Moždani udar, drugačije se naziva šlog ili infarkt mozga i predstavlja pojavu koja nastaje kao direktna posledica nedovoljnog dotoka krvi i kiseonika do mozga. Kada se krv i kiseonik dopremaju do mozga u nedovoljnoj količini, takvo stanje dovodi do odumiranja i do prestanka funkcije moždanih ćelija, a to za posledicu daje gubitak određenih delova ili celokupne funkcije centralnog nervnog sistema. Kako se moždane ćelije, odnosno ćelije centralnog nervnog sistema prirodno niti na bilo koji drugi način ne mogu regenerisati, posledice ove pojave ostaju trajne.
Ono što je zaista poražavajuća činjenica, jeste da je učestalost moždanog udara u Srbiji toliko visoka da se moždani udar definiše kao prvi uzrok smrtnosti kod žena u Srbiji i kao drugi uzrok smrtnosti kod muškaraca u Srbiji.
Ukoliko se posmatra učestalost moždanog udara na svetskom, odnosno internacionalnom nivou, situacija je tek nešto bolja i u tom slučaju, moždani udar je definisan kao drugi uzrok smrtnosti kod žena i kao peti uzrok smrtnosti kod muškaraca.
U proseku, na svakih pet do šest minuta, jedna žena ili jedan muškarac u svetu doživi moždani udar.
Kroz sadržaj teksta koji je pred vama, potrudićemo se da vam na što precizniji i što koncizniji način predstavimo informacije koje se tiču uzroka koji mogu izazvati moždani udar, ali i informacije koje se tiču simptoma na osnovu kojih možete prepoznati manifestaciju ovog zdravstvenog problema.
Takođe, predstavićemo vam i informacije o posledicama moždanog udara, kao i o činjenicama koje se odnose na proces oporavka od moždanog udara. Zato, predlažemo vam da tekst koji je pred vama pročitate veoma pažljivo i to do samog kraja.
Moždani udar – uzroci
Pre nego što vam otkrijemo koji su to konkretni uzroci koji mogu dovesti do nastanka moždanog udara, želimo da napomenemo jednu važnu činjenicu, a to je da ovaj izuzetno težak i komplikovan oblik zdravstvenog problema može pogoditi osobe oba pola i osobe bilo koje starosne dobi.
Dakle, rizika od nastanka moždanog udara, nije pošteđen bukvalno niko. Ipak, nivo rizika, raste odnosno opada u skladu sa rastom i opadanjem kvaliteta funkcije kardiovaskularnog sistema.
Ukoliko je kardiovaskularni sistem kod određene osobe, bez obzira na njen pol i bez obzira na njenu starost zdrav i ukoliko se cirkulacija unutar krvnih sudova obavlja nesmetano i normalno, rizik od nastanka moždanog udara je sveden na minimum. Međutim, ukoliko su kod osobe prisutni, odnosno razvijeni problemi sa funkcijom kardiovaskularnog sistema, rizik od nastanka moždanog udara je veći.
U prisustvu drastičnog oblika oštećenja funkcije kardiovaskularnog sistema, koji dovodi do začepljenja krvnih sudova u vratnom delu ili do pucanja krvnih sudova u vratnom delu, direktno dolazi do manifestacije moždanog udara.
Iz navedenih razloga, u cilju preventivnog delovanja na pojavu moždanog udara, jako je važno redovno i pravilno voditi računa o zdravlju kardiovaskularnog sistema i ne dozvoliti da dođe do prisustva i razvoja problema koji povećavaju rizik od nastanka moždanog udara.
Stanja koja u značajnoj meri povećavaju rizik od nastanka moždanog udara i koja se kao takva mogu definisati kao uzroci nastanka moždanog udara, uglavnom su povezana sa oblicima zdravstvenih promena koje utiču na oštećenje zidova krvnih sudova. Konkretno, misli se na sledeće oblike zdravstvenih promena, odnosno zdravstvenih problema:
– Prisustvo nekog od urođenih ili stečenih oblika srčanih oboljenja,
– Prisustvo bilo kog oblika oboljenja krvnih sudova,
– Prisustvo šećerne bolesti, odnosno dijabetesa,
– Prisustvo učestalo ili konstantno povišenog krvnog pritiska,
– Prisustvo učestalo ili konstantno povišenih vrednosti triglicerida i lošeg holesterola u krvi.
Pored navedenih stanja, koja se kao što smo već napomenuli mogu okarakterisati kao stanja koja u značajnoj meri povećavaju rizik od nastanka moždanog udara i koja se kao takva mogu definisati i kao uzroci nastanka moždanog udara, postoje i brojna druga stanja koja se u osnovi ne mogu nazvati uzrocima, ali koja takođe dovode do povećanja rizika od nastanka moždanog udara.
Takva stanja, odnose se na prisustvo određenih životnih perioda u kojima rizik od nastanka moždanog udara spontano nastaje i raste, ali i na prisustvo loših i nezdravo oblikovanih navika koje se odražavaju loše na zdravlje krvnih sudova i koje na taj način povećavaju rizik od nastanka moždanog udara.
Konkretno, ovo su periodi u životu u kojima rizik od nastanka moždanog udara spontano raste:
– Period menopauze kod žena (Žene u menopauzi, posebno su izložene riziku od nastanka moždanog udara zbog prisustva mnoštva promena koje se burno i nepredvidivo u tom periodu odvijaju unutar njihovog organizma. Jedan od oblika promena koje su povezane sa uticajem na porast rizika od nastanka moždanog udara kod žena u menopauzi, jesu hormonalne promene usled kojih žene često znaju biti uznemirene i razdražljive, a samim tim i sklone pojavi aritmije i problema sa radom srca).
– Period trudnoće (U periodu trudnoće, u organizmu žene razvijaju se različite promene kao što su promena hormonalnog statusa, ali i promene krvnog pritiska. Ove promene, doprinose razvoju rizika od nastanka moždanog udara),
– Period puerperijuma (To je period koji započinje prvog dana nakon porođaja i završava se četrdeset i prvog dana nakon porođaja. U ovom periodu, organizam žene je posebno krh i osetljiv i žena je tada izložena visokom riziku od nastanka brojnih zdravstvenih problema, pa samim tim i riziku od nastanka moždanog udara).
– Period konzumiranja oralnih kontraceptiva (Pilule za kontracepciju, doprinose promenama hormonalnog statusa i povećavaju rizik od nastanka moždanog udara),
– Period česte i kontinuirane izloženosti intezivnom stresu (Usled stresa, krvni pritisak je sklon osciliranju vrednosti i može postati visok toliko da izazove probleme sa krvnim sudovima i pojavu moždanog udara).
Ovo su navike koje utiču na porast rizika od nastanka moždanog udara:
– Nepravilno oblikovana ishrana, koja podrazumeva konstantno i kontinuirano pojačan unos namirnica koje uzrokuju gojaznost (uz razvoj gojaznosti, dolazi do ispoljavanja različitih oblika posledica koje se odražavaju kroz pojavu opadanja kvaliteta krvnih sudova, tačnije kroz pojavu gubitka elastičnosti i otpornosti krvnih sudova i kroz formiranje naslaga triglicerida i naslaga lošeg holesterola koje mogu izazvati zapušenost ili pucanje krvnih sudova),
– Konstantno i kontinuirano smanjena fizička aktivnost,
– Prekomerno konzumiranje cigareta i česta izloženost visokim koncentracijama duvanskog dima (čak i ukoliko ste pasivni pušač),
– Prekomerno konzumiranje alkohola,
– Konzumiranje narkotika.
Ono što je izuzetno važno napomenuti, a tiče se faktora koji utiču na porast rizika od nastanka moždanog udara, jeste da jedan preživljeni moždani udar, predstavlja faktor koji utiče na porast rizika od nastanka drugog moždanog udara. Konkretnije, čak 25 procenata pacijenata koji su preživeli jedan moždani udar, u neposrednoj budućnosti na žalost dožive i drugi moždani udar.
Prema iskustvima iz medicinske prakse, rizik od nastanka drugog moždanog udara, posebno je izražen u periodu od prvih mesec dana nakon manifestacije prvog moždanog udara. Međutim, iako u formi opadanja, takav rizik ostaje izražen i u periodu od narednih pet do čak deset godina.
Ukoliko pacijent koji je doživeo jedan moždani udar ima problem sa prisustvom apsolutne aritmije (to je poseban oblik poremećaja srčanog ritma) ili problem sa prisustvom dijabetesa, šanse za manifestaciju drugog moždanog udara su višestruko veće.
Moždani udar – značaj prevencije
Ono što predstavlja dosta ohrabrujuću činjenicu, jeste da je na pojavu moždanog udara moguće delovati preventivno.
Sa smanjenjem razvoja rizika od nastanka problema sa funkcijom kardiovaskularnog sistema, u ogromnoj meri je moguće uticati i na smanjenje razvoja rizika od nastanka moždanog udara.
Ove podatke, imajte na umu čak i ukoliko ste potpuno zdravi, jer baš ukoliko ste potpuno zdravi, to je odlična pozicija iz koje možete početi da delujete preventivno na mogućnost nastanka moždanog udara.
Naime, u cilju zaštite od nastanka moždanog udara, što više pažnje usmerite ka zdravlju svojih krvnih sudova. Hranite se zdravo i na taj način brinite o vrsti i meri materija koje unosite u svoj organizam. Sa izborom zdravih materija u optimalnoj količini, doprinećete elastičnosti i otpornosti svojih krvnih sudova i prokrvljenosti svih organa, pa samim tim i prokrvljenosti mozga. Sa druge strane, ukoliko ne budete vodili računa i ukoliko pogrešno odabranim namirnicama dozvolite da nađu i zauzmu mesto u vašoj ishrani, sami ćete svojom krivicom povećati rizik od stvaranja zdravstvenih problema u svom organizmu, pa samim tim i rizik od nastanka moždanog udara.
Konkretno, trudite se da u vašim obrocima bude sadržano što više svežih namirnica kao što su voće i povrće, takođe jedite i riblje meso, nemasne vrste mesa, žitarice i mlečne proizvode sa niskim procentom mlečne masti. U što širem luku izbegavajte industrijski proizvedene mesne prerađevine, masne namirnice (masne vrste mesa, kožicu sa pilećeg mesa, mlečne proizvode sa visokim procentom mlečne masti), slatkiše i prezačinjene namirnice.
Posebno vodite računa o tome da vaši obroci na dnevnom nivou ne sadrže više od 300 mg holesterola i trudite se da konzumirate namirnice čiji je sastav bogat Omega 3 masnim kiselinama.
Pijte dovoljno tečnosti, posebno vode i prirodno ceđenih sokova ili čajeva, a smanjite unos gaziranih sokova.
Svoju fizičku aktivnost dovedite na jedan zdrav nivo koji ćete najbolje prepoznati po sopstvenom osećaju koji će ukazivati na zdravo stanje organizma.
Redovno pregledajte krv i odlazite na lekarske preglede i kontrole, kontrolišite krvni pritisak i reagujte na vreme ukoliko prepoznate i ustanovite bilo koji oblik problema sa funkcijom kardiovaskularnog sistema.
Čak i ukoliko je u vašem organizmu prisutna neka od bolesti kardiovaskularnog sistema ili ukoliko je razvijeno neko stanje koje utiče na porast rizika od nastanka moždanog udara, ne dozvolite da postanete obeshrabreni već se borite. Borbom za poboljšanje sopstvenog zdravlja možete da učinite mnogo. Zato, delujte na probleme koje imate i ne zapostavljajte ih. Uzimajte redovno terapije koje vam je lekar odredio i svoje životne navike oblikujte tako da doprinose vašoj koristi, a ne da vam odmažu. Smanjite unos cigareta ili potpuno isključite pušenje, izbegavajte alkohol. Brinite o sebi.
Moždani udar – simptomi i prva pomoć
Ono što je karakteristično za simptome moždanog udara, jeste da se oni češće razvijaju naglo i udruženo, a ređe postepeno. Odmah po njihovom prepoznavanju, što hitnije i bez odlaganja potrebno je pozvati hitnu pomoć, objasniti da se radi o moždanom udaru i tek onda dok hitna pomoć ne stigne, osobi kod koje se manifestuju simptomi, potrebno je ukazati prvu pomoć. Na taj način, osobi koja je doživela moždani udar daju se veće šanse da preživi i da ima što manje izražene posledice moždanog udara.
U protivnom, ukoliko se osoba prepusti manifestaciji simptoma, bez pravovremene reakcije i bez ukazivanja pomoći,, ono što se na žalost vrlo lako može dogoditi jeste da ne preživi ili da intezitet posledica moždanog udara bude drastičniji.
Ovo su simptomi kroz koje se manifestuje moždani udar:
– Pojava neuobičajeno jake i nagle glavobolje,
– Pojava nagle konfuzije,
– Pojava naglog poremečaja vida koji je izražen kroz gubitak normalne percepcije i kroz manifestaciju dupliranja ili preklapanja objekata koji su predmet posmatranja, odnosno koji se nalaze u vidnom polju,
– Nagli gubitak ravnoteže,
– Nagli gubitak normalne funkcije govora (osoba ne može jasno da izgovori reči i svaki njen pokušaj da nešto izgovori zvuči nerazgovetno i nejasno),
– Pojava trnjenja jedne strane tela,
– Naglo nastupanje oduzetosti jedne strane tela (osoba ne može da podigne recimo levu ruku i nogu i ne može da upravlja pokretima leve strane lica).
Ukazivanje prve pomoći:
Osobu kod koje se manifestovao moždani udar, ukoliko je u svesnom stanju treba položiti u ležeći položaj i to okrenutu na leđa, a ukoliko je u nesvesnom stanju, treba je položiti na bok. Osobi ne treba davati nijedan medikament i ne treba joj davati veštačko disanje niti je na bilo koji način pomerati. Svako delovanje do intervencije lekara, moglo bi da dovede do komplikacija i do otežavanja mogućnosti sprovođenja kasnije lekarske intervencije.
Ono što je izuzetno važno istaći, jeste da su rezultati brojnih medicinskih istraživanja pokazali da u praksi postoje čak i primeri pacijenata koji su doživeli moždani udar, a koji nisu prošli kroz bilo koji oblik primetne manifestacije njegovih simptoma. Takvi, pacijenti, neometano govore, kreću se i obavljaju bilo koji oblik aktivnosti.
Takav oblik moždanog udara, naziva se “nemi moždani udar” i takav vid zdravstvenog problema može se otkriti na osnovu analize snimaka mozga koji su nastali posredstvom upotrebe magnetne rezonance. Na pomenutim snimcima, moguće je uočiti sitne promene koje su prisutne na površini mozga.
Učestalost pojave takozvanog nemog moždanog udara, znatno je veća kod osoba koje za to imaju predispoziciju, a prisustvo predispozicije, definiše se na osnovu činjenice da osoba recimo ima problem sa apsolutnom aritmijom (to je pojava koja podrazumeva posebnu vrstu poremećaja srčanog ritma) ili problem sa arterosklerozom koja je izražena u regiji karotidne arterije. Osobe koje imaju povišen sistolni krvni pritisak, takođe su izloženi većoj meri rizika od nastanka moždanog udara.
Na svu sreću, ovakav oblik moždanog udara, pacijenta ne može da dovede do stanja u kojem je životno ugrožen niti se odražava na bilo koji oblik funkcija koje se odvijaju unutar organizma i kao takav, više se posmatra kao medicinski fenomen, nego kao bolest.
Moždani udar – posledice
Posledice moždanog udara su brojne, a njihov oblik i intezitet kroz koje su izražene, povezani su sa oblikom, odnosno intezitetom moždanog udara. Što je moždani udar bio jači, to su i posledice drastičnije.
Posledice koje se u većini slučajeva javljaju nakon moždanog udara, odnose se na drastično smanjenje kvaliteta osnovnih životnih funkcija, kao što su funkcija govora i funkcija kretanja.
Naime, pacijent gubi sposobnost nesmetanog i razgovetnog izgovaranja glasova i zvuči potpuno nerazgovetno ili pak može da govori, ali to radi primetno otežano, praveći velike pauze između reči koje izgovara.
Što se tiče funkcije kretanja, ona može biti u potpunosti izgubljena ili blago do izraženo otežana. To zavisi od inteziteta u kojem je moždani udar oštetio, odnosno uništio nerve i ćelije koje su zadužene za
funkciju kretanja.
Pored pomenute dve posledice koje su svakako najčešće prisutna nakon moždanog udara, pacijent može imati i različite druge posledice koje zavise od regije mozga koja je pogođena prilikom moždanog udara. Konkretnije, može se desiti da je prilikom moždanog udara oštećen neki određeni centar u mozgu, kao što je recimo centar za ravnotežu.
Takođe, kao deo posledica moždanog udara, kod pojedinih pacijenata se mogu javiti i psihološki problemi izraženi kroz prisustvo depresije ili kroz prisustvo nekog drugog oblika anksioznog ponašanja. Takav oblik posledica, nije direktno povezan sa stanjem organizma nakon moždanog udara, već predstavlja odraz nespremnosti pacijenta da prihvati stanje u kakvom se nalazi. U takvim situacijama, pacijenti su često razdražljivi, skloni suzama i samosažaljivi. Značajno manji procenat pacijenata, na svoje stanje reaguje i agresijom prema sebi i okolini. Sa takvim pacijentima, mora se postupati pažljivo jer su čak skloni i razvoju suicidnih misli i ideja, koje se javljaju usled njihove nemogućnosti da se suoče sa realnošću koja im se ne dopada.
Moždani udar – lečenje i oporavak
Proces oporavka i lečenja nakon moždanog udara, podrazumeva prolazak kroz jedan po svemu specifičan i važno je reći dugotrajan period u kojem presudan značaj imaju tri faktora i to su lekarski, odnosno medicinski pristup pacijentu, zatim spremnost pacijenta da učestvuje u procesu sopstvenog oporavka i lečenja i pristup okoline. Ukoliko samo jedan od pomenuta tri faktora zakažu, šanse za oporavak i uspešnost lečenja pacijenta, mogu se drastično umanjiti, a to nikako nije cilj.
Što se tiče faktora lekarskog, odnosno medicinskog pristupa pacijentu, od presudnog značaja je da on bude uključen što pre u proces lečenja. odnosno oporavka pacijenta. Naime, na iskustvima iz medicinske prakse, izgrađen je stav da prva četiri sata nakon manifestacije moždanog udara utiču na celokupan razvoj daljeg oporavka i lečenja. U pomenuta prva 4 sata, lekari mogu da zaustave i smanje produktivnost razvoja posledica i to tako što će nakon što otkriju u kom konkretno delu krvnog suda je došlo do pucanja ili zakrčenja koje je uzrokovalo moždani udar, sanirati tromb koji je zaustavio protok krvi do mozga ili operativno prespojiti krvni sud i sprečiti razvoj daljih posledica, odnosno razvoj daljeg odumiranja moždanih ćelija.
Dalji način lekarskog, odnosno medicinskog pristupa pacijentu, treba da se ogleda u određivanju odgovarajuće terapije medikamentima, u upućivanju pacijenta na boravak na odeljenju intezivne nege (ukoliko je to prema proceni lekara potrebno) i u određivanju fizijatrijske terapije (ovaj oblik terapije, treba da odredi fizioterapeut).
Ukoliko je to zbog eventualno izraženog specifičnog psihološkog stanja pacijenta potrebno, u proces lečenja i oporavka nakon moždanog udara, treba uključiti i psihoterapeuta.
Što se tiče faktora spremnosti pacijenta na period i proces lečenja i oporavka od moždanog udara i što se tiče faktora pristupa okoline, oni su takođe od izuzetno ogromnog značaja kako bi se lečenje obavljalo uspešno, a oporavak bio kratak. Naime, pacijent mora sarađivati sa lekarima i ne sme pružati otpor pri nameri da mu se pomogne, a okolina mora delovati tako što će pacijenta ohrabrivati i podržavati. Svako odsustvo podrške od strane okoline, proces lečenja i oporavka, moglo bi da vrati nekoliko koraka unazad. Pritom, jako je važno da se pacijent koji je preživeo moždani udar ne nervira i da ne trpi ništa što bi dodatno moglo da dovede do pogoršanja njegovog zdravstvenog stanja.
U zavisnosti od mere u kojoj su izražene posledice moždanog udara, kao i u zavisnosti od starosti pacijenta i od njegovog generalno posmatranog zdravstvenog stanja, zavisi koliko će period lečenja i oporavka trajati i koliko će rezultati lečenja biti uspešni.
Lečenje koje se sprovodi, kod pojedinih pacijenata uspeva da dovede do značajnih promena koje se ispoljavaju kroz poboljšanje funkcija kakve su funkcija govora ili funkcija kretanja.
Sa druge strane, na žalost postoje i pacijenti kod kojih lečenje ne može da da bitno primetne rezultate. Takvi pacijenti, najčešće su stari ili izloženi prisustvu drugih, paralelnih bolesti u organizmu koje doprinose ometanju procesa lečenja i koje onemogućavaju oporavak.
Ono što olakšava i ubrzava proces lečenja pacijenata koji su doživeli moždani udar, jeste pravilno oblikovana ishrana pacijenata. Konkretno, takvi pacijenti treba da konzumiraju isključivo zdrave namirnice i to pretežno čorbe, u čiji sastav je uključeno što više različitih vrsta povrća.
Iz ishrane pacijenata, u potpunosti treba izbaciti namirnice koje su masne, prezačinjene i nezdrave. Takođe, pacijent treba da isključi upotrebu alkohola i bar da smanji konzumiranje cigareta.
