Blitva (lat. Beta vulgaris) je lisnato povrće tamnozelene boje iz porodice Chenopodiaceae. Spada u jedno od najzdravijih povrća, sa malom kalorijskom vrednošću i velikim bogatstvom korisnih i lekovitih materija.
Ovo povrće je dvogodišnja povrtna kultura i uzgaja se zbog veoma hranljivog i zdravog lišća. Uzgaja se u primorskim krajevima i zapadnoj Evropi.
Najrasprostranjenija je na mediteranskom području, a pominjao ju je već Aristotel, poznati grčki filozof, u svojim delima. Još u antičko doba je bila veoma cenjena zbog lekovitih svojstava, i koristili su je i Grci i Rimljani.
Danas se blitva koristi širom sveta, a najviše u mediteranskoj i arapskoj kuhinji. Mladi listovi se mogu koristiti sveži, u salati, ali se blitva najčešće konzumira kratko barena. Često je u kombinaciji sa krompirom i ribom i treba je začiniti hladno ceđenim maslinovim uljem.
U našim krajevima se gaje 2 osnovne vrste blitve, prva je sa širokim mesnatim listovima i vrlo malom stabljikom, a druga vrsta ima relativno male listove u odnosu na debelu i mesnatu peteljku. Spada u istu porodicu biljaka kao spanać i cvekla, pa joj je ukus sličan njihovoj mešavini – ima gorčinu koju imaju listovi cvekle, ali i blagi slan ukus, kao listovi spanaća. Gorak ukus se gubi pri kuvanju, a blitva se često priprema i pomešana sa spanaćem.
Nutritivne vrednosti blitve (100 g)
Energetska vrednost: 19 kcal
Ugljeni hidrаti: 3.74 g
Proteini: 3,27 g
Ukupno mаsti: 0,20 g
Holesterol: 0 mg
Vlаknа: 1,6 g
Vitаmini
Folna kiselina: 14 µg
Niаcin: 0.400 mg
Pantotenska kiselina: 0,172 mg
Piridoksin: 0,99 mg
Riboflаvin: 0,090 mg
Tiаmin: 0.040 mg
Vitаmin A: 6116 IU
Vitаmin C: 30 mg
Vitаmin E: 1,89 mg
Vitаmin K: 830 µg
Elektroliti
Nаtrijum: 213 mg
Kаlijum: 379 mg
Minerаli
Kаlcijum: 51 mg
Bаkаr: 0.179 mg
Gvožđe: 1.80 mg
Mаgnezijum: 81 mg
Mаngаn: 0.366 mg
Fosfor: 46 mg
Selen: 0,9 µg
Cink: 0.39 mg
Fitonutrijenti
Kаroten-beta: 3647 µg
Kаroten-a: 45 µg
Lutein-zeаksаntin: 11000 µg
Prednosti za zdravlje
Blitva je puna vitamina A i sadrži čak 204% preporučene dnevne doze ovog vitamina u samo 100 g. Ljudski organizam proizvodi vitamin A od betakarotena, a njega ima u velikoj količini u lisnatim zelenim biljkama. Odavno je poznato da je ovaj vitamin zaslužan za dobar vid i zdrave oči, a ustalio se i narodni naziv za njega – vitamin za vid. Uvrštavanje blitve u ishranu pomaže u lečenju i sprečavanju mnogih bolesti oka, a pomaže i u slučajevima kada dođe do bakterijskih infekcija oka. Bolesti oka kod kojih konzumiranje blitve utiče pozitivno na lečenje su: noćno slepilo, glaukom, katarakta, konjuktivitis, gubitak vida.
Pored toga, vitamin A je važan za imuni sistem. Konzumiranje blitve ima lekovito dejstvo u slučajevima respiratornih infekcija, kao što su angina, grip, prehlada, bronhitis itd. Vitamin A je važan i za zdravlje kose i kože. Zahvaljujući njemu, koža postaje nežna, a kosa jača. Pomaže i u lečenje kože, sprečava njeno isušivanje, različite kožne infekcije, ubrzava zarastanje rana, a idealan je za prevenciju kožnih oboljenja i lečenje ekcema, akni, psorijaze, herpesa, opekotina, posekotina itd.
Fitonutrijenti u blitvi takođe štite vid i oči, oni utiču na povećanje koncentracije pigmenata u oku, pa na taj način osiguravaju bolju zaštitu mrežnjače i sprečavaju makularnu degeneraciju. Makularna degeneracija je povezana sa starenjem i najčešći je uzrok slepila. Karotenoidi u blitvi čuvaju i ćelije epitela koje su odgovorne za dobar vid.
U blitvi se nalazi i velika količina antioksidanasa koji eliminišu slobodne radikale iz organizma, koji su uzrok za nastanak mnogih oboljenja. Pored vitamina A, blitva sadrži i vitamin C i vitamin E, koji su antioksidansi koji omogućavaju vitalnost i bolji imuni sistem. U 100 g blitve je 50% dnevne preporučene doze vitamina C, a čak i skuvana sadrži trećinu dnevnih potreba organizma (takođe u 100 g).
Blitva u 100 g sadrži čak 692% preporučene dnevne doze vitamina K. Ovaj vitamin omogućava koagulaciju (zgrušnjavanje) krvi i čuva kosti, pa redovno konzumiranje blitve sprečava pojavu hematoma prilikom udarca, kao i dugo krvarenje rana. Vitamin K iz blitve aktivira osteokalcin. Osteokalcin je nekolagenski protein koji zadržava molekule kalcijuma u kostima. Ako u organizmu nema dovoljno vitamina K, mineralizacija kostiju je manja. Zato je konzumiranje blitve važno i za formiranje zuba i kostiju, a ima veoma pozitivan učinak i na prevenciju osteoporoze. Ishrana bogata blitvom je zato posebno preporučljiva mladima i deci koja se još uvek razvijaju, ali i starijim ljudima, da bi im kosti bile jače i manje krhke.
Blitva je popularna i u ishrani sportista, zahvaljujući kalcijumu koji sprečava pojavu grčeva u mišićima, pored ostalih pozitivnih uticaja. Velika količina kalcijuma se savetuje i za ishranu trudnica i dojilja, pa je preporučljivo da uvrste blitvu u ishranu. Još jedan razlog da trudnice uvrste blitvu u ishranu je i folna kiselina, ili vitamin B9, koji je neophodan da bi se fetus normalno razvijao i da ne bi došlo do promena u neuralnoj cevi.
Kalijum u blitvi je zaslužan za ravnotežu u hidriranju organizma. On utiče na to da se eliminiše višak tečnosti iz tela. Zaslužan je i za održavanje normalnog pritiska i normalno funkcionisanje srca. Inače, blitva sadrži čak 90% vode i veoma je niskokalorična, pa je jedna od idealnih namirnica za dijete za mršavljenje, a i njena uloga u eliminisanju viška tečnosti iz organizma je važna kod dijeta za gubljenje težine.
Blitva je veoma korisna i za lečenje anemije (malokrvnosti), zbog velike količine gvožđa, folne kiseline i vitamina C koju sadrži. Važna je i za poboljšavanje cirkulacije i sprečavanje formiranja krvnih ugrušaka u arterijama, zbog kojih dolazi do većine srčanih udara (infarkta). Takođe, ima pozitivan uticaj na lečenje hipertenzije (visok krvni pritisak).
100 g blitve sadrži i 20% preporučene dnevne doze magnezijuma, pa se blitva uvrštava u ishranu i ako želimo da smanjimo depresiju, glavobolju, migrenu itd. Magnezijum reguliše nervni i mišićni tonus, a reguliše i delovanje magnezijuma. Kada se nalazi u nervnim ćelijama, magnezijum blokira kalcijum i opušta nerve. Kada u organizmu nema dovoljno magnezijuma, javlja se prevelika aktivnost nervnih ćelija i dolazi do čestih kontrakcija. Nedostatak magnezijuma se odražava i na pritisak i grčeve u mišićima, pa može da dovede do asmatičnog napada, migrene i umora, kao i do spazma srčanog mišića.
Pored svega navedenog, blitva takođe pomaže dobro varenje hrane, utiče na sprečavanje pojave hemoroida, reguliše loš holesterol u krvi, omogućava bolje funkcionisanje jetre i žučne kese i ublažava simptome kod gihta. Hranljiva vlakna u blitvi snižavaju holesterol, pomažu u prevenciji ateroskleroze, ali i održavaju nivo šećera u krvi, tako da se blitva preporučuje i za ishranu dijabetičara.
U narodnoj medicini se listovi blitve koriste za pravljenje obloga za čireve i rane, a kod bolesti bubrega i upale bešike se priprema čorba od blitve. Kada se blitva obari i doda joj se iseckan beli luk, dobijamo prirodni antibiotik, a kada se tome doda i peršun, dobija se salata koja čisti krv i pospešuje izlučivanje urina.
Prilikom kupovine blitve birajte onu čiji su listovi izrazito zelene boje, a stabljika joj je hrskava i čvrste strukture. Nemojte kupovati blitvu kojoj su uvenuli listovi, ili su promenili boju, a stabljika je mekana i pokazuje znakove kvarenja. Blitva se može čuvati u frižideru do nedelju dana, a pre pripreme je potrebno dobro očistiti i oprati listove. Za duže čuvanje blitve, možete je kratko blanširati u kipućoj vodi, pa zamrznuti. Blitva se najčešće jede kuvana ili spremljena na pari, ali može se koristiti i sveža, u salatama. Ukoliko je kuvate, odvojite stabljiku od listova, i nju ubacite prvu u vodu, nekoliko minuta pre nego što ubacite listove, jer im je potrebno različito vreme da se skuvaju.
Recepti
Blitva na lešo
Sastojci:
400 g krompira
800 g blitve
50 g maslinovog ulja
nekoliko čenova belog luka
Priprema:
Operite blitvu i odsecite zadebljali deo sa stabljike i listova. Očistite krompir, isecite ga na kockice i stavite da se kuva. Kada je krompir kuvan napola, dodajte lišće blitve i kuvajte još desetak minuta sve zajedno (nemojte poklapati šerpu u kojoj kuvate). Kada povrće omekša, znači da je kuvano, sklonite ga sa šporeta i procedite. U zasebnu činiju sipajte ulje, dodajte sitno iseckan beli luk i posolite po želji. Preručite u činiju blitvu i krompir i promešajte sve dobro. Držie činiju poklopljenu do služenja, da se mirisi i ukusi lepo izmešaju. Blitva na lešo se može služiti topla ili hladna, a odlična je kao prilog uz plodove mora i ribu.
Sirova salata od blitve
Sastojci:
2 veze mlade blitve
1 glavica belog luka
2 kašike maslinovog ulja
morska so
Priprema:
Očistite, operite i ocedite listove blitve. Nije potrebno da čistite zadebljale delove, jer kod mlade blitve možete jesti sve. Isecite listove na rezance, posolite po želji i blago izmešajte. Prelijte listove uljem i pospite izgnječenim ili sitno seckanim belim lukom. Ova salata se koristi kao prirodni antibiotik.
Varivo od blitve, paradajza i krompira
Sastojci:
1 kg očišćene blitve
1 kg paradajza
½ kg mladog krompira
2 glavice crnog luka
3 čena belog luka
1 kašika sitno seckanog lista peršuna
4 kašike ulja
so
biber
Priprema:
Očišćenu blitvu ubacite u slanu ključalu vodu i ostavite da se kuva desetak minuta (pazite da se ne prekuva). Operite i oljuštite krompir, isecite ga na kockice i skuvajte u posoljenoj vodi, u zasebnoj šerpi. Operite i oljuštite paradajz i isecite ga na kocke. Zagrejte ulje u šerpi, pa propržite sitno iseckan crni i beli luk i sitno iseckan list peršuna. Kada luk postane staklast, ubacite kuvanu blitvu i krompir, paradajz, posolite i pobiberite. Dolijte i ½ l vode i kuvajte na tihoj vatri još sat vremena. S vremena na vreme dolijte malo vode, jelo ne treba da bude pregusto. Ako nije dovoljno kašasto na kraju kuvanja, dolijte još malo tople vode i dinstajte još nekoliko minuta.
Čorba od blitve
Sastojci:
200 g blitve
1 glavica crnog luka
2 šargarepe
2-3 lovorova lista
3 kašike brašna
pavlaka
začin od sušenog povrća
so
biber
ulje
Priprema:
Operite i očistite crni luk i šargarepu i iseckajte ih na kockice. U šerpi zagrejte ulje, dodajte iseckani luk i šargarepu i kratko prodinstajte. Dodati brašno i lovorov list i prodinstajte još malo. Zatim dodajte biber i ostale začine, pa nalijte još 1 ½ litar vrele vode. Smanjite temperaturu na šporetu i kuvajte oko 20 min. Posle 20 min dodajte blitvu, koju ste prethodno očistili i iseckali, pa kuvajte čorbu još 10 min. Kada je čorba gotova, ubacite u nju i pavlaku, i ostavite čorbu na vrućoj ringli, da se još malo dokuva.
Kisela čorba od blitve
Sastojci:
1 kg blitve
2 glavice crnog luka
2 kašike brašna
4 češnja belog luka
1 šoljica ulja
1 kašičica aleve paprike
so
vinsko sirće
Priprema:
Očistite i iseckajte crni luk na kockice, pa ga propržite na ulju, u većoj šerpi. Kada postane staklast, dodajte brašno i alevu papriku i kratko propržite, pa prelijte sa 2 l tople vode. Kada voda provri, dodajte očišćenu i sitno isečenu blitvu i kuvajte još desetak minuta. pred kraj kuvanja dodajte sirće po ukusu, so i beli luk, pa kuvajte još 5 minuta, uz mešanje. Za razliku od prethodnog recepta, ova čorba od blitve je posna.
