Namirnice bogate gvoždjem i nedostatak gvoždja u organizmu

Zdravlje je najvažnija stvar koja može biti data jednom čoveku, i biti u potpunosti zdrav najveća je blagodet današnjeg vremena. Ipak, mi na njega obratimo pažnju tek onda kada ono preti da bude ozbiljno narušeno, i tada dajemo sve od sebe da se vratimo u pređašnje zdravo stanje.

Često u današnje vreme zanemarujemo kvalitetnu ishranu, fizičke aktivnosti, šetnje, odmor i druge vidove rekreacije, i, i te kako smo podložni stresu. Tada dolazi do ozbiljnog narušavanja zdravlja i poremećaja homeostaze organizma uopšte. Stoga, da bismo sačuvali svoje zdravlje, potrebno je da vodimo računa o mnogo faktora, a jedan od njih jeste i ishrana.

Značaj mikroelemenata za organizam

Pored proteina, vitamina, vlakana, masti i ugljenih hidrata, našem organizmu su i te kako potrebni ti mali, ali i te kako značajni sastojci hrane, takozvani mikroelementi. Iako se u organizmu nalaze u minimalnim, gotovo zanemarljivim količinama, ipak, smatra se da njihov nedovoljan unos i nedostatak može imati velike negativne posledice po organizam.

namirnice-bogate-gvozdjem-i-nedostatak-gvozdja-u-organizmu

Mikroelementi su veoma važni za celokupno funkcionisanje organizma, pre svega zbog toga što su i te kako bitni za brojne biohemijske procese, za sintezu enzima, za razne procese stvaranja energije u ćeliji, organu, odnosno organizmu kao celini.

Neki naučnici smatraju da su mikroelementi, ili kako ih još nazivaju „elementi u tragovima“, čak značajniji i potrebniji organizmu od vitamina. Među najvažnijim mikroelementima izdvajaju se gvožđe, bakar, cink i jod, ali tu postoji još mnoštvo njih koji svaki na svoj način daju doprinos našem zdravlju (selen, magnezijum, kalijum, kalcijum i drugi).

Gvožđe u organizmu 

Gvožđe jeste jedan od najvažnijih mikroelemenata koji je neophodan za brojne procese u našem organizmu, kako bi organizam, tj svi organski sistemi funkcionisali na kvalitetan način i kao celina. Kako ne bi došlo do deficita gvožđa u organizmu i sledstvene bolesti, veoma je bitno unositi ga u dovoljnim količinama i to prevashodno put hrane. 

U organizmu odrasle osobe nalazi se u proseku od 3-5 g gvožđa. Deo tog ukupnog gvožđa nalazi se u sastavu hemoglobina, 65-75%, tj učestvuje u sintezi hema, dok je deo u sastavu mioglobina, 10%. Sav višak gvožđa u organizmu skladišti se u vidu hemosiderina ili pak feritina u jetri, ili pak slezini i kostnoj srži, 20-25%. Za prenos gvožđa u organizmu zaduženi su posebni enzimi.

U organizmu najvažnija uloga gvožđa jeste pre svega njegovo učečće u sintezi hema, sastavnog dela hemoglobina, čija je osnovna funkcija prenos kiseonika put krvi ka periferiji, tj perifernim tkivima.

Takođe, gvožđe se nalazi i u sastavu mišićnog enzima, mioglobina, a isto tako učestvuje i u raznim metaboličkim, hemijskim, energetskim procesima u organizmu, tj u samim ćelijama i njihovim delovima, gde pomaže odvijanje ovih procesa.

loading...

Deficit gvožđa u organizmu

Deficit gvožđa u organizmu nije tako retka pojava. Često se dešava da naši rezultati ukažu na određen vid, tj stepen anemije, na pad hemoglobina, hematokrita, tj serumskog gvožđa u organizmu.

Deficit, odnosno nedostatak gvožđa u organizmu može da nastane iz brojnih razloga. Na prvom mestu, defivit nastaje usled neadekvatnog, tj nedovoljnog unosa gvožđa put hrane, zatim usled povećanog gubitka gvožđa put krvi (najčešće kod akutnih i hroničnih krvarenja), njegove loše resorpcije iz digestivnog trakta (usled bolesti), ili usled povećanih potreba za unosom gvožđa.

Povećani gubici gvožđa mogu nastati usled kakvih krvarenja, što hroničnih, na primer usled čira na želucu ili dvanaestopalačnom crevu, zatim divertikuloze, tumora, hemoroida, produženih ili obilnijih menstrualnih krvarenja, što usled kakvih obilnijih akutnih krvarenja.

Loša apsorpcija gvožđa može se javiti usled kakvih bolesti želuca ili creva, koje zahvataju sluznicu i onemogućavaju adekvatnu resorpciju. Te bolesti mogu varirati od običnog gastritisa, pa sve do ozbiljnijih oboljenja praćenih atrofijom sluznice, zatim autoimunskih bolesti, kolitisa, celijakije i slično.

Povećana potreba za gvožđem javlja se u trudnoći, ili pak u pubertetu i periodu rasta dece. U tom periodu potrebe za većim unosom gvožđa i folne kiseline su i te kako izražene.

Takođe, period nakon porođaja, kada nastupa period laktacije, osobito je zahtevan za gvožđem, što zbog gubitka određenih količina krvi, što zbog laktacije kojom se deo gvožđa prenosi i na novorođenče.

Simptomi deficita gvožđa 

Kao posledica deficita gvožđa u organizmu, otežana je i sinteza hema, a samim ti i hemoglobina, te je tako otežano i vezivanje i prenos kiseonika do tkiva. Kao posledica toga, javlja se jedan oblik anemije koji se naziva sideropenijska anemija, ili prosto anemija usled nedostatka gvožđa.

Anemija, ili kako se u našem narodu kaže – malokrvnost, karakteriše se smanjenjem hemoglobina, broja eritrocita i hematokrita. Tako, osobe muškog pola koje imaju hemoglobin manji od 130 g/l i hematokrit manji od 39% smatraju se anemičnim, dok je ta granica za osobe ženskog pola niža i iznosi 120 g/l hemoglobina i manje od 37% hematokrit.

Logičan sled događaja jeste da se usled nedostatka hema smanjuje i količina hemoglobina odnosno otežano je prenošenje kiseonika put pluća do perifernih tkiva. Sada ni tkiva nemaju dovoljno kiseonika te ne mogu na adekvatan način biti niti prokrvljena niti ishranjena, a isto tako ne mogu se rasteretiti štetnih materija put krvi.

Ovo nije jedini oblik anemije. Postoji još mnogo oblika koji nastaju zbog drugih faktora, što urođenih, što stečenih, i uglavnom imaju neke od simptoma koji su zajednički za sve oblike anemije.

Glavni simptomi malokrvnosti jesu pre svega bledilo kože i vidljivih sluzokoža, umor, malaksalost, otežana koncentracija, glavobolja (koja može da predje i u migrenu), vrtoglavica do nesvestce. Osoba se veoma brzo umara i pri manjoj fizičkoj aktivnosti, a isto tako srčani rad biva ubrzan, kako bi se nedostatak kiseonika perifernim tkivima nadoknadio bržim pumpanjem krvi. Ukoliko tako nešto potraje, tj pređe u hronicitet, slede znatno ozbiljnije posledice kako na kardiovaskularnom, tako i na ostalim sistemima.

Takođe, kosa biva suva, lomljiva, oštećena, a isto tako i nokti i koža. Osobe koje pate od anemije, svakako su podložnije i brojnim infekcijama, osobito urinarnog i pulmonalnog trakta. Njihov organizam nikako nije rezistentan i imuni sistem pada, te dolazi do lakšeg oboljevanja brojnih organa.

Namirnice bogate gvožđem 

Ukoliko patite od ovakvog tipa anemije, osnovni koraci u lečenju bi bili da najpre korigujete osnovnu bolest, dakle bolest koja dovodi do gubitaka krvi tj gvožđa. Ukoliko je u pitanju čir, morate taj problem rešiti sa gastroenterologom, ako je u pitanju menstrualno krvarenje koje je produženo, problem rešavate sa ginekologom i slično. U trudnoći, laktaciji, pubertetu, odnosno periodu rasta deteta, potrebno je i te kako poboljšati ishranu namirnicama bogatim gvožđem.

Svaki nedovoljan unos gvožđa ili povećane potrebe za istim, možete rešiti najpre preko zdrave hrane. Povećan unos namirnica bogatih gvožđem, pomoći će vam da što pre regulišete nastalu simptomatologiju anemije. Put hrane se dnevno može uneti oko 10-20 mg gvožđa.

Generalno, gvožđe se može unositi putem životinjske hrane, ali i putem biljne i ostalih namirnica. Gvožđe koje se unosi putem životinjske hrane se mnogo bolje resorbuje i direktno se iskorišćava u svom postojećem valentnom obliku od gvožđa koje unosimo na primer putem cvekle ili zeleniša. Ipak, apsorpciji gvožđa životinjskog porekla u velikoj meri će doprineti i dodatna ishrana obogaćena vitaminom C (limun, grejp, kivi, limunada i drugo).

Gvožđe u namirnicama životinjskog porekla najviše se nalazi u crvenim mesima, džigerica i te kako obiluje gvožđem, junetina, konjsko meso, pa i piletina i riba takođe.

Kada su u pitanju namirnice biljnog porekla tu su cvekla, zeleniš, spanać, mahunarke i drugo. Suvo voće i žitarice takođe sadrže velike količine gvožđa. U njima se nalazi takozvano non hem gvožđe koje se razlikuje po valenci od hem gvožđa i mora proći odeđene procese kako bi organizam mogao da ga koristi nakon resorpcije.

Moramo da napomenemo da žumance jajeta jeste najbogatiji izvor gvožđa koji posoji i da je i te kako dobro za terapiju anemije hranom.

Preparati gvožđa

Ukoliko za to postoji potreba, prema preporuci lekara mogu se uzimati i dodatni preparati gvožđa, osobito kod onih ljudi koji ne vode računa o ishrani, danas postoji veliki broj suplemenata koji se mogu unositi.

Sa druge strane, trudnicama je i te kako potreban veliki unos kako gvožđa, tako i folne kiseline, zbog adekvatnog razvoja ploda i neuralne cevi kod deteta.

Preparati gvožđa moraju se uzimati u kontinuitetu određeni vremenski period, kako bi se iznova uspostavile normalne koncentracije gvžđa u krvi. Ipak, mnogi ih izbegavaju u strahu od opstipacije, pojave crne stolice, tamnjenja zuba i slično.

Sideropenijska anemija jeste stanje koje se relativno lako reguliše. Potrebno je samo biti uporan, i ne dozvoliti da deficit iznova nastane. Dakle, korigujte deficit ishranom, kakvim preparatima gvožđa, i rešite obavezno osnovni problem zbog koga je anemija i nastala. U ishrani održavajte kontinuitet, vežbajte i dišite čist i svež vazduh. Pokušajte da obogatite svoj dan kako raznovrsnom hranom, tako i raznovrsnim aktivnostima, praćenim sa što manje stresa.

loading...
Loading...

Još zanimljivog sadržaja: