Alkoholizam predstavlja jednu od najšire rasprostranjenih bolesti zavisnosti. O tome koliko je ova bolest zapravo rasprostranjena, dovoljno govori podatak da ona zauzima treće mesto na listi najučestalijih bolesti savremenog doba. Naime, prvo mesto na listi najučestalijih bolesti današnjice zauzimaju kardiovaskularne bolesti, drugo mesto na pomenutoj listi zauzimaju maligne bolesti, dok treće mesto zauzima alkoholizam.
Ono što predstavlja poražavajuću činjenicu, jeste da se u poređenju sa situacijom koja je bila izražena u decenijama koje su iza nas, u savremeno vreme starosna granica u kojoj alkoholizam počinje da se razvija značajno spustila.
Naime, alkoholizam se poslednih godina sve više razvija kod mladih osoba i to već u dobu srednje adolescencije.
Podatak koji je važno istaći, a tiče se odnosa društva prema alkoholizmu, jeste da je alkoholizam prvi put počeo da se tretira kao bolest tridesetih godina dvadesetog veka. Upravo u tom vremenskom periodu, formirano je prvo udruženje alkoholičara i to u SAD-u. Pomenuto udruženje, formirano je od strane dva bivša zavisnika od alkohola, koji su se vođeni željom da pomognu i drugim ljudima da se oslobode ove teške i vrlo uporne vrste zavisnosti odlučili da osnuju udruženje. Osnivanje udruženja, pokazalo se kao ispravna odluka koja je naišla na ogromnu zainteresovanost i podršku ne samo zavisnika od alkohola, već i čitavog društva koje je bilo raspoloženo da podrži rad ovog udruženja i da pomogne ljudima koji su suočeni sa problemom zavisnosti od alkohola.
Od perioda koji se odnosi na vreme neposredno posle Drugog svetskog rata, alkoholizam je počeo da se tretira kao socijalno medicinski problem i pored privatnih udruženja alkoholičara, postepeno su u okviru medicinskih ustanova počela da se formiraju specijalizovana odeljenja posvećena lečenju i rehabilitaciji ljudi koji su oboleli od alkoholizma.
Takva odeljenja, danas su dostupna u okviru svih razvijenih medicinskih ustanova kako u svetu tako i kod nas.
U nastavku teksta, pronaći ćete brojne, vrlo korisne i pouzdane odgovore na pitanja koja se tiču teme alkoholizma. Naime, pronaći ćete odgovore na pitanja o tome kako nastaje alkoholizam, o tome kako se prema uzroku nastanka i prema fazama razvoja može definisati, o tome kroz koje simptome se može prepoznati, o tome kakve posledice može izazvati i o tome kako se može lečiti.
Uzroci nastanka alkoholizma
Prema mišljenju medicinskih stručnjaka koje je proisteklo iz višegodišnjeg istraživanja alkoholizma i iz višegodišnje prakse u radu sa alkoholičarima, uzroci nastanka alkoholizma se međusobno mogu podeliti u tri kategorije i to su uzroci biološkog karaktera, uzroci psihološkog karaktera i uzroci socijalnog karaktera.
– Uzroci biološkog karaktera: Uzroci biološkog karaktera koji utiču na nastanak i na razvoj alkoholizma, definišu se kao poremećaji metabolizma u okviru kojih se razvija potreba organizma za alkoholom. Naime, osobe obolele od alkoholizma, kod kojih se alkoholizam razvio pod uticajem ovakvih uzroka, doslovno osećaju fiziološku potrebu za konzumiranjem alkohola i ukoliko takvu potrebu ne zadovolje sukobljavaju se sa smanjenjem kvaliteta brojnih funkcija u organizmu i počinju da se osećaju loše. Konkretno, ukoliko takve osobe ne konzumiraju alkohol, one počinju da drhte, postaju nervozne i psihički razdražljive, gube koncentraciju i osećaju umor. Kada popiju određenu količinu alkohola, takve osobe funkcionišu normalno i osećaju se psihički i fizički uravnoteženo.
Ono što ovu vrstu alkoholičara razlikuje u odnosu na ostale alkoholičare, jeste to što se kod njih ne ispoljavaju uobičajeni simptomi alkoholizma.
Naime, ne javljaju se poteškoće u govoru, ne dolazi do manifestacije agresivnog ili neuračunljivog ponašanja, ne dolazi do smanjenja kvaliteta koordinacije pokreta i slično. Međutim i ovoj, kao i svim drugim vrstama alkoholičara, lečenje je svakako potrebno jer i kod njih, kao i kod svih drugih alkoholičara, usled redovnog i pritom prekomernog konzumiranja alkohola dolazi do razvoja posledica unutar organizma (oštećenje jetre ili oštećenje krvnih sudova samo su neke od brojnih mogućih posledica koje se unutar organizma mogu razviti kao posledica alkoholizma).
– Uzroci psihološkog karaktera: Uzroci psihološkog karaktera koji utiču na nastanak i na razvoj alkoholizma, definišu se uglavnom kroz prisustvo određenih karakternih osobina ili psiholoških sklonosti kao što su nespremnost i neumeće podnošenja situacija ili događaja koji izazivaju stres i napetost, izraženo niska sposobnost suočavanja sa problemima, naglašena narcisoidnost, prisustvo sindroma niže vrednosti i prisustvo postiđenosti koja je izražena kroz hroničan oblik (ukoliko se osoba recimo stidi svog porekla, svog izgleda ili bilo čega sličnog).
Uzroci psihološkog karaktera koji utiču na nastanak i na razvoj alkoholizma, najčešće su prisutni i rasprostranjeni kod mladih ljudi, tačnije u dobu srednje adolescencije. U tom dobu, mladi su izloženi suočavanju sa novim i njima nepoznatim životnim okolnostima, u koje jednostavno često ne umeju da se uklope i koje samim tim često ne umeju da prihvate ili reše.
Razočarenje zbog neuzvraćene ljubavi, raskid prve veze, razočarenje u postupke osoba za koje su smatrali da su im prijatelji, samo su neki od brojnih mogućih događaja sa kojima se mladi susreću, a koji se mogu definisati kao okolnosti, odnosno kao faktori psihološkog karaktera koji ih mogu navesti na odluku da se odaju alkoholu i a u njemu traže utehu za sve ono što im se događa i što oni u datom trenutku doživljavaju kao izuzetno tragično.
– Uzroci socijalnog karaktera: Uzroci socijalnog karaktera koji utiču na nastanak i na razvoj alkoholizma, definišu se kroz prisustvo nezadovoljstva pojedinca koje je uzrokovano postojanjem bilo kog oblika socijalne neprihvaćenosti ili osude. Recimo ukoliko pojedinac živi u socijalnoj sredini u kojoj je okružen ljudima u odnosu na koje se u bilo kom smislu oseća podređeno (ukoliko je siromašniji, ukoliko je manje ostvaren, manje uspešan i slično), može se dogoditi i često se događa da svest o svom položaju pokuša da neutrališe, odnosno da ignoriše kroz odavanje alkoholu. Uzroci socijalnog karaktera, smatraju se najčešće rasprostranjenim uzrocima nastanka i razvoja alkoholizma, što znači da najveći broj alkoholičara u konzumiranju alkohola traži utehu i način da zaboravi na svoju socijalnu poziciju.
Često, uzroci socijalnog karaktera koji utiču na nastanak i na razvoj alkoholizma, stvaraju se kao posledica odnosa u porodici. Neime, ukoliko je pojedinac nezadovoljan kvalitetom komunikacije sa članovima svoje porodice, ukoliko u porodici ne pronalazi i ne prepoznaje podršku, ukoliko je često izvrgnut nepoštovanju ili podcenjivanju, veoma je izvesno da će “izlaz” potražiti upravo u alkoholu.
Osim što su najučestalije rasprostranjeni, uzroci socijalnog karaktera su ujedno i najkomplikovaniji, što znači da se alkoholičari kod kojih se zavisnost od alkohola razvila pod uticajem takvih uzroka najteže i najduže odvikavaju od konzumiranja alkohola.
Faze razvoja alkoholizma
Ono što je karakteristično za alkoholizam, jeste da on kao vrsta bolesti zavisnosti nastaje postepeno i da se razvija kroz faze.
U zavisnosti od okolnosti, tačnije u zavisnosti od psihološkom sklopa osobe koja se lično susretne sa zavisnošću od alkohola, u zavisnosti od tačno definisanog uzroka nastanka zavisnosti od alkohola, ali i u zavisnosti od načina na koji takvu zavisnost prihvati socijalna sredina osobe koja je zavisna, zavisnost od alkohola, odnosno alkoholizam, može, ali i ne mora da prođe kroz sve postojaće faze razvoja, što znači da može, ali i da ne mora da se završi fazom koja se naziva hronična faza alkoholizma.
Da bi ste mogli da razumete faze razvoja alkoholizma, koje su baš kao i mogući uzroci alkoholizma definisane od strane medicinskih stručnjaka, mi ćemo te faze nabrojati i opisati.
Naime, postoji ukupno pet faza razvoja alkoholizma i to su sledeće faze:
– Primarna faza alkoholizma: Primarna faza alkoholizma je ujedno i prva faza razvoja ove bolesti zavisnosti. U ovoj fazi, koja najčešće započinje u dobu srednje adolescencije, osoba se bukvalno prvi put susreće sa prilikom da konzumira veće količine alkohola i to bez uključenog nadzora roditelja (recimo prilikom izlaska u grad, prilikom odlaska na rođendan nekog od svojih vršnjaka i slično). Takvu priliku, osoba prepoznaje kao idealnu da se u njoj oslobodi i da slobodno konzumira alkohol, pritom često gubeći meru i osećaj kontrole i opijajući se.
– Eksperimentalna faza alkoholizma: Eksperimentalna faza alkoholizma je ujedno druga faza razvoja ove bolesti zavisnosti i uvek se direktno, a često i veoma brzo nadovezuje na prvu fazu. U okviru eksperimentalne faze alkoholizma, osoba počinje da “eksperimentiše” sa svojom otpornošću na alkohol i počinje svesno da pomera granice do kojih može da popije. Neretko, u ovoj fazi, osoba pije alkohol sve dok u potpunosti ne izgubi kontrolu nad sobom, odnosno nad svojim pokretima i nad svojim postupcima. Ova faza razvoja alkoholizma, takođe je vrlo često karakteristična za doba srednje adolescencije.
– Integrisana faza alkoholizma: Integrisana faza alkoholizma je ujedno treća faza ove bolesti zavisnosti, ali ono po čemu je karakteristična, jeste da ujedno može nastati i da može početi da se razvija i kao prva faza alkoholizma. Preciznije, integrisana faza alkoholizma, često može da nastane i da počne da se razvija čak i onda kada njenoj pojavi nisu predhodile prve dve faze razvoja alkoholizma. Takav slučaj, najčešće je prisutan kada su u pitanju stariji, odnosno odrasli alkoholičari. U integrisanoj fazi razvoja alkoholizma, osoba počinje da traži, a često i da sama smišlja i izmišlja “razlog” da se napije, počinje da traži novo društvo i to ne prema socijalno prihvatljivim kriterijumima, niti prema stvarima prema kojima se obično i traži društvo, već isključivo prema činjenici da u tom društvu može da pije, a da se ne oseti krivom i da ne bude osuđena zbog takvog ponašanja. Takva osoba, počinje da izlazi ne da bi se družila i da bi se zabavljala, niti da bi upoznavala nove ljude, već isključivo da bi pila. Ono što je karakteristično za alkoholičare u ovoj fazi razvoja alkoholizma, jeste da oni traže “razlog” da piju i da biraju društvo u kojem će moći da piju, da bi kako smatraju sebi napravili “alibi”, odnosno da bi imali “opravdanje” za to što su pili. Takav “alibi” ili “opravdanje”, alkoholičari u ovoj fazi razvoja alkoholizma koriste da ga podmetnu ljudima koje smatraju sebi najbližim, ljudima koji bi mogli da ih osude zbog toga što piju ili ljudima u kojima često prepoznaju autoritet (to mogu biti roditelji, supružnig ili neko od članova familije ko ih vidi u pijanom stanju). Konkretno, alkoholičari u ovoj fazi alkoholizma, često imaju običaj da ne bi popili, ali da su eto “morali” jer je bio “povod” za to, jer je “naišao neki drug koji je naručio turu pića” i slično.
– Ekscesna faza alkoholizma: Ekscesna faza alkoholizma je ujedno četvrta faza razvoja ove bolesti zavisnosti i karakteristična je po tome što u njoj slobodnim rečnikom rečeno, alkoholičar popušta sve kočnice i što počinje da se odaje alkoholu čak i ne pokušavajući da pronađe “opravdanje” za to što je popio. Naime, alkoholičar u ovoj fazi počinje da pije bez obzira na situaciju u kojoj se nalazi i bez obzira da li je u društvu ili ne. U ekscesnoj fazi alkoholizma, alkoholičar počinje da pije čak i kada je sam kod kuće i često ne bira ni doba dana u kojem će da pije, pa pije i ujutru i uveče i sa “povodom” i bez “povoda”. U ovoj fazi alkoholizma, alkoholičar često na pokušaj okoline da ga osudi zbog toga što radi, počinje da uzvraća verbalnom agresijom, pokušavajući da se na taj način odbrani i da nastavi da pije.
– Hronična faza alkoholizma: Hronična faza alkoholizma je ujedno peta faza razvoja ove bolesti zavisnosti koja je karakteristična po tome što je najkomplikovanija. U hroničnoj fazi alkoholizma, alkoholičar u alkoholu doslovno počinje da prepoznaje i da pronalazi smisao svog života. Alkoholičar u hroničnoj fazi alkoholizma, spreman je da izgubi sve, pa čak i porodicu i posao, samo da bi nastavio da pije i potreba za konzumiranjem alkohola, kod njega se pretvara u strast i u opsesiju bez koje ne može da funkcioniše. U ovoj fazi alkoholizma, ujedno počinju da se razvijaju posledice alkoholizma, koje se odražavaju kako na samog alkoholičara (na njegovo psihičko i fizičko zdravlje i na njegov društveni, a često i materijalni status), tako i na njegovu porodicu (porodica počinje da trpi njegovo neuračunljivo ponašanje, počinje da bude izložena verbalnim, a neretko i fizičkim sukobima sa njim i slično).
Simptomi alkoholizma
Baš kao i svaki drugi oblik bolesti i alkoholizam se manifestuje kroz prisustvo određenih simptoma, koji u zavisnosti od faze razvoja alkoholizma u kojoj su izraženi mogu biti definisani kroz slabiji ili kroz jači intenzitet i kroz manju ili veću učestalost ponavljanja.
Ovo su simptomi alkoholizma:
– Učestalo ili konstantno prisustvo želje za konzumiranjem alkohola,
– Gubitak kontrole nad odlukom o tome koja količina alkohola je dovoljna (alkoholičar se nikada ne zadržava na jednom ili na dva popijena alkoholna pića, već pije sve dok se ne napije, a često i dok god ima pristup alkoholu ili dok može u svesnom stanju da podnese količinu alkohola koju je popio),
– Nastupanje apstinencijske krize pri pokušaju suzdržavanja od konzumiranja alkohola,
– Razvijanje sklonosti ka konfliktnom ili čak agresivnom ponašanju koje iz verbalnog može prerasti i u fizičko reagovanje (ovakvo ponašanje, ispoljava se ukoliko se alkoholičar suoči sa prekorom od strane okoline zbog toga što pije ili sa zabranom da pije)
– Pojava nervoze i psihičke razdražljivosti ukoliko se “preskoči” konzumiranje alkohola,
– Sklonost ka istovremenom konzumiranju različitih vrsta alkoholnih pića.
Pored navedenih simptoma alkoholizma, kao simptom alkoholizma se može okarakterisati i sklonost alkoholičara da pravi zalihe alkoholnih pića i da te zalihe krije svuda, u kući, u prostoru u kojem radi, pa čak i u automobilu.
Posledice alkoholizma
Posledice alkoholizma su brojne, nastaju i razvijaju se postepeno i međusobno se mogu definisati kao posledice psihološke prirode, kao posledice socijalne prirode i kao posledice fizičke prirode.
Posledice psihološke prirode:
– Pojava nervoze i nervne razdražljivosti,
– Gubitak koncentracije,
– Gubitak sposobnosti racionalnog razmišljanja i sposobnosti racionalnog donošenja odluka,
– Sklonost ka konfliktnom ili ka agresivnom ponašanju (alkoholičar je sklon da bez razloga ili sa razlogom započinje svađu ili da pristupa fizičkom napadu),
– Gubitak zainteresovanosti za stvari koje su ga u prošlosti (u periodu pre alkoholizma) interesovale.
Posledice socijalne prirode:
– Smanjenje ili potpuni gubitak odgovornosti prema najbližim ljudima (prema supružniku, prema deci, prema roditeljima, prema članovima familije i prema prijateljima),
– Smanjenje radne produktivnosti,
– Razvoj samoživosti i sebičnosti.
Posledice fizičke prirode:
– Pojava drhtanja ruku,
– Smanjenje kvaliteta koordinacije pokreta,
– Pojava pojačanog znojenja,
– Gubitak jasnoće u govoru,
– Pojava kardiovaskularnih smetnji i bolesti (srčana insuficijencija, ateroskleroza ili angina pektoris samo su neke od smetnji i bolesti kardiovaskularnog sistema koje mogu nastati usled prisustva alkoholizma. Pritom, alkoholizam takođe može da doprinese i nastanku infarkta mozga (nastanku izliva krvi u mozak), kao i nastanku infarkta miokarda),
– Pojava osetljivosti želuca koja je najčešće praćena povišenom koncentracijom želudačne kiseline i mučninom, odnosno potrebom za povraćanjem,
– Pojava bolesti jetre (ciroza je jedan od najkomplikovanijih oblika bolesti jetre koji može nastati usled prisustva alkoholizma i koji pritom pacijenta može dovesti u situaciju u kojoj je životno ugrožen).
– Pojava bolesti bubrega,
– Pojava dijabetesa,
– Smanjenje kvaliteta nervnih funkcija,
– Pojava bolesti pankreasa,
– Pojava izražene osetljivosti kože (koža postaje istanjena i sklona pojavi različitih oblika iritacija),
– Smanjenje kvaliteta koštanog tkiva (kosti postaju krhke i sklone pucanju),
– Pojava impotencije,
– Pojava karijesa,
– Pojava čestih i ponavljajućih glavobolja,
– Slabljenje imunološkog sistema,
– Pojava različitih oblika karcinoma (alkoholizam izaziva različite oblike karcinoma iz razloga što stvara visoku koncentraciju toksičnih materija, kao i slobodnih radikala u organizmu),
– Pojava otežane disajne funkcije.
Lečenje alkoholizma
Prvo što je važno naglasiti kada je u pitanju lečenje alkoholizma, jeste da na uspešnost lečenja u najvećoj meri utiču dva faktora, a to su snažna odluka, odnosno snažna volja pacijenta i snažna podrška okoline.
Bez postojanja ta dva faktora, lečenje alkoholizma je doslovno nemoguće, bez obzira na trud i na nastojanje stručnih lica, odnosno terapeuta da pomognu pacijentu.
Lečenje alkoholizma, potrebno je obavljati u okviru nekog od odeljenja koja se nalaze u sklopu medicinskih ustanova, a koja su posvećena lečenju i rehabilitaciji ljudi koji su oboleli od alkoholizma.
U okviru takvih odeljenja, dostupne su grupne, ali i individualne terapije koje sprovodi terapeut, a koje se odvijaju u nekoliko faza koje imaju za cilj najpre da opuste pacijenta i da usmere njegovo poverenje ka terapeutu. Nakon toga, cilj terapeuta je da kroz razgovor sa pacijentom utvrdi uzroke koji su doveli do nastanka i do razvoja alkoholizma. Kada se utvrde uzroci, dalji tok terapije se usmerava ka pronalaženju rešenja u kojima će pacijent prepoznati dovoljno čvrst oslonac i razlog da se bori protiv sopstvene zavisnosti od alkohola.
Konkretno, rešenja mogu biti definisana kroz usmeravanje pažnje pacijenta na nešto drugo, što će ga odvratiti od želje za konzumiranjem alkohola, a u čemu će takođe pronaći eventualno potrebnu utehu za ono što ga muči i što predstavlja uzrok odavanja alkoholu. To može biti neki hobi, neki sport ili bilo šta treće u čemu i kroz šta će pacijent dobiti priliku da se oseti konstruktivno i kroz šta će uspeti da ojača svoju želju da pobedi alkoholizam.
Ono što posebno doprinosi uspešnosti terapije, jeste paralelna podrška okoline koja će biti usmerena ka pacijentu.
Sistem nagrađivanja je nešto što je poželjno da bude uključeno u okvir terapije protiv alkoholizma. Naime, za svako uspešno suzdržavanje od konzumiranja alkohola, poželjno je da pacijent bude nagrađen od strane svoje okoline. Nagrada može biti u obliku pohvale ili verbalne podrške ili u obliku poklona koji će stimulisati pacijenta da se bori i dalje sve dok u potpunosti ne pobedi alkoholizam.
