično.
Dijetna vlakna u palenti pomažu da se bolje apsorbuju korisni nutrijenti iz hrane, a izbace štetni. Ona promovišu odlične metaboličke funkcije tela i pospešuje varenje, a sve to je važno i za krvni pritisak, nivo holesterola i šećera u krvi. Uključivanje ovog prostog jela u redovnu ishranu može puno da doprinese našem zdravlju, pogotovo ako se koristi kao alternativa proizvodima od belog brašna, na primer.
Zdrav i snažan imuni sistem
Palenta sadrži nešto gvožđa, cinka i nijacina, u količinama koje mogu doprineti čovekovom zdravlju. Gvožđe je izuetno važno za formiranje crvenih krvnih ćelija i jačanje odbrambenog sistema našeg organizma, a cink je neophodan u procesu samoisceljenja tela od povreda i oštećenja.
Palenta obezbeđuje i važan nijacin, a uz njega i nešto magnezijuma, fosfora i kalijuma. Svi ovi elementi su važni za normalne svakodnevne funkcije organizma, za oporavak i rast tkiva i snažan imunitet.
Palenta za mršavljenje
Palenta može da bude saveznik vitke linije. Ona pomaže naš sistem za varenje i pospešuje metaboličke procese u ljudskom telu, čineći nas dugo sitim i punim energije. Kada se priprema po uobičajenom postupku kuvanja, ona nije ni mnogo kalorična. Ako je servirate uz jogurt, uz povrće, lake sireve ili mesa, može da bude odlična niskokalorična baza obroka, a svakako je bolji izbor od obične testenine ili belog brašna.
Podsetimo da količina od 100 gr kuvane palente ima manje od 100 kalorija, što je čini pogodnom i za uklapanje u menije za mršavljenje. Osim toga, ne sadrži gluten, što je njena velika prednost nad drugim tipovima žitarica i omogućuje njeno uključivanje u posebne režime ishrane.
PALENTA U KULINARSTVU
Kako se priprema palenta ili kačamak? Tradicionalna italijanska palenta priprema se od mlevenog žutog kukuruznog brašna, bramata, finijeg ili grubljeg, u zavisnosti od regije u kojoj se sprema. Brašno se zatim sipa na način a pioggia, što znači ‘poput kiše’, u paiolo, bakarni sud, u slanu ključalu vodu. Meša se uz pomoć drvenog štapa, cannella, otprilike sat vremena.
Palenta se smatra gotovom kada je cannella sta su, odnosno kada štap stoji uspravno ako se ostavi u sudu. Tradicionalno se servira na drvenoj dasci i sipa uz pomoć kašike ili se seče, u zavisonosti od teksture.
Kako se kuva palenta?
Mi palentu pripremamo na sličan način, samo što se danas mahom koristi instant kupovna palenta koja je spremna za par minuta. Na pakovanjima je obično naznačeno nekoliko minuta, a postupak je veoma jednostavan; odmeri se količina vode u zavisnosti od porcije, a kada proključa, vatru je potrebno smanjiti, posoliti vodu i uz konstantno mešanje sipati palentu. Gustina i tekstura zavise isključivo od želje i ukusa, a u mešavinu se pred kraj može dodati i malo putera ili ulja. Domaća palenta, odnosno kačamak, priprema se duže, baš kao i tradicionalna italijanska palenta.
Palenta sa sirom – Palenta je jelo koje možete da konzumirate svakodnevno i to na razne načine. Može da se sprema i u slatkoj varijanti, ali je većini omiljena kao deo slanog obroka ili glavnog jela. Ona se izvrsno slaže sa mlečnim proizvodima, a omiljena je uz sir ili jogurt. Evo jednog jednostavnog i praktičnog recepta. Potrebni su vam sledeći sastojci.
- 300 gr palente
- 400 gr mekog belog sira
- 4 kašike putera
- ½ l vode
U posoljenu proključalu vodu postepeno sipajte palentu, uz konstatntno mešanje, da se ne bi napravile grudvice. Smanjite vatru i kuvajte do desetak minuta; po teksturi ćete znati kada je gotova. Skuvanu palentu prebacite na tanjir. Rastopite puter i sa njim pomešajte usitnjeni sir; feta je dobar izbor. Ovom mešavinom odmah prekrijte još vruću palentu i služite toplo. Ako želite laganiju varijantu, ne morate dodavati puter. Jelo možete da ukrasite i sa malo svežeg peršuna ili drugog aromatičnog bilja.
