Normalni otkucaji srca u minuti u mirovanju i pri naporu

Kao što svi znamo, srce je najvažniji organ u našem telu i zato je zdravlje srca od presudne važnosti za naše celokupno zdravlje. Srce je mišić koji stalno pulsira i tako omogućava da krv prolazi kroz naše telo. Naime, krv iz čitavog tela odlazi u srce koje se zatim stegne i šalje krv ka plućima. U plućima se krv prečišćava i snabdeva kiseonikom, pa opet odlazi u srce koje zatim šalje krv u arterije.

Upravo taj momenat je jako važan za temu kojom ćemo se baviti. Kada krv iz srce ide u arteriju stvara se krvni pritisak koji se manfestuje u vidu udara, odnosno pulsa. Taj momenat kada se srce grči je definisan kao otkucaj srca.

Srčani ritam odnosno puls se određuje tako što se meri broj otkucaja srca u jednoj minuti. Koliki će taj broj biti zavisi od starosti, ali i od trenutne aktivnosti kojom se telo bavi. Još jedan bitan faktor koji utiče na broj otkucaja srca u minuti jeste određeni zdravstveni problem.

Veoma je važno da izračunamo koliki nam je broj otkucaja srca u minuti jer na taj način možemo proveriti da li naše srce uopšte dobro radi. Smatra se da su otkucaji srca zapravo najvažniji pokazatelj našeg celokupnog zdravlja i forme. Aritmija srca je stanje u kojem naše srce nepravilno radi odnosno preskače.

normalni-otkucaji-srca-u-minuti-u-mirovanju-i-pri-naporu

U ovom članku ćete saznati nešto više o tome šta sve može uzrokovati usporene ili ubrzane otkucaje srca. Takođe, mi ćemo vam reći koliko je to normalno imati otkucaja srca u minuti dok mirujete, ali i dok ste fizički aktivni. Ali pre toga videćemo koji su najčešći simptomi aritmije srca.

Aritmija srca simptomi

Glavni simptom aritmije srca je svakako nepravilan rad srca, odnosno njegovo preskakanje. Ukoliko osetite da vam nešto treperi u grudima ili da vas boli, to je znak da sa vašim srcem nešto nije u redu.

Ostali simptomi aritmije srca su vrtoglavice i nesvestice, kao i malaksalost. Nekada čak dolazi i do gubitka svesti, što predstavlja alarmantan znak da se obratite lekaru.

Stanje mirovanja

Koliki je normalan broj otkucaja srca u minuti?

Da bi se odredio normalan broj otkucaja srca u minuti dok telo miruje važno je da nema nikakve fizičke aktivnosti u tom momentu. Smatra se da odrasle zdrave osobe treba da imaju 60-80 otkucaja srca u jednoj minuti. To je normalan puls koji se odnosi na stanje mirovanja tela.

loading...

Ukoliko imate manji ili veći broj otkucaja srca od toga, onda je to verovatno znak da u vašem organizmu postoji određeni problem. U nastavku ćete videti šta to može da uzrokuje da broj otkucaja srca u minuti bude smanjen.

Uzroci smanjenog broja otkucaja srca u minuti

U nekim slučajevima niski otkucaji srca u stanju mirovanja mogu biti potpuno bezazlena pojava, ali ponekad u pitanju može biti i ozbiljan zdravstveni problem. Najbolje bi bilo na vreme da otkrijete koji je uzrok vašeg stanja i da potražite savet od stručnjaka.

Sindrom sportskog srca. Ukoliko je vaš srčani ritam usporen u stanju mirovanja jedan od mogućih razloga može da bude sindrom sportskog srca. Ovo se obično javlja kod osoba koje su stalno fizički aktivne i izložene naporima. U tom slučaju srce se prosto navikne na neki usporeniji ritam i to nije ništa što bi trebalo da vas brine. Ove osobe uglavnom imaju 40-45 otkucaja srca u minuti, a nekada taj broj ide čak do 35.

Starost. Poznato je da se u starosti usporava i broj otkucaja srca u minuti. Naime, kardiovaskularne funkcije se u starosti usporavaju, što vodi i do usporenog rada srca. Stariji ljudi obično imaju između 50 i 55 otkucaja srca u minuti u stanju mirovanja. Ono što je važno za starije ljude jeste da redovno kontrolišu stanje svog organizma.

Usporen rad štitne žlezde (Hipotireoza). Jedan od mogućih uzroka usporenog srčanog ritma u stanju mirovanja je i usporen rad štitne žlezde. Zato bi bilo dobro da na vreme prekontrolišete rad vaše štitne žlezde.

Neadekvatni lekovi. Nekada se može desiti da razni lekovi za srce uspore srčani ritam. Takođe, ukoliko nepravilno kombinujete lekove može se desiti da se uspori rad vašeg srca. Ukoliko primetite da vam srce usporeno radi i ukoliko uzimate neke lekove za srce, najbolje bi bilo da se obratite svom lekaru.

Ovo su neki od mogućih uzroka smanjenog broja otkucaja srca u minuti u stanju mirovanja. Svoj minimalan puls je najbolje izmeriti neposredno nakon buđenja. Preporučuje se da merite puls 5 dana zaredom i da nakon tog perioda saberete sve izmerene vrednosti i da ih podelite sa 5. Tako ćete dobiti vrednost vašeg minimalnog pulsa u stanju mirovanja.

Sada ćete videti koji su to mogući uzroci povećanog broja otkucaja srca u minuti u stanju mirovanja.

Uzroci povećanog broja otkucaja srca u minuti

Ubrzan rad srca u stanju mirovanja stručno se naziva tahikardija. Treba znati da su kod beba i male dece visoki otkucaji srca u stanju mirovanja potpuno normalni, a taj broj nekada dostiže i 130 otkucaja srca. Međutim, ukoliko odrasle osobe imaju ubrzani srčani ritam, onda to u većini slučajeva ukazuje na mogući zdravstveni problem.

Visoka temperatura. Jedan od glavnih uzroka ubrzanog srčanog ritma u stanju mirovanja kod odraslih ljudi jeste poviišena telesna temperatura u samom organizmu, kao i visoka spoljašnja temperatura kojoj je telo izloženo.

Stres. Stres je još jedan od mogućih uzroka povećanog broja otkucaja srca u minuti u stanju mirovanja. Ukoliko ste često napeti i pod stresom ili ako ste uzbuđeni ili možda uplašeni, velika je verovatnoća da će vaš srčani ritam biti znatno brži nego što bi trebalo.

Ubrzani rad štitne žlezde (Hipertireoza). Ukoliko vaša štitna žlezda ubrzano radi, to takođe može da uzrokuje ubrzani rad srca. U tom slučaju najbolje bi bilo da potražite lekarsku pomoć.

Nizak krvni pritisak. Još jedan od mogućih uzroka ubrzanog rada srca jeste nizak krvni pritisak. U tom slučaju potrebno je da nađete uzrok sniženog krvnog pritiska i da prvo tretirate taj problem, kako biste normalizovali srčani ritam.

Srčana bolest. Ukoliko imate problema sa srcem, vrlo je verovatno da će ono ubrzano da radi i da ćete imati broj otkucaja srca u minuti u stanju mirovanja mnogo veći nego što treba.

Anemija. Ako u vašem organizmu postoji nedostatak gvožđa, moguće je da će vaše srce ubrzano da radi. Istraživanja su pokazala da je anemija jedan od najčešćih uzroka ubrzanog rada srca u minuti u stanju mirovanja. U tom slučaju savetujemo vam da počnete da konzumirate što više namirnica koje su bogate gvožđem, a možete uzimati i suplemente gvožđa.

Gojaznost. Da li ste znali da gojaznost takođe može biti jedan od uzroka zašto vaše srce ubrzano radi? U tom slučaju biće potrebno da regulišete svoju ishranu i da počnete da se bavite fizičkom aktivnošću, kako biste se oslobodili viška kilograma i normalizovali srčani ritam.

Izloženost tela naporu

Koliki je normalan broj otkucaja srca u minuti?

Logično je da srce počinje brže da radi ako se naprežete. Ukoliko je vaše telo izloženo naporu, normalan broj otkucaja srca u minuti je veći nego kada vaše telo miruje. Koliki će biti broj otkucaja vašeg srca dok ste fizički aktivni i izloženi naporu zavisi od vaše starosne dobi, kao i od vašeg zdravstvenog stanja. Takođe, važno je i koliki je napor u pitanju, pa ni taj faktor ne treba zanemariti.

Da biste izračunali maksimalan broj otkucaja srca koje vaše telo može izdržati potrebno je da od broja 220 oduzmete broj vaših godina. Na primer, ukoliko imate 20 godina, normalan puls pri naporu je 200, a ukoliko imate 35 godina, normalan broj otkucaja srca pri naporu je 185 itd. Maksimalan puls se ne menja usled fizičke aktivnosti, već se smanjuje sa godinama starosti.

Međutim, normalan broj otkucaja srca mora biti manji od ove maksimalne vrednosti. Smatra se da odrasla zdrava osoba pri naporu ima 120-130 otkucaja srca u minuti.

Ukoliko osoba nije u kondiciji a izložena je fizičkom naporu, broj otkucaja srca će se znatno uvećati. Međutim, ako je u pitanju osoba koja redovno trenira, onda se kod nje broj otkucaja srca u minuti pri naporu smanjuje.

Kako sprečiti nepravilan rad srca?

Sada kada znate kako da izračunate koliki je normalan broj otkucaja vašeg srca u minuti, bilo da se krećete ili mirujete, biće vam mnogo lakše da procenite da li je vaš srčani ritam usporen ili ubrzan. Međutim, ono što je važno znati jeste da se srčani ritam razlikuje od osobe do osobe i da tu treba uzeti u obzir kondiciju, starost, ali i genetske faktore.

Ukoliko se pitate kako da sprečite nepravilan rad srca, mi ćemo vam dati odgovor. Pre svega, važno je da pijete dosta vode u toku dana. Takođe, za vreme letnjih meseci nije preporučljivo da se izlažete suncu, a u toku zime morate obavezno nositi kapu.

Rezime

Kao što ste mogli da vidite u ovom članku, nepravilan rad srca nije nimalo retka pojava i može biti uzrokovan raznim faktorima. Otkucaji srca u minuti su veoma važan pokazatelj našeg zdravlja i naše forme.

Kao što smo već rekli, smatra se da je normalan broj otkucaja srca u minuti u stanju mirovanja negde između 60 i 80, dok se pri naporu taj broj penje na 120-130. Međutim, kod velikog broja ljudi dolazi do usporenog ili do ubrzanog rada srca, a uzroci mogu biti različiti.

Kada je reč o stanju mirovanja, najčešći uzroci usporenog rada srca su sindrom sportskog srca, starost, usporen rad štitne žlezde, kao i neadekvatna upotreba lekova. Sa druge strane, najčešći uzroci povećanog broja otkucaja srca u minuti u stanju mirovanja su anemija, gojaznost, ubrzan rad štitne žlezde, stres, visoka temperatura, itd. Za decu je normalno da pri mirovanju imaju brže lupanje srca, dok se kod starijih ljudi srčani ritam smanjuje sa godinama.

Kada je u pitanju srčani ritam pri naporu, on se smanjuje kod osoba koje se redovno bave sportom, dok osobe koje nisu u fizičkoj kondiciji obično imaju ubrzan rad srca pri naporu.

Nadamo se da vam je ovaj članak bio koristan i da će vam sada biti mnogo lakše sami da izračunate svoj puls. Na osnovu toga možete videti u kakvom stanju se nalazi vaše srce i kakvo je vaše celokupno zdravlje. Ukoliko vaš puls puno odstupa od navedenih vrednosti, ako osetite preskakanje srca ili ako smatrate da je vaš srčani ritam dosta usporen, najbolje bi bilo da što pre potražite lekarsku pomoć. Veoma je važno na vreme otkriti koji je razlog nepravilnog rada srca i taj problem tretirati na vreme.

loading...
Loading...

Još zanimljivog sadržaja: