Brassica oleracea L. predstavlja latinski naziv za karfiol. Smatra se da on pripada porodici kupusa, a na sličan način se vrši i uzgoj ove namirnice.
Karfiol je ukusno povrće koje je od velikog kvaliteta. Prema podacima, smatra se da se razvio od divlje vrste koja se nalazi u Maloj Aziji i Grčkoj. Ovo povrće se gaji najčešće u primorju, mada bi mogao podjednako dobro uspevati i u kontinentalnim delovima.
Jako zadebljao cvet se koristi u ishrani. On je zbijen u glavicu i ima veoma prijatan ukus i hranljivu vrednost. Da bi bio dobar karfiol, mora biti jednolično beo ili bledokrem boje.
Od velike je važnosti da površinska struktura nije zrnasta, već da je glatka i zbijena. Dok su sasvim sveže, trebalo bi iskoristiti glavice, obzirom da se često kvare i nisu pogodne za dugo čuvanje u frižideru.
Lišće ovog divnog povrća je veoma hranljivo i sadrži veoma vredne sastojke. To lišće se može upotrebljavati na više načina. Kada se kuva glavica, može se kuvati i lišće zajedno sa njom. U slučaju da se glavica sprema odvojeno, lišće može poslužiti za pripremu različitih vrsta variva, supa, čorba i ostalo. Smatra se da se može mešati sa raznim povrćem.
Karfiol ima široku primenu u kulinarstvu, ponekad kao samostalno jelo , a nekad i kao dodatak drugim jelima.
Ljudi koji boluju od želudačno – crevnih bolesti, ne bi trebalo da konzumiraju karfiol iz razloga što sadrži veliku količinu celuloze i samim tim se teže vari.
Karfiol je poznat i po svojim lekovitim svojstvima, pa shodno tome utiče na izlečenje mnogih oboljenja.
Pomenuto povrće se uzgaja u baštama i na poljima i potrebno je obezbediti mu adekvatne uslove kako bi došlo do pravilnog razvoja biljke. Karfiol se sadi u proleće. Smatra se da ukoliko se dogodi da karfiol ostane dugo u bašti, njegov ukus će biti gorak.
Karfiol se sadi na razmaku od pola metra, a pre nego što to uradite valjalo bi da se otkinu najniži listovi. Koren ove biljke zatrpajte zemljom, vodeći računa da se ne zatrpaju listovi a potom napravite prsten koji će zadržavati vodu i na taj način snadbevati biljku istom i pomoći joj da raste.
Kada glavica karfiola naraste do 12 cm, preduzima se postupak kojim se dostiže bela boja glavice. Potrebno je da listove karfiola vežete preko glavice, tako što ćete jedan otkinuti i prekriti glavicu sa svih strana. Na taj način glavice se štite od sunca i njihova belina ostaće trajna. Veoma je važno tokom procesa vezivanja, da se ne stegnu previše listovi kako ne bi došlo do prestanka rasta i razvoja karfiola. Postoje i vrste pomenute biljke čiji listovi sami rastu tako što prekrivaju glavicu, pa nije potrebno obavljati vezivanje. Proces u kom dolazi do beljenja glavice, traje obično do 8 dana.
Berba karfiola počinje pre nego što dođe do otvaranja pupoljaka , kada su glavice otprilike u prečniku široke do 30 cm. Plodovi nastaju oko dva meseca od trenutka sadnje. Kada se bere karfiol, trebalo bi da se vodi računa o tome da se koren odseče što bliže glavici.
Umerena klima najviše odgovara pravilnom razvoju ove biljke. Redovno provetravanje i zalivanje karfiola, doprinosi da se razvije u lepu i zdravu biljku. Zemljište u kome se uzgaja karfiol, trebalo bi da bude određene dubine i da obiluje humusom.
Od kraja jeseni pa sve do početka zime, na našem tržištu se može naći pomenuto povrće. Postoje beli, zeleni i ljubičasti karfiol, a njihove karakteristike su veoma slične.
Karfiol se koristi na različite načine – sirov, ukiseljen, kuvan, pohovan. U ishrani se primenjuje u vidu salate, kao sastojak supa, čorba ili kao dodatak raznovrsnim jelima.
Kalorije i vitamini
Karfiol je povrće koje rado možete koristiti ako planirate da dovedete svoju liniju do savršenstva obzirom da sadrži mali broj kalorija u svom sastavu. Prema podacima, zaključeno je da se u 100 grama brokolija, nalazi 25 kalorija.
Ovo čudnovato povrće obiluje vitamina i minerala koji doprinose otpornosti našeg organizma. Opštepoznato je da je vitamin C neophodan našem imunitetu kako bi što bolje funkcionisao. Zanimljiv podatak je i da karfiol sadrži vitamin C u tolikoj količini da u 100 grama može se naći 80 % vitamina C koji zadovoljava dozu na dnevnom nivou koja je neophodna našem telu.
Karfiol sadrži i folnu kiselinu. Smatra se da je ona neophodan sastojak trudnicama, jer podstiče pravilan rast i razvoj ploda. Folna kiselina je takođe važna i za funkcionisanje našeg nervnog sistema, pamćenja, eliminisanja umora, nesanice i razdražljivosti. Ona učestvuje u stvaranju crvenih krvnih zrnaca. Jedan je od razloga zbog kojih se preporučuje konzumiranje karfiola.
Vitamin K je takođe sastojak karfiola, i on doprinosi sprečavanju krvarenja. Zahvaljujući kalcijumu koji se nalazi u karfiolu,naše kosti će rasti i razvijati se na pravi način. A takođe on doprinosi i izlučivanju hormona, pravilnom radu mišićnih kontrakcija, nervnom sistemu, zdravim zubima. . .
Gvožđe koje je takođe sastojak karfiola, pomaže u borbi protiv malokrvnosti. Magnezijum doprinosi izuzetnom radu srca, nervnog sistema, pomaže u otklanjanju grčeva, zatvora, kod astme i migrena.
Kalijum kojim obiluje karfiol, pomaže kod kardiovaskularnih oboljenja kao i kod bolesti nerava. Neophodan je našem organizmu, a nedostatak kalijuma doprinosi pojavi umora, visokog pritiska, grčeva u mišićima i vrtoglavici. Konzumiranjem karfiola, nadoknadićemo potrebu našeg organizma za pomenutim vitaminom.
Vitamin A je veoma bitan sastojak karfiola i on pomaže u regulisanju vida, razmnožavanju ćelija, pospešuje rast kostiju i jača naš imunitet.
Sastojci karfiola koji obezbeđuju blagotvorna dejstva na naš organizam, takođe su i aminokiseline, dijetalna vlakna, cink, mangan, selen, natrijum itd.
Recepti
Pre nego što vam damo ideje kako možete spremiti ovo divno povrće, pružićemo vam par saveta u vezi sa karfiolom:
- Kuvani karfiol bi trebalo nakon kuvanja ostaviti izvesno vreme u istoj vodi.
- Karfiol se može dinstati u vodi sa malo mleka.
- Da bi se eliminisali sitni insekti iz karfiola, potrebno je držati ga pre kuvanja 10 minuta u veoma slanoj vodi, jer će to isterati insekte na površinu.
Karfiol u zagrljaju šunke
Potrebno:
– 1 glavica karfiola
– 300 grama šunke
– narendan sir
– 1-2 kašike kisele pavlake
– ulje, so
Priprema:
Očistiti karfiol, podeliti ga na cvetiće i potom ga spustiti u vrelu vodu koja je posoljena. Kada prokuva, poslagati ga u nauljanu vatrostalnu činiju, a zatim posuti isečenom šunkom, sirom i pavlakom.
Zagrejati rernu i peći oko 15 minuta na 250 stepeni.
Musaka od karfiola
Potrebno:
- 1 veća glavica karfiola
- 350 grama mlevenog mesa
- 0,5 dl ulja
- 1 glavica crnog luka
- 2 jajeta
- 150 grama brašna
- 2 dl mleka
- 1-2 dl ulja za prženje
- 2 dl pavlake
- so, biber
Priprema:
Karfiol oprati i kuvati u posoljenoj vodi dok ne bude omekšao do pola. Ocediti ga, prohladiti i zatim ga podeliti na više cvetova. Ulje zagrejati, dodati crni luk pa potom dinstati dok ne omekša. Dodati meso, so i biber i dinstati narednih 20 minuta uz povremeno mešanje.
Umutiti jaje i dodati mu brašno i mleko, tako da umućeno testo bude gušće od testa za palačinke. Ohlađene cvetove karfiola umakati u testo i pržiti na ulju. U vatrostalnoj činiji složiti red karfiola, red mesa, a pri tom voditi računa da poslednji red bude karfiol. Razmutiti jaje i pavlaku i preliti preko musake.
Peći 30 minuta na 200 stepeni, dok ne porumeni.
Pire od karfiola
Potrebno:
- 1 kg karfiola
- 2 dl kisele pavlake
- 1 šoljica mleka
- prezle
- so, biber
Priprema:
Karfiol najpre skuvati u slanoj vodi sa mlekom, a potom ga ispasirati. U tiganju na malo ulja možete propržiti prezle. Ubacite ih u karfiol, a potom dodajte i začine kao i kiselu pavlaku. Promešati i poslužiti se.
Prednosti za zdravlje
Zahvaljujući svom sastavu koji obuhvata širok spektar vitamina i minerala, karfiol ima uticaj na prevenciju kao i na izlečenje različitih vrsta bolesti. Prema sprovedenim istraživanjima, došlo se do zaključka da je karfiol veoma dobar detoksifikator jer ima tu mogućnost da eliminiše štetne materije koje se talože u našem organizmu.
Konzumiranjem karfiola, imuni sistem postaje jači i otporniji, pa shodno tome karfiol se smatra jednim od prirodnih lekova protiv bolesti. U daljem tekstu, pročitajte više o tome.
Pomaže kod infekcija disajnih puteva – Problemi sa disajnim putevima predstavljaju grupu zaraznih, akutnih oboljenja koja se danas sve češće sreću kod ljudi. Smatra se da pomenute bolesti zahvataju gornje disajne puteve, sinuse, grlo, glasne žice i nos.
Simptomi koji se mogu pojaviti su otežano disanje, pojava bola u mišićima i glavi, curenje nosa, kijanje, gušenje i ponekad se javlja visoka telesna temperatura.
Različite vrste virusa mogu da izazovu pomenutu bolest i da se prenose indirektno ili direktno. Zahvaljujući svog sadržaju, preporučljivo je konzumirati karfiol, jer se smatra da pozitivno deluje na zaustavljanje problema disajnih puteva.
Reguliše pojave ekcema – Imunološke reakcije kože koje se manifestuju reakcijom na različite alergene, nazivaju se ekcemi.
Oni su jedna od najčešćih bolesti koja napada našu kožu i ponekad iz akutne može preći u hroničnu fazu. Postoje različite vrste ekcema, u zavisnosti u kom delu se pojavljuju.
Simptomi koji prate ekcem su svrab, crvenilo, perutanje kože. . .Karfiol sadrži vitamine koji pomažu kod jačanja imuniteta i obnavljanja kože. Čestom upotrebom karfiola, sprečićete pojavu ekcema , a svoje telo ćete ojačati.
Pomaže kod multipla skleroze – Ona predstavlja oboljenje koje obuhvata centralni nervni sistem. Obično se javlja kod žena , u periodu od 20. do 40. godine. Simptomi se kreću od pojave ukočenosti koja je blaga do pojave slepila. Konzumirajući karfiol, smatra se da se može delovati preventivno kao i da kod već obolelih, pomaže u eliminisanju simptoma pomenutog oboljenja.
Pomaže kod osteoporoze – Osteoporoza predstavlja bolest u kojoj je karakteristično da se dešava gubitak normalne tvrdoće kostiju. One nakon toga postaju podložne lomljenju.
Bolest se može razvijati sporim tempom, bez izraženih simptoma. Bol u predelu kičme može biti nagoveštaj pomenutog oboljenja, a prelom kostiju u toku svakodnevnih aktivnosti, bez trauma, smatra se prvim simptomom osteoporoze.
Zahvaljujući količini kalcijuma koji sadrži karfiol, čestom konzumacijom ove namirnice, snadbevaćete svoj organizam dovoljnom količinom pomenutog vitamina koji će sprečiti nastanak osteoporoze i sličnih oboljenja.
Reguliše prehlade – Verujem da je svako od nas, bar jednom bio prehlađen. To je bolest respiratornih puteva, koja se najčešće manifestuje curenjem nosa, groznicom i bolom u predelu grla.
Ponekad dati simptomi mogu trajati i do tri nedelje. Konzumiranjem karfiola, zahvaljujući obilnim količinama vitamina C, učinićete vaš organizam jačim i otpornijim na prehladu.
Sprečava neplodnost – Pod pojmom ,, neplodnost“ smatra se bolest reproduktivnih organa, koja podrazumeva odsustvo trudnoće duže od godinu dana upražnjavanja nezaštićenih, seksualnih odnosa.
Ova bolest može pogoditi oba pola, a uzroci su različiti. Ako želite da zatrudnite, istraživanja su pokazala da je preporučljivo da konzumirate karfiol, iz razloga što podstiče plodnost.
Obezbeđuje san – Nesanica je bolest današnjice. Izloženost stresnim situacijama, previliki umor mogu izazvati poremećaj sna. San je neophodan našem organizmu zarad dobrog funkcionisanja, jer snadbeva energijom naše telo.
Ako želite da spavate mirno, konzumirajte karfiol izvestan period. Njegovi lekoviti sastojci postaće saveznici vašeg sna.
Utiče na kardiovaskularna oboljenja – Pomenuta oboljenja obuhvataju bolest srčanog mišića i krvnih sudova. Rizici su različiti poput pušenja, konzumiranja dosta soli, visokog krvnog pritiska, stresa, nezdrava ishrana, konzumiranje alkohola. . .
Za dobar rad vašeg srca, toplo vam preporučujemo konzumiranje karfiola. Magnezijum, kalijum i ostali lekoviti sastojci ovog povrća učiniće čudo za vas.
Otklanja anemiju – Malokrvnost ili anemija predstavlja oboljenje koje se javlja kada nema dovoljne količine crvenih krvnih zrnaca ili hemoglobina u krvi.
Simptomi koji prate dato oboljenje su malaksalost, bledilo, vrtoglavica, opšta slabost organizma.
Zahvaljujući sastojcima karfiola poput gvožđa, kalijuma, folne kiseline, čestim konzumiranjem ove namirnice možete rešiti problem malokrvnosti.
