Kafa je jedan od najpopularnijih napitaka na svetu.
Mnogi ljudi uživaju u ispijanju kafe, ali iz nekog razloga žele ograničiti unos kofeina. Za ove ljude, kafa bez kofeina je odlična alternativa.
Kafa bez kofeina je ista kao i obična kafa, osim što je kofein uklonjen.
Šta je kafa bez kofeina i kako se dobija?
To je kafa napravljena od zrna kafe iz kojih je uklonjeno skoro 97% kofeina. Postoji više načina uklanjanja kofeina iz zrna kafe. Većina ovih načina podrzumeva vodu, organske rastvarače ili ugljen-dioksid.
Zrna kafe se operu u rastvoru sve dok kofein ne bude ekstrahovan, a zatim se rastvarač ukloni.
Zrna kafe ostaju bez kofeina pre nego što se isprže i samelju. Nutritivna vrednost kafe bi trebalo da bude identična kao i pre procesa, samo što sada nema kofeina.
Svakako, ukus i miris mogu postati malo blaži i boja se može promeniti, u zavisnosti od korišćene metode.
To može učiniti kafu bez kofeina prijatnijom za one koji su osetljivi na gorak ukus i miris obične, regularne, kafe.
Koliko ima kofeina u kafi bez kofeina?
Takva kafa nije u potpunosti bez kofeina. Ona zapravo sadrži različite količine kofeina i to oko 3 mg po šolji.
Jedna studija je pokazala da svaka šolja (180 ml) kafe bez kofeina sadrži 0-7 mg kofeina.
Sa druge strane, prosečna šolja obične kafe sadrži oko 70-140 mg kofeina, u zavisnosti od vrste kafe, metode pripreme i veličine šolje.
Dakle, čak iako kafa nije u potpunosti ostala bez kofeina, količina kofeina je obično veoma mala.
Da li kafa bez kofeina sadrži antioksidanse i hranljive sastojke?
Kafa nije “đavolski napitak” kako je obično predstavljaju. To je zapravo najveći izvor antioksidanasa u zapadnjačkom načinu ishrane.
Kafa bez kofeina obično sadrži slične količine antioksidanasa kao i regularna kafa, mada može biti i do 15% niža.
Ova razlika je verovatno uzrokovana malim gubitkom antioksidanasa tokom procesa dekofeinizacije.
Glavni antioksidansi u regularnoj kafi sa kofeinom su hidroksikinamične kiseline i polifenoli.
Antioksidansi su vrlo efikasni u neutralisanju reaktivnih jedinjenja pod nazivom slobodni radikali.
Ovo smanjuje oksidativna oštećenja i može pomoći u prevenciji bolesti kao što su bolesti srca, rak i dijabetes tipa 2.
Pored antioksidanasa, kafa bez kofeina sadrži i manje količine nekih hranljivih materija. Jedna šolja skuvane kafe bez kofeina daje 2.4% preporučenog dnevnog unosa magnezijuma, 4.8% kalijuma i 2.5% nijacina, tj. vitamina B3.
Ovo možda ne izgleda kao dovoljan broj hranljivih sastojaka, ali se količine brzo dopunjuju ako popijete 2-3 šoljice kafe dnevno.
Prednosti za zdravlje kafe bez kofeina
Uprkos tome što je kafa bez kofeina na lošem glasu, istina je da je ova kafa dobra za vaše zdravlje.
Povezana je sa brojnim zdravstvenim prednostima, koje se uglavnom pripisuju njenom antioksidativnom sadržaju i drugim aktivnim supstancama. Međutim, teško je odrediti specifične efekte na zdravlje.
To je zato što većina studija procenjuje unos regularne kafe, a retko koja uključuje i kafu bez kofeina.
Takođe, većina ovih studija su opservacijske. One ne mogu dokazati da kafa pruža koristi, već samo da je ispijanje kafe povezano sa njima.
Dijabetes tipa 2, funkcija jetre i prerana smrt
Ispijanje kafe, kako regularne, tako i one bez kofeina, povezano je sa smanjenim rizikom od dijabetesa tipa 2. Svaka popijena šolja u toku dana može smanjiti rizik do 7%.
Ovo ukazuje na to da su elementi u kafi bez kofeina odgovorni za ove zaštitne efekte.
Efekti kafe bez kofeina na funkciju jetre nisu toliko proučavani, kao oni kod regularne kafe. Međutim, jedna velika opservaciona studija povezala je kafu sa smanjenim nivoima enzima jetre, što ukazuje na zaštitini efekat.
Ispijanje kafe bez kofeina je povezano sa malim, ali značajnim smanjenjem rizika od prerane smrti, kao i od smrti od moždanog udara ili srčanih bolesti.
Starenje i neurodegenerativne bolesti
Izgleda da i regularna kafa, kao i kafa bez kofeina, imaju pozitivne efekte na mentalnu degeneraciju povezanu sa starenjem.
Studije humanih ćelija takođe pokazuju da kafa bez kofeina može zaštititi neurone u mozgu. Ovo bi moglo pomoći u sprečavanju razvoja neurodegenerativnih bolesti poput Alchajmerove i Parkinsonove bolesti.
Jedna studija ukazuje na to da je to možda posledica hlorogenske kiseline u kafi, umesto kofeina. Međutim, sam kofein je povezan i sa smanjenim rizikom od demencije i neurodegenerativnih bolesti.
Mnoge studije pokazuju da ljudi koji piju regularnu kafu, imaju manji rizik od pojave Alchajmerove i Parkinsonove bolesti, ali je potrebno više studija od kafi bez kofeina.
Redukovani simptomi gorušice i smanjen rizik od rektalnog kancera
Jedan uobičajeni neželjeni efekat ispijanja regularne kafe jeste gorušica ili refluks kiseline.
Mnogi ljudi doživljavaju ovaj efekat, a ispijanje kafe bez kofeina može ublažiti neugodne neželjene efekte. Pokazano je da kafa bez kofeina izaziva značajno manje refluksa kiseline od regularne kafe.
Ispijanje dve ili više šoljica kafe bez kofeina dnevno je takođe povezano sa do 48% manjim rizikom od razvoja rektalnog kancera.
Regularna kafa ima nekoliko prednosti u odnosu na kafu bez kofeina
Kafa je verovatno najpoznatija po svojim stimulativnim efektima – povećava budnost i smanjuje osećaj umora.
Ovi efekti su direktno povezani sa stimulišućim kofeinom, koji se naravno nalazi u kafi.
Neki od korisnih efekata regularne kafe se direktno pripisuju kofeinu, tako da kafa bez kofeina ne bi trebalo da ima ovakve efekte.
Evo i nekih prednosti koje se verovatno odnose samo na regularnu kafu, a ne na kafu bez kofeina:
- poboljšano raspoloženje, vreme reakcije, pamćenje i mentalna funkcija;
- povećana stopa metabolizma i sagorevanja masti;
- poboljšani atletski učinci;
- smanjen rizik od blagih depresija i samoubilačkih misli kod žena;
- mnogo manji rizik od ciroze jetre ili oštećenja jetre u krajnjoj fazi.
Ko bi trebalo da izabere kafu bez kofeina umesto regularne kafe?
Postoji mnogo individualnih varijabilnosti kada je u pitanju tolerancija na kofein.
Za neke ljude, jedna šoljica kafe može biti preterana, dok za druge to može biti šest ili više šoljica.
Prekomerni unos kofeina može urušiti centralni nervni sistem, uzrokovati nemir, anksioznost, probleme sa probavom, srčanu aritmiju ili probleme sa spavanjem kod osetljivih osoba.
Ljudi koji su veoma osetljivi na kofein, mogu želeti da ograniče unos regularne kafe ili da pređu na kafu bez kofeina ili čaj.
Oni sa određenim zdravstvenim stanjima mogu takođe zahtevati dijete sa smanjenim unosom kofeina. Ovo uključuje pacijente koji uzimaju lekove koji mogu da reaguju sa kofeinom.
Gde kupiti kafu bez kofeina i koja je cena?
Danas se u svim bolje snabdevenim marketima može kupiti instant kafa bez kofeina. Postoje i kafići koji nude ovaj napitak koji je pripremljen od kafe bez kofeinskog sadržaja. Zna se, takođe, da kafa arabika ima manje kofeinskog sadržaja od robuste. Espreso ristretto ima jak ukus, ali i manje kofeina.
Domaća mlevena kafa bez kofeina se može naći u našim lancima marketa – to je Grand Aroma Dekofe. Kesica od 200 g košta oko 350 dinara.
Instant kafa Nescafe Classic u staklenoj teglici od 100 g košta oko 450 dinara.
Filter kafa bez kofeina Intermezzo u pakovanju od 250 g košta oko 470 dinara.
