Visok krvni pritisak – simptomi, uzroci i lečenje

Najzastupljeniji razlozi za dobijanje hroničnih oboljenja, ali i za veliki broj smrtnih slučajeva, povezani su, u poslednjih nekoliko decenija, sa koronarnim bolestima: moždanim udarom, infarktom miokarda, anginom pektoris, itd.

Najveći problem, zapravo, potiče od arterijske hipertenzije, hipertonije ili jednostavnim rečnikom rečeno – visokog krvnog pritiska. Ova bolest ili poremećaj leži u osnovi svih problematičnih koronarnih zdravstvenih stanja.

Zbog visokog krvnog pritiska dolazi do patološkog stanja u kome se srce uvećava, a bubrezi smanjuju, pa nije redak slučaj da pacijenti sa visokim krvnim pritiskom imaju i hroničnu bubrežnu bolest.

Osobe kod kojih je konstatovan povišen krvni pritisak imaju 19 puta veću šansu da okončaju od neke cerebrovaskularne vrste smrti.

Kako uopšte dolazi do povišenog krvnog pritiska i kako glasi medicinska definicija arterijskog krvnog pritiska?

Krvni pritisak je pritisak krvi u arterijama čovekovog krvnog cirkulatornog sistema. Naše srce je poput male pumpe. Srce pumpa krv, koja prolazi kroz arterije.

Postoje velike arterije koje se, dalje, granaju na manje, poznate pod imenom arteriole, a arteriole se na kraju razgranaju u kapilare. Kapilari snabdevaju kiseonikom kompletan organizam. U suprotnom smeru, krv se vraća kroz vene koje se takođe ulivaju u srce.

Preko aortnog zaliska, srce ispumpa krv u aortu, a odatle krv putuje i dopire do svih ogranaka.

Kod zdravih ljudi, tokom normalne cirkulacije krvi kroz arterije, krv vrši određen pritisak na zidove vaskularnih sudova. Taj pritisak se zove arterijski ili arterijalni pritisak. Da bi se održala odgovarajuća perfuzija tkiva u aktivnom i opuštenom periodu, pritisak mora biti dovoljan.

Da bi nastao arterijski pritisak potrebno je da učestvuju dve sile. Prvu silu proizvodi leva komora srca jer ona potiskuje našu krv u aortu, dok desna istiskuje krv u plućnu arteriju zahvaljujući pulmonalnom zalisku. Drugu potisnu silu proizvode same arterije, tačnije otpor koji one pružaju proticanju krvi. U zavisnosti od različitih nervnih impulsa, arterije se šire i skupljaju. Krv slobodno i lako teče ukoliko su naši kapilari dovoljno otvoreni.

loading...

U situacijama kada se kapilari suze, proticanje krvi je otežano i pritisak se povećava. U tim trenucima se javlja hipertenzija. Tokom hipertenzije srce je veoma opterećeno, ali i sami krvni sudovi, pa to dovodi do raznih vrsta oštećenja kardiovaskularnog sistema.

Sistolni i dijastolni arterijski pritisak

Sistola je vrednost maksimalnog pritiska u onom trenu kada srce kontrahuje, a dijastola, suprotno tome, vrednost minimalnog pritiska u onom trenu kada se srce opusti, tj. kada prima krv.

Svaki put kada merimo pritisak mi, zapravo, merimo ove vrednosti. Shodno tome, ako srce više kontrahuje i pumpa krv, a naši krvni sudovi su uski, pritisak će nam biti veći.

Normalna vrednost sistolnog i dijastolnog pritiska

Nakon godina proučavanja i praćenja raznih pacijenata lekari su došli do cifara koje se smatraju normalnim vrednostima arterijskog pritiska – 120/80 mmHg. Tolerantna vrednost može ići i do 140/90 mmHg.

Naravno, pomenute cifre nikada ne mogu biti konstantne, već su promenljive u zavisnosti od doba dana, starosti pacijenta, pola, fizičkih aktivnosti, emocionalnog stanja. Zna se da je ujutru pritisak veći nego u večernjim satima, da je kod muškaraca mlađih od 50 godina, pritisak viši nego kod nežnijeg pola, itd.

Koje vrednosti se smatraju indikacijom povišenog krvnog pritiska?

Nije utvrđena potpuno jasna vrednost koja automatski ukazuje na dijagnozu hipertenzije. Povišen arterijski pritisak se uzima kao patološko stanje i obično se kreće u ovim okvirima: svaki krvni pritisak viši od 140 mmHg (18.7 kPa) u sistoli i iznad 90 mmHg (11.9 kPa) u dijastoli je neka vrsta hipertenzije.

Ako je sistolni pritisak veći od 200 mmHg, to je veoma alarmantno stanje, tačnije maligna hipertenzija.

Savremena medicinska praksa koristi više različitih kategorija za određivanje arterijske hipertenzije. Tokom bolničkog praćenja pacijenta uzima se srednja prosečna vrednost svih pritisaka koji su izmereni u relativno kratkim vremenskim intervalima tokom zadatog perioda. Ovaj srednji pritisak nije isto što i sredina između sistolnog i dijastolnog pritiska.

Naš krvni pritisak je većim delom bliži dijastolnom, pa je ovaj srednji pritisak uglavnom definisan 40% sistolnim i 60% dijastolnim pritiskom. Da bi se dobila prava vrednost srednjeg pritiska koristi se formula 2x dijastolni + 1x sistolni pa sve podeljeno sa 3.

Merni uređaji

Kada je u pitanju merna jedinica kojom se meri pritisak, ona se odnosi na milimetre živinog stuba (mmHg).

Savremena praksa koristi digitalne i živine aparate kako bi izmerila pritisak.

Živin aparat ili sfingomanometar je standardni merni uređaj koji podrazumeva korišćenje stetoskopa. Uz pomoć slušalica se registruju i analiziraju šumovi koje proticanje krvi proizvodi dok ide kroz perifernu arteriju u predelu lakatne jame. Aparat se sastoji i od steznika koji je napunjen vazduhom i koji se stavlja na nadlakticu i napumpava uz pomoć pumpice. Kada se čuje prvi šum krvnog strujanja u arteriji koja je pod naponom, tada se meri sistolni pritisak. Onog trenutka kada nestanu šumovi, tada se zabeleži dijastolni pritisak.

Definicija stanja hipertenzije

Visok krvni pritisak je stanje u kojem je dugoročna sila krvi protiv zidova vaših arterija dovoljno velika da može izazvati zdravstvene probleme (bolesti srca uglavnom).

Krvni pritisak je određen količinom krvi koju vaše srce pumpa, kao i iznosom otpora koji vaše arterije pružaju protoku krvi. Što više vaše srce pumpa i što su arterije uže, to je viši krvni pritisak.

Možete imati visok krvni pritisak godinama bez ikakvih simptoma. Čak i bez simptoma, oštećenja krvnih sudova i srca se nastavljaju usled hipertenzije, te se na kraju ipak detektuju. Visok krvni pritisak koji se ne kontroliše i ne stavlja pod nadzor, povećava rizik od ozbiljnih zdravstvenih problema, uključujući srčani i moždani udar.

Visok krvni pritisak se obično razvija tokom mnogo godina i utiče, na kraju, na skoro svaku osobu. Na sreću, visok krvni pritisak se može lako otkriti. Jednom kada ga ustanovite, možete, u saradnji sa svojim lekarom, raditi na njegovoj kontroli.

Simptomi visokog krvnog pritiska

Većina ljudi sa visokim krvnim pritiskom nema znake ili simptome, čak i kada su vrednosti prilikom merenja prilično visoke i ukazuju na opasnost.

Neki ljudi sa visokim krvnim pritiskom mogu imati glavobolju, otežano disanje ili krvarenje iz nosa, ali ovi znaci i simptomi nisu specifični i obično se ne pojavljuju dok visok krvni pritisak ne dostigne vrlo ozbiljnu fazu ili fazu opasnu po život.

Kada posetiti lekara?

Merenje krvnog pritiska je obično redovna procedura svakog rutinskog lekarskog pregleda.

Svog lekara možete zamoliti da vam izmeri krvni pritisak na svake dve godine (najmanje), od trenutka kada napunite 18 godina. Ako imate 40 godina ili više, ili ste starosti između 18 i 39 godina, a spadate u rizičnu grupu za dobijanje visokog krvnog pritiska, onda morate redovno vršiti merenja.

Krvni pritisak bi obično trebalo da se meri na obe ruke, kako bi se utvrdilo da li postoji razlika. Veoma je važno da se koriste odgovarajuće veličine manžetne koje idu oko ruke. Lekar će verovatno preporučiti češće merenje ako vam je već dijagnostikovan visok krvni pritisak ili imate druge faktore rizika za kardiovaskularne bolesti.

Ako ne posećujete redovno lekara, možete izmeriti pritisak u lokalnoj apoteci ili tokom rutinskih sistematskih pregleda.

Uzroci hipertenzije

Postoje dve osnovne vrste visokog krvnog pritiska.

Primarni ili esencijalni visok krvni pritisak je najčešća vrsta hipertenzije. Većina odraslih nema identifikovan uzrok visokog krvnog pritiska. Ovaj tip hipertenzije se razvija postepeno tokom niza godina kako starimo.

Sekundarna hipertenzija. Neki ljudi imaju visok krvni pritisak koji je izazvan nekim drugim stanjem, koje leži u pozadini. Ovaj tip visokog krvnog pritiska teži da se pojavi iznenada. Različiti uslovi i lekovi mogu da dovedu do sekundarne hipertenzije, uključujući:

  • opstruktivnu apneu u snu;
  • probleme sa bubrezima;
  • tumor nadbubrežne žlezde;
  • probleme sa štitinom žlezdom;
  • kongenitalne nedostatke ili oštećenja sa krvnim sudovima;
  • neke lekove, kao što su pilule za kontracepciju, dekongestanti, lekovi protiv jakih bolova;
  • ilegalne droge, kao što su kokain i amfetamin;
  • zloupotrebu alkohola ili hroničnu upotrebu alkohola.

Faktori rizika

Visok krvni pritisak ima veoma različite faktore rizika od kojih su najzastupljeniji sledeći.

Rasa. Visok krvni pritisak je naročito uobičajen među crncima, koji ga razvijaju u ranijem dobu nego belci. Ozbiljne komplikacije, kao što su moždani udar, srčani udar i oslabljen rad bubrega su takođe češći kod crnaca.

Godine. Rizik od dobijanja hipertenzije se povećava kako starimo. Do početka srednjeg doba (45 godina), visok krvni pritisak je češći kod muškaraca nego kod žena. Žene imaju veće šanse da dobiju hipertenziju kada napune 65 godina.

Porodična istorija bolesti. Visok krvni pritisak ima tendenciju da se porodično nasleđuje.

Gojaznost. Što imate veću težinu, više vam je krvi potrebno da biste obezbedili kiseonik i hranljive materije za svoja tkiva. Kako se povećava volumen krvi koja cirkuliše vašim krvnim sudovima, tako se povećava i pritisak na zidovima vaših arterija.

Fizička neaktivnost. Ljudi koji nisu fizički aktivni imaju tendenciju da razviju ubrzanje srčanog pulsa. Što je puls veći, srce mora da radi više, da ima veči broj kontrakcija, a samim tim se povećava sila pritiska u arterijama. Nedostatak fizičke aktivnosti dovodi do gojaznosti.

Pušenje, konzumiranje duvana. Pušenje podiže pritisak u trenutku i privremeno, ali hemikalije iz duvana mogu oštetiti sluzokožu vaših arterija. Pušenje izaziva sužavanje arterija, što dovodi do hipertenzije.

Unošenje velike količine soli (natrijuma). Previše natrijuma u ishrani može dovesti do toga da vaš organizam zadržava tečnost, a to je povezano sa pojavom hipertenzije.

Nedostatak kalijuma. Kalijum služi da uravnoteži količinu natrijuma u ćelijama. Ukoliko ne unosite dovoljno kalijuma kroz ishranu, možete akumulirati natrijum u krvi.

Nedostatak vitamina D. Vitamin D utiče na lučenje enzima u bubrezima koji su direktno povezani sa krvnim pritiskom.

Alkoholizam. Težak alkoholizam oštećuje srce. Ukoliko ste muškarac i pijete više od dva pića dnevno, ili žena i pijete više od jednog pića dnevno, rizikujete da dobijete visok krvni pritisak.

Stres. Visok nivo stresa može voditi do povremenog povećanja krvnog pritiska. Ako pokušavate da se opustite tako što ćete jesti više, pušiti ili konzumirati alkohol, onda niste na dobrom putu.

Određene hronične bolesti. Određene hronične bolesti takođe mogu povećati rizik od dobijanja visokog krvnog pritiska. Te bolesti mogu biti: oštećenja bubrega, dijabetes ili apnea u snu.

Ponekad i u trudnoći može doći do razvoja hipertenzije.

Iako je visok krvni pritisak zastupljeniji kod odraslih osoba, deca mogu biti u rizičnoj grupi, takođe. Kod neke dece je visok krvni pritisak izazvan bolestima bubrega ili problemima sa srcem. Nažalost, kod velikog broja dece se zna da loše životne navike i uslovi, kao što su neredovna ishrana, unošenje nezdravih namirnica, gojaznost i malo fizičke aktivnosti, dovode do hipertenzije.

Komplikacije izazvane visokim krvnim pritiskom

Preveliki pritisak na zidovima arterija uzrokovan visokim krvnim pritiskom može oštetiti krvne sudove, kao i organe u telu. Što je vaš krvni pritisak veći i što je duže bez medicinske kontrole, to će izazvati veću štetu.

