Mudri kralj Solomon, sin Davidov, u biblijskim Poslovicama kaže: “Sine moj, jedi med, jer je dobar” (24:13).
Ne postoji nijedan lek, nijedan slatkiš, nijedna namirnica na svetu koju je čovek smislio, a da je tako savršeno lepa, zdrava, bogata, blagotvorna, kao što je to med – produkt prirode i božanskih pčela.
Nemoguće je pobrojati lekovita dejstva meda. Kompletan sastav ove zlatne tečnosti je najidealniji odnos minerala, vitamina, ugljenih hidrata i slasti. Ne postoji na svetu ništa slično tome: da je tako prijatnog, zavodljivog ukusa, a ujedno tako značajan izvor zdravlja.
Med ima izuzetno velike blagotvorne efekte po nas. To je biološki aktivan proizvod sa veoma bogatom i vrlo složenom strukturom. Tačan sastav meda zavisi od cvetova sa kojih pčele upijaju nektar.
Sve što med sadrži je neophodno i korisno za čoveka i njegovo zdravlje.
Postoji preko 300 supstanci koje su otkrivene u medu, a koje povoljno utiču na metaboličke procese u organizmu.
Prirodni med ima veoma kompleksnu i heterogenu kompoziciju i komponente koje direktno zavise od tipa vegetacije, zemljišta, vremenskih uslova, soja pčela i njihove snage, uslova pod kojima je nektar sakupljan, nekih dodatnih postupaka koje je pčelar preduzeo, itd.
Generalno, med sadrži: ugljene hidrate, vodu, mineralne supstance, azotna jedinjenja, alkaloide, biogene stimulatore, biljne antibiotike, enzime, organske kiseline, esencijalna ulja, aromatične, nestalne hormonalne supstance, antioksidanse, anti-kancer i anti-tumor agense (koji još nisu dovoljno ispitani).
Ugljeni hidrati u medu
Veći deo suve materije meda čine ugljeni hidrati (procenat vode varira između 14 i 20%). 1 kg meda sadrži 3150 do 3350 kalorija.
Sve do sredine prošlog veka, smatralo se da je med jednostavna mešavina glukoze, fruktoze i saharoze i još nekih tada nejasno definisanih ugljenih hidrata poznatih kao “dekstrini”. Razvojem novih tehnologija koje su pomogle u razdvajanju i analizi šećera, neki naučnici iz Evrope, SAD-a i Japana, identifikovali su brojne druge vrste šećera u medu. Ugljeni hidrati iz šećera se dele na: monosaharide, disaharide i polisaharide.
Monosaharidi u medu
Fruktoza i glukoza zauzimaju najveći procenat podjednako u strukturi ugljenih hidrata meda, kao i u ukupnoj strukturi meda. Oni obuhvataju invertne šećere u medu kojih ima do 80%. Proces kristalizacije meda najviše zavisi od proporcije između ova dva monosaharida. U nekim izvorima oni se nazivaju i dekstroza ili grožđani šećer (glukoza) i levuloza ili voćni šećer (fruktoza).
Monosaharidi su jednostavni šećeri. Oni su strukturalni elementi kompleksnih šećera (di- i polisaharida). Kompleksni šećeri bi trebalo da se razlažu na proste (u našem organizmu) kako bi bili iskorišćeni. Što je veći procenat glukoze i fruktoze (invertnih šećera), to je bolji kvalitet meda. Veštački (lažni) med uvek sadrži malo invertnih šećera.
Disaharidi u medu
Disaharidi u medu su: maltoza, turanoza, izomaltoza, saharoza, itd. Kod meda koji sazreva u normalnim uslovima, količina saharoze postepeno opada zbog duge enzimske razgradnje. Uvećani procenat saharoze je znak lošeg kvaliteta meda. Maltoza utiče na brzinu kristalizacije meda. Bagremov med se sporije kristališe jer je količina maltoze u njemu nekih 6-9%. Suncokretov med ima 2-3% maltoze i brže se kristališe.
Kompleksni šećeri u medu
Med sadrži neke oligosaharide. U njemu nema kompleksnih ugljenih hidrata kao što su na primer polisaharidi – vlakna.
