Oligoelementi iako deluju mali, nevidljivi i potpuno nevažni za ljudski organizam, jer se količine u kojima se unose ogledaju u mikrogramima, ovi sastojci ljudskog organizma i sastojci hrane put koje ih unosimo, i te kako su važni za apsolutno funkcionisanje svakog segmenta ljudskog tela, počev od samog ćelijskog nivoa, preko tkiva, organa, pa sve do kompletnog organizma kao celine.
Najvažniji od svih minerala jesu kalcijum, kalijum, magnezijum, gvožđe, fosfor, bakar, flor, mangan, hrom, cink, selen, natrijum i mnogi drugi. Svaki od njih ima posebnu ulogu u svakom segmentu ljudskog organizma i zdravlja uopšte.
Jedan od takvih minerala jeste i kalijum, koji je jedan od najvažnijih oligoelemenata koji učestvuje u izgradnji ljudskog organizma.
Mineral kalijum
Zajedno sa natrijumom, kalijum jeste najvažniji katjon (pozitivni jon) u ljudskom organizmu. Najzastupljeniji je intracelularno, tj u ćelijama, gde ima ulogu održavanja funkcije ćelija, a samim tim i tkiva, pa i organa i čitavog organizma.
Kalijum jeste mineral čije su osnovne funkcije u telu sprovođenje nervnih impulsa na nervno-nervnim i nervno-mišićnim sinapsama, a samim tim ima veliku ulogu i u funkcionisanju svih nerava i mišića u telu, pa i onog najvažnijeg, srčanog. Bitan je i za normalan rast i razvoj mišićnog sistema, kao i za metabolizam i sintezu brojnih supstanci bitnih za organizam kakvi su proteini i druge gradivne materije.
Generalno, u organizmu se mogu naći povećane, normalne, ili pak snižene koncentracije kalijuma. Stanje povišenog nivoa kalijuma, takozvana hiperkalijemija, podjednako je opasna za ljudski organizam kao i stanje smanjenog nivoa kalijuma koje se naziva hipokalijemija.
Dnevni unos kalijuma bi trebalo da iznosi oko 2000-4700 mg za odrasle osobe, s tim što se većina njih zaustavlja na maksimalnom unosu od 1800 mg na dan.
Hiperkalijemija
Organizam može postati opterećen kalijumom u slučajevima kakvi su preteran unos kalijuma put hrane, osobito voća i povrća koji u njemu obiluju, zatim kod upotrebe nekih lekova koji se koriste u terapiji krvnog pritiska, ili nesteroidnih antiinflamatornih lekova (Brufen, Diklofen), kao i kod previše infuzija bogatih ovim oligoelementom, ili pak kod previše transfuzija krvi.
Kod intenzivnog mišićnog rada i vežbanja, kod raznih operativnih procedura, opekotina, infekcija, krvarenja, ali i tromboze, može doći do povećane koncentracije kalijuma u krvi tj do hiperkalijemije. Zapravo, ovo su sve stanja koja u organizmu dovode do poremećaja acidobazne ravnoteže i posledične acidoze praćene visokim nivoom kalijuma.
Hiperkalijemija može nastati i ukoliko bubrežni sistem ne funkcioniše adekvatno, te ne otklanja višak kalijuma iz organizma u dovoljnoj meri. U tom slučaju, bilo kakav veći unos dovešće do njegovog nagomilavanja.
Simptomi hiperkalijemije
Kada dođe do povećane koncentracije kalijuma u organizmu, simptomi koji se javljaju jesu pre svega razne mišićne slabosti, paralize mišića, smanjenje mišićnih refleksa.
Sve to takođe uključuje i slabost srčanog mišića i potencijalnu bradikardiju. Puls postaje slab, usporen, nepravilan, javljaju se mučnine, a kao posledica poremećaja pumpanja krvi u organe, pa i mozak, javiće se i nesvestice i vrtoglavice, kao i gubici svesti.
Terapija hiperkalijemije
Ukoliko je vaš organizam preopterećen kalijumom, postoji nekoliko načina da sami pokušate da regulišete taj problem.
Na prvom mestu možete unositi veće količine vode. Voda jeste pravi antioksidans i u ovom slučaju idealno je unositi 2-2.5 litara na dan, a smanjiti unos kafe, čaja i alkohola. Isto tako, preporuka je i da redovno vežbate.
Nadalje, možete konzumirati namirnice kakav je beli luk, kao i puno drugog voća i povrća. Bobičasto voće, zelena salata, krastavci, limun, beli luk, breskve, jesu samo neke od namirnica koje će vam pomoći da se oslobodite viška kalijuma. Izbegavajte namirnice bogate kalijumom kakve su banane, krompir, mleko, grašak i duge, a uvrstite u prehranu namirnice siromašnije kalijumom kakve su piletina, špagete, šargarepe, jabuke.
Isto tako, postoje i neki lekovi koji stimulišu izbacivanje kalijuma put urina iz organizma, a spadaju u grupu diuretika. Oni se mogu koristiti određeni vremenski period. Takođe, u ozbiljnijim vidovima lečenja koriste se i razni infuzioni rastvori, kao i lečenje, tj terapija osnovne bolesti koja je dovela do nastanka hiperkalijemije.
Hipokalijemija
Sa druge strane, hipokalijemija, tj manjak kalijuma u organizmu, može nastati kao posledica nedovoljnog unosa kalijuma put hrane, ali i kod njegovog prekomernog gubljenja put izmokravanja, povraćanja, proliva, ili upotrebe lekova koji stimulišu neke od tih procesa u organizmu. Brojni lekovi, protiv astme na primer, smanjuju nivo kalijuma u krvi. Hipotermija, tj hlađenje organizma, takođe vodi u hipokalijemiju, dok isto tako hormoni nadbubrežne žlezde mogu imati uticaj na njegovo povećano izlučivanje iz organizma.
Povećano znojenje, razne dijete sa neadekvatnim unosom namirnica bogatih kalijumom, ali i prekomerna upotreba alkoholnih pića, kao i kakvih antibiotika, mogu dovesti do problema ovog tipa.
Postoje i određene grupe ljudi koje su u povećanom riziku od smanjenih koncentracija kalijuma u organizmu. Tu spadaju osobe koje pate od anoreksije ili pak bulimije, osobe koje su alkoholičari, nedovoljno uhranjene, pothranjene osobe, ali i atletičari i sportisti na duže staze. Takođe, rizične grupe jesu i osobe koje nemaju dovoljno magnezijuma u organizmu, jer je upravo on odgovoran za zadržavanje kalijuma, ali i osobe na lekovima kakvi su diuretici, glikokortikoidi, bronhodilatatori i drugi.
Simptomi hipokalijemije
Ukoliko vašem organizmu iz nekog od gore pomenutih razloga nedostaje mineral kalijum, javiće se razni simpromi koji mogu varirati od onih manjeg intenziteta, pa sve do nekih koji mogu biti i te kako opasni po vaš organizam.
Na prvom mestu, nedostatak kalijuma može dovesti do toga da ste konstantno umorni. Iako se ne naprežete mnogo i dovoljno spavate, umor je konstantno prisutan. To ukazuje da vašem organizmu verovatno nedostaje kalijum. Takođe, nije retkost da se pojave i grčevi i bolovi u mišićima, jer je baš kalijum taj koji je odgovoran za njihovu gipkost i fleksibilnost. Slično, nedostatak kalijuma može dovesti i do osećaja utrnulosti i peckanja na koži.
Često, nedostatak kalijuma jeste i glavni uzrok preskakanja srca, ali i iznenadnih skokova krvnog pritiska. Kako srce zna da uspori svoj rad, to odmah znači i da će periferna tkiva ostati bez dovoljne količine kiseonika, te da se mogu javiti i vrtoglavice i nesvestice, jer je i mozak taj koji neće biti adekvatno oksigenisan. Osobe mogu biti u najmanju ruku pospane, dezorijentisane, ravnodušne i slabe.
Probava takođe može biti poremećena, te nije retkost da se u slučaju nedostatka ovog minerala pojavi i nadutost i opstipacija, tj zatvor. U težim slučajevima javlja se konstantna žeđ, povećano uriniranje, a kada je u pitanju CNS, moguće su i halucinacije.
Terapija hipokalijemije
Najbolji način da svom organizmu obezbedite dovoljne količine kalijuma jeste put hrane. Postoje brojne namirnice koje obiluju kalijumom, a najbogatije ovim mineralom su sledeće: banana, avokado, pasulj, slatki krompir, spanać i jogurt.
Nadalje, nedostatak kalijuma u organizmu može se nadomestiti i ishranom kakva je sos od paradajza, zatim listovi cvekle, mleko i sok od pomorandže. Ne sme se zanemariti niti bundeva, kajsija i kivi, ali ni kruške, soja, integralni pirinač i brokoli. Losos, badem, ali i drugo koštunjavo i sušeno voće takođe obiluju u kalijumu.
Tako se, recimo, slatki krompir smatra najbogatijim u kalijumu. On daje više od 1000 mg kalijuma organizmu na pola šolje. Nadalje tu su i sos ili pire od paradajiza, koji na pola šolje daju oko 600 mg, beli pasulj takođe sa 600 mg. 200 grama jogurta daje oko 500 mg kalijuma, a isto tako i 200 grama ribe. 500 mg daće i tri četvrtine šolje suvih šljiva i slično.
Pored unosa namirnica koje su i te kako bogate kalijumom, on se može unositi i u vidu suplemenata, tj tableta, kao dodatak ishrani. Preporučuje se, takođe, u kakvim težim stanjima hipokalijemije, i unos putem infuzionih rastvora, a isto tako je veoma važno i lečiti osnovnu bolest koja je do hipokalijemije dovela.
Dovoljan unos kalijuma omogući će vašem nervnom i mišićnom sistemu da pravilno obavljaju svoje funkcije. Takođe, srčani mišić moći će pravilno da radi i da snabdeva organizam dovoljnim količinama krvi i kiseonika, te će tako dovoljan unos kalijuma dovesti do smanjenja rizika od nastanka moždanog udara za čak 21%.
Zaključak
Unos svih oligoelemenata i te kako je važan za pravilan rad svih delova organizma pojedinačno, a samim tim i organizma u celini, što smo na početku ovog teksta i rekli. Najvažnije u svemu tome jeste da se pravilno hranite i da balansirate svoju ishranu kako biste svakom od tih minerala pružili podjednaku šansu za unos. Takav odnos prema životu, zdrav odnos, omogući će da budete srećniji, manje nervozni, zdraviji i da vam imunitet bude jači, te da ređe obolevate.
Međutim, u današnje vreme, kada se i te kako brzo živi, ljudi su na žalost sve skloniji uzimanju suplemenata, tj dodataka ishrani, kako bi u vidu kapsula ili tableta nadoknadili propušteni nedostatak. Ni to u ova vremena nije loša opcija, no pokušajte da ipak pomognete sebi na zdraviji i tradicionalniji način, te skuvajte nešto zdravo.
