Kravlje mleko za bebe – da ili ne?

Da li deca treba da piju mleko? Odgovor zavisi od dve stvari: koja deca i koju vrstu mleka? Za decu koja piju majčino mleko, odgovor je naravno univerzalan i nedvosmislen – da! Za svu drugu decu koja piju kravlje mleko, odgovor zavisi od kulture, porodice i samog deteta. U poslednje vreme, u našoj kulturi, češći odgovor koji ćete čuti jeste da deca i bebe ne treba da piju kravlje mleko.

Komitet lekara odgovorne medicine upozorava na skoro univerzalni običaj davanja pasterizovanog homogenizovanog kravljeg mleka deci, koji je povezan sa maloletničkim dijabetesom, alergijama i mukoznim stanjima.

Neki lekari ističu da bebe u mnogim kulturama normalno gube enzim laktaze koji pomaže da se svari laktoza ili mlečni šećer i to u periodu odvikavanja od dojenja. Zbog toga su ljudi azijskog, afričkog, malajskog, filipinskog i indijanskog porekla često netolerantni na laktozu i reaguju na mlečne proizvode sa problemima u digestivnom traktu.

Koja je uloga mleka? Kao što znate, ženke sisara proizvode mleko kako bi hranile svoju novorođenčad dok mladi ne postanu sposobni da jedu regularnu hranu. To mleko je savršena hrana za bebe. Kod svih sisara, bebe se odvikavaju u određenoj dobi i više nikada ne piju mleko. Izuzeci su određene grupe ljudi, kao što su Hindusi, Evropljani i njihovi američki potomci koji tokom svog života konzumiraju kravlje mleko ili mleko drugih životinja.

Većina tradicionalnih kultura u svetu ne pije mleko, uključujući većinu azijskih i afričkih populacija. Evropljani su doneli potrošnju mleka i njegovih derivata (sira, jogurta, sladoleda, itd.) u SAD. Danas u SAD-u, tradicija podrazumeva široku upotrebu mlečnih proizvoda, ali se isto tako povećava broj oboleleih od bolesti srca, gojaznosti i dijabetesa.

Šta je sa decom? Zar mleko nije najhranljivija namirnica za njih? Činjenica je da je mleko kompletna hrana: takvo je da potpuno neguje organizam novorođenčeta dok ono ne bude spremno da konzumira druge namirnice. Stoga, tehnički ništa drugo nije potrebno u ishrani dok se konzumira mleko.

Očigledno, mi ne možemo decu koja rastu hraniti samo mlekom, ali isto tako, dodavanje mleka nekom normalnom izbalansiranom obroku, preopterećuje stomak. Mnogi roditelji se žale da njihova deca ne žele da jedu povrće, pa ih oni onda navikavaju da piju makar mleko ili da jedu sladoled. Ali deca ne vole povrće zato što jedu mlečne proizvode. Ona zapravo prave veoma razuman nutritivni izbor jer je mleko napravljeno od povrća koje prolazi kroz kravu, pa zašto bi ga jeli dva puta?

Koji su problemi sa mlekom?

Proizvodnja. Većina mleka danas se izdvaja od krava koje proizvode mleko uz pomoć hormona, dugo nakon što im je potrebno za njihovu telad. Krave se hrane komercijalno napravljenom hranom koja može uključivati seno, žitarice, karton i drvne strugotine; redovno se kljukaju antibioticima i često su bolesne.

Injekcije genetski modifikovanog hormona rasta goveda koje se daju mlečnim kravama, obećavaju povećanje proizvodnje mleka sa 15 na 25%. Ovo je dobro za farmera, ali loše za drogirane krave, koje su sklonije infekcijama kada su pod lekovima. Ove infekcije se tretiraju velikim količinama antibiotika, koji zatim pronađu put do mleka. Još ne znamo da li je mleko ovih krava dobro za ljude, ali sigurno neće biti ništa bolje ni u budućnosti. Da li nam stvarno treba veća proizvodnja mleka, kada već sada postoji višak?

loading...

Obrada. Mleko je prirodno sterilisano kada izađe iz vimena, ali čim dođe u kontakt sa vazduhom, bakterije počnu brzo da se razvijaju. Kravlje mleko je pasterizovano i ovaj proces koji ubija bakterije se započinje tek od tačke kada je mleko već izašlo iz krave. Međutim, svi zaboravljamo da sve te mrtve bakterije i dalje plutaju u mleku, a nove žive bakterije nastavljaju da proliferišu ubrzo nakon toga.

Pasterizacija takođe uništava do 50% vitamina C koji je prisutan u mleku. Homogenizacija razbija globule mlečnih masti, pa se masnoće mešaju; ovaj proces je povezan sa stvrdnjavanjem arterija, sa problemom koji u nekim slučajevima počinje odmah od rođenja. Dodavanje vitamina A i D može izazvati probleme povezane sa hipervitaminozom, a dobro je poznato da ova dva vitamina proizvode otrovne reakcije kada se koriste preterano. Zapravo, vitamin D promoviše kalcifikaciju, a u mleku može izazvati ozbiljna oštećenja bubrega. Postoji na stotine naučnih radova koji pokazuju štetne efekte dodatnog vitamina D, a među ovim efektima su kamen u bubregu, kamen u urinarnom traktu, hiperholesterolemija i oštećenje očiju.

Idiopatska hiperkalcemija beba – stanje koje se pojavilo pedesetih godina prošlog veka, nakon što je mleko počelo da se ojačava zaraženim ergosterolom – odlikuje se izuzetno visokim nivoom kalcijuma u krvi, koji je često praćen povećanim nivoima holesterola u krvi. Njegove posledice mogu biti teška mentalna retardacija zbog abnormalnog razvoja kostiju glave i lica; nepovratno oštećenje srca i cirkulacijskog sistema usled depozicije koštane materije u ovim tkivima; zatim generalizovana arterioskleroza deteta, što može dovesti do blage ili teške mentalne retardacije kasnije u životu. Postoje dokazi da se ovo stanje može razviti u uterusu zbog suplementacije majke vitaminom D2.

Svi ovi problemi su prepoznati tokom poslednjih godina, ali i dalje hranimo bebe i decu ovom supstancom koje prirodno nema u tako velikim količinama.

Zdravstveno stanje i efekti. Alergije na mleko i mlečne proizvode su izuzetno česte i rezultiraju zamorom ili problemima u ponašanju. Potrošnja mleka je povezana sa curenjem nosa, čestim prehladama, bronhitisom, infekcijom uha, gojaznošću, digestivnim stresom, poremećajima creva i kožnim problemima. Pored toga, potrošnja mleka pogoršava astmu i poremećaje disanja. Krivac nije masnoća, već proteini. Tako da mleko sa niskom masnoćom ili obrano mleko nisu rešenja.

Odakle onda da uzimamo kalcijum? Odgovor na ovo pitanje je jednostavan – sa istog mesta odakle ga uzimaju i konji, krave, slonovi – iz biljnog carstva!

Da li razmišljate o uvođenju kravljeg mleka kod svoje bebe?

Ako razmišljate, onda bi trebalo da imate u vidu nekoliko stvari.

Činjenica je da iako kravlje mleko ima sve korisne hranljive sastojke koje deca treba da unose dok se razvijaju i rastu, možda ipak ne bi odgovaralo maloj bebi. Bebe nisu u stanju da svare kravlje mleko tako lako ili potpuno kao što su u stanju da svare majčino mleko. Kravlje mleko je bogato mineralima i proteinima koji mogu pogoršati stanje nežnih bubrega vaše bebe. Takođe, kravlje mleko nema dovoljne količine vitamina C, gvožđa i drugih esencijalnih nutritijenata koji su potrebni detetu.

Za one bebe koje nemaju porodičnu istoriju netolerancije na laktozu ili alergije, kravlje mleko se može uvoditi prvo kroz čvrstu hranu tokom kuvanja, tek kada navrše jednu godinu. Ako dajete kravlje mleko bebi koja još uvek nije napunila jednu godinu, a ne doji, onda se može desiti da beba završi sa nedostatkom gvožđa i još nekih važnih elemenata koji čine ishranu potpunom.

Ako beba doji, ali vi želite da pređe na kravlje mleko, razmislite dobro pre nego što to učinite! Ako baš morate, onda u početku mešajte majčino mleko sa kravljim, pa ga na taj način polako uvodite u bebinu ishranu.

Kravlje mleko u sebi ima mnogo više proteina nego što je to slučaj sa majčinim mlekom. Za bebu to može biti šokantno i iznenađujuće. Opteretiće se njeni bubrezi i imaće rizik od gojaznosti kasnije kad odraste.

U kravljem mleku ne postoje probiotske kulture, dok ih u majčinom mleku ima. Ove bakterije su bitne za dobro varenje i jak imunitet bebe.

Zaključak je da bi kravlje mleko trebalo zaobilaziti u širokom luku i da se ono sme davati deci tek kada malo odrastu. Ukoliko majka ne može da doji dete, onda je bolje davati mlečne formule jer su one zdravije od kravljeg mleka.

loading...
Loading...

Još zanimljivog sadržaja: