Alergijske reakcije na najraznovrsnije materije iz spoljne sredine jesu postale bolesti savremenog i modernog doba. Kroz svoje manifestacije u vidu bronhijalne astme, alergijskog rinitisa i atopijskog dermatitisa, one umnogome znaju da diriguju stil života pojedinca, pa i da narušavaju njegovo svakodnevno funkcionisanje.
Stoga, od i te kako velikog je značaja da se ovakvi tipovi bolesti na vreme otkriju i leče, ili da se makar njihova simptomatologija kontroliše na adekvatan način, kako bi se omogućio što bolji kvalitet života.
Navodi se da je učestalost alergijskih reakcija poslednjih par decenija znatno porasla, te se tako one smatraju bolestima 21. veka. Faktori koji se smatraju krivcima za ovakvo stanje jesu delom nasleđe i faktori sredine, a delom ulogu igra i oslabljen imunski odgovor čoveka na sve jače alergene koji „napadaju“ pre svega od spolja.
Smatra se da je posle alergije na polen, druga po učestalosti alergija na grinje i prašinu, međutim, za razliku od prve koja je sezonska, alergija na grinje može zadavati simptome tokom cele godine i umnogome remetiti kvalitetan život čoveka, kako profesionalni, tako i društveni.
Alergijska reakcija
Alergijska reakcija jeste specifičan vid odgovora organizma na neke supstancije iz spoljašnjosti. Mogu to biti razne vrste proteina, enzima ili kakvih drugih sastojaka buđi, polena, hrane, mikroorganizama koji naseljavaju kućni nameštaj, ili pak životinjske dlake i slično.
Kada organizam prvi put dođe u kontakt sa nepoznatim alergenom, on stvara antitela na tog „uljeza“ kako bi se od istog odbranio. Nadalje, ta antitela vezuju se za ćelije u organizmu koje se nazivaju medijatori zapaljenja i koje će pri svakom narednom kontaktu sa alergenom osloboditi svoje aktivne supstance koje će izazvati simptome alergijske reakcije. Na taj način organizam se brani od nepoznatih napadača.
Alergija na grinje i prašinu
Alergija na grinje i kućnu prašinu jeste jedna od najdosadnijih alergijskih bolesti, ali možemo reći i najtežih, u smislu što, za razliku od drugih alergijskih odgovora organizma na različite alergene koji se javljaju sezonski, ova alergijska reakcija traje tokom cele godine. Kao takva, ona umnogome određuje i diktira stil života pojedinca, ali i okoline, te nije ni malo lako osobama koje se suočavaju sa ovim tipom alergije.
Alergija na prašinu iz kuće ne podrazumeva samo klasičnu prašinu koja je vidljiva na nameštaju, već i onu nevidljivu, na tepisima, zavesama, krevetima, u vidu ljudskih i životinjskih dlaka i peruti, raznih vrsta vlakana, delova hrane, bakterija i grinja.
Od svih gore navedenih uzročnika, grinje su postale centar interesovanja ljudi koji se bave proučavanjem ovih zglavkara, ali i lekara alergologa koji se bave otkrivanjem uzročnika alergija. Dokazano je da grinje pripadaju zglavkarima, te da su kao krpelji, parazitiraju na telu čoveka i hrane se ljudskom peruti i izumrlim ćelijama. One su nevidljive golim okom i mogu se videti samo mikroskopski. Veoma se brzo razmnožavaju i na krevetu čoveka ih može biti i do 1,5 milion. Gotovo je nemoguće istrebiti ih. Jedino je moguće boriti se protiv njih i tako smanjiti njihov broj.
Simptomi alergije na grinje i prašinu
Kao posledica osetljivosti organizma na grinje i kućnu prašinu, tj na njihove produkte koje organizam doživljava kao antigene, kod dece i odraslih mogu se javiti određeni simptomi u vidu reakcije, tj odgovora organizma na njih. Ti simptomi manifestuju se u vidu alergijskog rinitisa, bronhijalne astme, konjunktivitisa ili pak kožnih bolesti kakve su urtikarija, tj koprivnjača, atopijski ili kontaktni dermatitisi.
Ove reakcije umnogome su više izražene kod dece, zbog nasleđa i slabog, nedovoljno razvijenog imuniteta. Pojava kod dece ovakvih simptoma, umnogome može dovesti do razvoja teških hroničnih oblika bolesti, te deca mogu razviti pravu kliničku sliku astme, tj mogu postati astmatičari.
Koprivnjača, ili medicinski – urtikarija, manifestuje se pojavom promena na koži u vidu crvenih ispupčenja iznad ravni kože, koja su obično nešto bleđa u svom centralnom delu. Ispupčenja se mogu javiti u vidu manjih papula ili većih ploča, i mogu se međusobno stapati i graditi veće površine. Urtike izbijaju u roku od 24-72h i to u naletima, te dok jedne promene blede i povlače se, druge, novije izlaze.
Kada su u pitanju alergijski rinitis i konjunktivitis, ovo su jedne od najčešćih formi ispoljavanja alergijskih reakcija. Alergijski rinitis generalno se manifestuje curenjem vodenastog sekreta iz nosa, kijanjem i do 10 puta za redom, suvim kašljem, suzenjem očiju. Konjunktive su crvene i vlažne, otečene. Sluznica nosa je takođe crvena i otečena. Nos je zapušen i svrbi, a javlja se i svrab očiju. Ovakvo stanje može da dovede do poremećaja čula mirisa, a svi ovi simptomi zajedno mogu uzrokovati i glavobolju, pad koncentracije, kao i poremećaj profesionalnog i društvenog života u globalu.
Alergijska astma jeste hronična bolest koja se karakteriše suženjem disajnih puteva usled prisustva sekreta i spazma, a nastaje kao posledica alergije na razne vrste materija, pa i na grinje i kućnu prašinu.
Postoji više tipova i uzročnika astme, ali alergijska astma je najčešći oblik i javlja se u više od 50% slučajeva. Ona osobito može da se razvije kod dece, čak i ako ne postoji predispozicija za nastanak astme, tj ako roditelji nisu astmatičari. Za takvi decu se kaže da imaju sklonost ka nastanku alergija, tj da imaju atopijsku konstituciju, tj da su atopičari.
Deca obično otežano i ubrzano, površno dišu, kašlju i šište, žale se na stezanje u grudima. Pri tom, mogu se javiti i ostali simptomi alergijske reakcije, gore pomenuti. Izdisanje je otežano, a simptomi se pogoršavaju tokom noći. Mogu trajati od nekoliko minuta do nekoliko sati ili pak dana, mada se obično odmah regulišu adekvatnom terapijom i vodi se računa da ne progrediraju u astmatični napad, koji je urgentno stanje u medicini.
Prevencija alergije na grinje i prašinu
Neki od saveta koji vam umnogome mogu pomoći da prevenirate simptome alergije na grinje i prašinu, navešćemo u redovima koji slede. Zapravo, grinje nikada ne možete u potpunosti uništiti, jer ih ima jako puno i veoma se brzo umnožavaju. Isto tako, ni alergiju ne možete izlečiti, jer se radi o bolesti kojoj nema apsolutnog leka, ali možete uvek držati pod kontrolom njene simptome.
Najpre se kao preventiva preporučuje da, ukoliko ste vi ili vaše dete alergični na grinje i prašinu, učinite sve što je u vašoj moći da vaša okolina, tj vaš životni prostor, učinite što „sterilnijim“ i čistijim, tj da onemogućite grinjama prostor za život. Nabavite zato posteljinu, dušeke i jastuke koja im ne pogoduje, sa porama u materijalu ne većim od 0,5 mm. Redovno menjajte posteljinu, provetravajte prostorije, čistite prašinu. Potrudite se da izbacite iz stana sve ono što sakuplja prašinu, a to su tepisi, zavese, plišane igračke, nepotrebna odeća i obuća i slično.
Održavajte temperaturu u stanu adekvatnom, ispod 20 stepeni Celzijusa i smanjite vlažnost vazduha ispod 50%. Kupite razne preparate i sprejeve za uništavanje grinja. Ne držite u stanu kućne ljubimce. Nemojte se češljati niti presvlačiti u sobi u kojoj spavate, jer tako obezbeđujete grinjama dlake i perut koje su idealne za njihovu ishranu. Koristite klima uređaje i redovno menjajte filtere u njima. Ukoliko držite zavese i tepihe, redovno ih perite i usisavajte. Odeću koju ne nosite stavite u vakum kese, a ormare sa odećom zatvorite. Redovno perite garderobu i posteljinu na temperaturi iznad 60 stepeni. Izbegavajte pušenje i, ako je moguće, nemojte držati ukrasne biljke u stanu.
Lečenje alergija na grinje i prašinu
Kako smo već i napomenuli, alergije su bolesti koje su neizlečive. Sve što možemo učiniti jeste da na adekvatan način kontrolišemo simptomatologiju i sprečimo pogoršanje stanja, kao i da učinimo sve što je u našoj moći da preveniramo nastanak reakcije na alergene kako bismo mogli koliko toliko kvalitetno da živimo sa ovom vrstom bolesti.
Uglavnom se u terapiji primenjuje lečenje medikamentima iz grupe antihistaminika, ali i kortikosteroidnih preparata i imunosupresiva. Ovi lekovi koriste se u vidu raznih inhalacionih sredstava, tableta, kapi za nos, i slično. Osobe koje pate od alergijskih reakcija obično su i te kako upućene u sve potrebne navike i terapiju, tako da su uvek spremne za borbu protiv postojećih alergena, te ih retko šta može iznenaditi.
Ipak, trebalo bi da se čuvaju mogućih pogoršanja stanja i neočekivanih alergijskih, astmatičnih napada. Mnogi pribegavaju i vakcini ukoliko su veoma često izloženi alergenima i, i te kako podložni nastanku iscrpljujućih simptoma.
Zaključak
Pored svega što smo u prethodnim redovima naveli, za preveniranje i kontrolu simptoma alergije, potrebno je voditi i što zdraviji život. Zdrava ishrana, higijena, redovni treninzi i svež vazduh, svakako će olakšati probleme. Smatra se da upotreba nekih namirnica može dovesti do ublažavanja simptomatologije alergijskih reakcija, a osobito astme.
Savetuje se, tako, upotreba mediteranskog načina prehrane, upotreba rena, meda, smokvi, avokada, cimeta i origana. Repuh, đumbir, bukvica, ruzmarin, samo su još neke od biljaka koje mogu pomoći, a savetuje se i obavezna redovna inhalacija čajevima pomenutih biljaka.
