Gonoreja, triper kod žena i muškaraca – simptomi, uzrok i lečenje

Šta je gonoreja? Činjenice govore sledeće.

1. Neki ljudi nikad ne razviju vidljive simptome.
2. Gonoreja se obično leči antibiotičkim injekcijama ili oralnim antibioticima.
3. U većem ste riziku da dobijete gonoreju ako imate bilo koje druge seksualno prenosive bolesti.

Gonoreja je polno (seksualno) prenosiva bolest. Uzrokuje je infekcija bakterijom Neisseria gonorrhoeae. Ova bakterija teži da inficira topla, vlažna mesta u telu, uključujući:

• uretru (cev koja odvodi urin iz bešike);
• oči;
• grlo;
• vaginu;
• anus;
• ženski reproduktivni trakt (jajovode, grlić materice i matericu).

Gonoreja se prenosi sa osobe na osobu tokom nezaštićenog oralnog, analnog ili vaginalnog seksa. Ljudi koji menjaju partnere ili oni koji ne koriste kondom su u najvećem stepenu rizika da se inficiraju. Najbolja zaštita od infekcije je apstinencija, monogamija ili pravilna upotreba kondoma. Ponašanje koje dovodi do toga da osoba ima nezaštićen seksualni odnos povećava verovatnoću inficiranja. Ovo ponašanje uključuje zloupotrebu alkohola i narkotika, naročito intravenoznu upotrebu droge.

Simptomi gonoreje

Simptomi se obično pojavljuju 2 do 14 dana nakon izlaganja. Međutim, neki ljudi inficirani gonorejom nikada ne razviju vidljive simptome. Važno je zapamtiti da se osoba sa gonorejom koja nema simptome zove nesimptomatični nosilac. Ova osoba je takođe zarazna. Osoba će lakše preneti infekciju partnerima kada nema vidljive simptome.

Simptomi kod muškaraca

Muškarci ne moraju razviti simptome nekoliko nedelja. Neki muškarci nikad ne razviju simptome.

Tipično, infekcija počinje da pokazuje simptome nedelju dana nakon prenošenja. Prvi primetni simptom kod muškaraca je najčešće goruća ili bolna senzacija tokom uriniranja. Kako napreduju, simptomi mogu uključivati:

• veću učestalost ili hitnost uriniranja;
• gnojni iscedak (kapanje) iz penisa (bele, žute, bež ili zelenkaste boje);
• otok i crvenilo na otvoru penisa;
• oticanje i bol u testisima;
• uporan bol u grlu.

Infekcija će ostati u telu nekoliko nedelja nakon lečenja simptoma. U retkim slučajevima, gonoreja može nastaviti da izaziva oštećenja u organizmu, naročito u uretri i testisima. Bol se može takođe širiti na rektum.

Simptomi kod žena

Mnoge žene ne razvijaju nikakve otvorene simptome gonoreje. Kada žene razviju simptome, oni imaju tendenciju da budu blagi i slični drugim infekcijama, pa se tako čine teškim za prepoznavanje. Infekcija gonorejom može izgledati kao uobičajena vaginalna gljivična ili bakterijska infekcija. Simptomi uključuju:

• iscedak iz vagine (vodenkast, kremast, svetlo zelene boje);
• bol i osećaj pečenja tokom uriniranja;
• potrebu za čestim uriniranjem;
• teške menstruacije i upaljeno bolno grlo;
• bol tokom seksualnog odnosa;
• oštar bol u donjem delu stomaka;

Testovi za gonoreju

Zdravstveni radnici mogu dijagnostikovati infekciju gonorejom na više načina. Mogu uzeti uzorak tečnosti iz simptomatičnih područja uz pomoć brisa (penis, vagina, rektum, grlo) i napraviti laboratorijski razmaz. Ako vaš lekar sumnja na infekciju krvi, uzeće uzorak krvi i uz pomoć laboratorijskih agenasa, pregledaće ga pod mikroskopom. Ova metoda je relativno brza i jednostavna, ali ne pruža apsolutnu sigurnost.

Druga metoda podrazumeva uzimanje iste vrsta uzorka i stavljanje na specijalnu analizu. Uzorak će biti inkubiran pod idealnim uslovima razvoja tokom nekoliko dana. Kolonija bakterija gonoreje će rasti ako je gonoreja prisutna.

Preliminarni rezultat može biti spreman u roku od 24 sata. Konačni rezultat se dobija nakon tri dana.

Komplikacije gonoreje

Žene su u većoj opasnosti od dugoročnih komplikacija ako se infekcija ne leči na vreme. Nelečena infekcija gonorejom kod žena može da se proširi na reproduktivni trakt i uključi matericu, jajnike i jajovode.

Ovo stanje je poznato kao pelvična inflamatorna bolest. Ova bolest može uzrokovati teške i hronične bolove i oštetiti ženske reproduktivne organe. Naravno, ovu bolest mogu izazvati i druge seksualno prenosive bolesti. Može doći do zapušenja jajovoda ili do njihovog oštećenja, pa će to dovesti do problema sa začećem ili će napraviti vanmateričnu trudnoću. Infekcija gonorejom se može preneti i na novorođenče tokom porođaja.

Muškarci mogu doživeti oštećenja uretre. Takođe, mogu doživeti bolne apscese unutar ili na spoljašnjoj strani penisa. Infekcija može uzrokovati smanjenu plodnost i sterilitet.

Kada se infekcija gonorejom raširi na krvotok, i muškarci i žene mogu iskusiti artritis, oštećenja srčanih zalistaka, ili upalu mozga i kičmene moždine. To su retki, ali veoma ozbiljni slučajevi.

Lečenje gonoreje

Savremeni antibiotici mogu izlečiti većinu gonoreičnih infekcija. Za ovu vrstu infekcije ne postoje kućni načini lečenja. Ako sumnjate na gonoreju, odmah se obratite zdravstvenoj ustanovi.

Antibiotici

Gonoreja se obično leči antibiotičkom injekcijom Ceftriaxone jednom u zadnjicu, ili jednom dozom Azitromicina oralno. Kada dobijete antibiotik, trebalo bi da osetite olakšanje u roku od nekoliko dana.

Zakon zahteva od zdravstvenih radnika da prijavljuju infekciju organima za zaštitu javnog zdravlja. Zvaničnici će identifikovati, kontaktirati, testirati i tretirati sve seksualne partnere i pogođene osobe kako bi sprečili širenje infekcije.

Pojava gonoreičnih bakterija otpornih na postojeće antibiotike je veliki izazov. Ovi slučajevi mogu zahtevati obimniji tretman, sa sedmodnevnim lečenjem oralnim antibioticima ili sa dualnom terapijom uz pomoć dva različita antibiotika. Antibiotici koji se koriste za ovu produženu terapiju se obično daju jednom ili dva puta dnevno. Neki uobičajeno antibiotici uključuju azitromicin i doksiciklin. Naučnici rade na razvijanju vakcina kako bi sprečili gonoreične infekcije.

Prevencija gonoreje

Najsigurniji način za sprečavanje gonoreje i drugih polno prenosivih bolesti je apstinencija. Ako upražnjavate seks, uvek koristite kondom. Važno je biti iskren sa svojim seksualnim partnerom, i raditi redovno testiranje.

Ako vaš partner pokazuje znake moguće infekcije, izbegavajte seksualni kontakt sa njim/njom. Zamolite ih da potraže medicinsku pomoć kako bi se ograničila eventualna zaraza.

U većem ste riziku da dobijete gonoreju ako ste već imali ili imate neku polno prenosivu bolest. Takođe, imate veći rizik ako imate više seksualnih partnera ili novog partnera.

Šta uraditi ako imate gonoreju?

Ako mislite da imate gonoreju, trebalo bi da izbegavate seksualnu aktivnost. Takođe, morate odmah kontaktirati svog lekara.

Tokom posete lekaru, budite spremni da:

• detaljno navedete sve svoje simptome;
• diskutujete o svojoj seksualnoj istoriji;
• date kontakt informacije za sve svoje prethodne seksualne partnere kako bi ih lekar anonimno kontaktirao;
• ako ste u kontaktu sa svojim seksualnim partnerom (partnerima), obavestite ih da se odmah testiraju.

Ako ste dobili antibiotike, važno je da ispijete prepisanu dozu kako biste se osigurali da se vaša infekcija u potpunosti izleči. Prestanak uzimanja antibiotika na svoju ruku može dovesti do razvoja komplikacija i može učiniti bakterije otpornim na antibiotike.

Takođe, morate otići na kontrolu nakon nedelju dana ili nakon dve nedelje, kako biste bili sigurni da je infekcija očišćena.

Istorija gonoreje

Gonoreja, kao seksualno prenosiva bolest, poznata je još od srednjeg veka. Ova bolest je nazivana još i triper ili kapavac (dok pravi uzroci infekcije nisu otkriveni). Nazivi su ostali prisutni i danas.

Gonoreja je poznata još iz antičkih vremena. Ljudi u staroj Grčkoj, koji su redovno posećivali javne kuće, imali su kapavac ili medicinskim rečnikom rečeno – uretralnu sekreciju.

Još u 2. veku pre nove ere, Galen je, primećujući simptome uretralne infekcije, sastavio reč-kovanicu od dve reči: gonos, što znači seme i rhoia, što znači tok.

Tačno vreme pojave prvih slučajeva gonoreje nije poznato niti ga je moguće utvrditi. Najstariji podaci o bolesti potiču iz 1611. godine, kada je engleski parlament usvojio zakon kojim bi se osiguralo da se širenje zaraze smanji. Ovo pokazuje veličinu javnog zdravstvenog problema koji je ova infekcija predstavljala u to vreme. Međutim, čak i tada uzrok infekcije je bio nepoznat.

Ovome je sledio sličan zakon iz 1256. godine u Francuskoj, u doba vladavine Luja XI. Simptomi infekcije su bili primećeni kada su krstaši opkolili Akru. Nakon što je papa Bonifacije sekularizovao medicinsku praksu, lekari su počeli da tretiraju obične muškarce i prostitutke obolele od ove infekcije.

1879.godine Albert Neisser je otkrio bakteriju koja je uzročnik gonokoke, a koja je po njemu imenovana kao Neisseria gonorrheae. On je pokazao doslednu prisutnost ove bakterije kod pacijenata sa simptomima. Takođe, kada su kulture gonokoke uvedene u uretru zdravih muškaraca, izazivale su bolest.

Ova bakterija dakle preživljava hiljadama godina, sposobna je da se prilagodi, stiče rezistenciju na odbrambene mehanizme domaćina nosioca, ali i na antibiotike.

Rani načini lečenja gonoreje

Pre nego što su pronađeni i napravljeni antibiotici, ljudi su se lečili uz pomoć raznih balzama, toplotom ili irigacijom.

Najraniji tretman gonoreje bila je upotreba žive. Najraniji nalazi sa engleskog ratnog broda “Mary Rose” pokazuju da je nekoliko specijalnih hirurških pomagala korišćeno za ubrizgavanje žive preko urinarnog otvora.

U 19. veku, gonoreja je tretirana uz pomoć srebro-nitrata. Srebrni nitrat je ubrzo bio ukinut, a umesto njega je korišćen protargol koji je bio tip koloidnog srebra koje je Bayer prodavao od 1887. godine.

Zna se da su u pretprošlom veku korišćeni i preparati bizmuta, zlata i arsena, pa čak i suvi prah indonežanske vrste parike.

Krajem 19. veka, tačnije 1890. godine, primenjena je prva vakcina, tj. injekcija od umrtvljenih gonokoka uzetih iz Neisser-ove laboratorije. Vakcina je predstavljena 1909. godine.

Uz pojavu sulfonamida, u 20. veku, započinje se sa antibiotskom erom lečenja gonoreje. Sulfonamidi su bili popularni sve dok nisu postali rezistentni i dok nije otkriven penicilin.

Penicilin je bio u upotrebi negde do 70-ih godina 20. veka, a onda je proglašen neefikasnim i zamenili su ga tetraciklini.

Negde 80-ih godina prošlog veka, počeli su da se upotrebljavaju fluorohinoloni i cefalosporini.

Međutim, već 90-ih godina postojali su slučajevi rezistencije na fluorohinolone.

Danas se smatra da je incidencija gonoreične infekcije 2-3% i to u zemljama u razvoju, u koje spada i Srbija.

Godišnje se desi čak oko 76 miliona novih slučajeva na celom svetu. Gonoreja je na drugom mestu po učestalosti, odmah posle infekcije klamidijom.

U poslednje vreme je Svetska zdravstvena organizacija zabrinuta jer se pojavljuju i šire sojevi bakterija gonokoke koji su rezistentni. Gonokoka je bakterija koja je sposobna da se genski transformiše i da stiče rezistenciju na antibiotike. Tu postoji još jedan problem: lekari često dijagnostikuju samo uretralnu infekciju i to klinički, a zatim terapiju prepisuju empirijski. Kod infekcije gonorejom treba uzeti prvo uretralni bris (kod muškaraca je u preko 80% slučajeva specifičan preparat bojen metilenskim plavim ili po Gramu, kao i direktan preparat), zatim se uzima kultura, a posle nje se radi antibiogram.

Bojeni preparat se dobija za 30 minuta, dok se kultura dobija za 24-48h.

Antibiogramu je potrebno od 24 do 48h, a onda se kompletira informacija i prepisuje ispravna terapija.

Klinička prezentacija gonoreje

Period inkubacije za gonoreju obično iznosi 2 do 7 dana nakon izlaganja inficiranom partneru. Kod svih pacijenata koji imaju moguću polno prenosivu bolest, istorija treba da sadrži sledeće:

• prošlost istorije seksulano prenosivih bolesti (uključujući infekciju HIV-om i virusnim hepatitisom);
• istoriju lečenja poznatih seksualno prenosivih bolesti;
• poznate simptome seksualno prenosivih bolesti kod trenutnih ili bivših seksualnih partnera;
• vrstu korišćene kontracepcije;
• bilo koju istoriju seksualnog napada.

Kod žena, istorija takođe treba da uključuje datum poslednjeg menstrualnog perioda, podatke o paritetu, uključujući bilo kakvu istoriju ektopične trudnoće.

Ženski urogenitalni trakt

Najčešći položaj gonokokne infekcije kod žena je endocreviks (80-90%), zatim uretra (80%), rektum (40%) i farinks (10-20%). Ako se razviju simptomi, često se javljaju u roku od 10 dana od inficiranja.

Glavni simptomi uključuju vaginalno pražnjenje, disuriju, intermenstrualno krvarenje, dispareuniju (bolan seksualni odnos) i blagi bol u donjem delu abdomena. Kada je u pitanju gonokokni cervicitis ili asimptomatski ili nepoznat, pacijent može napredovati u simptomima, često blizu menstrualnog perioda. Bolest može biti asimptomatična ili neprikazana i javlja se kod 10-20% zaraženih žena. Simptomi uključuju sledeće:

• bol u donjem delu abdomena;
• povećano vaginalno pražnjenje ili mukopurulentno uretralno pražnjenje;
• disuriju (obično bez urgentnosti ili učestalosti);
• osetljivost u cervikalnom pokretu;
• adneksalnu osetljivost;
• intermenstrualno krvarenje;
• groznicu, mučninu i povraćanje;
• akutni perihepatitis koji se javlja prvenstveno kroz direktnu ekstenziju gonoreje od jajovoda do kapsule jetre i peritoneuma.

Vaginalno pražnjenje iz endocervicitisa je najčešće simptom gonoreje koji se obično opisuje kao tanak, gnojni iscedak sa blagim mirisom. Mnogi pacijenti imaju minimalne simptome ili uopšte nemaju simptome od gonokoknog cervicitisa. Disurija ili neujednačeno uretralno pražnjenje mogu biti zbog uretritisa koji prati cervicitis.

Pelvični ili niži abdominalni bol ukazuju na uzlaznu infekciju endometrijuma, jajovoda, jajnika i peritoneuma. Bol može biti srednji, jednostran ili bilateralan. Može biti prisutna groznica, mučnina i povraćanje. Mogućnost ektopične trudnoće uvek treba uzeti u obzir kod pacijenta sa pelvičnim ili donjim abdominalnim bolom.

Rektalna infekcija je često asimptomatska, ali rektalni bol, pruritis, tenezmus i rektalni iscedak mogu biti prisutni ako je infekcija rektalne sluznice u pitanju. Može se desiti i krvava dijareja. Rektalna infekcija može doći putem analnog odnosa ili putem lokalnog širenja u organizmu.

Muški urogenitalni trakt

Kod muškaraca, uretris je mesto glavne manifestacije gonokokne infekcije. Početne karakteristike uključuju osećaj žarenja pri mokrenju i serozni iscedak. Nekoliko dana kasnije, iscedak postaje gnojni, a ponekad i krvav. Akutni epididimitis može takođe biti uzrokovan bakterijom gonoreje ili klamidijom, naročito kod muškaraca mlađih od 35 godina. Ovo je obično jednostrano (unilateralno) i često se javlja zajedno sa uretralnim eksudatom. Klasična prezentacija epididimitisa je jednostrani bol i oteklina lokalizovana posteriorno unutar skrotuma.

Uretralne strikture zbog gonokokne infekcije sada su retke u doba antibiotika, ali mogu biti prisutne sa smanjenim i abnormalnim tokom urina, kao i sa sekundarnim komplikacijama prostatitisa i cistitisa.

Još jedna manifestacija gonoreje, rektalne infekcije, može biti prisutna sa bolešću, pruritusom, pražnjenjem ili tenezmusom.

Manifestacije nezavisne od seksa

Muškarci i žene mogu pokazati gonokonu infekciju farinksa, rektuma i očiju. Gonokokni faringitis se najčešće stiče tokom orogenitalnog kontakta, pri čemu felacio predispozira infekciju više nego kunilingus. Faringitis je često asimptomatičan.

Međutim, može se pojaviti kao eksudativni faringitis sa cervikalnom limfadenopatijom. Iako su rektalne kulture pozitivne na gonoreju kod oko 40% žena sa cervikalnom gonorejom (sličan procenat je zabeležen i kod homoseksualnih muškaraca), simptomi proktitisa su neuobičajeni.

Uključenost očiju kod odraslih se javlja autoinokulacijom gonokoka u konjuktivne vrećice sa primarnog mesta infekcije, kao što su genitalije i obično je jednostrana. Najčešći oblik prezentacije je gnojni konjuktivitis, koji može brzo napredovati u panoptalmitis i gubitak vida, ukoliko se odmah ne leči.

Novorođenčad

Kod novorođenčadi, bilateralni konjuktivitis (ophthalmia neonatorum) često prati vaginalni porođaj zaražene majke. Međutim, prenos na novorođenčad se takođe može javiti u utero-periodu ili nakon rođenja.

Simptomi gonokoknog konjuktivitisa uključuju bol u očima, crvenilo i gnojno pražnjenje. Novorođenče može takođe razviti faringealnu, respiratornu ili rektalnu infekciju ili diseminovanu gonokoknu infekciju.

Organizam može vrlo brzo prouzrokovati trajne povrede oka. Brzo prepoznavanje i lečenje su od suštinskog značaja za izbegavanje slepila. Slepilo zbog neonatalne gonokokne infekcije je ozbiljan problem u zemljama u razvoju.

Diseminovana gonokokna infekcija

Simptomi diseminovane gonokokne infekcije variraju znatno od pacijenta do pacijenta. Do trenutka kada se pojave simptomi, mnogi pacijenti više nemaju lokalizovane simptome mukozalne infekcije.

Klasična prezentacija diseminovane gonokokne infekcije je sindrom artritis dermatitisa. Bol u zglobovima ili tetivama je najčešće prisutan u ranoj fazi infekcije. Oko 25% pacijenata sa diseminovanom gonokoknom infekcijom se žali na bol u jednom zglobu, ali mnogi drugi pacijenti opisuju migratornu poliartralgiju, posebno kolena, laktova i distalnih zglobova. Pacijenti mogu takođe imati tenosinovitis. Rani tenosinovitis najčešće utiče na Ahilovu tetivu. Oko 25% pacijenata se žali na oštećenje kože, a pažljivo ispitivanje će pokazati osip kod većine pacijenata sa diseminovanom gonokoknom infekcijom. Osip se obično nalazi ispod vrata i može uključiti i dlanove i tabane.

Dermatitis se sastoji od lezija koje variraju od makulopapularnog do pustularnog, često sa hemoragijskim komponentama. Lezije su obično periferalno lokalizovane i mogu biti bolne pre nego što postanu vidljive. Groznica je česta, ali retko prelazi 39ºC. Drugu fazu karakteriše septični artritis, do kog su lezije na koži već nestale i rezultati analize krvi su gotovo uvek negativni. Koleno je najčešće mesto gnojnog gonokoknog artritisa.

Retke komplikacije diseminovane gonokokne infekcije uključuju gonokokni meningitis, perikarditis i endokarditis. Glavobolja, bol u vratu i ukočenost, groznica i sniženi senzorijum mogu indicirati gonokokni meningitis. Ova bolest se ne mora klinički razlikovati od meningokokalnog meningitisa prilikom prezentacije, iako je kurs gonokoknog meningitisa obično manje brz.

Gonokokni endokarditis je češći kod muškaraca nego kod žena. Pacijenti sa kolagenskim vaskularnim oboljenjem (posebno oni sa sistemskim eritromatoznim lupusom) mogu biti skloni ovoj komplikaciji. Aortni zalistak je najčešće pogođen. Subakutni početak groznice, znojenje i slabost mogu ukazivati na prisustvo gonokoknog endokarditisa. Pacijenti sa endokarditisom mogu razviti atipične bolove u grudima, kašalj i dispneju, kao i artralgije i osip. Gonokokni endokarditis može izazvati ozbiljno valvularno oštećenje i smrt, ako se ne prepozna na vreme i ne tretira na ispravan način.

Režimi farmakološkog lečenja

Zbog otpornosti na oralne cefalosporine, preporučuje se dualno lečenje sa ceftriaksonom i azitromicinom. Dualno lečenje ceftriaksonom i azitromicinom podrazumeva istovremeno davanje pod direktnim nadzorom. Pored toga, osobe inficirane gonorejom, često su koinfektovane klamidijom, pa se osobe tretiraju režimom koji je efikasan i protiv nekomplikovane genitalne infekcije klamidijom.

Nekompliovane urogenitalne, anorektalne i faringealne gonokokne infekcije se, dakle, leče režimom dualne terapije: ceftriakson 250 mg intramuskularno jedna PLUS doza, azitromicin 1g perioralno jednokratna doza.