Nekontrolisan visok krvni pritisak može dovesti do sledećih komplikacija.

Srčani ili moždani udar. Visok krvni pritisak može uzrokovati stvrdnjavanje i zadebljanje arterija (ateroskleroza), što može dovesti do srčanog udara, moždanog udara ili drugiih komplikacija.

Aneurizma. Povišen krvni pritisak može uzrokovati slabljenje i proširenje krvnih sudova, odnosno aneurizmu. Ako aneurizma pukne, to može dovesti do smrtnog ishoda.

Srčani zastoj. Da bi pumpalo krv protiv višeg krvnog pritiska u vašim krvnim sudovima, srčani mišić mora da se steže. Kada su problemi sa visokim krvnim pritiskom toliko veliki, srce na kraju može biti toliko zgrčeno da ne može više pumpati krv onoliko koliko je potrebno da bi se zadovoljile potrebe našeg organizma. Ovakva situacija dovodi do srčane insuficijencije.

Bubrežna insuficijencija. Oslabljeni i suženi krvni sudovi u bubrezima dovode do oslabljenog rada bubrega.

Gubitak vida. Oslabljeni, suženi i oštećeni krvni sudovi u očima mogu dovesti do problema sa vidom.

Metabolički sindrom. Ovaj sindrom predstavlja poremećaj metabolizma vašeg organizma, uključujući povećan obim struka, visok nivo triglicerida, nizak nivo lipoproteina holesterola velike gustine, visok krvni pritisak i visok nivo insulina. Ovakva stanja mogu da dovedu do toga da razvijete dijabetes, srčane bolesti ili moždani udar.

Problemi sa pamćenjem ili razumevanjem. Nekontrolisan visok krvni pritisak može uticati na vašu sposobnost pamćenja, razmišljanja i učenja.

Testovi i dijagnoza

Da bi izmerio krvni pritisak, lekar će sigurno upotrebiti klasičan aparat sa manžetnama na naduvavanje. Čitanje krvnog pritiska dato je u milimetrima živinog stuba i ima dva broja.

Prvi, gornji broj je pritisak u vašim arterijama u trenutku kada srce pumpa (sistolni pritisak), a drugi, donji broj meri pritisak u vašim arterijama između otkucaja srca (dijastolni pritisak).

Vrednosti merenja krvnog pritiska se dele u 4 opšte kategorije.

Normalan krvni pritisak. To je krvni pritisak oko 120/80 mmHg.

Prehipertenzija. To je sistolni pritisak od 120 do 139 mmHg ili dijastolni pritisak od 80 do 89 mmHg. Prehipertenzija teži da se pogorša tokom vremena.

Hipertenzija faza 1. Ova hipertenzija je sistolni pritisak u rasponu od 140 do 159 mmHg, tj. dijastolni pritisak u rasponu od 90 do 99 mmHg.

Hipertenzija faza 2. To je teži oblik hipertenzije sa sistolnim pritiskom od 160 mmHg ili više i dijastolnim pritiskom od 100 mmHg ili više.

Oba broja u čitanju krvnog pritiska su važna. Ali, nakon 60 godina starosti, čitanje sistolnog pritiska je još važnije. Izolovana sistolna hipertenzija je stanje u kojem je dijastolni pritisak normalan (manje od 90 mmHg), ali je sistolni pritisak veoma visok (više od 140 mmHg). To je čest tip visokog pritiska kod osoba koje su starije od 60 godina.

Vaš lekar će verovatno izvršiti dva ili tri merenja, u odvojenim pregledima, kako bi, na kraju, dobio dijagnozu. To je zbog toga što krvni pritisak varira tokom dana, a ponekad je drugačiji upravo zbog posete lekaru (hipertenzija belog mantila). Krvni pritisak treba da se meri na obe ruke, kako bi se utvrdilo da li ima razlike. Lekar vas može zamoliti da i sami, kod kuće, merite krvni pritisak, kako bi imao dodatne informacije.

Lekar može predložiti i 24-časovno merenje pritiska koje se još zove i kontinuirano merenje pritiska. Uređaj koji se upotrebljava za ove svrhe meri krvni pritisak u redovnim intervalima tokom 24-časovnog perioda i pruža mnogo pouzdanije podatke i precizniju sliku promena u vrednostima krvnog pritiska. Ovakvo merenje pritiska je moguće obaviti samo u bolničkim uslovima.

Ako lekar utvrdi bilo koji tip hipertenzije, pregledaće nakon toga vašu istoriju bolesti i sprovešće fizički pregled.

Lekar vam može preporučiti dodatne rutinske analize, kao što je test urina, krvi, holesterola, kao i EKG (elektrogardiogram) da bi izmerio električne impulse vašeg srca.

Lečenje

Promena načina života je neophodna ako želite da kontrolišete povišen krvni pritisak. Lekar vam može preporučiti da jedete zdravu hranu sa manje soli, da redovno vežbate, da ostavite cigarete i održavate telesnu težinu. Međutim, ponekad promena životnih navika nije dovoljna.

Pored ishrane i vežbanja, lekar vam može prepisati lekove za snižavanje krvnog pritiska. Ciljevi lečenja krvnog pritiska zavise od vašeg opšteg zdravstvenog stanja.

Za zdrave ljude starije od 60 godina, dobar pritisak je onaj manji od 150/90 mmHg.

Za zdrave ljude mlađe od 60 godina, dobar pritisak je manji od 140/90 mmHg.

Za ljude koji imaju hroničnu bubrežnu bolest, dijabetes ili kardiovaskularnu bolest, dobar pritisak je onaj manji od 140/90 mmHg.

Ako imate 60 i više godina, i korišćenje lekova smanjuje vaš sistolni pritisak (manji je od 140 mmHg), onda vam ne treba menjati terapiju sve dok se ne pojave negativni efekti po vaše zdravlje i kvalitet života.

Lekovi za lečenje visokog krvnog pritiska

Tiazidni diuretici. Diuretici se ponekad nazivaju i “vodene pilule”. To su lekovi koji deluju na naše bubrege i pomažu organizmu da se oslobodi natrijuma i vode, a samim tim i krvnog volumena. Tiazidni diuretici su često prvi, ali ne i jedini izbor među lekovima za smanjenje visokog krvnog pritiska. Tiazidni diuretici podrazumevaju hidrohlorotiazide i hlortalidone.

Beta blokatori. Ovi lekovi smanjuju opterećenje na srcu i otvaraju vaše krvne sudove, pa tako izazivaju srce da pumpa sporije i sa manje snage. Beta blokatori uključuju acebutolol, atenolol i dr.

Inhibitori angiotenzin konvertujućeg enzima. Ovi lekovi, poput lisinoprila, benazeprila, kaptoprila i drugih, pomažu da se opuste krvni sudovi, tako što blokiraju formiranje prirodnih hemijskih jedinjenja koja sužavaju vaše krvne sudove. Osobe sa hroničnim bubrežnim bolestima mogu imati koristi od ovih lekova.

Visok krvni pritisak u trudnoći

Visok krvni pritisak u toku trudnoće, bez obzira da li je razvijen u toku trudnoće ili je bio prisutan od ranije, zahteva posebnu negu.

Postoje različite vrste visokog krvnog pritiska koji su povezani sa trudnoćom.

Gestaciona hipertenzija. Žene sa gestacionom hipertenzijom imaju visok krvni pritisak koji se razvija posle 20. nedelje trudnoće. Ne postoji višak proteina u urinu, niti druge oznake oštećenja organa. Neke žene sa gestacionom hipertenzijom na kraju, eventualno, razviju preeklampsiju.

Hronična hipertenzija. Hronična hipertenzija je bila prisutna kod žene i pre trudnoće ili se javila pre 20. nedelje trudnoće. Ponekad je teško odrediti kada je počelo emitovanje visokog krvnog pritiska jer nema nikakvih simptoma.

Hronična hipertenzija sa superponiranom preeklampsijom. Ovo stanje se javlja kod žena sa hronično visokim krvnim pritiskom pre trudnoće, kojoima se stanje pogoršalo tokom trudnoće, a razvile su i proteine u urinu ili druge zdravstvene komplikacije.

Preeklampsija. Ponekad hronična hipertenzija ili gestaciona hipertenzija dovode do preeklampsije. To je komplikacija u toku trudnoće koju karakteriše visok krvni pritisak i znaci oštećenja drugih sistemskih organa (nakon 20. nedelje trudnoće). Ukoliko se ne tretira, preeklampsija može voditi do veoma ozbiljnih, pa čak i fatalnih komplikacija za majku i dete. Simptomi preeklampsije mogu uključivati višak proteina u urinu (proteinurija), teške glavobolje, promene u vidnom polju, gubitak vida na trenutke, zamagljen vid, povraćanje i mučninu, trombocitopeniju. Nagli dodatak kilograma, oticanje (edemi), pre svega na licu i rukama, često idu u paru sa preeklempsijom.

Visok krvni pritisak – simptomi, uzroci i lečenje
5 (100%) 3 votes
loading...
Loading...

Još zanimljivog sadržaja: