Krvni, ili arterijski pritisak, predstavlja pritisak kojim krv ispumpana iz srca deluje na zidove arterijskih krvnih sudova. Srce prilikom svake svoje kontrakcije izbacuje krv iz leve komore u aortu i tada krvni pritisak raste, dok u periodu kada se srce između dve kontrakcije „odmara“, krvni pritisak opada. Zato postoje takozvani gornji ili sistolni i donji ili dijastolni pritisak, a njihova razlika se naziva pulsni pritisak.
Postoje brojni savremeni digitalni aparati za merenje tenzije, ali pritisak se i danas najpouzdanije meri pomoću živinog sfingomanometra, i izražava u milimetrima živinog stuba (mmHg). Normalnim se smatraju vrednosti sistolnog pritiska od 120-139 mmHg, a dijastolnog od 80-89 mmHg. Arterijski pritisak se definiše kao povišen ako su vrednosti sistolnog pritiska 140 mmHg ili veće, a vrednosti dijastolnog pritiska 90 mmHg ili više, kod odrasle osobe koja ne uzima antihipertenzivnu terapiju.
Tehnika merenja krvnog pritiska
Tehnika merenja krvnog pritiska podrazumeva najpre palpiranje otkucaja brahijalne arterije na ruci, unutra od tetive mišića bicepsa. Zatim se postavlja manžetna sfingomanometra oko 2,5 cm iznad lakatnog prevoja, a zvono stetoskopa se stavlja iznad brahijalne arterije. U kojoj meri je potrebno naduvati manžetnu prati se pomoću palpacije radijalnog pulsa na prevoju šake. Kada on nestane, manžetna se naduva za još nekih 30 mm Hg.
Nakon ovog postupka polako se otpušta vazduh uz istovremeno slušanje tonova stetoskopom. Ovi, takozvani Korotkovljevi tonovi, nastaju prilikom prolaska krvi kroz prethodno komprimovanu arteriju, a nakon popuštanja pritiska u njoj. Prvi, najjači i najbolje čujan Korotkovljev ton označava vrednost sistolnog krvnog pritiska, koju treba zabeležiti. Daljim slušanjem i spuštanjem pritiska dolazimo do faze kada se tonovi više ne čuju. Tonovi se, naime, postepeno smanjuju u jačini, i prestanak čujnosti ovih tonova je vrednost dijastolnog krvnog pritiska koju takođe treba ubeležiti.
Krvni pritisak se meri na obema rukama i normalna razlika u pritiscima leve i desne ruke ne sme da bude veća od 5-10 mm Hg. Prilikom dalje kontrole pritiska on se uvek meri na ruci na kojoj je viši.
Merenje krvnog pritiska na nogama kod dece i odraslih
Kod dece je obavezno i merenje pritiska na nogama, i to na femoralnoj arteriji, kao i poređenje sa vrednostima pritiska na rukama. Uobičajeno se meri i poredi pritisak na levoj ruci i levoj nozi, a zatim na ruci i nozi desne strane. Ovo je vrlo važno jer može da ukaže na određena urođena kardiovaskularna oboljenja kod dece, u prvom redu na koarktaciju aorte. Kod ovog patološkog stanja je pritisak na nogama manji nego na rukama, a femoralni puls kasni za radijalnim.
Kod odraslih se takođe može meriti pritisak i na nogama i normalno je razlika u pritiscima između nogu i ruku oko 20 mm Hg. Ukoliko je razlika veća to govori u prilog slabosti aortnog zalistka (struktura srca) i to je takozvani Hilov znak. Ovo navodimo upravo iz razloga što jedna tako jednostavna metoda merenja, koja se može i mora redovno izvoditi i kod kuće i kod lekara opšte prakse, daje veoma vredne informacije koje mogu da spasu život pacijenta.
Varijacije u krvnom pritisku
Ono što je bitno napomenuti jeste podatak da krvni pritisak varira u toku dana i u zavisnosti od više faktora, a to su doba dana, klimatski faktori, način ishrane, fizička aktivnost ili neaktivnost, položaj tela, trudnoća i mnogi drugi. To znači da njegove neznatno povišene ili snižene vrednosti ne moraju biti nužno patološke, odnosno značiti neku bolest.
Međutim, postoje dva bitna stanja koja se smatraju patološkim, a to su visok krvni pritisak (hipertenzija) i nizak krvni pritisak (hipotenzija). Kao što je već navedeno, hipertenzijom se smatraju vrednosti pritiska veće od 140/90 mm Hg i ona predstavlja znatno češći i ozbiljniji zdravstveni problem od niskog pritiska. Sa druge strane i nizak krvni pritisak treba takođe shvatiti ozbiljno, iako vrlo često ne daje nikakve tegobe i ne narušava kvalitet života.
Uzroci niskog krvnog pritiska
Niskim krvnim pritiskom, odnosno hipotenzijom, se smatraju izmerene vrednosti pritiska niže od 100/60 mmHg. Ranije se smatralo da hipotenzija ne predstavlja bolest sama za sebe i da je bezopasno stanje, ali je savremena medicina dokazala suprotno. Bitno je istaći i da je ono što je za jednu osobu nizak krvni pritisak za neku drugu sasvim normalna vrednost.
Tako, na primer, vrednosti pritiska od 110/70 mmHg se smatraju normalnim za zdrave osobe, ali predstavljaju nizak pritisak za one koji boluju od hipertenzije. Bitna je i činjenica da nizak krvni pritisak može da se kontroliše, ali je najpre potrebno utvrditi njegov uzrok, naravno ukoliko je to moguće.
Postoje dve osnovne vrste niskog arterijskog pritiska a to su – primarna (idiopatska) i sekundarna hipotenzija. Kako i samo ime kaže kod idiopatske (primarne) hipotenzije uzrok je nepoznat. Međutim, sekundarna hipotenzija ima više mogućih uzroka nastanka, a najčešći od njih su:
– bolesti srca i krvnih sudova koje smanjuju zapreminu krvi koja se izbacuje u cirkulaciju (slabost levog i/ili desnog srca, smanjena kontraktilnost srčanog mišića (miokarda) nakon preležanog infarkta, poremećaji srčanog ritma, širenje arterijskih krvnih sudova, bolesti vena koje smanjuju priliv krvi u srce, krvarenje i brojni drugi poremećaji)
– hormonski ili endokrini poremećaji (smanjenje rada štitne žlezde tj hipotireoza, poremaćaji nadbubrega, šećerna bolest)
– bolesti bubrega sa povećanim gubitkom vode i soli i posledičnim nastankom dehidracije
– oboljenja jetre sa smanjenom sintezom proteina
– anemije (zbog gubitka krvi, zbog nedostatka gvožđa i vitamina B12)
– nasleđe odnosno porodična istorija hipotenzije
– neuhranjenost (anoreksija, nedostatak hranljivih materija a posebno vitamina i mikroelemenata)
– godine života (osobe starije od 65. godine znatno češće boluju od hipotenzije, a naročito ortostatske)
– upotreba nekih lekova (u prvom redu terapija diureticima, antidepresivima, alfa i beta blokatorima)
– infekcije (od onih jednostavnijih i bezazlenih, pa sve do sepse i septičnog šoka)
– niska ili visoka temperatura (kako telesna tako i temperatura okoline)
– anafilaktički šok i neke druge vrste šoknih stanja
– profesionalni sportisti (a naročito nakon prestanka bavljenja sportom, jer im je kardiovaskularni sistem naviknut i prilagođen povećanom opterećenju)
– trudnoća
Vrste hipotenzije
Sa aspekta načina nastanka i dužine trajanja, hipotenzija može biti akutna i naglo nastala, ili može nastati postepeno i imati hronični karakter. Potrebno je pomenuti dve forme naglog pada krvnog pritiska koji može dovesti i do kratkotrajnog gubitka svesti i mišićnog tonusa, a zbog smanjenog priliva krvi u mozak. To su postprandijalna hipotenzija koja nastaje posle obroka, i ortostatska ili posturalna hipotenzija koja nastaje posle nagle promene položaja tela (najčešće pri naglom ustajanju iz ležećeg ili sedećeg položaja).
Ukoliko dođe do gubitka svesti i posledičnog pada bolesnika, sa dolaskom u horizontalni položaj stanje se brzo popravlja, jer se povećava priliv krvi u mozak. Ono što se može dogoditi u ovakvim situacijama jesu razne povrede bolesnika prilikom pada, koje mogu biti i vrlo ozbiljne i teške.
Nizak pritisak u trudnoći
Poseban klinički problem predstavlja nizak pritisak u trudnoći, a nastaje pre svega zbog hormonskih promena i opterećenja cirkulatornog sistema.
Ukoliko prilikom merenja pritiska u trudnoći gornji pritisak padne za 5-10 mmHg, a donji za 10-15 mmHg, to se smatra hipotenzijom i problemom koji se nikako ne sme ignorisati. U normalnim uslovima trudnice imaju blago povišen krvni pritisak kako bi se fetusu obezbedio dovoljan priliv krvi i hranljivih materija. Upravo povećanje potreba ploda sa njegovim ubrzanim rastom i razvojem može biti jedan od glavnih uzroka pada pritiska u trudnoći.
Drugi mogući razlozi su blizanačka trudnoća koja zahteva duplo veći priliv krvi, nedostatak vitamina B12 i folne kiseline, nizak pritisak i pre trudnoće ili druge prethodne bolesti trudnice (anemija, dehidracija, hipotireoza, šećerna bolest, bubrežne bolesti itd). Takođe, i primena epiduralne anestezije prilikom porođaja može dovesti do pada krvnog pritiska.
Simptomi niskog pritiska u trudnoći se ne razlikuju bitno od onih koji uopšteno odlikuju hipotenziju. Tako su znaci i simptomi niske tenzije u trudnoći:
– vrtoglavica, nesvestica i zamagljen vid
– glavobolja
– umor, slabost i malaksalost
– teškoće sa koncentracijom i pamćenjem
– lupanje srca i ubrzan periferni puls
– pojačana žeđ, mučnina, suvoća i bledilo kože
Ukoliko ranije nije postojao snižen krvni pritisak, on može trajati samo tokom trudnoće i vratiti se na normalne vrednosti nakon porođaja. Međutim, kod izvesnog procenta trudnica, hipotenzija može ostati kao trajan poremećaj i komplikovati kako narednu trudnoću, tako i kvalitet života porodilje. Vrednosti niskog pritiska u trudnoći se grubo mogu klasifikovati kao:
Granično nizak krvni pritisak sa vrednostima od 90/60 mmHg
Umereno do blago nizak pritisak čije su vrednosti 60/40 mmHg
Veoma nizak krvni pritisak sa vrednostima od 50/30 mmHg
Vrlo je važno ispitati i, ukoliko je to moguće, utvrditi tačan uzrok hipotenzije u trudnoći. Mere koje sama trudnica može da preduzme sa ciljem da zaštiti i sebe i plod su:
– izbegavanje naglih pokreta i promena položaja
– ležanje na levoj strani tela čime se povećava priliv krvi u srce i arterije
– izbegavanje dugog stajanja
– izbegavanje kafe i drugih napitaka sa efektom diuretika
– uzimanje veće količine tečnosti i češćih, ali manjih obroka u toku dana
– uravnotežena ishrana i redovne vežbe za trudnice i mnogi drugi
Simptomi niskog krvnog pritiska
Kod velikog broja ljudi sa hipotenzijom simptomi mogu dugo biti odsutni ili neprimetni, a kvalitet života normalan. Kada se klinička slika ispolji vrlo često se može raditi o ozbiljnom uzroku niskog pritiska, odnosno o nekoj bolesti ili patološkom stanju koje je već u uznapredovalom stadijumu.
Najčešće manifestacije niskog krvnog pritiska na koje se pacijenti žale su: glavobolja, vrtoglavica, mrkosvestica, iznenadni i kratkotrajni gubitak svesti, zamućenje vida. Takođe, mogu se javiti i mučnina, dehidracija organizma, bledilo i suvoća usta. Koža je najčešće bleda i suva, kao i vidljive sluznice. Osoba ubrzano i plitko diše, malaksala je i postoji opšta slabost organizma. Puls je ubrzan i prati ga nepravilan srčani rad.
Sve gore navedene simptome nikako ne treba zanemariti već je potrebno obratiti se lekaru kako bi se otkrio mogući uzrok poremećaja i preduzele odgovarajuće terapijske mere. Međutim, ukoliko osoba ima takozvani „hronično nizak pritisak“ na koji se organizam već „navikao“, može se osećati sasvim dobro i ne mora imati nikakve smetnje. U tom slučaju je dovoljno samo redovno pratiti opšte stanje i meriti krvni pritisak.
Posledice niskog pritiska nikako nisu bezazlene, jer smanjen dotok krvi pre svega u vitalna tkiva i organe može uzrokovati ozbiljne poremećaje. Tako, nedostatak dovoljne količine krvi i kiseonika u srcu, ili mozgu, može dovesti do ishemičnih lezija i posledičnog infarkta miokarda ili moždanog udara. Sa druge strane, nagli pad krvnog pritiska može dovesti do iznenadnog gubitka svesti, sa padom i povređivanjem, i takvo stanje se naziva sinkopa.
Lečenje hipotenzije
Nizak krvni pritisak se leči u zavisnosti od osnovnog uzroka koji je do pada arterijskog pritiska i doveo. Dakle, ukoliko nam je uzrok nepoznat kao u slučaju primarne hipotenzije, sprovodimo samo simptomatsku terapiju. Ovaj vid lečenja je usmeren na ublažavanje ili potpuno uklanjanje pomenutih simptoma bolesti i podrazumeva:
– unos veće količine tečnosti, pre svega vode
– veći kalorijski unos u obliku češćih, a manjih obroka (treba izbegavati obilne obroke jer mogu izazvati suprotan efekat tj dovesti do postprandijalne hipotenzije)
– unošenje veće količine soli (u optimalnim granicama, da ne bi došlo do pojačanja diureze i posledične dehidracije – ne preporučuje se unos obične rafinisane soli nego morske ili još bolje kalijumove)
– izbegavanje neadekvatnih klimatskih uslova (visoka temperatura sredine u kojoj se boravi i povećana vlažnost vazduha koje dovode do širenja perifernih arterija)
– ne unositi alkohol, kafu i gazirane napitke (jer kofein koji ovi napitci sadrže podiže krvni pritisak samo u početku, a zatim ima suprotno dejstvo jer dovodi do pojačanja diureze)
– izbegavati pušenje
– nositi kompresione čarape da bi se pritiskom na venske krvne sudove povećao priliv krvi u srce
– izbegavati nagle promene položaja tela kao i dugo stajanje ili ležanje
– redovno vežbati, dovoljno spavati i hraniti se zdravo
Ukoliko nam je uzrok niskog krvnog pritiska poznat, lečenje je usmereno na sam uzročni faktor odnosno terapija je u ovom slučaju kauzalna.
Tako, u slučaju da je uzrok sekundarne hipotenzije neko oboljenje srca i krvnih sudova, bubrega, krvi, endokrinog sistema ili nekog drugog organa, treba lečiti osnovno oboljenje. Lečenjem osnovne bolesti tj osnovnog uzroka niske tenzije, normalizovće se i krvni pritisak. Ako je, pak, uzročnik hipotenzije upotreba nekog leka, njegovu primenu treba odmah obustaviti i naći mu adekvatnu zamenu. Vrlo često je nedostatak vitamina uzrok niskog krvnog pritiska, pa ih je potrebno dodatno unositi (pre svega vitamin C, E i B5). U slučaju ortostatske hipotenzije od pomoći može da bude medikamentna terapija kortikosteroidnim preparatima kakav je fludrokortizonom koji sprečava širenje perifernih krvnih sudova.
Prirodni lekovi za podizanje niskog krvnog pritiska
Naši preci su još od davnina znali da sve one namirnice koje čiste i „jačaju“ krv, istovremeno povoljno utiču i na srce, krvne sudove i krvni pritisak.
Tako se neki od prirodnih preparata za popravljanje hipotenzije i dan danas nalaze u širokoj primeni i upotrebljavaju se radije od medikamenata. Čak su i neke naučne studije dokazale da veliki broj biljaka ima povoljan uticaj na rad i održavanje normalne funkcije kardiovaskularnog sistema, a posebno na podizanje niskog arterijskog pritiska.
Tako, na primer, bela imela, peršun, glog i celer jačaju srčani mišić i podižu krvni pritisak. Jezgrasto voće (lešnik, orah, badem) i mahunarke (pasulj, sočivo, leblebije) stimulišu cirkulaciju. Od začina najbolji efekat imaju kurkuma, beli luk, đumbir i ren. Od namirnica je dobro jesti ribu (posebno onu bogatu omega-3 masnim kiselinama), povrće bogato vitaminom C (paprika, paradajz, kupus, zelena salata), kokosovo i maslinovo ulje koje je bogato vitaminom E, i voće i povrće sa dosta beta karotena (šargarepa, breskve). Treba izbegavati onu hranu koja prirodno smanjuje krvni pritisak kakve su banane, lubenice, suvo grožđe i čokolada.
Recepti za podizanje arterijskog pritiska
U prilogu navodimo nekoliko recepata za prirodno podizanje sniženog krvnog pritiska.
Recept 1 – Čaj od koprive, gloga, ruzmarina ili peršuna
Ovaj napitak se priprema tako što se preko jedne kafene kašičice bilo koje od biljaka (u sasušenom obliku) prelije jedna šolja ključale vode i to ostavi da odstoji poklopljeno oko 10-15 minuta. Čaj se može piti najviše tri puta dnevno, najbolje nezaslađen.
Recept 2 – Čaj od bele imele
Bela imela se takođe koristi za pripremu čaja kod niskog krvnog pritiska. Priprema se tako što se jedna puna kašičica ove biljke potopi u hladnu vodu i ostavi da odstoji preko noći na sobnoj temperaturi. Ovaj napitak se pije godinu dana (svakoga dana po jedna šoljica svežeg čaja) i ima izuzetno povoljno dejstvo na ceo kardiovaskularni sistem.
Kao jako dobar lek za nizak krvni pritisak preporučuje se i sveže ceđen sok od sirove cvekle koji se pije dva puta dnevno. Sveže ceđen i začinjen sok od paradajza ili sam paradajz kao salata, takođe izuzetno povoljno utiče na podizanje niske arterijske tenzije.
Zaključak
U zaključku treba još jednom napomenuti da hipotenzija nije toliko česta kao povišen krvni pritisak i zbog toga joj se ne pridaje dovoljno značaja.
Međutim, i ona sama može da predstavlja vrlo ozbiljan zdravstveni problem koji se nikako ne sme zanemariti. Zato su od velike važnosti redovne kontrole i merenja krvnog pritiska, kako samostalno, kod kuće, tako i prilikom svake posete vašem izabranom lekaru. Ukoliko krvni pritisak merite sami, najbolje je da vas prethodno lekar uputi kako da to pravilno radite, da ne bi došlo do nenamernih grešaka, ili netačno izmerenih vrednosti.
Kao što se može videti u opisu metode sa početka teksta, ona je vrlo jednostavna za izvođenje, a sa druge strane može biti od velikog značaja i uputiti na eventualno prisutno oboljenje koje zahteva hitno lečenje. Na taj način, možete sebi produžiti život, a u pojedinim situacijama i izbeći potencijalni smrtni ishod.
