Tahikardija je simptom kod koga dolazi do ubrzanog rada srca, odnosno do povećanja broja otkucaja srca, koji prelazi fiziološke granice. Ta fiziološka granica kod odraslih ljudi zavisi od toga u kojoj su životnoj dobi, kao i od različitih fizioloških pojava u telu. Tahikardiju može da izazove fizički napor, ako dođe do pada krvnog pritiska, kao i psihička napetost ili strah. Na ubrzan rad srca i neko drugo oboljenje srca ili neka druga stanja koja nisu primarno vezana za srce, kao što su endokrilni poremećaji, utiču razni faktori.
Normalna frekfrencija srca bi trebalo da broji od šezdeset do sto otkucaja u minuti, i taj broj varira od osobe do osobe. Ukoliko se kod zdrave osobe koja se ne bavi sportom profesionalno, broj otkucaja smanji do pedeset otkucaja u minuti i niže, smatra se da joj je srčani ritam usporen. Kod aktivnih sportista, posebno onih koji se bave sportovima gde je potrebna velika fizička izdržljivost, otkucaji srca su izuzetno niski. Srce se već naviklo na povećan napor pa se prilagodilo smanjenom ritmu, te je normalno da ovih osoba bude niži od prosečnog.
Pri bilo kakvom fizičkom naporu može da dođe do povećanog srčanog ritma, koji je kod osobe inače normalan. Postoji jednostavna formula kojom može da se izračuna fiziološka granica normalnog pulsa. Da bi se dobila maksimalna brojka izdržljivosti srca kod osobe, potrebno je da se broj godina koje osoba ima oduzme od broja dvesta dvadeset. Normalan puls pri naporu treba da bude niži od dobijene cifre.
U medicini, bolesti srca spadaju pod oblast kardiologije. Kada dođe do ubrzanog rada srca, odnosno arimije kod normalne osobe, usled otežanog fizičkog napora ili usled stresa, ne mora da znači da postoji i bolest srca. No, ovo stanje može da bude ozbiljno i da dovede do rizika po život za čoveka. Ukoliko dođe do ovih simptoma, treba obavestiti lekara. Ponekad se bolest leči uzimanjem lekova, a ponekad je potrebna operacija.
Simptomi tahikardije
Pacijenti tahikardiju opisuju kada se osećaju kao da im srce lupa, ili da preskače, odnosno da ritam nije pravilan. Ponekad se javlja osećaj da je srce prestalo da kuca na trenutak, ili se osećaju kao da su dobili snažan udarac u grudni koš. Ukoliko je osoba mlada, postoji velika mogućnost da je reč o aritmiji koja nije opasna, ali koja može da naruši kvalitet života, naročito zbog osećaja straha da sa srcem nešto nije u redu.
Ono što može da bude okidač za tahikardiju je unošenje previše kofeina, kao i nikotina, zatim neki lekovi kao i droge kao što su kokain i amfetamini. Ono što prestavlja rizik za nastajanje tahikardije je bolest srca koja je konorarna, zatim oslabljeno srce (kardiomiopatija), ako su vrednosti hormona štitne žlezde povišeni (hipertireoza), ukoliko su srčani zalisci oštećeni, ako postoji genetska predispozicija, ako dođe do prestanka disanja za vreme sna (apneja), ukoliko dođe do poremećaja elektrolita kao što su kalcijum, kalijum, natrijum i magnezijum, kao i ako postoje bolesti pluća kao što su plućna embolija, astma ili hronično opstruktivna bolest pluća.
Ukoliko se desi da srce ubrzano kuca, ono ne može da krv izbacuje efikasno, te se tada dešava da se smanji količina krvi koja odlazi u vitalne organe, pa se zbog toga smanjuje i dotok kiseonika.
Samo neki od najčešćih simptoma tahikardije su česte vrtoglavice, nesvestice, naročita zadihanost, ukoliko se javi osećaj da srce preskače i ubrzano lupa (palpitacija), ukoliko dođe do pritiska u grudnom košu (stenokardije), ukoliko se javi gubitak svesti (sinkopa).
Kod nekih osoba koje imaju tahikardiju, može da se desi da nemaju nikakve simptome, te da se bolest otkrije tek slučajno, na sistematskom pregledu.
Ako se tahikardije dešavaju u situacijama u kojima je poznato da mogu da izazovu lupanje srca, one mogu da budu bezopasne.
Kao simptomi tahikardije se još navode i urođena srčana mana, osećaj zbunjenosti, nesvestica, sinkopa, kada trnu ruke. Sve ovo može biti opasno pa se treba obratiti lekaru u najkraćem mogućem roku.
Ukoliko se tahikardija javi kod osoba koje su gojazne, kod njih gojaznost može da bude razlog aritmije, jer taj višak kilograma koji osoba nosi, može da dovede do bržeg rada srca.
Ako se lupanje srca dešava iznenada i ako osećaj da vam srce ubrzano lupa prati nesvestica, obavezno se obratite lekaru.
Ponekad se dešava da se tahikardija javi kada padne arterijski pritisak, što se obično dešava kod mladih žena. U tim slučajevima se dešava da srce ubrzano lupa jer se na taj način organizam brani da ne dođe do pada pritiska.
Simptomi tahikardije u trudnoći
Često se dešava da se kod trudnica javi ubrzan rad srca, odnosno da dođe do aritmije. Tokom devet meseci dok beba raste, u telu žene se dešavaju razne promene kao što je pojačano lučenje hormona, te tada srce radi napornije i jače i tada obično dolazi do tahikardije, te se ova pojava smatra normalnom, jer se u telu stvara život pa je očekivano da dođe do blagog poremećaja srčanog ritma.
U tim slučajevima ne treba paničiti, jer je u pitanju normalna pojava, već treba prihvatiti to stanje. U slučajevima kada dođe do tahikardije za vreme trudnoće, simptomi su uglavnom umor, kao i bol u grudima, a može da dođe i do palpitacije.
Preporučljivo je da trudnice piju čaj od kamilice. Čaj od ove biljke deluje smirujuće na organizam. Svakako je važno da se ovi simptomi ispričaju lekaru tokom redovnih kontrola, da se utrvdi da je u pitanju prolazna pojava. Veoma je važno da se trudnica ne uzbuđuje previše jer strah može dovesti do još bržeg rada srca i da ovu pojavu prihvati kao normalnu.
Uzroci tahikardije
Ukoliko je telo često izloženo stresu, to može da bude najčešći uzrok aritmije. Takođe, tu su i vegetativni uzroci tahikardije koji su podstaknuti prekomerenom upotrebom kofeina, pušenjem i alkoholom.
Tahikardiju mogu da podstaknu i različita srčana oboljenja poput koronarnih bolesti, kao i razni poremećaji organizma usled infekcija. Poremećaji metabolizma, hipkosija (kada je smanjena količina kiseonika u tkivu i stanicama), kao i pojedine vrste lekova, sve to može da dovede do tahikardije.
Vrste tahikardije
Postoje tri vrste tahikardije, i one nastaju u zavisnosti od njihovog izvorišta, odnosno prema mestu nastanka, a to su: sinusna, ventrikularna i supraventikularna tahikardija. U nastavku teksta pisaćemo o njihovim uzrocima i simptomima.
Sinusna tahikardija
Ukoliko je frekfrencija sinusnog ritma iznad sto otkucaja u minuti, govorimo o sinusnoj tahikardiji. Ona se javlja kao normalno reagovanje organizma usled fizičke aktivnosti koja je pojačana, kao što je na primer bavljenje sportom ili ukoliko telo reaguje na psihičku uznemirenost usled ljutnje, straha ili stresa.
Ukoliko njeni uzroci nisu uslovljeni ovim stanjima, onda sinusna tahikardija može da bude uzrokovana nizom drugih bolesti ili stanja.
Najčešći uzroci sinusne tahikardije
Uzimanje različitih stimulansa poput kafe, cigareta, alkohola, droge i određenih lekova.
Sinusna tahikardija je odgovor organizma na neku upalu koja je obično uzrokovana povišenom telesnom temperaturom.
Ukoliko dođe do smanjenja volumena krvi tada dolazi do ubrzanja srčane frekfrencije, koja se javlja kao mehanizam odbrane i na taj način se održava jednaka opskrbljenost krvlju tkiva. Samo neki od uzroka smanjenog volumena u krvi su proliv, pojačano znojenja, nedostatak tečnosti, pojačano mokrenje.
Anemija – ukoliko je apsolutni broj eritrocita u krvi smanjen, onda oni ne prenose dovoljno kiseonika i u tom slučaju dolazi do ubrzanja srčane frekfrencije i na taj način se održava zadovoljavajuća potreba za kiseonikom u organizmu.
Hipertireoza je bolest kod koje se dešava pojačan dotok hormona štitnjače u krvotok. Ova bolest je praćena gubitkom kilograma iako je apetit pojačan. Javlja se i drhtanje ruku, pojačano znojenje, dijareja, vrućina koja postaje nepodnošljiva, napor i umor.
Kao uzroci sinusne tahikardije koji se ređe javljaju spadaju i sepsa, bolesti srca koje imaju za rezultat oslabljenu funkciju srca koja radi kao pumpa, srčani udar, plućna embolija i ostalo. Kod osoba koje se bave sportom i mladih ljudi često se javlja i sinusna tahikardija nepoznatog uzroka i tada se obično sumnja na to da je došlo do poremećaja funkcionisanja autonomnog živčanog sastava. U tim slučajevima se pacijenti obično požale na simptome kao što su palpitacija, odnosno slabosti koja se ponekad javlja u vidu poremećaja svesti, a ponekad mogu da budu i asimptomatski.
Sinusna tahikardija leči se primenom lekova, uglavnom beta blokatorima, a ponekad je, mada retko, potrebno da se uradi invazivni zahvat ablacije, odnosno delimičnog uništavanja sinusnog čvora i to se radi katetrima koji se ubacuju u venu na preponi.
Ventrikularna tahikardija
Kod ventrikularne tahikardije dolazi do patološke srčane aritmije, čiji se uzrok javlja u klijetki srca i to može da predstavlja stanje koje je opasno po život i koje može da dovede do ventrikularbne asistolije, fibrilacije i do smrti koja nastupa iznenada. Ova tahikardija je najopasnija jer ona dovodi najčešće do smrti. Frekfrencija otkucaja srca u minuti obično iznosi od sto četrdeset do dvesta otkucaja.
Ventrikularna tahikardija je gotovo uvek posledica organske bolesti srca, u najčešćem slučaju koronarne, ali može da se javi i kod osoba sa zdravim srcem. Napad se obično javlja iznenada i žestok je, a može da traje i samo nekoliko minuta ili sekundi, mada može da traje i satima ili danima.
Ukoliko se ventirikularna tahikardija javi kod osoba koje su mlađe uzrasne dobi ili kod osoba koje se bave sportom, obično se radi o niskim frekfrencijama srca, naročito ako se javi u snu. Ali, ako se povećana frekfrencija otkucaja srca javi usled fizičkog napora, broj može da se znatno smanji ili da čak potpuno nestane, i tada se obično proglase bezopasnim.
Ventrikularna tahikardija može da se javi i kao posledica neravnoteže u neurovegetativnom živčanom sastavu ili usled psihičke napetosti koja je pojačana. Ova vrsta tahikardije može da nastane i usled pušenja, uzimanja droge, alkohola ili ispijanjem crne kafe u većim količinama.
Ventrkularna tahikardija može da bude uzrokovana i ukoliko se neka virusna infekcija nije lečila, najčešće je to grip, pa se onda javlja upala srčanog mišića.
Ova vrsta tahikardije je veoma ozbiljna pa je najbolje da se lečenje vrši u bolnici. Ukoliko je stanje akutno, lečenje se vrši primenom antiaritmika, a ako to ne da rezultate, potrebno je da se uradi kratkotrajna inravenska anestezija da bi se uradila električna konverzija ritma.
Svaki napad ventrikularne tahikardije kod koga se pojave simptomi je nužno lečiti, kao i one napade koji nemaju simptome, ali traju duže od trideset sekundi. Ako je ventikularna tahikardija produžena, onda ona najčešće nastaje u područijima tkiva u kriletkama, koje je patološki promenjeno, a ta se područija ponekad i hirurški odstranjuju. Ukoliko kod pacijenata ne deluje terapija lekovima, ugrađuje se aparat pod nazivom automatski kardioverter ili defibrillator.
Supraventrikularna tahikardija
Supraventikularna tahikardija je karakteristična po iznenadnim i naglim lupanjima srca čija frekfrencija prelazi sto pedeset otkucaja u minuti. Ona može da traje nekoliko minuta, a može i nekoliko sati i obično napadi naglo prestanu, kao što su i započeli. Najčešće se supraventikularna tahikardija javlja kod sasvim zdravih ljudi, posebno kod mladih osoba ili dece. Ovi napadi se mogu pojavljivati godina, najčešće u drugačijim intervalima, a da se ne pojave znaci da je srce bolesno.
Ovi napadi izazivaju smetnje normalnog funkcionisanja i simptomi mogu da budu neugodni, pa se treba obratiti lekaru ukoliko se dogode. Ukoliko je frekfrencija brza i prelazi sto osamdeset otkucaja u minuti, osoba može da oseti slabost i nesvesticu jer je smanjen cerebralni protok. Kao glavni uzrok ove vrste tahikardije se najčešće navodi kofein, zatim pušenje, alkohol, tablete za mršavljenje kao i neke droge.
Dijagnostika tahikardije
Dijagnostika tahikardije se uspostavlja na osnovu uzete anamneze od pacijenta i na osnovu kliničkog pregleda. Najvažnije je da se uradi EKG nalaz aktivnosti srca, jer pomoću ovog nalaza mogu da se uoče i identifikuju razne srčane aritmije kod pacijenta, čak i kod pacijenata koji ne pokazuju naročite simptome.
Na EKG nalazu vidi se samo srčani ritam za veoma kratko vreme, dok se srčane aritmije dešavaju samo ponekad. Za precizniju dijagnostiku, češće se prenosi prenosivi elektrokardiografski monitor, poznatiji pod imenom Holter monitor, koji pacijent nosi dvadeset i četiri sata i na taj način može da se pruži više informacija o srčanom ritmu. Ovom metodom mogu da se otkriju i aritmije koje su sporadične, a koje mogu da se dese kod osoba za vreme trajanja najobičnih dnevnih aktivnosti.
Osoba koja učestvuje u ovom istraživanju vodi dnevnik u koji upisuje simptome i dnevne aktivnosti za vreme tih dvadeset i četiri sata, koliko traje ispitivanje. Ukoliko se sumnja da bolesnik ima srčane aritmije koje su opasne po život, on biva primljen u bolnicu na dalje posmatranje.
Postoje i testovi opterećenja, ergometrija, koji se rade na pokretnoj traci ili na biciklu, i ovi testovi se rade jer neke vrste tahikardije mogu da se pogoršaju ukoliko dođe do napora, pa je ovaj način dobar jer se pomoću njega utvrđuje koja je vrsta tahikardije u pitanju, odnosno da li se radi o sinusnoj, ventrikularnoj ili supraventrikularnoj tahikardiji.
Anemija može da izazove nepravilan rad srca, te je potrebno uraditi kompletnu laboratorijsku analizu na osnovu koje se još može videti i nivo elektrolita kao što su kalcijum, kalijum, magnezijum i natrijum, kao i da se provere hormoni štitne žlezde, a i da se utvrde ostale biohemijske analize koje se utvrđuju preko krvi.
