Boravak u prirodi, za mnoge ljude predstavlja izvor uživanja i način da se bar na kratko udalje od briga i “teških” misli koje svakodnevnica često nameće i nosi.
Međutim, boravak u prirodi može doneti i određene neprijatnosti, kao što su recimo ujed krpelja ili ujed buva.
Kroz sadržaj teksta koji je pred vama, imaćete prilike da se upoznate sa informacijama o tome šta su krpelji i buve, koliko je njihov ujed opasan, na kojim mestima je posebno izražena opasnost od njihovog ujeda, kako se zaštititi od ujeda, kako prepoznati simptome ujeda i kako postupiti u slučaju ujeda. Ukoliko su vam takve informacije potrebne, predlažemo da tekst pročitate do samog kraja.
Šta su krpelji?
Krpelji su paukoliki paraziti, čiji je opstanak uslovljen parazitiranjem na telu domaćina i hranjenjem domaćinovom krvlju. Samim tim, oni su u neprestanoj potrazi za životinjom ili čovekom, na čije telo će se zakačiti i piti krv. Krpelji su veoma malih dimenzija onda kada nisu zakačeni na telo domaćina, odnosno onda kada nisu nahranjeni i dužina njihovog tela uglavnom se kreće u rasponu od 2 do najviše 5 milimetara.
Međutim, kada ujedu domaćina i zakače se za njegovo telo, oni se mogu duplo ili troduplo uvećati, u zavisnosti od toga koliko su krvi popili. Krpelji se kreću uz pomoć 4 para nogu i brzi su, što ih uz male dimenzije tela čini gotovo neprimetnim u prirodi i omogućava im lakše dospevanje do tela domaćina.
Boja krpelja, kreće se od crvenkasto smeđe do crne. Kada ujedu domaćina, bez obzira da li je reč o životinji ili o čoveku, krpelji mogu ostati neprimećeni satima, pa čak i danima, posebno onda ako je njihov ujed vezan za područje tela koje se može definisati kao “skrovito” (kod ljudi, pod takvim, “skrovitim” područjem tela, smatra se recimo glava, jer je prekrivena kosom i upravo kosa sprečava da se ujed, pa samim tim i prisustvo krpelja ustanovi).
U takvim slučajevima, dakle kada se ujed krpelja ne primeti i ne otkrije, može se dogoditi da se krpelj nakon što se dovoljno napije krvi sam otkači, siđe sa tela domaćina (takođe često neprimetno) i ode u potragu za novim domaćinom. Ipak, u većini slučajeva, ujed krpelja se primeti i tada je potrebno na adekvatan način reagovati, odnosno pravilno i bezbedno izvaditi (otkačiti) krpelja.
Koliko je ujed krpelja opasan?
Ujed krpelja, smatra se opasnim jer je ovaj parazit prenosilac različitih vrsta bolesti, od kojih je najčešća i ujedno najkomplikovanija lajmska bolest.
Da bi vam krpelj koji vas je ujeo preneo lajmsku bolest ili neku drugu bolest, potrebno je da za to postoje određeni preduslovi. Konkretno, potrebno je da je krpelj koji vas je ujeo zaražen bakterijom “Boerrelia burgdorferi” i potrebno je da se tako zaražen krpelj ispovraća unutar vašeg tkiva. Na svu sreću, nije svaki krpelj nosilac ove bakterije i samim tim, ne može svaki krpelj koji vas je ujeo da vam prenese bolest.
Ukoliko vas je ujeo zaraženi krpelj, ono što morate da uradite, jeste da sprečite da se ispovraća unutar vašeg tkiva. Konkretno, to ćete uraditi tako što ćete krpelja izvući pravilno iz tkiva, ne nadražujući ga na bilo koji način i ne oštećujući ga prilikom izvlačenja. O tome kako da pravilno izvučete krpelja iz tkiva, pisaćemo nešto kasnije.
Na kojim mestima je izražena opasnost od ujeda krpelja?
Opasnost od ujeda krpelja, posebno je izražena u prirodi, tačnije na površinama koje su obrasle travom ili na kojima se nalazi drveće ili žbunje. Što je vegetacija u prirodi bujnija, to je i mogućnost prisustva krpelja u njoj veća i upravo pri takvim okolnostima raste i stepen opasnosti od ujeda. Učestalost ujeda krpelja, najviše je izražena u proleće i u periodu leta, jer je tada priroda najbudnija, dok u periodu jeseni i u periodu zime značajno opada
. Međutim, čak i tada kada je učestalost ujeda krpelja u značajnom padu, a to su upravo pomenuti period jeseni i period zime, prisustvo rizika od nastanka ujeda i dalje postoji. To posebno treba imati na umu, jer većina ljudi veruje u zabludu da je mogućnost ujeda krpelja u toku hladnih dana isključena. Naime, čak i kada je vegetacija pokrivena snegom i kada su temperature niske, to ne znači da krpelji ne postoje i da vas ne mogu ujesti. Naprotiv, oni su samo dobro skriveni, ali i dalje vrebaju kada i koga mogu ujesti.
Mesta na kojima se krpelji najčešće kriju tokom zime i uopšteno tokom hladnih dana, jesu niski delovi krošnji četinara, kao i sitne pukotine stabala. Zato, posebna opreznost se savetuje ukoliko u cilju snabdevanja materijalom za ogrev unosite drva u kuću ili ukoliko u cilju dekorisanja prostora u toku praznika, unosite prirodnu jelku u kuću. Krpelji se iz pukotina drveta ili sa grana jelke, mogu domileti do vaše kože, kao i do kože vaših ukućana ili vaših kućnih ljubimaca.
Kako se zaštititi od ujeda krpelja?
Ukoliko ste dovoljno pažljivi, ujed krpelja sasvim uspešno možete izbeći. Ono što je potrebno da uradite u cilju zaštite, jeste da pažljivo birate mesta po kojima se krećete, ali i način na koji se po određenim mestima krećete. Konkretno, izbegavajte kretanje po nepokošenoj, gustoj i visokoj travi, kao i kretanje ispod niskih krošnji drveća.
Kada se krećete po travnatim površinama ili uopšteno po površinama na kojima je prisutna gusta vegetacija, pobrinite se da na sebi imate što svetliju odeću (po mogućstvu belu) i da vam što šira područja kože budu pokrivena, a to ujedno znači i zaštićena odećom. Nikako nemojte ići bosi, a poželjno je da i na glavi imate šešir ili kačket recimo. Značaj nošenja odeće u što svetlijoj boji, ogleda se u tome što takva odeća povećava mogućnost uočavanja krpelja na njoj i mogućnost odbrane od njega pre nego što vas je ujeo.
Uz opisani način oblačenja prilagođen kretanju u prirodi, u cilju zaštite od ujeda krpelja, preporučuje se i upotreba repelenata. Repelenti predstavljaju naziv za sve vrste preparata, bilo da su to kreme, losioni, ulja ili bilo šta tome slično, koji nakon što se nanesu na kožu deluju tako što odbijaju insekte, sitne zglavkare i slične napadače, pa samim tim i krpelje. Kao repelent, možete upotrebiti neko eterično ulje, kao što je recimo etrično ulje čajevca, mente, tamjana, ruzmarina, karanfilića ili lavande. Što je eterično ulje aromatičnije, to će se bolje pokazati kao repelent.
U cilju potpune sigurnosti u sferi zaštite od ujeda krpelja, bez obzira na to što ste se štitili odećom i što ste u toku boravka u prirodi koristili repelent, po povratku kući, obavezno pregledajte kožu i uverite se da li na njoj ima ili nema uočljivog prisustva, odnosno ujeda krpelja.
Kako prepoznati simptome ujeda krpelja?
Prvi simptom koji otkriva ujed krpelja, jeste prisustvo krpelja na koži. Prisustvo krpelja, uočava se kao pojava ispupčene crne tačke na koži, oko koje se može, ali i ne mora javiti okolno crvenilo.
Ostali simptomi koji ukazuju na ujed krpelja su:
– Pojava svraba ili peckanja oko regije ujeda,
– Pojava otoka oko regije ujeda,
– Pojava glavobolje,
– Pojava mučnine,
– Pojava slabosti u mišićima,
– Pojava otežanog disanja,
– Oticanje limfnih čvorova,
– Kočenje u regiji vrata,
– Pojava drhtavice,
– Pojava povišene telesne temperature.
Ono što je bitno naglasiti, jeste da se navedeni simptomi ne moraju uvek manifestovati udruženo, ali da je nakon njihovog prepoznavanja potrebno hitno obraćanje lekaru. Značaj hitnog obraćanja lekaru, ogleda se u tome što navedeni simptomi uglavnom predstavljaju pokazatelj da je krpelj koji vas je ujeo bio zaražen, da je zarazu preneo na vas i da se može razviti neka od posledica te zaraze (recimo lajmska bolest).
Ukoliko se na vreme reaguje, tačnije ukoliko se na vreme urade potrebne analize i utvrdi se prisustvo zaraze, zaraza se može sanirati pre nego što dovede do razvoja bolesti.
Kako izvaditi krpelja?
Vađenju krpelja, morate da pristupite maksimalno odgovorno jer u protivnom, najmanja greška prilikom sprovođenja takvog čina, može dovesti do toga da se krpelj ispovraća unutar vašeg tkiva i da vas zarazi. Zato, zaboravite na sve nepouzdane i visoko rizične savete koji se odnose na tretiranje krpelja benzinom, sapunom ili nečim trećim. Takav pokušaj vađenja krpelja, može nadražiti krpelja i dovesti do nastupanja zaraze.
Takođe, nemojte krpelja gnječiti ili kidati, jer bi to takođe moglo da dovede do nadražaja krpelja, kao i do toga da ga odstranite tek polovično.
Da bi ste pravilno izvadili krpelja, uradite sledeće:
Najpre se potpuno smirite kako bi vam pokreti bili precizni i sigurni. Zatim, uzmite pincetu i krpelja uhvatite za regiju glave i to što bliže površini kože odnosno što bliže mestu ujeda. Kada ste uhvatili krpelja, dobro pazite da stisak pincete ne bude prejak da ga ne biste zgnječili. Tako uhvaćenog krpelja, pažljivo i precizno pincetom okrenite nekoliko puta u pravcu suprotnom od kretanja kazaljke sata. Na taj način, izvući ćete krpelja.
Šta su buve?
Buve su beskrilni insekti, izuzetno malih dimenzija koji se kreću veoma brzo tako što skaču. Konkretno, telo buve je dugačko tek 1,8 milimetara (najčešće), a raspon njenog skoka je nekoliko stotina puta veći i dostiže čak 30 centimetara. Takva osobina, buvi pruža moć bukvalne neuhvatljivosti i ekstremno brzog prelaženja sa jednog na drugo mesto.
Život buve, podeljen je u dve faze i to su faza u kojoj buva ima formu larve i faza u kojoj je buva odrasla jedinka koja je poprimila gore navedene osobine. Kada buva ima formu larve, ona je bezopasna za čoveka i za životinje, jer se hrani ostacima truleži. Međutim, kada buva postane odrasla jedinka, ona ujeda ljude i hrani se krvlju ljudi i životinja.
Koliko je ujed buve opasan?
Ujed buve, po pravilu ne mora, ali može biti izuzetno opasan. Naime, buve su prenosioci brojnih zaraznih bolesti, ali da bi prenele bolest, nije dovoljno samo da vas ujedu, već i da predhodno budu zaražene.
Jedan od najkomplikovanijih oblika bolesti koju buve mogu da prenesu jeste kuga i upravo su buve bile glavni krivci za nastanak i razvoj epidemije kuge koja vladala Evropom u periodu 14. veka.
Na kojim mestima je izražena opasnost od ujeda buve?
Buve žive u zagađenim sredinama kao što su đubrišta, obori, ambari, kokošarnici, pukotine zapuštenih drvenih podova ili greda i slično. Upravo zato, znatno veća opasnost od ujeda buve, izražena je u ruralnim sredinama.
Međutim, ukoliko za to imaju priliku, buve se veoma često nastanjuju i u krznu ili perju životinja koje posmatraju kao svoje domaćine, sa kojih vrebaju nove domaćine na koje mogu da se prenesu.
Kako se zaštititi od ujeda buve?
Da bi ste se zaštitili od ujeda buve, najbolje je da izbegavate kretanje ili zadržavanje na mestima na kojima one mogu biti potencijalno prisutne.
Takođe, trudite se da izbegavate kontakt sa krznom ili perjem životinja za koje ste posumnjali da su nosioci buva. Prema takvim životinjama, postupite odgovorno i humano i zaštitite ih, odnosno očistite od buva tako što ćete ih posuti praškom protiv buva koji možete nabaviti u dogovoru sa veterinarom ili u poljoprivrednoj apoteci.
Kako prepoznati simptome ujeda buve?
Ono što je jedan od glavnih, prvih i sigurnih simptoma ujeda buve, jeste to što se gotovo nikada ne javlja samo jedan ujed, već se javlja više ujeda koji su rasprostranjeni uglavnom po nogama i to u regiji stopala i neposredno iznad stopala.
Ostali simptomi koji ukazuju na ujed buve su:
– Na području ujeda, formiraju se tvrdi, grudvasti plikovi,
– Područja ujeda jako svrbe,
– Oko područja ujeda, javlja se crvenilo.
Kako postupiti u slučaju ujeda buve?
U slučaju ujeda buve, koliko god da vas područje ujeda svrbi, izbegavajte da se češete. Češanjem možete izazvati alergiju koja se ispoljava kroz pojavu novih plikova i širenje svraba.
Umesto češanjem, svrab ublažite hladnim oblogama ili oblogama od jabukovog ili alkoholnog sirćeta. Takođe, pomoći će vam i ukoliko direktno na svaki plik nanesete po malo paste za zube.
