U naučno-istraživačkim, medicinskim i zdravstvenim krugovima astma se smatra epidemijskom bolešću 21. veka.
O zabrinjavajućoj veličini problema koju astma kao bolest zadaje zdravstvenim sistemima različitih zemalja govore statistički podaci koji se ažurno beleže.
Smatra se da od ove bolesti danas boluje između 250 i 350 miliona ljudi u svetu. Fatalan ishod je zabeležen kod 250 000 slučajeva godišnje. Procenat smrtnosti, kao posledice oboljenja od astme, veći je u slabo razvijenim zemljama.
Ukupan broj obolelih osoba (prevalenca), u zemljama koje su ekonomski razvijene, kao i u onim zemljama koje su u razvoju, kreće se od 1 do 18%.
Broj obolelih od astme je počeo da raste od sredine prošlog veka. Npr. u Švajcarskoj, u periodu od 25 godina (period je obuhvatio godine s kraja 20. i početka 21. veka) je broj obolelih porastao pet puta.
U SAD-u, po najnovijim istraživanjima, oko 22 miliona ljudi boluje od bronhijalne astme, od čega je oko 6 miliona dece.
Kada je u pitanju uzrast koji najčešće oboljeva, onda je ova bolest prisutnija kod mlađih osoba i to više kod dečaka. Kod odraslih je obrnuto, žene oboljevaju češće od muškaraca.
Ako pratimo statističke podatke u Srbiji onda to izgleda ovako: 7% dece boluje od astme, a svaki dvadeseti odrastao stanovnik ima prisutne simptome astme kao hronične bolesti. Najveći broj obolelih je u Nišu, a najmanji u Vojvodini. Dijagnoza se uglavnom zabeleži između pete i sedme godine života.
Astma kod drevnih naroda
O postojanju astme i njenim simptomima (otežanom disanju, zviždanju u plućima – vizingu, isprekidanom dahu, itd.) postoje brojni zapisi iz najranijih perioda ljudske civilizacije.
Jedan od prvih zapisa u kome se opisuje bolest koja najviše liči na ono što danas zovemo astmom jeste “Klasična knjiga interne medicine” Žutog Cara iz Kine. Huang Ti ili Žuti Car je živeo od 2697. do 2598. godine pre n.e. Ova njegova knjiga je dopunjavana godinama nakon njegove smrti od strane njegovih sledbenika, a danas predstavlja jedan od klasičnih udžbenika kineske tradicionalne medicine. U jednom delu ove knjige opisano je stanje bolesnika koje podrazumeva vizing, a koje je povezano sa sezonskom prirodom bolesti. “Ako je bolest smeštena u plućima, trebalo bi se poboljšati tokom zime. Ukoliko se ne poboljša biće znatno ozbiljnija u sledeće leto…Oboleli treba da izbegava hladna jela i pića i ne treba da nosi laku odeću.”
Još jedan citat jasno upućuje na simptom astme:
Car upita: “Kada dete u naručju ima ‘vetar između’ i groznicu, kada njegovo disanje postane otežano i sa zviždanjem dok odmara ramena, koje je onda stanje njegovog pulsa?”
Odgovor: “Kada je otežano disanje sa zviždanjem dok odmara ramena, puls je visok i pun. Kada se uspori, to znači život; kada je brz, znači smrt… Oni koji se ne odmaraju i čije disanje je bučno imaju poremećaj u regiji Yang Ming (“Sunčeva svetlost”).
U Mesopotamiji i Starom Egiptu astmu su svrstavali u jednu od svetih bolesti i smatrali je posledicom velikog greha.
Stari Grci su zaslužni za današnji naziv ove bolesti. Naime, termin ‘astma’ vodi poreklo od imenice άσφμα, koja potiče od glagola aazein (άαζειν). U prevodu ovaj glagol znači “izdisati kroz otvorena usta, dahtati, roptati, oštro disati”. Pisani trag o reči ‘astma’ imamo u besmrtnom epu “Ilijada” u kome Homer opisuje heroja Hektora koji umire okružen prijateljima, teško dišući (asthmati).
I u Starom Rimu imamo zabeležene opise astmatičnog napada. Zasluga za prvi pravi precizan opis pripada Aretaeusu iz Kapadokije. On kaže:
“Ako zbog trčanja, vežbanja ili nekog drugog rada disanje postane teško, to se zove astma, i bolest ortopnea je takođe astma, zbog paroksizma dahtanja, roptanja kojim se pacijent bori za vazduh. Obrazi su rumeni, oči su iskolačene, disajni šum je čujan…”.
Mogli bismo nabrojati još puno primera koji svedoče o postojanju i simptomima astme od davnih vremena do danas. Jasno je da je ova bolest prisutna kod ljudi gotovo oduvek.
Šta je astma i koje je njeno medicinsko objašnjenje?
Astma je, pre svega, bolest disajnih puteva. Disajni putevi sprovode vazduh iz pluća i obrnuto (iz spoljašnje sredine u pluća). Kod osobe koja boluje od astme, disajni putevi su upaljeni, osetljivi, vrlo burno reaguju kada se osoba prehladi, kada je inficirana virusom ili kada se izlaže spoljašnjim izazivačima astme (dim, polen, grinje, i ostale vrste alergena).
Osoba sa konstatovanom astmom doživljava ponavljanje epizoda zviždanja u grudima (vizing, čujno disanje), stezanja u grudnom košu, otežanog disanja i kašlja.
Astma može imati promenljiv tok i intenzitet. Kada je u najjačem intenzitetu, sa aktivnom upalom, tada dolazi do stezanja mišića disajnih puteva i jačeg lučenja sluzi, a to otežava protok vazduha.
Medicinskom terminologijom astmu možemo definisati kao hroničnu opstruktivnu zapaljensku bolest disajnih puteva. Pored opstrukcije disajnih puteva, teškog disanja, vizinga, nju karakteriše i jak imunološki odgovor.
Prava klinička slika težeg napada astme izgleda ovako:
Pacijent ima udružena tri simptoma bolesti: dispneju (nedostatak vazduha), vizing (zviždanje u grudima) i kašalj. Gušenje se javlja u vidu napada između kojih postoje pauze, a intenzitet napada i učestalost su promenljivi od slučaja do slučaja. Dok traje napad, pacijent ubrzano diše, preznojen je, uplašen i čuje se šištanje u grudima. Obično pacijent ima potrebu da zauzme sedeći položaj, da se osloni na ispružene ruke, kako bi učvrstio mišiće ramenog pojasa i tako sebi olakšao disanje. Pri kraju napada kašlje i iskašljava sluz koja je gusta. Ovakvi napadi se češće dešavaju tokom noći i pred zoru.
Uzroci ovakvih napada mogu biti različiti i o njima ćemo govoriti u sledećem odeljku. Na ovom mestu je bitno reći da kada nadražaji prouzrokuju napad, a obično su nadražaji materije koje dospevaju u disajne puteve, onda njih organizam doživi kao strano telo, bronhije se sužavaju i otiču, mišići disajnih puteva takođe, pa sve to dovede do napada i otežanog protoka kiseonika.
Uzroci astme
Astma je vrlo kompleksno, složeno oboljenje za koje je, najčešće, potrebno više različitih uzročnika kako bi se pojavila u svom punom obliku. U osnovi svih vrsta astme leži inflamacija (upala disajnih puteva), ali su uzročnici inflamacije različiti pa se u najprostijoj podeli ona može podeliti na alergijsku i nealergijsku.
Za nastanak i pogoršanje ove bolesti potrebno je prisustvo raznih činilaca koji mogu biti vezani za spoljašnji uticaj, kao što su tzv. egzogeni agensi koji u organizam dolaze putem udahnutog vazduha i za unutrašnju uslovljenost ili endogeni faktori koji podrazumevaju urođenu sklonost, tj. predispoziciju za bronhijalnu astmu.
Ovi faktori rizika mogu delovati pojedinačno, ali je najčešći slučaj da deluju udruženo. Kombinacijom naslednih faktora i faktora okoline dolazi do početnog uzroka astme. Učestalijim izlaganjem bolesnika ovim faktorima povećava se rizik od razvijanja bolesti.
Urođene predispozicije za nastanak astme
Sklonost za nastanak bronhijalne astme čine nasledni, tj. konstitucionalni faktori: genetski, atopijska konstitucija i pol.
Genetski faktori. Iako je utvrđeno da nasledni faktori prilično utiču na nastanak astme, do danas nije precizno utvrđen nijedan gen koji je odgovoran za ovu bolest. U proučavanju naslednih genskih faktora se ne može postupati po klasičnom modelu nasleđivanja zato što astma nije fenotipski i genotipski heterogena bolest. Primećeno je da ona može nastati u različitim životnim dobima, da može biti različitog stepena težine, kao i da je različito zavisna od atopije.
Atopijska konstitucija. Atopija je, u stvari, sklonost organizma da u kontaktu sa alergenima odreaguje povećanim stvaranjem imuglobulina E (IgE).
Pol. Kada je u pitanju polna razlika, primećeno je da je u ranom detinjstvu astma češća kod dečaka. Ovo je, donekle, moguće objasniti pretpostavkom o užim disajnim putevima kod dečaka, različitom anatomijom, uticajem polnih hormona, itd. Kod devojčica ispod 15 godina je manji procenat oboljenja, ali je zato kod žena iznad 40 godina, rizik veći.
Spoljašnji faktori
Spoljašnji faktori iritiraju disajne puteve osoba koje već imaju atopijsku konstituciju za nastanak astme. Nadraživanjem inhalacionim alergenima, respiratornim infekcijama, fizičkim naprezanjem, određenim lekovima ili aerozagađenjem, astma će se razviti.
Inhalacioni alergeni su sastojci kućne prašine, grinje, spore raznih gljiva, insekti i njihovi produkti, dlake domaćih životinja i kućnih ljubimaca, buđ, poleni trava, korova i drveća. Na brojnost većine navedenih alergena prilično utiče vlažnost vazduha. Npr. najbolje uslove za razvoj grinja predstavljaju mikroklimatski uslovi u prostoru sa temperaturom od 20 do 25ºC i sa vlažnošću vazduha oko 50%.
Fizičko naprezanje može biti uzročnik nastanka astme i njenog prikazivanja. Puno puta se dešava da u toku trčanja, vežbanja, pogotovu na hladnom vazduhu, dođe do razvoja astmatičnih simptoma.
Emotivno uzbuđenje i stres mogu dovesti do napada astme. Zato se pacijentima preporučuje izbegavanje uzbuđenja, relaksacija, zdrav san i meditacija sa vežbama disanja.
Astma kod dece
U nastanku astme kod dece nasledni faktor može imati važnu ulogu, ali ne mora biti jedini uzrok. Takođe, ukoliko u porodičnoj istoriji postoji sklonost prema ovoj bolesti, to ne mora automatski značiti da će se dete i razboleti. Već je nekoliko puta spominjano da se u detinjstvu astma češće javlja kod dečaka. Atopijska konstitucija, alergijske reakcije i imuni sistem najviše utiču na razvoj astme u dečijem uzrastu.
Ako se kod deteta primeti ekcem (atopijski dermatitis) i alergijska kijavica, onda će to biti odlučujući pokazatelj da dete ima razvijeni rizik za nastanak astme.
Do ekcema ili rinitisa može doći prilikom kontakta deteta sa alergenima koji dolaze iz spoljašnje sredine (prašina, grinje, perje, buđ, poleni), ali i u kontaktu sa određenom vrstom lekova. Takvi lekovi su: nesteroidni antiinflamatorni lekovi (analgetici, antipiretici), acetilsalicilna kiselina (aspirin), beta-blokatori i dr.
Atmosfersko zagađenje ili loši klimatski uslovi takođe dovode do prikaza simptoma astme kod dece. Ozon, azot-dioksid, sumpor-dioksid, duvanski dim, smog, pokazali su se kao mogući aktivatori astme.
Uzrok astmatičnih simptoma kod dece može biti mikrobiološke prirode. Respiratorni virus ili virus parainfluence dovodi do inflamacijske promene u sluzokoži respiratornih organa, koji posledično dovedu do opadanja odbrambenih sposobnosti, a samim tim i veće senzibilnosti na spoljašnje faktore (alergene).
Na nedavno održanom skupu koji je za temu imao terapiju dečje astme, stručnjaci iz ove oblasti su istakli da se učestalost ove bolesti u Srbiji, ali i u svetu, konstantno povećava. Istaknuti lekari su utvrdili da se astma najčešće javlja kod dece između 2 i 5 godina i da su uzroci nastanka uglavnom kućni alergeni i stalne prehlade. Astmatične napade prate simptomi kao što su kijanje, kašalj, stezanje u grudima i neujednačeno disanje.
Astma u dečijem uzrastu je najčešća hronična bolest koja je utvrđena kod svakog sedmog deteta školskog uzrasta. U više od 80% slučajeva ona je udružena sa alergijskom kijavicom.
Deca koja su žrtve duvanskog dima, tj. pasivni pušači, češće obole od astme nego deca nepušača. Majke koje su u toku trudnoće sa muškom decom konzumirale duvan rodile su dečake koji su skloni astmatičnim oboljenjima.
Kako prepoznati simptome astme kod dece?
Deca sa astmom mogu da pokazuju iste simptome kao i odrasli: kašalj, šištanje i nedostatak daha. Kod neke dece hroničan kašalj može biti jedini simptom.
Ako vaše dete ima jedan ili više ovih najčešćih simptoma, potrebno je da zakažete sastanak sa alergologom/imunologom/pulmologom:
- kašljanje je konstantno ili se pogoršava pri virusnoj infekciji; dešava se dok dete spava ili se aktivira vežbanjem (fizičkom aktivnošću) ili na hladnom vazduhu;
- vizing ili šištanje pri izdahu;
- kratak dah ili ubrzano disanje, koje se može povezati sa fizičkom aktivnošću;
- stezanje u grudnom košu;
- umor (dok se igra, trčkara);
- problemi pri hranjenju, odbijanje hrane, usporeno hranjenje;
- izbegavanje sporta ili društvenih aktivnosti;
- problemi sa spavanjem zbog kašlja ili otežanog disanja.
Kako pristupiti prevenciji astme kod dece?
Pre svega, treba sprečiti izlaganje dece duvanskom dimu, kućnoj prašini, alergenima koji potiču od domaćih ljubimaca, grinjama, polenu. Ranim otkrivanjem i identifikacijom uzročnika se na najbolji mogući način rešava pitanje adekvatnog lečenja.
Ako je pravi uzrok otkriven u ranoj fazi, kada još uvek nije došlo do hroničnog razvoja, onda je to idealna situacija, jer će svaki roditelj učiniti maksimalni napor da kod deteta razvije svest o korisnosti izbegavanja rizičnih situacija i adekvatnog načina života: čist vazduh, umerena fizička aktivnost, uredan prostor bez prašine, tepiha u kući, kućnih ljubimaca, itd.
Astma kod odraslih
Astma kao hronično oboljenje kod odraslih može biti posledica sledećih nekoliko situacija:
- Zanemarivanje simptoma otkrivenih u detinjstvu i neadekvatno lečenje;
- Učestalo izlaganje faktorima rizika uz atopijsku konstituciju;
- Jaka prehlada, pad imunog sistema, infekcija respiratornih organa uz naslednu predisponiranost za bronhijalnu astmu i neadekvatno lečenje.
Sredinom prošlog veka ova bolest je smatrana psihosomatskom bolešću. Uz artritis sa reumom, kolitis, hipertenziju, bolesti štitne žlezde, neurodermatitis i čir na dvanaestopalačnom crevu ili želucu, astma se ubrajala u jednu od sedam ključnih psihosomatskih bolesti.
Kada je u drugoj polovini 20. veka otkrivena inflamatorna priroda astme i imunoglobulin E, onda je postalo jasno da ova bolest ipak ima alergijsku prirodu.
Dijagnozu bronhijalne astme dobijamo uz pomoć jedinstvene metode za identifikaciju. Lekar je dijagnostifikuje na osnovu anamneze podataka pacijenta, na osnovu fizikalnog pregleda, procene reverzibilnosti opstrukcije disajnih puteva, uz isključivanje nekih drugih oboljenja koja mogu ličiti na bronhijalnu astmu.
Odrasli ljudi često pogrešno smatraju da se astma može dogoditi samo u detinjstvu. Istina je da ona može biti razvijena u bilo kom uzrastu. Kasni početak astme ili astma kod odraslih je učestalija kod žena nego kod muškaraca. Ukoliko primetite bilo kakve simptome koji podsećaju na astmu vrlo je važno da odmah zakažete pregled i započnete lečenje. Neadekvatno tretiranje astme, u svim uzrastima, a naročito u poodmaklim godinama, može imati fatalan ishod.
Uobičajeni znaci i simptomi astme uključuju kašljanje, vizing, stezanje u grudima i kratak dah. Simptomi astme mogu varirati od blagih do ozbiljnih. Neće svaki pacijent imati sve simptome. Neki ljudi ih doživljavaju s vremena na vreme, a inače, u međuvremenu, žive normalan život i rade sve što žele sa vrlo malo simptoma. Drugi, opet, imaju sve simptome astme sve vreme, zato što ne uzimaju svoje lekove ili ih ne primenjuju na pravi način.
Šta izaziva simptome astme?
Ljudi sa astmom imaju osetljive disajne puteve koji su upaljeni i spremni da reaguju na okidač kako bi krenuli sa simptomima. Iako je astma kompleksna bolest, postoje dva osnovna načina na koja se simptomi prikazuju:
- Ako imate alergijsku astmu simptomi su uzrokovani alergijskim reakcijama u dodiru sa alergenima. Uobičajeni alergeni uključuju polen, grinje, dlake kućnih ljubimaca, prašina.
- Ako imate nealergijsku astmu simptomi su izazvani iritacijom pri udisanju određenih supstanci, ali ne alergijskom reakcijom. Uobičajeni iritanti uključuju duvanski dim i izduvne gasove. Čest faktor iritacije mogu biti fizička aktivnost, hladan vazduh, prehlada, grip.
- Kombinacija prethodna dva izazivača.
Pošto ljudi sa astmom imaju osetljive disajne puteve koji su pod upalom, sve što izaziva zapaljenski proces u organizmu može da pogorša stanje i da učini disajne puteve još osetljivijim na okidače i iritante.
Simptomi astme, naročito kašljanje, su uvek mnogo gori noću, naročito ako stanje nije dijagnostifikovano ili ako se loše tretira.
Dešava se da neke žene dožive jače simptome u toku menopauze ili trudnoće. To je zbog hormonalnog disbalansa. Izgleda da hormonalne promene utiču na simptome astme. Organizam tada ima jaču zapaljensku reakciju na okidače.
Postoje i neki vrlo ubedljivi dokazi koji govore u prilog teoriji da velika telesna težina utiče na pojavu simptoma astme. To je verovatno zbog toga što prekomerna težina vrši pritisak na pluća.
Kako se astma tretira i leči?
Astma je dugotrajna bolest koja nema konkretan i jedinstven lek. Cilj lečenja astme je kontrola bolesti. Dobra kontrola astme će:
- sprečiti hronične i problematične simptome, kao što su kašalj i nedostatak daha;
- smanjiće potrebu za brzom pomoći lekova;
- pomoći će da održite dobru funkciju pluća, normalni nivo aktivnosti i mirnog sna;
- sprečiće napade koji se završavaju posetama hitnoj pomoći ili hospitalizacijom.
Uzimanje aktivne uloge u kontroli astme obuhvata partnerski rad sa svojim lekarom, izbegavanje okidača koji utiču na pogoršanje stanja, održavanje blagih fizičkih aktivnosti.
Astma se tretira sa dve vrste lekova. Jedna vrsta je već pomenuto dugoročno lečenje uz preuzimanje potpune stalne kontrole. Druga vrsta su lekovi koji donose brzinsko olakšanje.
U svakom slučaju, vrsta lečenja će zavisiti od pojedinačnog slučaja, razlikovaće se i variraće tokom vremena u zavisnosti od vaših navika, stepena izloženosti okidačima, vašeg opšteg zdravstvenog stanja.
Lekovi
Vaš lekar bi trebalo da uzme u obzir mnogo činilaca prilikom odlučivanja kojim lekovima treba da vas leči. Isprobaće koji lek na vas najbolje deluje i prilagodiće dozu datom periodu.
Lekovi za astmu mogu biti u obliku pilula, ali su češće u obliku inhalacionih pumpica. Inhalator omogućava da lek ode direktno u pluća.
Inhalacioni kortikosteroidi
Inhalacioni kortikosteroidi su lek poželjan za dugoročnu kontrolu astme. Oni su najefikasnija opcija za dugoročno olakšanje zapaljenja i otoka koji disajne puteve čine osetljivim na određene supstance koje udišemo.
Inhalacioni kortikosteroidi su generalno bezbedni ukoliko se uzimaju kako je propisano.
Poznati lek iz prirode – REN
Mnogi ljudi često zaboravljaju na prirodnu apoteku kada su uplašeni bolešću. Naviknuti na zapadnjačku medicinu i lekarske recepte, prestaju da istražuju alternativne načine lečenja koji, u većini slučajeva, imaju veoma pozitivne efekte.
Za problem sa respiratornim organima, sinusima i astmom, jedan od najboljih prirodnih lekova jeste ren. Svež koren rena je dostupan tokom cele godine, a od njega možemo da koristimo i nadzemne i podzemne delove, tj. i koren i list. List korena rena je bogat vitaminom C, hlorofilom, kalijumom, magnezijumom, karotenom. Ljuti koren rena ima pikantan, jak ukus, a služi nam u kuhinji za pripremanje sosova kojima prelivamo meso, u kombinaciji sa majonezom, jogurtom, itd.
Ljutkast miris i ukus rena potiče od sastojka koji se zove singrin. Upravo ovaj sastojak, od koga znaju i suze da poteku, čini da naši sinusi, nos, pluća, dobro profunkcionišu – da prodišemo.
Koren rena je odličan glavni sastojak za pravljenje leka protiv astme.
Način pripreme:
Koren rena oprati, oljuštiti i narendati.
4 kašike narendanog rena preliti 1 šoljom sirćeta i kuvati na laganoj vatri.
Kada ren omekša, skloniti sa šporeta i procediti sadržaj.
Dobijenu količinu tečnosti pomešati sa istom količinom meda, a zatim kuvati dok se ne zgusne.
U zgusnutu smesu nasuti prethodno skuvani ren i ostaviti da se kaša prohladi.
Dobijenu kašu kusati svakog jutra i večeri po 1 kašičicu mesec dana.
Med, đumbir i crni biber
Zdravstvene koristi meda i đumbira za lečenje respiratornih problema su bez premca. Med je odličan provodnik za prenos biljnih ekstrakta, pa zato on ide odlično uz đumbir i pospešuje njegovu apsorpciju u organizmu. Svaki ponaosob, i med i đumbir, imaju svoja zasebna lekovita svojstva, a kombinacija ova dva sastojka daje fantastične efekte. Mešavina meda, đumbira i crnog bibera ima veliki uticaj na smanjenje tegoba koje prouzrokuje astma. Zajedno pružaju prirodno umirujuće i antiinflamatorno dejstvo, koje oslobađa pritisak i promoviše protok kiseonika do pluća, kao i relaksaciju krvnih sudova u plućima.
Način konzumiranja: jednake količine crnog mlevenog bibera i sušenog đumbira u prahu kusnuti sa kašičicom meda jednom do dva puta dnevno.