Ehokardiografija je pregled srca ultrazvukom pomoću koga može da se proceni mehanički rad srca i da se izvrši evidencija ukoliko je došlo do promena u krvi i u anatomiji srca.
Često se dešava da se leče samo one vrste tahikardija koje se okarakterišu kao loše i čiji simptomi izazivaju velike tegobe kod osobe. Određuje se terapija u odnosu na učestalost tegoba, njihovoj jačini i javljanja. U slučajevima koji nisu mnogo ozbiljni, često se dešava da osobi pomognu jedne promene u načinu života, kada je potrebno da se smanji stres, uvede veća fizička aktivnost, da se pacijent zdravije hrani ili izgubi višak kilograma, ukoliko je gojazan, a u nekim slučajevima su potrebani stalni nadzori lekara, koji će da utvrdi uzroke i adekvatno ih leči. Često se, međutim, pripisuju smao lekovi, a beta blokatori pomažu da se kod srčanog mišića smanji napetost i razdražljivost.
Lečenje tahikardije
Najbolja terapija i izbor načina lečenja, kao i leka, utvrđuje se na osnovu nekih podataka kao što je broj napada tahikardije, u koje doba dana se pojavljuju , koliko često i pri kojoj frekfrenciji. Na osnovu svega ovoga se utvrđuje i njihov značaj.
Osnovna bolest se leči kada slučajevi tegobe su prouzrokovani nekom drugom bolešću kao što je plućna embolija, temperatura, hipertieroza ili infarkt. Kada se kod pacijenta isključi bolest srca, a tahikardija se javlja iz nepoznatih razloga, onda se prepisuju beta blokatori kao što su bisoprolol, metoprolol ili atenolol, zatim antiaritmici poput propafenona i amjodarona, i kalcijumskih kanala blokatori poput diltiazema i verapamila.
Ako se dogodi da lekovi ne smanjuju simptome, radi se kateterska ablacija na tom mestu gde su nastali impulsi kada se odašilje radiotalasna energija zahvaljujući kateteru koji je smešten u srce. Ovaj tretman se radi pod anestezijom i vrši se kateterom. Ovaj tretman vrše lekari kardiologije i elektrofiziologije.
Često se dešava da se leče samo one vrsta tahikardija koji se okarakterišu kao loši i čiji simptomi izazivaju velike tegobe kod osobe. Određuje se terapija u odnosu na učestalost tegoba, njihovoj jačini i javljanja. U slučajevima koji nisu mnogo ozbiljni, često se dešava da osobi pomognu jedne spromene u načinu života, kada je potrebno da se smanji stres, uvede veća fizička aktivnost, da se pacijent zdravije hrani ili izgubi višak kilograma, ukoliko je gojazan, a u nekim slučajevima su potrebani stalni nadzori lekara, koji će da utvrdi uzroke i adekvatno ih leči. Često se, međutim, pripisuju samo lekovi, a beta blokatori pomažu da se kod srčanog mišića smanji napetost i razdražljivost.
Komplikacije usled tahikardije se mogu javiti kao zgrušavanje krvi koje je pojačano, što povećava šanse da dođe do infarkta. Može doći i do srčane insuficijencije. U tim slučajevima, posete lekaru su obavezne.
Prevencija srčanog udara
Kada su napolju u letnjim danima ektremno visoke temperature, osobe koje imaju problema sa srcem moraju posebno biti pažljive. Kako temperature rastu, i tegobe kod ovih ljudi su veće. Tu su i ostali faktori koji mogu da utiču na srčana obolenja i na opasnost od srčanog udara, kao i ostalo rizično ponašanje koje nepovoljno utiče na srčane problem, poput pušenja, gojaznosti, nedovoljna fizička aktivnost, visok nivo masnoće u krvi.
Takođe, tu su još i ostali faktori na koje ne možemo da utičemo poput godina starosti ili pola.
Neophodno je da preuzmemo brigu o svom zdravlju kako bismo sačuvali svoj kardiovaskularni sistem zdravim. Veoma je važno da izbegavamo stres. Iako živimo u stresnim i brzim vremena, trebalo bi da naučimo da kako da ga smanjimo i da naučimo da živimo s tim, jer ukoliko dođe do tahikardije, strah može da je poveća još više.
Metode samopomoći
Određene metode kojima možete da pomognete sami sebi u slučaju da dođe do tahikardije, mogu biti od koristi.
Ako vam je puls ubrzan, najbolji način da ga usporite je da zadržite dah nekoliko trenutaka, popijete čašu vode i umijete se hladnom vodom.
Ukoliko u svoju hranu uvrstite hranu bogatu Omega 3 kiselinama, pomoći ćete sebi jer one dosta pomažu da srčani rad uspori.
Preporučuje se da kafu, cigarette, alkohol i masnu hranu potpuno izbacite ili znatno snjanjite njihov unos u organizam.
Protiv napada aritmije doktori će često prepisati neko sredstvo poput beta blokatora koji smanjuju mogućnost da srčani mišić bude razdražljiv.
Aritmije koje su nastale zbog koronarne bolesti srca mogu da se leče hirurškim putem, najčešće angioplastikom ili uvođenjem takozvanog by-passa, odnosno aortokoronarnim premoštenjem.
Ponekad aritmija nastaje zato što postoji prisustvo patološkog tkiva u srcu i ono je razlog zbog koga aritmije nastaju. Tada to može da se otkloni kateterskom ablacijom.
Najvažniji i ujedno najbolji prirodni lek je vođenje zdravog načina života, gde je najpreporučljivljije da budete što više na svežem vazduhu, pravilno se hranite, što više vežbate, i izbegavajte pušenje i stres.
Ubrzan rad srca ne mora uvek da znači da je u pitanju bolest srca. Ponekad, kada smo zaljubljeni ili srećni, srce može da ubrzano lupa.
Lečenje tahikardije mediteranskom ishranom
Mediteranska hrana se pokazala vrlo delotvornom kada je samolečenje tahikardije na prirodan način u pitanju. Jedan od najboljih načina za lečenje aritmije je svakako pravilna i zdrava ishrana. Ljudi koji se hrane mediteranskom hranom imaju najveće šanse da ne obole od srčanih bolesti.
Najprirodniji lek protiv tahikardije je hrana bogata Omega 3 masnim kiselinama, kojih najviše ima u ribi. Važno je da, pored toga što ćete ubaciti ribu u svoj jelovnik, unesete i dovoljno magnezijuma i kalijuma kojih ima u crnoj čokoladi, bademima, banani, integralnom hlebu i pirinču, krompiru, cvekli, soku od paradajza i mnogim drugim namirnicama. Pomoću kalijuma se krvni sudovi štite da ne bi došlo do oksidativnog oštećenja, a magnezijum je dobar u borbi protiv umora i stresa. Namirnice bogate masnom kiselinom Omega 3 su još i semenke lana, soja, bundeva, grašak, orasi i maslinovo ulje.
Prirodni recept tinture od gloga
Glog se često koristi kao preventivni lek u borbi protiv tahikardije. Recept za spravljanje tinture je jako jednostavan i preporučuje se njegova česta upotreba kao preventiva.
Potrebno je da uberete listove i cvetove gloga i tako sveže ih sitno iseckate i ubacite u teglu ili neki drugi stakleni sud. Potrebno je da listove i cvetove prelijete sa 1 dl medicinskog alkohola i ostavite tri nedelje da ostoje na sobnoj temperaturi. Nakon što to vreme prođe, iscedite kroz gazu tinkturu gloga u novu flašu. U čašu hladne vode sipajte petnaest kapi tinture i pijte ovaj lek svaki dan, tri puta dnevno, pre svakog obroka.
Za tahikardiju preporučljiv je i unos belog luka kao prirodni lek. On sadrži acilin koji reguliše krvni pritisak, pa je zato najbolji prirodni lek protiv tahikardije.
