,, Medicina je toliko napredovala da praktično nijedan čovek nije zdrav.” ( A. Huxley)
Zdravlje koje posedujemo vrednije je od bilo kog materijalnog dobra koje je u našem vlasništvu. Bez zdravlja, čovek kao da u vlastitim očima gubi vrednost. Obično postajemo svesni činjenice da je naše dobro zdravlje pola našeg uspeha u životu, tek onog trena kada ostanemo bez njega. To je riznica blaga koja zahteva neiscrpno ulaganje u nju.
Redovnim vežbanjem, pravilnom ishranom, udišući čist vazduh, boravkom u prirodi, umerenim tempom bez stresa i bilo kakvog nerviranja, doprinosimo da se naš organizam oseća svežim i jakim, da bude pun energije i na taj način čuvamo naše zdravlje. Čini vam se da je težak ovaj princip zdravog života? Razmislite još jednom. U pitanju je samo vaša volja i doslednost, vaš stav šta danas želite da uradite za sebe ne bi li na duže staze sačuvali svoje zdravlje.
Bolesti koje mogu naškoditi našem telu su različite vrste. Neke su teže neke lakše, neke prođu reklo bi se ,,same od sebe”, dok je za druge potrebna izvesna terapija koja bi doprinela brzom ozdravljenju ili pak stagniranju bolesti koja je zahvatila neki naš organ.
U ovom tekstu govorićemo vam o autoimunim bolestima. Postoji podatak da ljudi i ne znaju mnogo o ovim bolestima, sve do trenutka kada počnu bolovati neku od ovih bolesti. U tom slučaju su primorani da saznaju više o uzrocima, lečenju, simptomima i vrsti autoimunih bolesti. A šta one zapravo znače?
Pre svega da se osvrnemo na ključnu stvar autoimunih bolesti, a to je imunitet.
Imunitet ima značajnu ulogu u našem organizmu, možda čak i jednu od najvažnijih jer je on presudan za naše zdravlje. Njegova pravilna funkcija podrazumeva zaštitu našeg tela od različitih bolesti. Imunitet u organizmu predstavlja jedan vid odbrane od svih elemenata koji mogu da nam naude i trajno naruše naše zdravlje. Njega čine antitela koja reaguju na različite viruse i bakterije i koštana krž koja proizvodi crvena i bela krvna zrnca.
Autoimune bolesti nastaju kada naš imunitet prestane da funkcioniše na svoj uobičajeni način, i počne da radi protiv sebe tako što napada sopstvene ćelije, ne razlikujući dobre od loših. Takvim funkcionisanjem, imunitet počinje da radi protiv sebe i u našem organizmu se događa haos.
Prema podacima, navodi se da su autoimune bolesti češće zastupljene kod žena nego kod muškaraca. Posebno mogu predstavljati problem kada je žena u drugom stanju ili planira da zatrudni. Trebalo bi da se prethodno posavetuje sa lekarima koji se bave ovim bolestima, odnosno sa reumatologom i ginekologom.
U našoj državi ne postoji lekar koji se bavi samo izučavanjem i lečenjem autoimunih bolesti. Ono što uzrokuje pojavu autoimunih bolesti kod žena su njihovi polni hormone koji utiču na poremećen rad imunog sistema. Ove bolesti se ne manifestuju kod svih na isti način, sve zavisi od toga koji organ napadaju. Iz tog razloga dele se na sistemske i specifične bolesti.
Sistemske bolesti se podrazumevaju kada autoimuni sistem napada više organa, a specifične bolesti označavaju da napada samo jedan. Istraživanja koja su se vršila govore o tome da u 65% slučajeva ove bolesti se javljaju kod osoba koje su starosne granice između 15 i 60 godina, a oboli i 20 % njih koji su mlađi od 15 godina.
Vrste autoimunih bolesti
Za sada je ustanovljeno 80 vrsta autoimunih bolesti. Navešćemo vam nekoliko bolesti koje uzrokuje pogrešan rad imunog sistema, a to su:
–Celijakija – Podrazumeva se da osobe koje pate od ove vrste bolesti ne podnose gluten, ječam, pšenicu i raž. Mnogi koji boluju od ove bolesti, nisu toga ni svesni jer nisu upoznati sa simptomima kako bi je prepoznali. Naravno, potrebno je lečiti je adekvatnom terapijom i uticati na njeno poboljšanje kako ne bi došlo do ozbiljnih posledica koje mogu ugroziti naš život. Ova bolest obično ima genetsku predispoziciju, a može postati i hronična, pa se kao simptom uzima i različiti stepen oštećenja sluznice tankog creva.
–Psorijaza – Ovo je bolest koja napada kožu i manifestuje se promenama u vidu belih ljuspi, koje prikrivaju crvenu, zadebljalu kožu. Psorijaza se nasleđuje, pa u slučaju da je jedan od vaših roditelja bolovao od pomenute bolesti, velika je verovatnoća da će se i kod vas pojaviti ova bolest. Medicinski podaci navode da se obično javlja kod ljudi oko 30. godine , mada može se javiti u bilo kom životnom periodu. Leči se najčešće kortikosteroidnim kremovima, ali je terapija različita u zavisnosti od težine bolesti pšacijenata.
-Vitiligo – Ovo je takođe bolest kože. Uzrok ove bolesti je nepoznat, pretpostavlja se da dolazi do razaranja pigmentnih ćelija pa se shodno tome pojavljuju beličaste mrlje na koži. Najčešće se javlja na licu, genitalijama i laktu. Vitiligo može uzrokovati da kosa posedi pre vremena, kao i da pobele obrve i trepavice. Smatra se da genetske predispozicije, kao i kod ostalih autoimunih bolesti, jesu jedan od uzroka nastanka vitiliga. Ovo oboljenje se leči putem kortikosteroidnih krema, terapije UVB zraka, kao i savremenom hiruškom terapijom.
-Hašimoto tireoiditis – Ova bolest se događa kada naš imuni sistem usled svog pogrešnog rada napada ćelije naše štitne žlezde. Kao uzrok nastanka smatra se da mogu biti virusi, stres, zračenje, kao i infekcije. Može se pojaviti i kod dece. Simptomi koji prate ovu bolest su preveliki umor, ubrzan rad srca, naglo mršavljenje. Ova bolest se razvija polako, obično kreće prvo sa uvećanjem štitne žlezde, koje je blago. Terapija se određuje nakon urađenih laboratorijskih analiza, ultrazvuka i daljeg pregleda endokrinologa.
-reumatski artritis – Ona predstavlja reumatsku bolest vezivnog tkiva. Kao karakteristika navodi se gubljenje imuniteta, povećanje broja limfocita B, opšta slabost organizma, razdražljivost, brzo umaranje, slaba pokretljivost, česta jutarnja ukočenost. Razlog zbog kojeg se oboljeva od ove bolesti je nepoznat. Lečenje je dugo , jer ne postoji adekvatni lek koji bi doveo do potpunog izlečenja. Radi se na otklanjanju celokupnih simptoma kako bi se poboljšalo celokupno zdravstveno stanje čoveka obolelog od pomenute bolesti.
-Adisonova bolest – Ova bolest pripada grupi autoimunih bolesti, koja nastaje kada se razaraju bubrežne žlezde. Ponekad dolazi do veoma smanjenog lučenja hormona nadbubrega, a u teškim slučajevima i do potpunog prestanka lučenja. Simptomi su u početku skoro pa neprimetnni, javlja se jača pigmentacija kože na delovima gde je ona inače pigmenntisana, a posebno se javlja oko zglobova i očnih kapaka. Karakteriše je još i pojava prevelikog zamora, izostanak menstruacije kod žena, velika potreba za vodom i slanim jelima i takođe jedan od siptoma je i snižen krvnni pritisak. Lečenje se sprovodi većom dozom kortizona ili hidrokortizona, terapija je doživotnna dok se ranije ova bolest završavala smrtnim ishodom.
-Sjogrenov sindrom – Ovo je bolest koju karakteriše suvo oko ili suva usta, i spada u grupu reumatoidnih oboljenja. U slučaju ove bolesti smanjen je rad egzokrinih žlezda koji dovodi do posledica ove vrste. Nastaje obično kod osoba koje imaju genetske predispozicije za oboljenje od neke vrste autoimunih bolesti. Simptomi koji se javljaju kod ove bolesti su osećaj peckanja i grebenja u oku, kao i suvoća u ustima. Za lečenje se koristi adekvatna terapija koju prepisuje doktor nakon pravilnog dijagnostikovanja bolesti.
-sistemski eritemski lupus – Ova bolest spada u sistemsku autoimunu bolest pa samim tim ona zahvata različite organe poput tkiva, bubrega, kože, nervnog sistema. Karakteriše je prisustvo autoantitela. Na njen nastanak deluju spoljašnji i unutrašnji faktori, ali primarni uzrok je i danas nepoznat. Simptomi koji je karakterišu su ranice u ustima , opšta slabost, raspon simptoma od malokrvnosti do pojave epilepsije. Lečenje je raznoliko u zavisnosti o kom se organu i stepenu oštećenost radi.
-multiple skleroza – Ovo je autoimunna bolest koja napada nervni sistem. Ona zahvata nervne ćelije koje uništava. Po medicinskim podacima zaključuje se da se ova bolest češće javlja kod ženskog pola nego kod muškog, nezavisno o kom se životnom dobu radi. Simptomi koji je karakterišu su opšti zamor organizma, nejasan govor, depresija, malaksalost, drhtanje tela, zamućen vid, problem sa bešikom… Kod ove bolesti ne može doći do potpunog ozdravljenja, ali primenom adekvatne terapije simptomi se mogu držati pod kontrolom.
Opšti simptomi autoimunih bolesti
Obzirom da se o autoimunim bolestima malo toga zna, prve simptome uglavnom ljudi zanemaruju. Ima slučajeva gde se ispoljavao čitav niz simptoma određene autoimune bolesti, a da se nije posumnjalo na neku od njih. Preporučuje se da se pacijenti što bolje edukuju, da sarađuju sa svojim izabranim lekarom na najbolji mogući način i da kontrole budu češće, kako ne bi došlo do eventualnih propusta u lečenju pomenutih bolesti. Obzirom da postoji više vrsta autoimunih bolesti, simptomi su uglavnom različiti u zavisnosti o kojoj je bolesti reč.
Međutim, ono što je zajedničko svim vrstama su sledeći simptomi: malaksalost, osećanje bespomoćnnosti, prevelikog umora, groznica, povišena temperature. Simptomi koji se takođe vezuju za autoimune bolesti su i oticanje zglobova, osip posle sunčanja i različite promene na koži, ranice na usnoj duplji, bele trepavice. . .
Putem krvne slike i nalaza urina takođe neki simptomi mogu ukazati na postojanje nepravilnog rada imuno sistema. U slučaju da se u vašem rezultatu mokraće prikaže prisustvo eritrocita i belančevina, a u krvi nagli pad leukocita, vaš doktor će posumnjati da se radi o nekoj vrsti autoimunih bolesti. Kako bolest postaje sve izraženija, tako se i simptomi kojim se manifestuje povećavaju.
Opšti uzroci autoimunih bolesti
Nakon svih istraživanja na temu autoimunih bolesti, još uvek se traga za tačnim podatkom šta je to što navodi naš imuni sistem da krene u borbu protiv sebe i da antitelima ubija svoje zdrave ćelije. Ono što se pretpostavlja je da uzroci nastanka ovih bolesti mogu biti različita zagađenja vazduha, stres, preterana upotreba lekova, razni virusi, izlaganje teškim metalima.
Takođe, navodi se i činjenica da genetska predispozicija je jedan od najvećih uzroka nastajanja autoimunih bolesti. Da bi se ona aktivirala, smatra se da neki spoljašnji faktor prvo utiče na nju. U organu gde se nadje antigen izaziva se bolest. Pokušajte da izgradite svoj imuni sistem vodeći zdrav način života ne bi li sprečili sve neprijatne situacije koje on može proizvesti.
Lečenje
Da bi se uspostavila relevantna dijagnoza, pacijent mora uraditi niz testova kako bi lekari bili sigurni šta je zapravo u pitaju. Dijagnostika podrazumeva veliki broj laboratoriskih i imunoloških testova, koji doprinose potvrđivanju ili odbacivanju sumnje da li neka vrsta autoimune bolesti postoji. Potpuno izlečenje od ovih bolesti je nemoguće, ali bolest tokom svog razvoja ima faze kada stagnira i kada napreduje. Kada je u fazi napredovanja, najčešće se kombinuju dva i više leka kako bi se situacija smirila.
Od lekova se koriste oni iz grupe glikortikoidi ili lekovi iz grupe citostatika. Ako se pacijentu da dijagnoza sistemske bolesti, prepisana terapija koju mora da primenjuje biće do kraja njegovog života. Kada se kao terapija upotrebljavaju kortikosteroidi, može doći do pogoršanja ostalih organa u telu, pa ponekad dolazi do fibroze pluća, do depresije, epilepsije, smanjenog rada bubrega, dijabetis, akne, gojaznost i ostalo. Kod pacijenata koji imaju teži slučaj sistemskih bolesti, ponekad se primenjuje i pulsna terapija. Ona podrazumeva davanje kortikosteroida intravenski nekoliko dana jedan za drugim, u cilju poboljšanja opšteg stanja pacijenta. Smatra se da taj način ne ostavlja neželjene posledice.
Ono što bismo mogli da uradimo preventivno ako bolujemo od poremećenog rada imunog sistema je da se ne izlažemo previše suncu, već da vodimo računa o svom kretanju u letnjem periodu, da izbegavamo isparavanje hemikalija, da na prirodan način poradimo na svom imunitetu, da izbegavamo fizičke napore i svaku vrstu stresa.
Autoimune bolesti kod dece
Na veliku žalost, autoimune bolesti ne štede ni decu. Postoje određeni tipovi ovih bolesti koje se ispoljavaju u najranijem dobu. Uzroci su nepoznati, sumnja se da ih podstiču infekcije, virusi, zagađenost spoljašnje sredine, stres kao i genetske predispozicije. Kod dece se obično simptomi manifestuju u roku od tri ili četiri nedelje a potom bolest uzima sve više maha.
Uz postavljanje pravilne dijagnoze i adekvatne terapije, simptomi se mogu smanjiti i olakšati, ali se bolest ne može izlečiti jer spade u grupu autoimunih vrsta bolesti, gde organizam napada sam sebe.
Dijabetis tip 1 – Ova bolest sve više uzima maha u Evropi, gde sve češće od nje oboljevaju deca. Loše navike u ishrani, manjak fizičke aktivnosti, vođenje nezdravog načina života doprinosi mogućnost da se kod dece razvije ova vrsta dijabetisa. Iz tog razloga bi trebalo da više obratimo pažnju kako vreme provode naša deca, šta jedu, koliko se kreću i da kao roditelji, damo im pravilne smernice kako do većine bolesti ne bi uopšte ni došlo. Dijabetis 1 predstavlja autoimunu bolest gde se ne luči dovoljna količina insulina, pa shodno tome imunitet napada gušteraču i insulin se ne proizvodi u količini koja je dovoljna za pravilan rad organizma. On se češće javlja kod dece koja su gojazna ili jednostavno naprednija od ostale dece njihovog životnog doba. Prema medicinskim podacima, zabeleženo je da najčešće oboljevaju deca u periodu između desete i trinaeste godine. Simptomi koji su karakteristični za ovu vrstu bolesti su potreba za tečnošću, mučnina, gubitak svesti, često mokrenje, naglo mršavljenje. Uz adekvatnu terapiju, može doći do poboljšanja celokupnog stanja deteta.
– polimiozitis i dermatomiozitis – Polimiozitis predstavlja bolest vezivnog tkiva, za koju je tipično propadanje mišića. Ova bolest se najčešće javlja kod dece koja su životnom dobu od pete do petnaeste godine. Javlja se brzo, gotovo iznenada, a simptomi koji karakterišu ovu bolest su slabost koja se prvo oseti u ramenima i kolenima, potom opšta slabost organizma. Javlja se još i otežano gutanje, infekcije, gubitak težine, Raynaudov sindrom, bol i oticanje. Dermatomiozitis je bolest gde se velika količina osipa javlja po licu, zajedno sa svim pomenutim simptomima. Lečenje se sastoji od uzimanja velikih doza kortikosteroida ili gama globulina.
PANDAS – Ovo je pedijatrijski poremećaj koji je u vezi sa Streptokokom grupe A, i dešava se kada usled infekcije streptokokom kod dece, zahvati se deo mozga. To je autoimuna bolest, a streptokoka ne mora biti jedini uzrok već mogu i drugi virusi. Simptomi koji se manifestuju kod dece su postojanje različitih tikova, bojažljivost, ispuštanje čudnih zvukova, upale. Od presudne je važnnosti da ako primetite neke od ovih simptoma, prijavite svom lekaru bez oklevanja.
