Hipertireoza bolest – simptomi, uzrok, ishrana i lečenje

Hipertireoza je zdravstveno stanje uzrokovano oboljenjima koja se manifestuju poremećajima u radu štitne žlezde i danas pogađa značajan deo ukupne svetske populacije. Najčešće nastaje kao posledica hroničnog zapaljenja štitne žlezde i oboljenja poznatog kao Grejvsova bolest.

Hipertireoza je stanje u kome štitna žlezda ispoljava preteranu aktivnost i luči povećanu količinu tiroidnih hormona; druga krajnost je stanje poznato kao hipotireoza ili usporena funkcija štitne žlezde.

Štitnjača je žlezda, odnosno organ lociran na prednjem delu vrata, čija je osnovna funkcija produkcija hormona koji kontrolišu telesni metabolizam, to jest način i mehanizam na koji ljudsko telo iskorišćava energiju. Osim metabolizma, štitna žlezda igra značajnu ulogu u procesima disanja, rada srca, u radu nervnog sistema, u procesima regulisanja telesne temperature i održavanja telesne težine, a sastavni je element mnogih drugih telesnih sistema i funkcija;

Kada je tiroidna žlezda ubrzana, hiperaktivna, funkcije svih sistema ljudskog organizma se takođe ubrzavaju. Osobe koje pate od hipertireoze zbog toga često ili stalno osećaju nemir, nervozni su i anksiozni, preterano se znoje, tresu im se šake i srce ubrzano lupa, gube na kilaži i gube kvalitet sna.

To su samo neki od simptoma koji prate stanje hipertireoze. Hipertireoza može imati različite uzroke i, srećom, dosta opcija za adekvatno lečenje.

Veoma je važno da ukoliko osoba primeti neke naznake ili simptome koji je navode da posumnja u postojanje poremećaja u radu štitne žlezde obavezno što ranije poseti lekara, kako bi se postavila precizna dijagnoza i sprovela adekvatna, pravovremena terapija.

Šta je tiroidna žlezda i kako funkcioniše?

Štitna žlezda je locirana tik ispod Adamove jabučice na vratu i ima leptirasti oblik. Iako je malena, ova žlezda ima enormno veliki uticaj na funkcionisanje čitavog ljudskog organizma i na sveukupno čovekovo zdravlje; apsolutno svaki aspekt našeg metaboličkog sistema regulisan je radom štitne žlezde. Kada je njen rad ometen i poremećen, bilo da je reč o smanjenim ili pojačanim funkcijama, metabolički sistem trpi, a sa njime i čitavo ljudsko telo, što se manifestuje nizom simptoma i stanja.

  • Tiroidna žlezda luči dva glavna hormona, tiroksin T4 i trijodotironin T3, dve supstance koje imaju uticaj na svaku ćeliju u ljudskom telu. Ova dva hormona regulišu tempo kojim naše telo koristi masnoće i ugljene hidrate, pomažu da održimo adekvatnu telesnu temperaturu, održavaju normalan srčani ritam i pomažu u produkciji proteina. Pored hormona T3 i T4, tiroidna žlezda proizvodi i kalcitonin, hormon koji je zadužen za regulaciju nivoa kalcijuma u krvi.

Tempo kojim se tiroksin i trijodotironin proizvode kontrolisan je od strane hipotalamusa i hipofize, regije u samoj osnovi ljudskog mozga koja funkcioniše kao jedinstveni ‘termostat’ čitavog sistema čovekovog organizma. Proces se odvija na sledeći način. Hipotalamus šalje signale hipofizi da proizvede hormon koji stimuliše rad štitne žlezde, koji znamo kao TSH (thyroid-stimulating hormone). Hipfiza potom luči TSH, a količina proizvedenog TSH zavisi od toga kolika količina hormona T3 i T4 se trenutno nalazi u krvotoku. Ukoliko nema dovoljno ovih hormona, nivo TSH raste; ukoliko ih ima previše, on opada.

Konačno, tiroidna žlezda reguliše produkciju ova dva hormona na osnovu primljene količine TSH. Ako je tiroidna žlezda obolela i otpušta previše tiroidnih hormona, takoreći ‘na svoju ruku’, nivoi TSH u krvi će ostati ispod normalnih vrednosti. U slučaju da štitna žlezda nije u stanju da proizvede dovoljno hormona, nivoi TSH će ostati previsoki.

loading...

Ubrzani rad štitne žlezde se povezuje na prvom mestu sa povećanim nivoima hormona T4. U normalnim okolnostima ona proizvodi tačno onoliku količinu hormona koja je potrebna da bi naš organizam funkcionisao normalno. No, ako su normalne funkcije štitne žlezde narušene i njen rad je ometen, ona proizvodi premalo hormona (hipotireoza) ili previše (hipertireoza). Hiperaktivnost štitne žlezde nastaje iz različitih uzroka, a u nastavku govorimo o njima.

UZROCI HIPERTIREOZE

Više različitih zdravstvenih stanja i oboljenja mogu da uzrokuju ubrzan rad štitne žlezde. Najčešći uzroci su Grejvsova bolest, hiperaktivnost tiroidnih nodula, povezana sa nastankom toksičnih adenoma, multinoduralnom gušavošću i Plamerovom bolešću i tiroiditis. Objašnjavamo šta su ova stanja i kako utiču na zdravlje štitne žlezde.

Grejvsova bolest – Grejvsova bolest je autoimuni poremećaj koji utiče na to da antitela koja imuni sistem proizvodi stimulišu pojačanu produkciju tiroksina, što je jedan od najučestalijih uzroka za nastanak hipertireoze. U normalnim okolnostima, čovekov imuni sistem koristi antitela kako bi se odbranio od virusa, bakterija i drugih stranih elemenata koji ugrožavaju njegovo normalno funkcionisanje i čine nas bolesnim. U slučaju Grejvsove bolesti, antitela greškom napadaju tiroidnu žlezdu i ponekada tkiva u predelu iz očiju; ovo stanje zove se Grejvsova oftalmopatija. Takođe mogu da oštete kožu i to obično u predelu donjeg dela nogu; ovo stanje se naziva Grejvsova dermopatija. Naučnici i medicinski stručnjaci još uvek nisu došli do zaključka o tome šta tačno izaziva Grejvsovu bolest, ali se pretpostavlja da je u njen nastanak upleteno nekoliko faktora, uključujući i genetsku predispoziciju.

Hiperaktivnost tiroidnih čvorića – Ovo stanje se dovodi u vezu sa više zdravstvenoih stanja, uključujući toksični adenom, toksičnu multinodularnu gušavost i Plamerovo oboljenje. Ovaj oblik hipertireoze nastaje kada jedan ili više adenoma na štitnoj žlezdi počnu da proizvode veće količine hormona T4. Adenom na žlezdi je deo same žlezde koji se formira na spoljašnjosti same žlezde i stvara nekancerogenu, benignu izraslinu koja može da izazove uvećanje same štitne žlezde. Ne proizvode svi nastali adenomi prevelike količine T4, a lekari još uvek nisu sigurni šta podstiče neke od njih da počnu da luče povišene doze tiroksina.

Tiroiditis – U nekim slučajevima dolazi do zapaljenja štitne žlezde bez nekog vidljivog ili logičnog objašnjenja. Takva inflamacija može da provocira štitnu žlezdu da u krvotok izbacuje veće količine tiroidnih hormona. Usled zapaljenskog procesa, nakupljeni hormoni doslovno cure u krvotok. U najvećem broju slučajeva tiroiditis je bezbolan i ponekad se javlja kao posledica trudnoće i to je takozvani postporođajni tiroiditis. U retkim slučajevima posebnog oblika ovog stanja, subakutnog granulomatoznog tiroiditisa, dolazi do bolnih senzacija u predelu štitne žlezde.

Posmatrano statistički, hipertireoza, posebno u obliku Grejvsove bolesti (koja je krivac za oko 60-90% slučajeva hipertireooze u svetu), prisutnija je kod ženske populacije.

Takođe, utvrđeno je da do ovog stanja češće obolevaju osobe kod kojih je poremećaj već prisutan u familiji. Zbog toga je preporučljivo javiti se lekaru i uraditi preventivni pregled, u slučaju da u porodici pacijenta već postoje identifikovani slučajevi poremećaja štitne žlezde. Na taj način individua može blagovremeno da utvrdi da li za nju postoji opasnost od oboljevanja, kao i kako da se nosi sa ovim zdravstvenim stanjem, ukoliko je ono prisutno. Redovne kontrole i praćenje stanja štitnjače mogu bitno da utiču na kvalitet života pojedinaca koji imaju predispoziciju da razviju hipertireozu.