U medu se mogu naći sledeći kompleksni šećeri: erloza, panoza, maltotrioza, kestoza, izomaltotrioza, izopanoza, rafinoza, itd. Dekstrini ne prelaze 2%.
Voda
Voda zauzima drugo mesto po zastupljenosti u strukturi meda. To je, u stvari, zaostala vlaga nakon zrenja nektara. Procenat sadržaja vode zavisi od nivoa zrelosti meda, vremenskih i klimatskih uslova, prirode nektara i uslova u kojima se med čuva nakon izvlačenja.
Mikro i makro elementi
Oni zauzimaju zanemarljiv procenat u ukupnoj strukturi meda: fosfor, gvožđe, magnezijum, mangan, kalcijum, hlor, bakar, sumpor, kalijum, natrijum.
Fermenti (enzimi)
Jedinstvena karakteristika koja pravi razliku između meda i drugih zaslađivača je prisustvo enzima. Sledeći enzimi su prisutni u medu: invertaze, dijastaze, katalaze, fosfataze, dehidrataze, oksidaze, peroksidaze, reduktaze, maltaze i lipaze. Invertaze dezintegrišu saharozu na dva jednostavna šećera – fruktoru i glukozu. Invertaze su i biljnog i životinjskog porekla (iz nektara i pčelinjih žlezda).
Dijastaze su katalizatori razgradnje skroba i pretvaranja drugih polisaharida u maltozu. Ipak, zna se da med ne sadrži skrob, pa nije jasno zašto je ovaj enzim prisutan u medu. Fosfataze razgrađuju organska jedinjenja fosforne kiseline. Katalaze aktiviraju i ubrzavaju biološke procese tokom kojih se tranzitno formirani vodonik-peroksid razgrađuje na vodu i kiseonik.
Enzimi iz meda ostaju aktivni u ljudskom organizmu. Ukoliko zagrevate med na velikim temperaturama uništićete enzime.
Organske kiseline
Med sadrži sledeće kiseline: glukonsku, jabukovu, mlečnu, oksalnu, limunsku, vinsku, sirćetnu, ćilibarnu, maleinsku, pirogrožđanu, itd. Ove kiseline se obično nalaze u obliku soli.
Proteini
Neki proteini u medu su biljnog, ali većina njih su životinjskog porekla. Oni mogu poticati iz žlezdanih izlučevina pčela, iz polena i nektara.
Med sadrži do 17 aminokiselina.
Vitamini
Med sadrži sledeće vitamine: B1 do 0,1 mg po kg, B2 (riboflavin) do 1,5 mg po kg, B3 do 2 mg po kg, folnu kiselinu ili B6 do 5 mg po kg, H, K, C , E, provitamin A, itd. Količina i vrsta vitamina zavise od prirode biljaka iz kojih pčele uzimaju nektar. Tako se, na primer vitamin C, u većim količinama, može naći u medu od mente (nane).
Ostali sastojci:
- antibakterijske, antimikotičke, hormonalne, aromatične supstance;
- supstance sa anti-dijabetičkim svojstvima;
- fitoncidi (supstance imunološkog delovanja koje izlučuju biljke, nepovoljno deluju na štetne mikroorganizme);
- antioksidansi – prisutni uglavnom u grupama flavonoida, od kojih je jedan pinocembrin;
- biogeni stimulatori;
- supstance koje podstiču razvoj ćelija;
- eterične i aromatične supstance;
- pigmenti kao što su karoten, flavoni, derivati hlorofila, melanin.
Da rezimiramo koja su LEKOVITA DEJSTVA MEDA:
- antibakterijska, antiupalna, antimikotička dejstva;
- prirodni izvor vitamina, minerala i antioksidanasa; med zovu “inteligentna hrana” – sve što je u strukturi meda je savršeno izbalansirano;
- med ima pozitivan uticaj na gojaznost, ma koliko to paradoksalno zvučalo; najjednostavniji recept glasi: popijte med razmućen u čaši tople vode sa isceđenim limunom na prazan stomak;
- med je kaloričniji od šećera, to je tačno, ali on podstiče razgradnju masti u organizmu;
- jača imuni sistem, ukoliko se redovno konzumira, uvećeva broj belih krvnih zrnaca, ujedno povećava njihovu sposobnost fagocitoze;
- podržava razvoj korisnih bakterija u crevima;
- daje energiju i smanjuje umor, lako se apsorbuje jer se sastoji, uglavnom, od prostih šećera, ima puno enzima koji olakšavaju proces apsorpcije;
- poboljšava vid: 2 kašičice meda i sok od šargarepe svakoga dana daju zadivljujući efekat;
- olakšava bolove u grlu;
- dobar profilaktik protiv kardiovaskularnih oboljenja, poboljšava cirkulaciju;
- ublažava opekotine i ubrzava regeneraciju tkiva, može se upotrebiti za dezinfekciju rana;
- olakšava upalu debelog creva (kolitis), gastritis i čir;
- ubija bakterije koje uzrokuju pojavu akni, može se eksterno aplicirati;
- čisti jetru i debelo crevo od parazita;
- hidrira kožu;
- smanjuje holesterol.
Ovo je samo mali deo pozitivnih dejstava meda. U kombinaciji sa nekim drugim namirnicama (kao što ćemo dalje u tekstu videti) može biti moćno oružje u borbi protiv različitih bolesti.
Lek i začin u korenu ĐUMBIRA
Đumbir je biljka poreklom iz Kine. Ima debeli granati koren (rizom) koji se koristi, zbog svog oštrog ukusa i veoma prijatnog mirisa, u kuhinji, pre svega orijentalnoj. Smatra se jednim od najstarijih začina koji su još u srednjem veku stigli u Evropu. Danas se gaji svuda.
Na zapadu se bez njega ne mogu zamisliti omiljene poslastice. Stalni je sastojak nekih osvežavajućih fermentisanih pića (pivo od đumbira).
Nas zanimaju, pre svega, njegova lekovita svojstva, jer je vekovima poznat kao medikament za razne vrste problema i kao stimulans. Njegov mesnati koren sadrži skrob, etarska ulja i smole koji deluju fantastično kod problema u varenju, protiv povraćanja, mučnine, ali i kod mnogih drugih oboljenja i smetnji.
Nutritivne vrednosti đumbira
100 g đumbira daje 79 kcal. Ova višegodišnja biljka ima svega 0,8 g masti, 0 g holesterola, 13 mg natrijuma, 415 mg kalijuma, 18 g ugljenih hidrata, od čega 2 g vlakana i 1,7 g šećera, a proteina 1,8 g.
Od vitamina sadrži: vitamin C 5 mg, kalcijum 16 mg, magnezijum 43 mg, gvožđe 0,6 mg.
Istorijski gledano, đumbir ima dugu tradiciju u efikasnom ublažavanju simptoma gastrointestinalnih problema i oboljenja. U biljnoj medicini se smatra odličnim sredstvom protiv nadimanja jer sadrži supstancu koja promoviše eliminaciju crevnih gasova.
Takođe se smatra dobrim crevnim spazmolitikom jer sadrži supstancu koja opušta i smiruje crevni trakt. Moderna naučna istraživanja su pokazala da đumbir poseduje brojna terapeutska svojstva, uključujući antioksidansna delovanja, sposobnost da inhibira stvaranje upalnih jedinjenja, kao i direktne inflamatorne efekte.
Gastrointestinalno olakšanje uz đumbir
Trag uspeha đumbira u eliminisanju gastrointestinalnih tegoba nude nam neke nedavne studije koje su pokazale da je on veoma efikasan u sprečavanju simptoma bolesti kretanja, posebno morske bolesti.
Tačnije, u jednoj studiji, đumbir se pokazao kao daleko delotvorniji i superiorniji u odnosu na Dramamin, koji se uobičajeno daje kao lek protiv bolesti kretanja. Đumbir ublažava sve simptome povezane sa mučninom, uključujući vrtoglavicu, mučninu, povraćanje, hladno znojenje.
Bezbedno i efikasno olašavanje mučnine i povraćanja u trudnoći
Đumbirov koren dovodi do značajnog smanjenja tegoba koje donosi mučnina i broj napada povrćanja u ranoj trudnoći. Za razliku od mnogih lekova koji mogu izazvati ozbiljna oštećenja ploda, đumbir je izuzetno bezbedan, a potrebna je samo mala doza.
Antiinflamatorni efekti
Đumbir sadrži veoma jaka antiinflamatorna jedinjenja koja smanjuju bolove kod osteoartritisa i reumatoznog artritisa. Njega mogu konzumirati svi oboleli, kao i sportisti nakon jakih treninga, kako bi im pomogao u ublažavanju bolova u mišićima.
Đumbir ublažava i bolove koje uzrokuje dismenoreja (bolna menstruacija).
Zaštita protiv ćelija kancera (debelog creva, jajnika)
Poslednje studije su pokazale da gingeroli, aktivna jedinjenja u đumbiru inhibiraju rast ćelija kancera debelog creva (kolorektalni kancer).
Takođe, Američka asocijacija lekara za borbu protiv raka je nedavno utvrdila da gingeroli, aktivni fitonutrijenti u đumbiru, ubijaju ćelije raka jajnika, indukujući apoptozu (programiranu smrt ćelija) i autofagocitozu. Ekstrakti đumbira pokazuju antioksidansna, antiinflamatorna i anti-tumor dejstva na ćelije.
Akcija jačanja imuniteta
Ne samo da može da zagreje po hladnom danu, već može da izazove zdravo, prirodno znojenje, koje je čoveku korisno tokom prehlade i gripa. Pored asistiranja u detoksikaciji, dobro preznojavanje ima i druge efekte u poboljšanju stanja ljudskog organizma. Nedavno je otkriveno da znoj sadrži snažne sastojke koji se bore sa infekcijama.
Nakon izdvojenih osnovnih svojstava i lekovitih dejstava ova dva izuzetna poklona prirode, možemo samo zamisliti kakav efekat đumbir i med imaju kada se udruže.
U narednim redovima pronađite najbolje recepture koje će vam pomoći da stanete na put zdravstvenim problemima i bolestima.
Nekoliko dokazanih lekovitih dejstava koje ima mešavina đumbira i meda
Pošto je korisnost meda dobro poznata već vekovima, a poslednjih godina se došlo do izuzetnih otkrića vezanih za lekovitost đumbira, istraživači su se potrudili da dokažu kakve benefite daje njihov miks.
Tonik od meda i đumbira
Širom Azije, Indije i u arapskim zemljama se već dugo koristi izuzetan tonik od meda i đumbira. Medena voda služi kao medijum za prenošenje lekovitih dejstava korena đumbira. Za ovaj tonik su vam potrebni sledeći sastojci:
1 kašičica rendanog (fino seckanog) korena đumbira (oljuštenog)
1 kašičica meda
1 šolja vrele vode
Prelijte đumbir ključalom vodom, ostavite da odstoji 10 minuta, a zatim procedite. Potom dodajte med, promešajte i lek je spreman.
Tonik od meda i đumbira je najpoznatiji kao lek za probleme sa varenjem.
Kao prirodni biljni antibiotik, ova pikantna mešavina sa svojim širokim spektrom antibakterijskih, antivirusnih i antiparazitskih svojstava, sa isparljivim uljima i jedinjenjima fenola, odlična je za sledeće bolesti i probleme:
- stimuliše imunitet organizma, naročito onog sa slabim probavnim sistemom;
- uništava toksine, pomaže u transportu hrane kroz želudac i digestivni trakt;
- ublažava bolove u stomaku, mučninu, povraćanje i dijareju;
- oslobađa od nadimanja i osetljivosti debelog creva.
Kako je koren đumbira superiorni izvor antioksidanasa kao što su gingeroli, topao napitak sa medom je popularan među mnogim ljudima koji pate od prehlade i gripa. Kada se u ovaj napitak nacedi svež limunov sok, biće odličan protiv grebanja u grlu, pospešiće iskašljavanje, pročistiće sinuse i olakšaće glavobolju i kijavicu.
Ovako pripremljen tonik od meda i đumbira uticaće pozitivno kod upala, otoka i bolova izazvanih artritisom. Ublažiće migrenozne i menstrualne bolove.
Teglica zdravlja (med, limun, đumbir)
Za sve one dane, a možemo reći i mesece u kojima haraju gripovi, virusi i prehlade, dobro je uvek imati u frižideru ovu lekovitu bombu. Za nju će vam biti potrebno:
400 g meda
2 limuna
2 kašike iseckanog (izrendanog) korena đumbira
1 prazna staklena tegla od 500 g
Način pripreme: Limun dobro operite i isecite na tanke (ne previše) kolutove. Odsecite deo korena đumbira, oljuštite, a zatim izrendajte ili iseckajte na tanke listiće.
Potom uzmite praznu teglu (opranu i osušenu) i u nju ređajte sastojke na sledeći način: kolutovi limuna su na dnu, na njih ide đumbir, pa se sve to zalije medom i tako nekoliko puta, istim redom, dok ne napunite teglu.
Teglu dobro zatvorite i odložite je u frižider. Neka odstoji u frižideru 12 h pre nego što je otvorite.
Nakon toga recepturu koristite na sledeći način: 1 ili 2 kašičice mešavine stavite u šolju tople vode, promešate i odmah popijete.
Miks limuna, đumbira i meda se preporučuje u lečenju astme i problema sa respiratornim organima. Ovaj lek pomaže da se suzbijaju enzimi koji guše mišiće disajnih puteva i ujedno aktivira druge enzime da rade na njihovoj relaksaciji.
Ova receptura se može davati i deci kad god ih boli grlo, curi im nos, imaju prehladu. Gledajte da med bude kupljen od proverenih proizvođača (pčelara).
Za bolji efekat tokom zimskih meseci, ukoliko vam ne smeta miris belog luka, u ovu recepturu možete dodati i 3-4 čena belog luka.
Pasta za borbu protiv malignih bolesti
Za ovu pastu će vam biti potrebno 120 g belog luka, 120 g đumbira u prahu i onoliko maslinovog ulja koliko je potrebno da se dobije fina kremasta smesa.
Sve sastojke dobro izmešajte uz pomoć miksera ili blendera, a zatim dodajte onoliko meda koliko vam po ukusu odgovara. Kusajte jednu kašičicu dnevno. Ovakva pasta ima preventivna dejstva i daje odlične rezultate u sprečavanju pojave kancerogenih ćelija.
Master tonic – uklanja sve infekcije iz organizma
Ovaj lek se lako priprema kod kuće i njime podmlađujete svoj organizam i omogućavate mu da besprekorno funkcioniše.
Sastojci:
750 ml jabukovog sirćeta
60 g seckanog belog luka
60 g seckanog crnog luka
2 sveže čili papričice
60 g rendanog đumbirovog korena
2 kašičice rendanog korena rena
2 kašičice kurkume
3 kašičice meda
Priprema:
Sve sastojke, osim jabukovog sirćeta, dobro izmešajte u činiji. Zatim mešavinu prespite u staklenu teglu. Nalijte jabukovo sirće do vrha. Dobro zatvorite i promućkajte. Teglu držite na suvom i hladnom mestu 2 nedelje. Za te dve nedelje je redovno mućkajte više puta dnevno. Nakon 14 dana uzmite sterilnu gazu i dobro iscedite sav sadržaj tegle. Sok koji ste dobili ceđenjem držite u frižideru i uzimajte po 1 kašiku nekoliko puta dnevno.
Aperitiv od đumbira i meda
Potrebni sastojci:
prirodni med
jedan/dva prsta korena đumbira (u zavisnosti od sočnosti korena)
Način pripreme:
Oljuštite koren đumbira i iscedite ga kroz sokovnik.
Sveži sok đumbira izmešajte sa istom količinom meda. Ako ste dobili 2 kašike soka, onda dodajete 2 kašike meda. Dobro izmešajte dok se med potpuno ne rastopi.
Napitak sipajte u male staklene čašice (30-50 ml) i popijte pola sata pre jela.
Ovakav napitak će biti odličan aperitiv na nekoj proslavi gde se služi masna hrana. On pomaže metabolizmu i probavi, topi masne naslage, pokreće telo da izbaci toksine. Smanjuje i ublažava mučninu, povraćanje, uravnotežava ceo organizam. Usporava starenje, preventivno deluje na pojavu ćelija raka. Smanjuje bolove, čuva zdravlje srca i krvnih sudova. Pomaže u iskašljavanju, rastvara bronhijalnu sluz.
