Addisonova bolest – simptomi, uzrok i lečenje

Nadbubrežne žlezde, drugačije se nazivaju adrenalne žlezde, ima ih dve i u unutrašnjosti organizma, smeštene su direktno iznad bubrega. Građa nadbubrežnih žlezda, sastoji se iz kore i iz srži. Uloga kore nadbubrežnih žlezda, ogleda se kroz proizvodnju tri različita hormona, a to su androgen, aldosteron i kortizol, dok se uloga srži nadbubrežnih žlezda ogleda kroz proizvodnju dva različita hormona, a to su noradrenalin i adrenalin. Svaka od pomenutih vrst hormona, zauzima važnu ulogu u funkciji različitih procesa koji se neprestano odvijaju unutar organizma.

Međutim, kada dođe do propadanja kore nadbubrežnih žlezda, automatski dolazi do smanjenja ili do potpune obustave proizvodnje hormona koji se stvaraju u okviru funkcije kore nadbubrežnih žlezda.

Takvo stanje, rezultira nastankom i razvojem bolesti koja se naziva Addisonova bolest.

Da bi došlo do nastanka i do razvoja Addisonove bolesti, potrebno je da bude uništeno oko 90 procenata kore nadbubrežnih žlezda.

Uzroci nastanka Addisonove bolesti

Veoma često, propadanje kore nadbubrežnih žlezda, a samim tim i nastanak i razvoj Addisonove bolesti, inicirani su prisustvom autoimune reakcije organizma u okviru koje imunološki sistem proizvodi antitela koja napadaju i razaraju koru nadbubrežnih žlezda.

Međutim, oštećenje kore nadbubrežnih žlezda, pa tako i Addisonova bolest, može da se razvije i kao posledica prisustva nekog drugog oblika autoimunog oboljenja kao što su sledeća autoimuna oboljenja:

– Dijabetes (bez obzira da li je reč o urođenom dijabetesu odnosno o dijabetesu tipa 1 ili o stečenom dijabetesu, odnosno dijabetesu tipa 2),

– Glutenska enteropatija (prisustvo celijaklije),

– Mijestenija gravis,

loading...

– Hašimoto sindrom,

– Vitiligo,

– Primarna bilijarna ciroza.

Osim u prisustvu upravo navedenih autoimunih oboljenja, propadanje kore nadbubrežnih žlezda, a samim tim i Addisonova bolest, može nastupiti i kao posledica prisustva različitih drugih vrsta oboljenja koja se ne mogu definisati kao autoimuna oboljenja.

Reč je o sledećim vrstama oboljenja:

– Hemohromatoza: Hemohromatoza predstavlja vrstu genetski prenosivog oboljenja u prisustvu kojeg organizam taloži naslage gvožđa koje crpi iz hrane. Naslage gvožđa, mogu se formirati na različitim organima, pa tako i na bubrezima i na nadbubrežnim žlezdama. Ukoliko dođe do stvaranja naslaga gvožđa na nadbubrežnim žlezdama, vremenom može doći i do propadanja kore nadbubrežnih žlezda i do pojave Addisonove bolesti,

– Kriptokokoza: Kriptokokoza je vrsta vrlo komplikovane bolesti koja nastaje kao posledica infekcije “Cryptococcus neoformans” gljivicama. Ova bolest, prvobitno najčešće napada pluća, ali kod osoba koje imaju oslabljen imunološki sistem, vrlo lako se može raširiti i u ostale regije organizma, pa tako i u regiju nadbubrežnih žlezda,

– Tuberkuloza nadbubrežnih žlezda: Ovaj oblik tuberkuloze, baš kao i svi drugi oblici tuberkuloze, nastaje kao posledica infekcije bacilima tuberkuloze. Ukoliko se razvije ovaj oblik tuberkuloze, srazmerno se razvija i rizik da će doći do oštećenja kore nadbubrežnih žlezda i do pojave Addisonove bolesti,

– Sarkoidoza: Sarkoidoza predstavlja vrstu sistemskog oboljenja koje je karakteristično po stvaranju sarkoidoznih granuloma u limfnim žlezdama ili u organima. Ukoliko dođe do stvaranja sarkoidoznih granuloma u unutrašnjosti nadbubrežnih žlezda, može doći do propadanja kore nadbubrežnih žlezda i do pojave Addisonove bolesti,

– Blastomikoza: Blastomikoza predstavlja vrstu gljivične infekcije koja najčešće zahvata pluća, ali koja se može raširiti i na druge regije, tačnije organe u organizmu. Ukoliko blastomikoza zahvati površinu nadbubrežnih žlezda, može izazvati propadanje njihove kore i razvoj Addisonove bolesti,

– Amiloidoza: Amiloidoza je vrsta hroničnog oboljenja čije prisustvo u organizmu, izaziva taloženje proteina amiloida u unutrašnjosti organa. Samim tim, taloženje amiloida, može početi da se odvija u nadbubrežnim žlezdama, a to može inicirati razvoj propadanja njihove kore i razvoj Addisonove bolesti.

– Hočkinov i Non Hočkinov limfom: Hočkinov i Non Hočkinov limfom, predstavljaju oblike malignih oboljenja koja zahvataju limfni sistem i koja veoma često rezultiraju pojavom metastaze na različitim organima. Ukoliko dođe do pojave metastaze na nadbubrežnim žlezdama, neminovno je da pre ili kasnije može doći i do propadanja kore nadbubrežnih žlezda i do pojave Addisonove bolesti,

Pored navedenih i opisanih vrsta bolesti, na propadanje kore nadbubrežnih žlezda i na nastanak i razvoj Addisonove bolesti, može uticati i prisustvo određenih trenutnih stanja u organizmu, kao što je dugotrajna izloženost organizma konzumiranju određenih vrsta medikamenata (najčešće je reč o medikamentima koji pripadaju grupi antikoagulanasa ili o medikamentima kao što su “Metadon”, “Etomidat” ili “Ketokonazol”), kao što je izloženost zračenju regije abdomena ili kao što je izloženost obilnom krvarenju.

Podvrgavanje operaciji u okviru koje se izvrši odstranjivanje nadbubrežnih žlezda (takav oblik operacije, stručno se naziva adrenalectomia), takođe može da dovede, tačnije uvek dovodi do nastanka i do razvoja Addisonove bolesti. Potreba za podvrgavanjem takvom obliku operacije, može se javiti usled prisustva različitih oblika oboljenja, koja u organizmu mogu biti izražena kroz prisustvo na nadbubrežnim žlezdama.

Kako je u okviru medicinske prakse utvrđeno, Addisonova bolest nastaje i razvija se kod pedeset od milion osoba. Pritom, nešto veća učestalost ove bolesti, primećena je kod žena i kod dece oba pola, nego kod muškaraca. Zašto je to tako, medicina još uvek nema jasno definisan odgovor.

Simptomi Addisonove bolesti

Simptomi Addisonove bolesti, uglavnom se razvijaju veoma postepeno i gotovo neprimetno, baš kao što se razvija i ova bolest.

Kada simptomi počnu da se manifestuju tako da su jasno i nedvosmisleno primetni, to znači da je bolest već u napredovaloj fazi i da je vreme da se obratite lekaru, kako bi se bolest najpre dijagnostikovala i kako bi vam potom bila ukazana adekvatna medicinska pomoć.

Simptomi Addisonove bolesti su sledeći:

– Pojava promena koje se odnose na boju kože i na boju sluzokože. Konkretno, koža, kao i sluzokoža postaju tamnije nego što su uobičajeno i takav oblik promene, najčešće se može uočiti na koži gornjih kapaka, na koži na gornjoj površini šaka, na koži oko anusa, na sluzokoži u regiji genitalija i na sluzokoži u regiji usta,

– Pojava suvoće sluzokože koja se nalazi u regiji usta,

– Pojava dehidriranosti čitavog organizma (jedan od prvih znakova po kojima možete prepoznati dehidriranost organizma, jeste smežuranost jagodica na prstima),

– Gubitak apetita,

– Gubitak telesne mase,

– Pojava hronične slabosti i iscrpljenosti organizma, usled koje osoba ne može da podnese duže pešačenje ili izlaganje bilo kom obliku napora (ne može da ponese teret, ne može neometano da se kreće uz stepenice i slično),

– Pojava mučnine, koja je neretko praćena povraćanjem,

– Pojava dijareje,

– Pojava pojačane potrebe organizma za solju,

– Pojava promena u čulu mirisa (čulo mirisa može postati pojačano osetljivo ili pak smanjeno osetljivo),

– Pojava hipotenzije (niskog krvnog pritiska), koja ponekad može biti toliko izražena da pacijent može pasti u nesvest,

– Prisustvo vrtoglavice (najčešće, vrtoglavica se javlja udruženo sa hipotenzijom i smatra se da je čak i posledica hipotenzije),

– Dolazi do opadanja nivoa kalijuma u krvi i takva činjenica, uglavnom rezultira nastupanjem mlitavosti i bolova u mišićima,

– Kod pacijenata ženskog pola, može se javiti amenoreja (privremeni gubitak menstrualnog ciklusa), dok se kod pacijenata muškog pola može javiti impotencija.

U nešto manjem broju slučajeva, kod pacijenata se može javiti i povišena telesna temperatura, kao i stanje konfuzije.

Dijagnostikovanje Addisonove bolesti

Danas kada se Addisonova bolest tretira kao bolest čiji su simptomi poznati medicini, njeno dijagnostikovanje, obavlja se veoma brzo i lako.

Naime, kada se prepoznavajući kod sebe simptome koje smo u predhodnom delu teksta naveli obratite lekaru u želji da dijagnostikujete svoj zdravstveni problem, lekar će već na osnovu obavljanja razgovora sa vama (na osnovu anamneze), ali i na osnovu uspostavljanja kliničke slike, moći da posumnja na prisustvo Addisonove bolesti.

Međutim, kako medicina nije nauka koja se temelji na sumnjama i na neproverenim informacijama, lekar će vas u cilju jasnog i preciznog dijagnostikovanja Addisonove bolesti uputiti na laboratorijsku analizu. Predmet laboratorijske analize, biće uzorak vaše krvi i uzorak vašeg urina. U okviru sprovođenja laboratorijske analize, biće utvrđen nivo hormona u vašoj krvnoj plazmi, nivo glikemije u vašoj krvi i nivo elektrolita u vašoj krvi i u vašem urinu.

Na osnovu tumačenja rezultata laboratorijske analize, tačnije na osnovu tumačenja vrednosti kroz koje su izraženi pomenuti elementi u vašoj krvi i u vašem urinu, lekar će jasno i nedvosmisleno zaključiti da li imate problem sa prisustvom Addisonove bolesti ili ne. Ukoliko imate Addisonovu bolest, biće potrebno da se podvrgnete lečenju.

Lečenje Addisonove bolesti

Addisonova bolest je bolest koja je doživotna i koja se samim tim nakon dijagnostikovanja mora i lečiti doživotno. Proces lečenja Addisonove bolesti, odnosi se na doživotnu primenu supstitucione terapije, koja ima za cilj da organizmu nadomesti deficit hormona i drugih elemenata koji se takođe nalaze u deficitu usled deficita hormona koje luči kora nadbubrežnih žlezda.

Najčešće, u okvir primene supstitucione terapije, uključena je primena kortizona i hidrokortizona. Kada se nadomesti nivo kortizona i hidrokortizona u organizmu, automatski se nadomešta i nivo glikokortikoida. Primenu kortizona, posebno treba intenzivirati u periodima u kojima je organizam pacijenta izložen većoj količini stresa, u periodima u kojima je organizam pacijenta izložen prisustvu bilo kog oblika infekcije i u periodima koji predhode obavljanju bilo kog oblika hirurške intervencije.

Količine, tačnije doze u kojima je potrebno uzimati kortizon i hidrokortizon, kao i učestalost ponavljanja doza, potrebno je da odredi isključivo lekar i to u skladu sa rezultatima laboratorijske analize, tačnije u skladu sa izraženošću deficita hormona koje proizvodi kora nadbubrežnih žlezda.

Što je deficit hormona više izražen, to je potrebnije uzimati veće doze kortizona i to je potrebnije češće ponavljati uzimanje takvih doza.

Uz redovno i prilagođeno uzimanje terapije, osobe koje boluju od Addisonove bolesti, mogu sasvim normalno i nesmetano da žive i da uspešno kontrolišu učestalost i intenzitet ispoljavanja simptoma bolesti.

Nekada, kada je Addisonova bolest bila nepoznata medicini i kada je bila nedovoljno istražena, situacija nije bila takva i njeno prisustvo, nažalost je moglo da dovede do smrtnog ishoda.

Takvu činjenicu, treba da imate na umu ukoliko želite na pravi način da razumete značaj redovnog i pravilnog uzimanja terapije.

Ono što takođe pogoduje lečenju Addisonove bolesti, jeste konzumiranje namirnica koje su bogate ugljenim hidratima i koje sadrže veće količine soli.

Takođe, osobama koje boluju od Addisonove bolesti, preporučuje se i da pojačano konzumiraju vodu.

loading...
Loading...

Još zanimljivog sadržaja: