Želudačna kila ili kako se latinski naziva “Hijatus hernija”, predstavlja oblik anatomskog poremećaja koji se javlja u regiji malog otvora dijafragme koji se naziva “hijatus” i predstavlja mesto spajanja želuca sa jednjakom. Želudačna kila nastaje onda kada se želudac podigne, odnosno kada iskoči u pomenutoj regiji i kada se usmeri prema dijafragmi.
Upravo taj deo želuca koji iskoči kroz “hijatus” naziva se želudačna kila. U zavisnosti od stepena u kojem želudac iskoči u regiji “hijatusa”, želudačna kila se može definisati kao mala ili kao velika, a upravo u zavisnosti od toga da li je reč o maloj ili o velikoj želudačnoj kili zavisi i način na koji se manifestuju simptomi koji otkrivaju prisustvo takve kile.
Ukoliko je reč o maloj želudačnoj kili, simptomi mogu u potpunosti izostati i pacijent može imati takvu kilu godinama, pa i decenijama bez saznanja da ona uopšte postoji. Takve kile, otkrivaju se najčešće slučajno i to onda kada pacijent iz nekog drugog razloga bude podvrgnut pregledu želuca, odnosno onda kada do takvog pregleda dođe u okviru procesa dijagnostikovanja nekog drugog zdravstvenog problema.
Ipak, ukoliko je reč o većoj želudačnoj kili, dolazi do pojave simptoma koji ukazuju na njeno prisustvo. O simptomima želudačne kile, o uzrocima njenog nastanka, ali i o pravilima ishrane i o metodama lečenja koje treba sprovoditi nakon njenog dijagnostikovanja, pročitajte u nastavku teksta.
Simptomi želudačne kile
Kao što smo već napomenuli, do manifestacije simptoma koji otkrivaju prisustvo želudačne kile, dolazi uglavnom kada je kila veća. Tačnije, što je kila veća, to su i intezitet i učestalost ponavljanja simptoma koju ukazuju na njeno prisustvo veći.
Konkretno, ovo su simptomi kroz koje se manifestuje prisustvo želudačne kile:
– Česta pojava gorušice,
– Prisustvo otežanog gutanja, čak i onda kada se ne radi o obimnim zalogajima ili o tvrdim namirnicama koje je uobičajeno teže progutati,
– Pojava čestog i intezivnog podrigivanja, čak i onda kada ste svesni da se niste “nagutali vazduha” ili kada ne možete da dođete do jasnog zaključka koja od namirnica koje ste konzumirali kod vas izaziva tako naglašenu potrebu da podrigujete,
– Pojava bola u predelu grudnog koša (ovaj simptom često deluje zbunjujuće i ume da zavara pacijenta navodeći ga na pogrešan zaključak da ima problem sa plućima ili čak sa srcem),
– Pojava bola u stomaku (najčešće se javlja lokalizovano u predelu želuca i prema odnosno u regiji dijafragme),
– Javljanje osećaja intezivne prejedenosti gotovo nakon svakog obroka (čak i onda kada ste u organizam uneli jedva dovoljnu količinu namirnica),
– Periodična pojava crne boje u stolici (ovaj simptom ukazuje na takođe periodično prisustvo gastrointestilnog krvarenja),
– Periodično povraćanje krvi.
Ono što je važno naglasiti, a vezano je za simptome kroz koje se manifestuje prisustvo želudačne kile, jeste to da pojedinačna pojava ovakvih simptoma, ne mora nužno značiti da pacijent ima želudačnu kilu.
Konkretno, ukoliko pacijent pati od česte pojave gorušice, ali ne oseća druge simptome koji ukazuju na želudačnu kilu, uzrok pojave gorušice može biti nešto drugo (recimo često i obilno konzumiranje prezačinjene hrane) i to ne mora imati veze sa želudačnom kilom.
Isto se odnosi i na druge pojedinačne simptome. Tek kada se primeti udružena pojava gore nabrojanih simptoma i tek kada simptomi postanu učestali i trajni, vreme je da se posumnja na prisustvo želudačne kile.
Simptomi kao što su periodična pojava crne boje u stolici i periodično povraćanje krvi, već treba da se shvate ozbiljnije, jer čak i ukoliko ne ukazuju na prisustvo želudačne kile, mogu ukazivati na unutrašnje krvarenje (uzrokovano recimo prisustvom čira na želucu ili na dvanaestopalačnom crevu).
Uzroci nastanka želudačne kile
U uvodnom delu teksta, pomenuli smo “hijatus”, otvor na dijafragmi, kroz koji se prirodno spajaju jednjak i želudac. Ovaj otvor, okružen je mišićnim tkivom koje ga kontroliše i čuva njegovu formu, odnosno sprečava prekomerno širenje.
Međutim, usled različitih okolnosti kao što su često i intezivno naprezanje želuca ili dijafragme (usled podizanja velikog tereta ili usled dugotrajnog i jakog kašljanja recimo) može se dogoditi da tonus mišića koji okružuju “hijatus” oslabi i da se “hijatus” proširi. Nastanak tog proširenja, ne mora da bude veliki, ali čak i minimalno proširenje dovodi do rasta rizika da se želudac u ovom delu podigne, odnosno da ispadne kroz “hijatus” i da dođe do formiranja želudačne kile.
Zbog toga, u svakom periodu života, a posebno kod osoba starijih od 50 godina kada rizik od nastanka želudačne kile raste, neophodno je čuvati se od naprezanja želuca i od naprezanja dijafragme. Rizik od gubitka tonusa mišića koji okružuju “hijatus”, pa samim tim i rizik od nastanka želudačne kile, takođe raste i kod osoba svih starosnih dobi, koje su trajno gojazne i kod kojih dolazi do prekomernog nakupljanja sala u regiji stomaka.
Osim podizanja velikog tereta i osim dugotrajnog i jakog kašljanja, slabljenje tonusa mišića koji okružuju “hijatus” i pojavu želudačne kile, mogu izazvati i svi drugi oblici naprezanja u želudačnoj i u regiji dijafragme, kao što su naprezanje usled čestog povraćanja ili usled pražnjenja creva.
Kod pojedinih osoba, postoji čak prirodno naglašena predispozicija za stvaranje želudačne kile. Konkretno, takva predispozicija se javlja kod osoba koje su rođene sa nešto većim otvorom na dijafragmi, odnosno sa nešto većim “hijatusom”. Kod takvih osoba, smanjena je otpornost na pritisak u regiji želuca i prirodno je povećan rizik od nastanka želudačne kile, pa čak i minimalna naprezanja koja se ponavljaju, u određenom periodu života mogu usloviti stvaranje želudačne kile.
Pored navedenih uzroka, na stvaranje želudačne kile mogu uticati i drugi faktori kao što je povređivanje želuca (slučajnim gutanjem oštrog predmeta i slično).
Ishrana u slučaju prisustva želudačne kile
Kao i kod prisustva većine zdravstvenih problema odnosno poremećaja funkcije organa, ishrana igra važnu ulogu. Konkretno, pogrešno oblikovana ishrana može pogoršati i intezivirati prisustvo problema, dok pravilno oblikovana ishrana može umanjiti intezitet problema, pa čak i dovesti do apsolutnog izostanka manifestacije simptoma.
Zato, jako je važno da saznate na koji način treba da oblikujete ishranu ukoliko je kod vas dijagnostikovana želudačna kila.
Oblikovanje ishrane, u ovom slučaju, odnosi se ne samo na izbor namirnica, već i na količinu u kojoj ih treba konzumirati.
Ukoliko ste gojazni, prvenstveno se rešite viška kilograma i u budućnosti ishranu trajno oblikujte tako da ne stvara ponovno formiranje viška kilograma.
Obroci nikada i nipošto ne smeju da budu preobilni. Umesto tri glavna i obilna dnevna obroka, preporučuje se uzimanje većeg broja manje obilnih obroka tokom dana. Svako prejedanje, dovešće do pojave i do pogoršanja simptoma želudačne kile, dok će manji obroci omogućiti lako varenje bez pojave simptoma ovog zdravstvenog problema.
Ono što se preporučuje, jeste da bez obzira na broj dnevnih obroka, poslednji dnevni obrok uzimate uvek bar dva, a poželjno je i tri sata pre odlaska na spavanje.
Prilikom konzumiranja hrane, jako je važno da svaki zalogaj temeljno sažvaćete pre nego što ga progutate jer ćete na taj način olakšati proces varenja.
Takođe je važno da tokom konzumiranja obroka ne pijete vodu, već da to radite pola sata pre obroka ili tek sat vremena nakon uzimanja obroka.
Ukoliko vam se čini nemogućim da neposredno nakon obroka ne popijete vodu, to bar uradite ispijajući malu količinu vode u sporim i malim gutljajima.
Uz pravila koja se tiču ishrane, potrebno je da znate i koje je to konkretno namirnice potrebno izbaciti iz upotrebe ili bar što češće izbegavati, a koje je namirnice potrebno konzumirati kako bi se simptomi želudačne kiseline sveli na minimum ili u potpunosti eliminisali.
Spisak namirnica koje je potrebno izbaciti iz upotrebe ili što češće izbegavati ukoliko imate želudačnu kilu:
– Citrusno voće i sokovi od sveže ceđenog voća (limun, pomorandza, grejpfrut, mandarina i slično),
– Sve vrste svežeg kiselog voća (kisele jabuke, kisele kupine, kiselo grožđe i slično),
– Paradajz ili sok od paradajza (bilo da je paradajz svež ili termički obrađen),
– Kečap,
– Crni luk,
– Beli luk,
– Krastavac,
– Čokolada,
– Kolači sa visokim procentom čokolade u svom sastavu,
– Hrana pripremljena sa previše začina,
– Hrana pržena na većoj količini ulja,
– Hrana koja sadrži visok procenat masnoće u svom sastavu,
– Punomasno mleko i punomasni mlečni proizvodi,
– Puter.
Pored navedenih vrsta namirnica, potrebno je izbaciti iz upotrebe ili što češće izbegavati konzumiranje određenih vrsta napitaka. Konkretno, misli se na gore navedene sokove od prirodno ceđenog citrusnog voća, na sok od paradajza, ali i na čaj od nane, alkoholna pića i gazirana pića. Takođe, unos kafe treba svesti na minimum, posebno ukoliko konzumirate kafu bez šećera.
Spisak namirnica koje nemaju negativan uticaj i koje ne utiču na pojavu ili pogoršanje simptoma želudačne kile:
– Mahunasto povrće (grašak, boranija, pasulj, sočivo, bob),
– Šargarepa,
– Karfiol,
– Brokoli,
– Sve vrste žitarica i proizvoda od žitarica (uključujući hleb, peciva, testenine i sve ostale proizvode pripremljene od žitarica),
– Suve vrste keksa (sve vrste čajnog keksa, “Plazma” keks i slično),
– Mleko i mlečni proizvodi sa niskim procentom mlečne masti u svom sastavu,
– Soja, sojino mleko i drugi proizvodi od soje,
– Slatkiši koji u svom sastavu ne sadrže čokoladu,
– Riblje meso,
– Pečeno ili bareno belo pileće meso,
Lečenje želudačne kile
U zavisnosti od veličine želudačne kile, ali i od inteziteta simptoma koji se manifestuju kao posledica njenog prisustva, zavise i metode lečenja.
Ukoliko je reč o prisustvu male kile, nekada je i sama korekcija ishrane i suzdržavanje od izlaganja naprezanju želuca, dovoljno lekovito i dovodi do prestanka manifestacije simptoma.
Međutim, ukoliko je želudačna kila veća i ukoliko se simptomi njenog prisustva manifestuje bez obzira na korekciju ishrane i suzdržavanje od izlaganja naprezanju, potrebno je pristupiti konkretnijim metodama lečenja.
Te metode, najpre se odnose na primenu medikamenata, ali i na podvrgavanje operativnom zahvatu ukoliko je to neophodno.
Kada je reč o primeni medikamenata, pribegava se uglavnom medikamentima iz grupe antacida. To su medikamenti koji neutrališu prisustvo želudačne kiseline.
Takođe, koriste se i medikamenti koji su blokatori H2 receptora, kao i inhibitori protonske pumpe koji baš kao i medikamenti iz predhodno navedenih grupa medikamenata imaju ulogu da blokirаju proizvodnju kiseline.
Medikamenti koji se najčešće koriste su: ranitidin, famotidin, nizatidin ili cimetidin (to su blokatori H2 receptora) u kombinaciji sa omeprazolom ili sa lansoprazolom (to su inhibitori protonske pumpe).
Ukoliko trajna upotreba medikamenata ne pomogne i pacijent i dalje oseća simptome prisustva želudačne kile, krajnje i jedino trajno rešenje predstavlja operacija. Na svu sreću, operacija nije komplikovana i u gotovo 100 procenata slučajeva daje maksimalne očekivane rezultate.
Da li postoji način da ublažite simptome želudačne kile bez upotrebe medikamenata?
Postoji nekoliko jednostavnih načina da bar na kratko pomognete sebi i da ublažite simptome želudačne kile bez upotrebe medikamenata:
Pre svega, pola sata nakon svakog obroka, popijte čaj od cimeta. Čaj se priprema tako što se jedna polovina čajne kašičice cimeta prelije sa 200 mililitara vrele vode i ostavi da odstoji nekoliko minuta, a zatim se popije.
Uz to, svakog jutra kada se probudite, na prazan stopak popijte oko 200 mililitara umereno tople vode ili vode koja je stajala na sobnoj temperaturi.
Kada ste to uradili, ustanite i ispružite bočno obe ruke, a zatim ih savijte u laktovima tako da vam se šake nađu u visini grudi. Iz tog položaja, vodeći računa da vam leđa stoje savršeno pravo, podignite se na prste i naglo se spustite celim stopalima na podlogu na kojoj stojite. To ponovite nekoliko puta. Rezultat i cilj ove vežbe, jeste trenutno povlačenje kile u želudac i odlaganje simptoma njenog prisustva.
