Loša cirkulacija nije stanje samo po sebi već je to rezultat drugih zdravstvenih problema. Uobičajeni simptomi loše cirkulacije su peckanje, utrnulost nogu/ruku, probadajući bol u udovima. Kada se ovi simptomi pojave rano, bolesti koje vode do slabe cirkulacije mogu se lečiti.
Naš krvotok, tj. sistem za cirkulaciju, odgovoran je za distribuciju krvi, kiseonika i hranljivih materija kroz čitav organizam. Kada je dotok krvi u određene delove tela smanjen, možete iskusiti simptome loše cirkulacije. Slaba cirkulacija je najčešća u vašim ekstremitetima, to jest u nogama i rukama.
Kako se slaba cirkulacija ne pojavljuje zasebno već proizilazi iz drugih zdravstvenih problema, lečenje je veoma važno, kao i otkrivanje uzroka koji leže u osnovi ovog poremećaja. Uočavanje simptoma i borba protiv njih ne dovode do boljitka. Ustanovljavanje pravog uzroka je prvi korak u uspešnom lečenju.
Najčešći uzroci loše cirkulacije su gojaznost, dijabetes, srčana oboljenja i problemi sa arterijama.
Kao što je rečeno, najčešći simptomi slabe cirkulacije uključuju trnjenje, ukočenost, probadajući bol ili bol sa peckanjem, kao i grčeve u mišićima.
Svako od ovih stanja koje vodi poreklo od loše cirkulacije može uzrokovati jedinstvene simptome. Na primer, ljudi sa poremećajem rada perifernih arterija mogu imati erektilnu disfunkciju sa tipičnim bolom, utrnulošću i peckanjem.
Uzroci slabe cirkulacije
Postoji nekoliko različitih uzroka slabe cirkulacije. Jedan od njih može biti bolest perifernih arterija (periferna vaskularna bolest). Ova bolest najčešće dovodi do slabe cirkulacije u nogama. Bolest perifernih arterija je stanje loše cirkulacije koje uzrokuje sužavanje krvnih sudova i arterija.
Zajedno sa povezanim stanjem koje se zove arterioskleroza, arterije i krvni sudovi se ukrućuju zbog nagomilanih naslaga unutar njih. Oba stanja smanjuju protok krvi do ruku i nogu i rezultiraju bolom. Vremenom, smanjen protok krvi u udovima može izazvati utrnulost, peckanje, oštećenje nerava i oštećenje tkiva.
Ako se ne leči, smanjena cirkulacija krvi, kao i naslage u karotidnim arterijama mogu dovesti do moždanog udara. Karotidne arterije su glavni krvni sudovi koji isporučuju krv mozgu. Ako se nagomilane naslage nađu u srčanim arterijama, dospevate u situaciju u kojoj je moguće da doživite srčani udar.
Bolest perifernih arterija je najčešća kod odraslih ljudi preko 50 godina starosti, ali se može javiti i kod mlađih ljudi. Kod pušača je rizik od razvitka ove bolesti uvećan, čak i u mlađim godinama života.
Krvni ugrušci mogu biti drugi razlog za pojavu slabe cirkulacije. Krvni ugrušci blokiraju protok krvi, delimično ili potpuno. Oni se mogu pojaviti svuda u organizmu, ali ugrušci u rukama i nogama mogu dovesti do problema sa cirkulacijom. Krvni ugrušci se mogu stvarati iz više razloga i mogu biti veoma opasni.
Ako se krvni ugrušak iz vaše noge pokrene, on može proći kroz druge delove vašeg organizma, uključujući pluća i srce. Ovakva situacija dovodi do moždanog udara. Kada se to dogodi, posledice mogu biti vrlo ozbiljne, čak i smrtonosne. Ukoliko se krvni ugrušci otkriju na vreme i pre nego što uzrokuju veće probleme, mogu biti uspešno lečeni i stavljeni pod kontrolu.
Proširene ili varikozne vene mogu biti jedan od uzroka slabe cirkulacije. Proširene vene su, u stvari, uvećane vene, do čijeg je uvećanja došlo zbog oštećenja krvnih zalistaka. Zalisci vremenom oslabe i ne mogu da spreče zaostajanje krvi koja se sada skuplja u donjim ekstremitetima, vraća se u venu, uvećava pritisak u venama, pa se one šire. Tako nastaju varikoziteti.
Do nastanka prošrenih vena može da dovede i slabost zidova venskih krvnih sudova. Do ovoga dolazi najčešće kod gojaznih osoba zato što se kod njih gubi tkivna potpora. Proširene vene ćemo naći kod skočnog zgloba, potkolenice i natkolenice. To su izobličene, kvrgave, tamnoplave izbočine. Ovo oboljenje je češće kod žena i kod osoba koje dugo stoje i malo se kreću. Oštećene vene ne mogu efikasno propuštati krv, a to dovodi do loše cirkulacije. Ne retko, proširene vene mogu da dovedu do stvaranja krvnih ugrušaka.
Dijabetes je čest uzrok slabe krvne cirkulacije u pojedinim delovima tela. Ovakav poremećaj uključuje grčeve u nogama, kao i bolove u butinama, zadnjici i listovima. Grčevi mogu biti izuzetno jaki kada ste fizički aktivni. Ljudi kod kojih je dijabetes uznapredovao mogu teže ustanoviti znake slabe cirkulacije zbog toga što dijabetična neuropatija može izazvati smanjen osećaj u ekstremitetima. Dijabetes može dovesti do problema sa srcem i krvnim sudovima. Osobe koje boluju od dijabetesa su podložne većem riziku od problema sa arteriosklerozom, visokim krvnim pritiskom i srčanim oboljenjima.
Gojaznost je jedan od uobičajenih uzročnika loše cirkulacije. Višak kilograma stvara teret čitavom organizmu. Ukoliko ste gojazni, a sedite ili stojite više sati, to može dovesti do problema sa cirkulacijom. Biti gojazan znači biti u većoj opasnosti od pojave slabe cirkulacije, proširenih vena i ostalih bolesti krvnih sudova.
Rejnoova bolest (Raynaud) je stanje koje mogu imati ljudi kojima su hronično hladne ruke i noge. Ova bolest dovodi do sužavanja krvnih sudova u prstima. Sužene arterije imaju manju sposobnost provodljivosti krvi kroz telo, pa pacijent doživljava simptome slabe cirkulacije. Simptomi Rejnoove bolesti se pojavljuju kada se pacijent nalazi u okruženju sa niskom temperaturom ili kada su osobe pod velikim stresom. Pored prstiju, i ostali delovi tela mogu biti pogođeni ovom bolešću: neko će osećati simptome u ustima, neko u nosu, neko na bradavicama, a neko u ušima. Žene imaju veće šanse da obole od Rejnoove bolesti, kao i ljudi koji žive u hladnim klimatskim uslovima.
Rejnoov sindrom je neurovaskularni sindrom, tj. funkcionalni sindrom udova. Bolest pogađa simetrično prste stopala i šaka, a može da dovede do osećaja utrnulosti prstiju, pa i do gangrene. Ova bolest u početku može izgledati kao iznenadni napad, ali obično ima hroničan tok koga prate patološka stanja vazospazmatičnih simptoma. Rejnoov fenomen ima dve faze. U toku prve faze prst ili više prstiju na ruci (ređe na stopalima) poblede i pacijent ima osećaj utrnulosti ili bola. Posle nekoliko minuta, ti isti prsti postaju modri, a zatim pocrvene i pacijent ima osećaj pečenja ili bockanja.
Tokom vremena, ruke (šake) dobijaju poseban izgled: znoje se, istanjuju se jagodice, prsti postaju vretenasti, smanjuje se širina noktiju. Sam kraj bolesti može dovesti do ulceracija, nekrotičnih lezija, pa i do gangrene.
Dijagnostikovanje slabe cirkulacije
Pošto je loša cirkulacija simptomatična za brojna stanja, njena dijagnoza će pomoći vašem lekaru da odredi poreklo simptoma, a samim tim i lečenje. Za početak je važno utvrditi bilo kakvu poznatu porodičnu istoriju bolesti i poremećaja slabe cirkulacije i sve u vezi sa tom bolešću. Ovo može pomoći vašem lekaru da bolje proceni faktore rizika, kao i da odredi koji su dijagnostički testovi najprimereniji i najpogodniji.
Pored fizikalnog pregleda koji otkriva bol i otok, vaš lekar može prepisati analizu krvi na antitela koja izazivaju zapaljenska stanja (poput Rejnoove bolesti); test nivoa šećera u krvi zbog mogućeg dijabetesa; analizu krvi zbog potrage za krvnim ugrušcima; ultrazvuk i skener; kao i testove krvnog pritiska, naročito u nogama.
Ateroskleroza kao uzrok slabe cirkulacije
Loša cirkulacija krvi obično ukazuje na arteriosklerozu ili otvrdnjavanje arterija. Ateroskleroza dominira kao najčešći tip arterioskleroze. Ova bolest uključuje zakrčenje i sužavanje srednjih i velikih arterija zbog nagomilavanja masnih naslaga. Kako naslage rastu, smanjuje se protok krvi u oblastima koje su premrežene ovim arterijama.
Ateroskleroza obično napada različite arterije u organizmu, ali nivo progresije varira od jedne do druge. Do ovog stanja dolazi zahvaljujući različitim faktorima, uključujući pušenje, dijabetes i genetski faktor. Znaci i simptomi slabe cirkulacije krvi usled ateroskleroze variraju u zavisnosti od područja koja su najviše pogođena, što podrazumeva srce, mozak i noge.
Oboljenje perifernih arterija – znaci i simptomi
Oboljenje perifernih arterija odnosi se na aterosklerozu ekstremiteta. Ova bolest obično pogađa noge pacijenata. Ruke su retko pogođene ovom bolešću. Slaba cirkulacija koja je u vezi sa oboljenjem perifernih arterija može uzrokovati pojavu raznih simptoma i znakova, uključujući:
– osećaj težine, grčeva u mišićima i bolove u nogama dok hodate ili se penjete uz stepenice;
– bledilo nogu kada ih držite podignutim;
– crvenilo na nogama dok stojite;
– tanku, hladnu, suvu kožu na stopalima i donjem delu nogu;
– gubitak dlaka na donjem delu nogu i na prstima;
– usporen rast noktiju na nožnim prstima;
– slab puls ili odsustvo pulsa u stopalima;
– sporo zarastanje posekotina ili ogrebotina na nogama.
Sa teškom bolešću perifernih arterija, bol u nogama može biti prisutan i kada mirujete. Slabost mišića može ograničiti sposobnost hodanja.
Osim toga, zanemarivanje i nelečenje otoka može da pogorša stanje. Ljudi sa ovim oboljenjem rizikuju od pojave gangrene, naročito prstiju. Gangrenozno tkivo je hladno, neosetljivo i isprva se pojavljuje u vidu sive, plave ili ljubičaste boje kože, a u poodmaklim fazama poprima braon ili crnu boju.
Koronarna ateroskleroza – znaci i simptomi
Koronarna ateroskleroza, poznata i kao bolest koronarnih arterija je vodeći uzročnik srčanih oboljenja u savremenom svetu. Kao i kod ateroskleroze u drugim arterijama, simptomi se obično ne razvijaju sve dok cirkulacija ne dostigne kritično nizak nivo.
Neki pacijenti sa koronarnom aterosklerozom razviju stabilnu anginu pektoris, tokom koje privremena nelagodnost u grudima predvidljivo nastaje kada opteretimo srce usled fizičkog napora ili emocionalnog stresa. Nelagodnost u grudima, obično opisana kao osećaj bola ili uznemirenja, nastaje usled prolaznog nedostatka dovoda kiseonika u srce.
Ovakvo stanje se smiruje kada se osoba primiri. Nelagodu u grudima može pratiti otežano disanje. Angina pektoris nije srčani udar, ali ljudi koji imaju anginu povezanu sa koronarnom aterosklerozom, podložni su većem riziku od srčanog udara. Pogoršanje angine, angina u stanju mirovanja, umor i sve češće ostajanje bez daha, javljaju se često u danima koji prethode srčanom udaru.
Cerebrovaskularna ateroskleroza (loša moždana cirkulacija) – znaci i simptomi
Oko 80% moždanih udara se javlja kao posledica cerebralne ateroskleroze. Loša moždana cirkulacija obično ne izaziva nikakve simptome sve do prolaznog ishemijskog napada (udara), poznatijeg kao mini moždani udar. Prolazni ishemijski napad nastaje kada prolazna prepreka protoka krvi izaziva nedostatak kiseonika u mozgu, ali bez trajnog oštećenja.
Međutim, kada dođe do pravog moždanog udara, opstrukcija protoka krvi potraje dovoljno dugo da trajno ošteti deo mozga. Simptomi ishemijskog napada i moždanog udara se mogu preklopiti. Ipak, simptomi, prolazne ishemije traju manje od sat vremena i obično se u potpunosti otklanjaju u roku od 30 minuta. Ljudi koji dožive prolaznu moždanu ishemiju su pod visokim rizikom za moždani udar u sledećih nekoliko sati ili dana.
Glavobolja često prethodi prolaznom ishemijskom napadu ili moždanom udaru. Simptomi se javljaju iznenada, a ponekad evaluiraju tokom nekoliko sati. Mogući znaci i simptomi uključuju:
– peckanje, utrnulost, slabost ili paralizu ruku ili nogu i obično je zahvaćena jedna strana tela;
– nerazgovetan govor, gubitak sposobnosti govora, težina razumevanja drugih sagovornika;
– vrtoglavica ili gubitak ravnoteže i koordinacije pokreta;
– nevoljni pokreti oka, duple slike ili gubitak vida na jednom ili oba oka;
– konfuzija, smanjena svest i gubitak svesti.
Znaci i simptomi loše cirkulacije u rukama
Loša cirkulacija se najčešće javlja u nogama i stopalima, ali može uticati i na ruke i šake. Loša cirkulacija može biti izazvana mnogim bolestima, uključujući bolesti srca, Rejnoovu bolest, krvne ugruške i dijabetes.
Na lošu cirkulaciju može uticati i stil života koji je lični izbor: prekomerno unošenje alkohola, pušenje, konzumiranje previše kofeina. Simptomi su neizbežni i mogu označavati moguć ozbiljan zdravstveni poremećaj koji zahteva medicinsko lečenje.
Kada postoji slaba cirkulacija u rukama, nadlaktice i šake mogu utrnuti jer krv ne uspeva da dođe do ovih ekstremiteta. Šake su hladne i imate osećaj kao da dodirujete tuđu ruku kada dotaknete svoju.
U rukama i šakama možete imati osećaj peckanja (kao da vas neko bocka iglicom) ili osećaj kao da vam se nešto kreće ispod kože. Ovo je opet uzrokovano slabom cirkulacijom. Tokom vežbanja, trčanja, fizičkog naprezanja, može se javiti zujanje.
S vremena na vreme može se javiti osećaj vreline i pečenja na rukama. Ponekad imate osećaj kao da su vam ti delovi tela topliji od ostalih.
Cijanoza je medicinski termin za kožu koja je plavičasto obojena jer joj nedostaje kiseonik u krvi. Ćelije bogate kiseonikom nose hemoglobin koji izaziva crvenu boju krvi. Kada ova boja nije prisutna, već nam koža plavi, znamo da je to simptom slabe cirkulacije u rukama.
Znaci i simptomi loše cirkulacije u nogama
Naša stopala su daleko od našeg srca, pa su najčešće mesto loše cirkulacije. Ukoliko imate slabu cirkulaciju, krv bogata kiseonikom i hranljivim materijama ne uspeva da dopre do svih krvnih sudova u nogama. Postoje mnogi znaci i simptomi koji ukazuju na slabu prokrvljenost nogu.
Jedan od simptoma slabe cirkulacije u nogama je utrnulost. Loša cirkulacija utiče na nerve koji su odgovorni za osećajne stimulanse. Utrnulost je nedostatak osećaja – delimičan ili potpun. Ako imate utrnulost možete osetiti peckanje u nogama ili “trnce” u nogama i prstima.
Ukoliko niste doživeli potpunu utrnulost, onda su vam noge često hladne. Naša krv reguliše temperaturu tela, pa ako kroz noge ne protiče dovoljno krvi, one lako postaju hladne.
Boja nogu je još jedan pokazatelj loše cirkulacije. Boja kože je bleda jer do nogu ne stiže dovoljno kiseonika.
Kako poboljšati cirkulaciju?
Unošenje promena u životne navike je jedno od najboljih rešenja za ovaj zdravstveni poremećaj. Ako pušite, prestanite da pušite. Ako je vaš lekar utvrdio da ste gojazni, preduzmite korake da postignete normalnu telesnu težinu.
Jedite zdravu hranu i redovno vežbajte. Ako vam je ustanovljen visok krvni pritisak, ograničite unos natrijuma. Preduzmite nešto u vezi sa smanjenjem stresa i počnite da meditirate ili da upražnjavate jogu.