SIMPTOMI HIPERTIREOZE

Hipertireoza je stanje koje često može da bude nepraktično za dijagnozu, budući da se ispoljava nizom simptoma koji su veoma slični simptomima nekih drugih telesnih stanja. Često se dešava da su simptomi dosta blagi, te da pacijenti ne obraćaju dovoljno pažnje na takve pojave i ne pridaju im značaja ili ih pripisuju nekom drugom faktoru.

Simptomi i znaci pojačane aktivnosti štitne žlezde nekada izostaju kod starijih odraslih osoba ili se javljaju u slabijem obliku i pojačavaju tokom uobičajenih aktivnosti. Nabrajamo koji su najčešći simptomi koji mogu ukazivati na pojačanu aktivnost štitne žlezde.

  • Nagli gubitak telesne težine, u situaciji kada pojedinac ne odstupa od uobičajenog načina ishrane, ima podjednako zdrav ili čak povećan apetit;
  • Tahikardija, odnosno ubrzan rad srca, obično od preko stotinu otkucaja u minutu, praćena aritmijama (nepravilnostima u srčanom ritmu) i palpitacijama (snažno lupanje i preskakanje srčanog ritma);
  • Pojačan apetit, bez dobijanaj na kilaži;
  • Povećana osetljivost na toplotu i pojačano znojenje;
  • Pojava tremora, obično celih šaka ili prstiju šaka;
  • Promene i poremećaji sistema za varenje, nervozna, nemirna creva;
  • Prisustvo nervoze, anksioznosti, pojačana osetljivost i iritabilnost;
  • Stanjivanje kože i slaba, lomljiva kosa;
  • Osećaj slabosti u mišićima i opšti zamor;
  • Nepravilnosti u menstrualnom ciklusu;
  • Nemogućnost za postizanje kvalitetnog sna i teškoće u spavanju;
  • Pojava gušavosti, uvećane štitne žlezde, što se manifestuje oticanjem donjeg dela vrata;

Najčešći simptomi obično uključuju ubrzan rad srca, netoleranciju na toplotu i tendenciju ka većem zamoru prilikom obavljanja uobičajenih dnevnih aktivnosti. Često su ovi simptomi gotovo neprimetni i pripisani nekom drugom uzročniku. Lekovi poput beta blokatora, koji se često primenjuju za regulaciju visokog krvnog pritiska i drugih stanja mogu da zamaskiraju simptome hipertireoze.

Grejvsova oftalmopatija – Ovo je netipičan i redak simptom, a javlja se obično kod pušača. U ovom slučaju je napadnuto tkivo iza očnih jabučica i one se pomeraju izvan svoje normalne orbite, pošto mišići i tkiva iza njih otiču. U ozbiljnijim slučajevima jabučice su toliko isturene napred da doslovno iskaču iz svog okvira. To može da uzrokuje izuzetno jako i štetno isušivanje očiju i da utiče na vid. Ovaj simptom se uglavnom povlači bez lečenja. Znaci koji upućuju na prisustvo Grejvsove oftalmopatije uključuju iskolačene očne jabučice, crvenilo i natečenost očiju, osećaj nelagodnosti u jednom ili oba oka, pojačano lučenje suza, laku osetljivost, zamućen vid ili dupliranu sliku, upalu očiju ili ograničen pokret očnih jabučica.

Kada posetiti lekara?

Ukoliko primetite izuzetno nagli gubitak na kilaži, a da pritom niste promenili navike u ishrani niti tip hrane koju konzumirate ili vam se apetit čak povećao, obavezno konsultujte lekara. Isto se savetuje i u slučaju oticanja predela vrata, neuobičajeno obilnog znojenja i ubrzanog i nepravilnog srčanog ritma.

Svi ostali simptomi takođe ukazuju da treba da potražite lekarsku pomoć, posebno ukoliko ne jenjavaju ili se pogoršavaju. Veoma je važno da lekaru detaljno opišete sve pojedinosti vezane za određeni simptom, budući da su svi znaci i simptomi hipertireoze veoma slični načinima na koje se manifestuju i brojna druga zdravstvena stanja.

U slučaju da imate potvrđenu dijagnozu hipertireoze, da ste se od nje lečili ili ste trenutno na terapiji, od vitalnog je značaja da redovno idete na kontrole i pratite razvoj stanja. Vaš lekar će tako biti u stanju da adekvatno nadzire vaše zdravstveno stanje i u skladu sa time modifikuje terapiju.

Moguće komplikacije

Hipertireoza može da vodi ka različitim zdravstvenim komplikacijama, ukoliko se ne leči pravovremeno i ne poštuje preporučena terapija. U zavisnosti od težine i oblika stanja, mogu da nastanu brojne komplikacije koje uključuju probleme sa srcem, kožne tegobe, probleme sa vidom, slabljenje kostiju i tirotoksičnu krizu, između ostalog.

Problemi sa srcem – Neke od najozbiljnijih i najopasnijih komplikacija do kojih može dovesti netretirana hipertireoza jesu tegobe vezane za zdravlje srca. Ove komplikacije su reverzibilne i mogu se lečiti adekvatnom terapijom, a uključuju veoma brz srčani ritam, atrijalnu fibrilaciju i kongestivno otkazivanje srca, stanje u kome srce nije u stanju da preradi dovoljnu količinu krvi koja je telu potrebna.

Propadanje kostiju – Netretirana hipertireoza može dovesti do pojave slabih, krtih i lomljivih kostiju, odnosno osteoporoze. Jednim delom, jačina kostiju zavisi od količine kalcijuma i drugih minerala koji se nalaze u njihiovom sastavu. Kada štitna žlezda luči previše tiroidnih hormona, oni ometaju sposobnost tela da absorbuje adekvatne količine kalcijuma u koštano tkivo, što dovodi do njegovog propadanja.

Problemi sa očima – Naveli smo Grejvsovu oftalmopatiju, koja je jedan od ređih simptoma ovog stanja, ali u slučajevima kada se javi, može da izazove ozbiljne probleme vezane za vid, ukoliko se sama hipertireoza ne leči. Zapostavljeno, poodmaklo stanje može dovesti i do potpunog gubitka vida.

Otečenost kože – U retkim slučajevima se razvija takođe pomenuta Grejvsova dermopatija, stanje koje pogađa kožu, obično u predelu stopala i cevanica. Ovo stanje se manifestuje oticanjem i crvenilom kože u tim delovima tela.

Tirotoksična kriza – Netretirana hipertireoza predstavlja rizik za nastanak tirotoksične krize, stanja koje se ispoljava iznenadnim značajnim pojačavanjem simptoma hipertireoze, koje može dovesti do nastanka groznice, izuzetno ubrzanog pulsa, čak i delirijuma. U ovoj situaciji je neophodno reagovati u najkraćem mogućem roku i momentalo potražiti lekarsku pomoć.

LEČENJE HIPERTIREOZE

Srećom, hipertireoza može da se tretira na viuše načina. Najbolji tretman za individualni slučaj zavisi od uzrasta, fizičkog stanja i primarnog uzročnika samog stanja pojedinca.

Takođe, adekvatna terapija je i stvar lične preferencije i, neizostavno, ozbiljnosti samog stanja. Postoji više grupa lekova koji se koriste za lečenje hipertireoze, a u nekim slučajevima može biti preporučen i operativni zahvat.

Radioaktivni jod – Kada se uzima oralno, radioaktivni jod prodire u tiroidnu žlezdu i utiče na njeno postepeno smanjivanje i redukciju simptoma, obično u roku od oko tri do šest meseci. Tretman utiče na drastično smanjenje funkcije štitne žlezde, te se obično uzima svakodnevno, kako bi se nadomestio tiroksin. Ovaj metod se primenjuje preko šest decenija i do sada se pokazao generalno uspešnim i bezbednim.

Anti-tiroidni preparati – Ovo je grupa lekova koja smanjuje simptome hipertireoze tako što sprečava štitnu žlezdu da proizvodi veće količine hormona. Lekovi uključuju propiltiouracil i metimazol. Simptomi se obično povlače u roku od šest do dvanaest nedelja, ali samo lečenje se nastavlja bar godinu dana nakon potpunog povlačenja simptoma. U nekim slučajevima, upotreba ove vrste medikamenata zauvek rešava problem hipertireoze, dok se u pojedinim slučejevima ona ponovo javlja. Oba pomenuta leka oštećuju jetru; propiltiouracil uzrokuje više štete i generalno se prepisuje samo u slučajevima da pacijent ne toleriše drugi lek. Kod manjeg procenta pacijenata može doći do pojave reakcije na lekove, u vidu pojave osipa, koprivnjače, povišene temperature ili bolova u zglobovima. Ovi preparati oslabljuju imuni sistem i povećavaju sklonost infekcijama.

Beta blokatori – Beta blokatori se obično koriste za reguilaciju povišenog krvnog pritiska. Oni ne regulišu nivo hormona štitne žlezde, ali mogu da ublaže simptome poput ubrzanog srčanog ritma i spreče preskakanje srca. Lekari ih obično prepisuju kako bi se pacijent osećao bolje dok se nivoi hormona štitne žlezde ne ustale.

Tiroidektomija – Tiroidektomija je operativni zahvat i izvodi se u retkim slučajevima i to samo ako pacijent iz nekog razloga ne može da toleriše nijednu od ponuđenih terapija ili ne želi da se podvrgne terapiji radioaktivnim jodom. Trudnoća je jedno od stanja koje podrazumeva da majka ne treba da prima druge vidove terapije, pa se u tom slučaju nekada predlaže tiroidektomija. Ovaj zahvat uklanja veći deo same štitnjače. Rizici uključuju oštećenje glasnih žica i paratiroidnih žlezda, što dovodi do nemogućnosti štitne žlezde da kontroliše nivo kalcijuma u organizmu i zahteva doživotnu medikamentoznu terapiju koja obezbeđuje adekvatnu produkciju hormona štitne žlezde.

Ishrana

Ne postoji takva dijeta koja je namenjena za lečenje hipertireoze, ali ishrana svakako može igrati važnu ulogu u ublažavanju simptoma oboljenja i ubrzanju oporavka. U slučaju bilo kog oboljenja, izuzetno je važno koje i kakve materije unosimo u naš organizam.

Pravilna ishrana omogućuje optimalno funkcionisanje našeg organizma, što je posebno značajno kod oporavka i tretmana određenih zdravstvenih stanja, kao što su poremećaji štitne žlezde, koji direktno utiču na proces metabolisanja svih materija u ljudskom telu.

U slučaju velikog gubitka na kilaži i gubitka mišićne mase, pacijent može da se vrati u formu unošenjem veće količine proteina i kaloričnijom ishranom, naravno, uz konsultaciju sa lekarom. Medikamentozni tretman hipertireoze, sa druge strane, može da izazove gojenje, zbog čega je veoma važno da pacijent vodi računa o vrsti i količini hrane koju konzumira, kako bi uneo optimalnu količinu hranljivih tvari, bez suvišnih i nepotrebnih kalorija.

Šta jesti: U slučaju pojačanog rada štitne žlezde preporučuje se ishrana bogata lisnatim zelenim povrćem, poput kelja i spanaća, zatim kupus, karfiol i brokoli. Preferira se što svežije povrće, ako je moguće i sirovo. Laneno seme i ulje lanenog semena su odličan izvor potrebnih omega 3 masnih kiselina, dok su jaja, losos, skuša i pečurke dobar izvor vitamina D. Smatra se i da soja i proizvodi od soje takođe mogu da pomognu u slučaju preterano stimulisane štitne žlezde. Celo zrno žitarica, posebno integralni pirinač, u kombinaciji sa orašastim plodovima i semenima takođe je dobrodošao izbor hrane, budući da obezbeđuje potrebne doze cinka.

  • Preporučuje se suplementacija kompleksom B vitamina, kako bi se nadomestio gubitak vitamina ove grupe, do kog dolazi usled ubrzanog metabolizma, koji je posledica hiperaktivnosti štitne žlezde;

Šta izbegavati: Izbegavajte hranu koja je bogata jodom, kao što su morski plodovi, jodirana so,veće količine jaja, surutka i mleko. Takođe treba izbegavati sve namirnice koje deluju stimulativno, uključujući hranu i pića koji sadrže kofein, kao što su kafa, čaj, kola napici. Ne preporučuje se konzumacija čokolade i savetuje se izbegavanje unošenja alkohola.

loading...
Loading...

Još zanimljivog sadržaja: