Briga o ličnoj higijeni, a posebno čistim rukama čuva naše zdravlje i sprečava epidemiju određenih infektivnih bolesti.

Dizenterija predstavlja zaraznu bolest sluzokože debelog creva, koja se manifestuje krvavo sluzavim stolicama i velikim naporom koji se javlja pri vršenju nužde. Drugi naziv za dizenteriju je srdobolja. Tokom ovog oboljenja dolazi do poremećaja čitavog organizma, koji u datoj situaciji ne funkcioniše svojim ustaljenim, dobrim ritmom.

Dizenterija se deli na dve grupe, u zavisnosti od uzroka koji je doprineo da se razvije ovo oboljenje. Postoje bacilarna dizenterija, kao i amebna dizenterija. U daljem tekstu, govorićemo o njihovim uzrocima, simptomima i daljem toku lečenja u cilju edukovanja o pomenutoj infektivnoj bolesti.

Bacilarna dizenterija

Karakteristično za bacile dizenterije je da oni odlično reaguju na hladnoću, dok se ponašaju bespomoćno na toploti. Zemlja i vlaga im posebno prija, dok je sunce njihov neprijatelj.

U slučaju da je osoba već imala problema sa dizenterijom, bacili mogu jako dugo da borave u crevima te osobe. Ovo oboljenje nije ni malo naivno, zahteva pridržavanje određenih lekarskih pravila, a nažalost, ponekad se može završiti i smrću.

Simptomi

Na početku pomenutog oboljenja javlja se malaksalost i zamor pri obavljanju svakodnevnih aktivnosti. Temperatura tela postaje sve veća a u stomaku se pojavljuje osećaj napetosti, kao i krčanje creva i gasovi. Karakteristično je da stolice postaju sve češće. Stolica bolesnika je na samom početku ovog oboljenja retka i kašasta, dok kasnije postaje sluzava i krvava. Kako bolest napreduje, pojavljuju se veliki bolovi prilikom vršenja nužde, a posebno u delu čmara i u debelom crevu.

Kod bolesnika se javlja nervoza i osećaj opšte napetosti organizma. Oboleli počinje da slabi, jezik mu je beo, gubi apetit, oči su mu upale i počinje da pati od nesanice. Život mu se menja iz korena jer više nije u mogućnosti da obavlja svakodnevne aktivnosti, a opšte stanje njegovog organizma je svakim danom sve gore. Vršenje nužde postaje noćna mora. Oboleli tada misli da se u njegovom čmaru nalazi veliki izmet, međutim to je varka, jer je sluzokoža toliko zadebljala da se stolica završava manjom količinom izmeta  prožetim sukrvicom. Kada se uspostavi adekvatna terapija, dolazi do ozdravljenja.

Put od zaraze bacilarnom dizenterijom do potpunog oporavka je dug i mučan, ali moguć. Za osobu čije stanje kreće u pozitivnom pravcu, ka ozdravljenju, karakteristično je da stolice postaju ređe i obimnije, bolovi se polako smanjuje a iz izmeta počinje da jenjava sluz i sukrvica. Celokupno stanje organizma ide na bolje, pacijentu se polako vraća snaga kao i elan za životom.

Pri sprovođenju lečenja, veoma je bitno da se pacijent i lekar poštuju i razvijaju odnos pun poverenja, jer je neophodno uvažavati date savete lekara i primenjivati adekvatnu terapiju. U slučaju da se osoba izleči a ne pridržava se rečenog, velika je verovatnoća da će se zaraza povratiti, jer bacili mogu dugo da se zadrže u crevima obolelih. Nažalost, ponekad se dešava da ne dođe do ozdravljenja od bacilarne dizenterije, pa se zaraza završi smrću pacijenta. Prečesto vršenje nužde iscrpljuje obolelu osobu, kao i ogromni bolovi u predelu debelog creva postaju nesnosno stanje koje oduzima život obolelom.

Uzrok

Osoba koja već boluje od bacilarne dizenterije može ovo oboljenje preneti drugoj osobi koja je zdrava. Postoje dva načina na koje se ova bolest prenosi, posredno ili neposredno. Neposredno prenošenje zaraze, događa se putem dodira dveju osoba. Posredno prenošenje na zdrave osobe može da se dogodi putem hrane , vode ili muva.

Ruke su veoma bitan faktor u ovom oboljenju. Trebalo bi da izbegavamo bliži kontakt rukama sa osobom obolelom od bacilarne dizenterije, jer je mogućnost da se i mi sami zarazimo veoma velika. Od velike je važnosti ako dođemo u kontakt sa obolelim, operemo ruke detaljno vodom i sapunom. Prenosioci zaraze su kao što smo rekli i muve. One često idu na izmet zaražene osobe i dešava se da tu uprljaju svoja krila, a kasnije slete na hranu, voće, posuđe i ostalo, i na taj način prenose bacile. Dešava se da muve dodirnu i vodu, pa se kasnije zdrava osoba zarazi pijući vodu i ne sluteći da će zaraditi ovo oboljenje. Dizenterija se najčešće pojavljuje za vreme leta i jeseni, iz razloga što se tada najviše konzumira sveže voće i povrće, kao i to što se češće javlja žeđ i pije voda, koja je možda zagađena.

Lečenje

Dijagnoza ove bolesti se određuje prilikom lekarskog pregleda i analize stolice gde se izoluje šigel iz izmeta. Lečenje predstavlja dugotrajan proces u kome se obolela osoba mora pridržavati određenih oblika ponašanja i primene adekvatne terapije. Za terapiju lekovima je karakteristično da se na samom početku bolesti daje ricinus u cilju čišćenja organizma, potom velike doze sulfagvanidina i sulfatijazola. Tablete se koriste u većoj količini na svaka četiri sata, kako bi što pre došlo do prestanka proliva i poboljšanja celokupnog stanja.

Kada dete oboli od bacilarne dizenterije, nije preporučljivo da upotrebljava preveliku količinu lekova. Terapiju svakako prepisuje odabrani lekar. Hloromicetin i aureomi se takođe koriste u cilju izlečenja dizenterije. Od velike je važnosti kada se konzumiraju pomenuti lekovi uzimanje veće količine vode kao i sode bikarbone, kako ne bi došlo do taloženja nepotrebnih supstanci u organizmu i izazvalo suprotan efekat od željenog.

Da bi lečenje dalo pozitivne efekte nije dovoljna samo upotreba medikamenata, jer sama bolest zahteva promenu načina života. To se odnosi na ishranu, obavljanje aktivnosti i kontakt sa drugim, zdravim osobama. Provetrena soba, čista postelja, termofor koji će stavljati na stomak neophodni su uslovi potrebni obolelom od bacilarne dizenterije. Najpreporučljivije je da se obolelom obezbedi poseban sud u kome će vršiti nuždu, kako ne bi morao da ustaje da ide često do toaleta. Bolesnom treba pomoći da obavlja ličnu higijenu pa se shodno tome njegova koža redovno neguje kako ne bi došlo do nekih dodatnih oboljenja.

Nephodno je da posle vršenja nužde, detaljno se operu ruke kako se zaraze ne bi širile na zdrave osobe prilikom kontakta. Izmenjeni način života bolesnika podrazumeva izolaciju od drugih ljudi kao i jednu osobu koja će mu biti od pomoći, jer neće biti u stanju da brine sam o sebi. Posete bi trebalo zabraniti ili ih svesti na minimum.  Osoba koja će biti pri ruci bolesniku, mora da vodi računa o svojoj higijeni, posebno onoj koja se odnosi na pranje ruku, kako bi sebe zaštitila. Smatra se da bi trebalo da se primenjuje higijena kao kod stomačnog tifusa. Posebna pažnja mora da se odnosi na izmet bolesnika dizenterije, iz razloga što je on uzrok zaraze. Sud u kome oboleli vrši nuždu, trebalo bi da bude obložen nekim dezinfekcionim sredstvom, a potom isti baciti u neku jamu pa pokriti debelim slojem zemlje. Na taj način sprečavate da se zaraza širi tako što bi na izmet sletele muve.

Posteljina i posuđe obolelog se redovno pere i vrše se definfikacije kao kod obolelih od trbušnog tifusa. Što se tiče ishrane, od presudne je važnosti da oboleli pije dosta tečnosti da ne bi došlo do dehidratacije. Može da koristi pirinčanu vodu, limunade, kafu, zaslađenu vodu, prirodne sokove, čajeve. . .

Jako je bitno da konzumiranje tečnosti bude u gutljajima, a ne u ogromnoj količini da ne bi opteretio svoj stomak. Preporučljivo je da bolesnik pije prokuvanu vodu, kao i to da ne jede presno voće i povrće. Ako osoba ima želju za konzumiranjem mleka, može da ga pije ali u dosta razblaženoj varijanti, jer je poznato da mleko utiče na opstipaciju. Oboleli od bacilarne dizenterije može da se hrani kašastom hranom, ne prejedjući se, već jesti umereno. Ono što svakako treba izbegavati je korišćenje teške, kuvane hrane poput pasulja, graška, kupusa koji stvaraju nadimanje i dodatne probleme.

Ishod ove bolesti može biti neizvestan, jer se može završiti smrću. Poštovanjem pravila koje smo opisali, korišćenjem lekova koje lekar odredi može doći do izlečenja. Potrebno je biti dosledan i uporan.

Amebna dizenterija

Amebna dizenterija se drugačije naziva amebijaza i podrazumeva infektivno oboljenje koje ima parazitno poreklo. Smatra se da ova bolest češće ima hroničan nego akutni oblik. Amebe su nosioci ove vrste dizenterije. Oblici koji u kojima se javlja amebna dizenterija su akutni, hronični i fulminantni oblik. Trudnice i porodilje najčešće oboljevaju od fulminantnog oblika. U većini slučajeva se od ovog oboljenja  ne umire ali stvara se dosta neprijatnosti.

Postoje dva ishoda amebne dizenterije. Jedan je lakši oblik, gde ne dolazi do smrtnosti već do dijareje, osećaja slabosti, umora, a drugi oblik je znatno teži. On podrazumeva orgomne bolove u stomaku. Obuhvata i jaku dijareju sa obilnim sadržajem ameba i cisti koja se manifestuje u vidu krvavog i sluzavog izmeta. Prema medicinskim podacima utvrđeno je da osoba zaražena amebnom dizenterijom tokom vršenja nužde može da izbaci iz svog tela do 300 miliona cista u toku jednog dana. One mogu da prežive jako visoke temperature, čak do 68 stepeni. Ovo oboljenje je veoma rasprostranjeno, a smatra se da se obično pojavljuje u vlažnim, tropskim oblastima. Međutim, amebna diyenterija se sve češće pojavljuje i u Evropi.

Prema istraživanjima dolazi se do podataka da u Engleskoj 10% stanovništva oboli od amebne dizenterije, u Nemačkoj oko 6% , dok u Rusiji je taj broj znatno veći, čak 30% stanovništva može imati problem sa dizenterijom. Inkubacija može trajati do četiri nedelje. Amebna cista zahvaljujući vodi ili hrani koja je zaražena dospeva u debelo crevo i poprima vegetativni oblik koji joj omogućava prodiranje u crevni zid. Taj zid se nalazi ispod sluzokože creva. Tada kreće sa procesom stvaranja novih ameba, tako što se pojavljuju nektoza i mali apscesi. Kada dođe do njihovog provaljivanja, velike količine novih ameba se oslobađaju i stvaraju oštećenja koja doprinose razvoju bolesti. Pomoću krvi, amebe mogu da se nađu i na drugim mestima u telu. Najčešće dospevaju do jetre, a ponekad i u pluća ili mozak. Tamo stvaraju nove apscese, a potom i nove amebe, a bolest uzima sve veći mah.

Simptomi

Zaražena osoba uglavnom nema određenih simptoma koji bi otkrili da je reč o nekom oboljenju. Iako nije svesna postojanja ovog oboljenja u svom telu, osoba konstantno kroz svoj izmet izlučuje ciste. Ova bolest počinje da se razvija postepeno sa simptomima koji nisu previše drastični. Na samom početku oboljenja, javljaju se simptomi poput umora i proliva. Dijareja obuhvata nekoliko stolica na dan. Javlja se gubitak apetita i malaksalost.

Dešava se da se pojavi i veliki bol u stomaku. Osetljivost iznad jetre je takođe jedan od simptoma. Povišene temperature nema, u retkim slučajevima dolazi do blagog porasta telesne temperature. Od par stolica dnevno, taj broj počinnje sve više da se povećava, pa postoji mogućnost da dođe do 15 stolica dnevno. Izmet je kašastog sadržaja, a ponekad se u njemu može naći i krv kao i sluz. Naponi pri vršenju nužde su blagi. Napredovanjem bolesti, osoba postaje sve više umorna, ispijena, bleda. Dolazi do dehidratacije a vrlo često i do pojave teškog stanja  malokrvnosti. Neretko se dešava da pomenuto oboljenje postaje hronično. Kod amebne dizenterije simptomi variraju od blagih grčeva u trbuhu do ogromnih bolova. Neki simptomi mogu da ukazuju na apendicitis, odnosno zapaljenje slepog creva. Hronična amebna dizenterija izražava simptome poput upale creva, sa javljanjem bolova u stomaku, gasova, dijareje i gubljenja na težini.

Može doći i do pojave oteklina na debelom crevu koje podseća na karcinom. Kod bacilarne dizenterije izmet obolelog je u većoj meri učestaliji nego kod amebne dizenterije. Crevna oboljenja su karakteristična po broju leukocita koji se nalazi u izmetu, ali u slučaju amebne dizenterije to nije pravilo jer je broj leukocita veoma mali.  Dodatna komplikacija koja se može pojaviti je krvarenje u predelu debelog creva.

Uzrok

Zdrava osoba se može zaraziti  amebnom dizenterijom upotrebljavanjem hrane koja je zaražena. To je obično hrana koja je hladna, nekuvana i vlažna. Najčešće se misli na povrće i voće. Prenosioci ove infektivne bolesti su muve. One mogu sleteti na izmet osobe koja već boluje od pomenute bolesti a potom se naći na vašoj hrani ili vodi koju pijete. Zaražena voda može preneti na naš organizam pomenuto oboljenje.

Kontakt sa osobom koja već boluje od amebne dizenterije, može učiniti da i mi sami postanemo oboleli od ove specifične infektivne bolesti. Akutna amebna dizenterija nije toliko opasna, jer zbog neotpornosti vegetativnog oblika, ređe dolazi do širenja zaraze. Ovo oboljenje retko izaziva smrt.

Lečenje

Saradnja između pacijenata i lekara je veoma važna, kako bi došlo do uspostavljanja tačne dijagnoze i adekvatne terapije, koja će se poštovati i primenjivati u daljem toku lečenja. Cilj ovakvog odnosa je da se što pre dođe do ozdravljenja. Za analizu ovog oboljenja koristi se Leflerova podloga. Ona predstavlja dvofaznu podlogu koja sadrži tečni i čvrsti deo. Materijal se stavlja u tečni deo podloge, a od tečnog dela se svakodnevno prave preparati koji doprinose traženju trofozoita. Kod obolelih od amebne dizenterije čiji simptomi nisu dosta izraženi, detekcijom cisti u fecesu ili serološkim nalazom antigena ciste u izmetu, lekar postavlja dijagnozu. Autopsija ili biopsija takođe  doprinosi davanju analiza koje su potrebne za utvrđivanje postojanja kao i stadijuma bolesti.

U zavisnosti od stadijuma u kome se nalazi pacijent, primenjuje se različita terapija. Za lečenje amebne dizenterije koriste se metronidazolom, artrocin, tiberal i jodokuinolon. Takođe se daju još i tetraciklini, kao i dehidroemetinum. Ponekad se daju u kombinaciji. Lekovi se konzumiraju duži period, lekar prati stanje obolelog ne bi li došlo do ozdravljenja. Pored lekova, lečenje obuhvata i odmaranje, korišćenje adekvatne ishrane i promena oblika življenja.

Zaražena osoba ne bi trebalo da jede hranu koja se teško vari poput pasulja, kupusa, graška i ostalih mahunarki. Obrok bi trebalo da bude raznovrstan, bogat vitaminima ali opet da to ne budu namirnice koje su presne. Neophodno je konzumiranje što više tečnosti kako ne bi došlo do dehidriranja. Obolelom se savetuje da izbegava bliži kontakt sa nezaraženim osobama kako ne bi i one postale zaražene.

Čiste ruke su pola zdravlja. Shvatite značenje. Primenite suštinu. Ne dozvolite da vas različita oboljenja nateraju da naučite na koji način treba da postupate prema sebi i svom telu. Dobro operite voće i povrće koje konzumirate i obratite pažnju o ispravnosti vode koju pijete. Primenite u svom životu staru izreku – ,, Bolje sprečiti nego lečiti“.