Paradajz, rajska voćka iz Južne i Srednje Amerike, od davnina je korišćen na tamošnjim prostorima. Drevne Inke i Asteci su rado upotrebljavali paradajz u svojoj ishrani, a takođe su ga i uspešno uzgajali. Kada su Evropljani pokorili ta velika carstva, sa sobom su na tle Portugalije i Španije doneli i ovu dragocenu biljku. Odatle se paradajz proširio dalje po Evropi.
Danas je paradajz rasprostranjen po čitavom kontinentu, prevashodno na Mediteranu, te odavno predstavlja sastavni deo mediteranske kuhinje. Neki od najpoznatijih italijanskih, pa i španskih i grčkih specijaliteta su potpuno nezamislivi bez paradajza. Razne paste, pice, salate i prelivi sa evropske obale Sredozemnog mora obavezno sadrže paradajz.
Ukratko o paradajzu
Ljudi su često u nedoumici kada paradajz treba svrstati u određenu grupu namirnica; naime, vrlo često dolazi do zabune po pitanju da li je paradajz voće ili povrće. U pitanju nije velika misterija, a tajna se krije u tome na koji način se paradajz upotrebljava u kuhinji. Mi paradajz koristimo kao namirnicu za slana jela, odnosno kao povrće.
On je čest gost u salatama, varivima, čorbama, prelivima i tako dalje i to uvek u slanim jelima. Mešamo ga sa drugim povrćem, sirom, uz testo, mesa i tako dalje. Zbog toga obično kažemo da je paradajz povrće. Botanički, međutim, paradajz po svojim karakteristikama pripada voćkama.
Kako bilo, ovaj crveni plod ima nebrojene koristi za naše zdravlje, a pritom predstavlja i veoma dobru dijetalnu namirnicu, budući da nema veliku kalorijsku vrednost, o čemu ćemo pričati malo kasnije. Paradajz je crven zbog supstance koja se zove likopen. Likopen boji zreli paradajz u privlačnu crvenu boju, no daje mu i posebna antioksidativna svojstva, što pojačava njegovu korist za čoveka.
Nutritivni sastav paradajza
Paradajz je pravi plod rajskog vrta legendarnog El Dorada, odnosno stare Južne i Srednje Amerike. Srećom, danas je naširoko dostupan, a jedan je od zastupljenih sastojaka u mnogim receptima koji se spremaju i u našim krajevima. Naravno, da bi iskusili sve njegove prednosti i punu hranljivost, najbolje je konzumirati sveži paradajz, kao sastojak u salati ili samog. On je bogat korisnim materijama. Likopen, koji mu daje prepoznatljivu boju, je karotenoid koji ima izvrsna svojstva antioksidanata.
Taj sastojak se bori protiv opasnih slobodnih radikala i pre svega štiti našu kožu; u tom smislu, posebno je dobar u letnjim mesecima, kada se sunčamo i kada ga zapravo najviše i ima. Osim dragocenog likopena, paradajz sadrži pregršt vitamina i minerale. Sastav i kompozicija svih tvari u paradajzu ga čine odličnom namirnicom.
Vitamini i minerali u paradajzu
Paradajz je bogat vitaminima i mineralima i stoga veoma koristan za ljudski organizam. On sadrži pregršt važnih vitamina, kao što su A, vitamini B grupe, vitamini C, D i K. Od minerala u paradajzu možemo naći kalijum, kalcijum, magnezijum, natrijum, gvožđe, fosfor, pa i nešto ređe zastupljene minerale u povrću, bakar, bor, kobalt i mangan.
Jedna šolja seckanog svežeg paradajza, odnosno porcija od oko 180 gr sadrži sledeće količine vitamina, to jest njihov procenat udela u dnevnim vrednostima za prosečnu osobu:
- Vitamin A – 8%
- Vitamin B1 – 6%
- Vitamin B3 – 7%
- Vitamin B6 – 8%
- Vitamin C – 33%
- Vitamin E – 6%
- Vitamin K – 16%
- Biotin (B7) – 24%
- Pantotenska kiselina (B5) – 3%
Značaj vitamina B kompleksa je od neprocenjive važnosti za naše telo. Vitamin B 1 ili tijamin je značajan za procese korišćenja energije koje telo dobija iz namirnica bogatih ugljenim hidratima, dakle, on pomaže zdravom apetitu i dobroj upotrebi drugih sastojaka iz hrane. Vitamin B3, odnosno nijacin, vrlo je važan za rast i razvoj, a takođe pospešuje procesuiranje masti i šećera u telu, te je isto tako važan za zdrav apetit. Pantotenska kiselina je neophodna za sve enzimske reakcije u telu i regulaciju hormonskih nivoa, dok je biotin neophodan za pravilno prenošenje kiseonika i snabdevanje telesnih ćelija istim.
Od ništa manjeg značaja nije ni B6, zaslužan za razlaganje proteina i masnoća, takođe esencijalan za absorpciju drugih hranljivih sastojaka i energije iz hrane. Vitamin C je neophodan za imuni sistem, A za zdrav vid, vitamini E i K za cirkulaciju i krvne sudove uopšte. Pred ovih važnih vitamina, ista količina paradajza sadrži sledeće minerale:
- Molibden – 20%
- Kalijum – 12%
- Fosfor – 6%
- Magnezijum – 5%
- Cink – 3%
- Gvožđe – 3%
- Bakar – 12%
- Mangan – 11%
Osim toga, paradajz sadrži i 9% dijetnih vlakana, folate, nešto hroma i malo proteina. Ova količina paradajza sadrži 4.7 gr šećera, te nizak glikemijski indeks, zbog čega je dobar u regulaciji šećera u krvi i želje za slatkim.
Koliko paradajz ima kalorija?
Paradajz je niskokalorična namirnica i zato ga pozdravljamo kao jednu od najboljih namirnica za redukcione dijete, jer, pored malog broja kalorija, sadrži riznicu korisnih materija.
Količina od oko 100 gr paradajza sadrži samo 18 kalorija, a evo koliko kalorija sadrže određene porcije ili veličine paradajza, radi lakšeg snalaženja:
- 1 manji paradajz (90 gr) – 16 kalorija
- 1 srednji paradajz (123 gr) – 22 kalorije
- 1 veliki paradajz (182 gr) – 32 kalorije
- 1 čeri paradajz – 3 kalorije
- 1 šolja čeri paradajza – 26 kalorija
- 1 šolja seckanog paradajza – 32 kalorije
Kao što možemo da vidimo, ne postoji opasnost da konzumiranjem paradajza unesemo suvišne kalorije, osim ako ne odemo u potpune ekstreme, što je malo verovatno. Paradajz pomaže metabolizam, hrani naše ćelije, a zbog sočnosti i lepog ukusa, zadovoljava apetit.
Savršen je kao deo obroka, kao salata, pa i kao užinu. Paradajz ima i nizak glikemijski indeks, tako da uspešno redukuje želju za slatkom hranom i ne izaziva skokove šećera u krvi. Pored malog broja kalorija, sadrži i dejetna vlakna, zbog čega je dobar za varenje i metabolizam.
Zašto je paradajz zdrav?
Pomenuli smo već dosta prednosti koje paradajz ima za zdravlje. No, to nije kraj blagodatima koje nam ovaj lep crveni plod daruje. Dobar je antioksidans i učestvuje u veoma važnim procesima za naše telu; pomaže nam da ostaemo, zdravi, vitalni i izdržljivi.
Antikancerogeno svojstvo – Paradajz je dobar antioksidans, što znači da pomaže telu da se oslobodi štetnih materija. No, još je važniji kao borac protiv slobodnih radikala, koji povećavaju rizik od razvoja kancera. Stoga, ishrana bogata paradajzom može preventivno da utiče na opasnost od tumora i u značajnoj meri smanji rizik. Likopen koji mu daje crvenu boju ne samo da uništava slobodne radikale, već tkivima u organizmu daje elastičnost i hrani ih, zbog čega deluje pozitivno i na usporavanje procesa starenja.
Metabolizam – Paradajz je odličan pomoćnik našem metabolizmu. Dobar je diuretik i čistač organizma, a osim toga ima i antiseptičko dejstvo. Kao što je već pomenuto, odličan je u održavanju zdravog apetita, a pritom ubrzava metaboličke procese u telu, pospeušuje absorpciju hranljivih tvari iz druge hrane ipomaže sagorevanje masti i korišćenje energije. Odlična je namirnica za redukcione dijete.
Kardiovaskularno zdravlje – Paradajz je pokazao i odlična svojstva po pitanju zdravlja krvnih sudova i stanja koja su sa njima povezana. Sprečava zgrušavanje krvi, te e tako odlična prirodna preventiva protiv tromboze i drugih kardiovaskularnih problema. Upravo zato je odlična hrana za dijabetičare, koji imaju mnogo veći rizik od nastanka krvnih ugrušaka, te i opasnih srčanih problema i sličnih stanja. Takođe, paradajz može da pomogne i u redukciji lošeg holesterola u krvi, posebno konzumacija soka od paradajza. Za to je najviše zaslužan kalijum koji se u njemu nalazi.
Alergija na paradajz
Iako ima brojnih prednosti, paradajz je alergen, zbog čega pojedinci ne smeju da ga konzumiraju. Za alergiju je takođe zaslužan inače koristan likopen, kao i antocijan. Alergija može da se javi u bilo kom uzrastu i ne postoje specifični faktori za njen nastanak. Simptomi alergije na paradajz su proliv, mučnina, teškoće sa disanjem, a često i oticanje sluzokože. Oticanje najčešće zahvata usta i grlo, te sam jezik.
U nekim slučajevima može da dođe do svraba kože, suvoće kože i pojave velikih žuljeva. Osobe koje su alergične na paradajz ne treba da ga konzumiraju svežeg, mada mogu da jedu kuvani paradajz; neke studije su pokazale da obrada ubija elergene u hrani. Naravno, ukoliko osoba ima alergiju na ovaj plod, neophodno je da se posavetuje sa svojim lekarom.