Epilepsija je grupa povezanih poremećaja koji imaju jednu zajedničku karakteristiku, a to je tendencija ponavljanja napada. Postoje različite vrste epilepsija i epileptičnih napada.
Lekovi protiv epilepsije se propisuju kako bi se kontrolisali epileptični napadi, a operacija se veoma retko vrši i to samo u slučajevima kada su lekovi neefikasni.
Tipovi i karakteristike epilepsije
Kako bi se što bolje razumeli pojmovi epilepsije i epileptičnih napada, potrebno je da se na početku upoznamo sa glavnim i najučestalijim tipovima epilepsije, kao i sa simptomima epilepsije i epileptičnih napada.
Epilepsija je pojava sporadičnih “električnih oluja” u mozgu koje se obično nazivaju epileptičnim napadima. Ove oluje uzrokuju bihevioralnu manifestaciju (kao što je ukočenost pogleda) ili nehotične pokrete (nevoljno trzanje).
Postoji nekoliko vrsta epilepsije, a svaka vrsta ima različite uzroke, simptome i načine lečenja.
Prilikom dijagnoze epilepsije, vaš lekar može koristiti jedan od sledećih termina: idiopatska, kriptogena, simptomatska, generalizovana, fokalna ili parcijalna. Idiopatska znači da nema očiglednog razloga. Kriptogena znači da postoji verovatan razlog, ali nije identifikovan. Simptomatska znači da je uzrok identifikovan. Generalizovana znači da napadi uključuju ceo mozak odjednom. Fokalna ili parcijalna znači da napad potiče iz jednog dela mozga.
Idiopatska generalizovana epilepsija. Kod idiopatske generalizovane epilepsije često, ali ne i uvek, postoji porodična istorija epilepsije. Idiopatska generalizovana epilepsija se pojavljuje tokom detinjstva ili adolescencije, iako se ne može dijagnostikovati do odraslog doba. U ovoj vrsti epilepsije, abnormalnosti nervnog sistema (mozga i kičmene moždine), osim epileptičnih napada, mogu se identifikovati u EEG snimanjima ili na magnetnoj rezonanci. Mozak je strukturalno normalan na skeniranju magnetnom rezonancom iako specijalistička ispitivanja mogu pokazati ožiljak ili suptilnu promenu u mozgu koja je možda bila prisutna od rođenja.
Ljudi sa idiopatskom generalizovanom epilepsijom imaju normalnu inteligenciju, kao što su i rezultati neurološkog ispitivanja i magnetne rezonance takođe normalni. Rezultati EEG-a (električni impulsi u mozgu) mogu pokazati epileptična pražnjenja koja utiču na jednu ili više oblasti u mozgu (tzv. generalizovana pražnjenja).
Tipovi napada koji pogađaju pacijente sa idiopatskom generalizovanom epilepsijom mogu uključivati:
- mioklonične napade (iznenadno i veoma kratkotrajno kočenje ekstremiteta);
- napade odsutnosti (ukočen pogled, onesvešćivanje);
- generalizovane tonično-klonične napade (mišići su ukočeni, čuje se krik, pacijent gubi svest, može se ugristi za jezik ili obraze, ruke i noge se mogu trzati).
Idiopatska generalizovana epilepsija se obično leči lekovima. Neki ljudi prerastaju ovo stanje i prestanu imati napade, kao što je slučaj sa epilepsijom u detinjstvu koja podrazumeva iznenadno gubljenje svesti ili sa onim pacijentima koji imaju mladalačku miokloničku epilepsiju.
Idiopatska parcijalna epilepsija. Ova vrsta epilepsije počinje u detinjstvu (između 5 i 8 godina starosti) i može biti deo porodične istorije bolesti. Takođe je poznata i kao benigna fokalna epilepsija u detinjstvu i smatra se jednim od najblažih oblika epilepsije. Skoro uvek se preraste posle puberteta i ne dijagnostifikuje se kod odraslih.
Napadi se javljaju tokom sna i najčešće su jednostavni parcijalni motorički napadi koji uključuju lice i sekundarne generalizovane simptome napada. Ova vrsta epilepsije se obično dijagnostikuje EEG-om.
Simptomatska generalizovana epilepsija. Ova vrsta epilepsije je uzrokovana široko rasprostranjenim oštećenjem mozga. Povreda na rođenju je najčešći uzrok simptomatske generalizovane epilepsije. Osim napada, ovi pacijenti često imaju i druge neurološke probleme, kao što su mentalna retardacija ili cerebralna analiza. Specifične, nasleđene bolesti mozga, kao što su adrenoleukodistrofija ili moždana infekcija (meningitis, encefalitis), takođe mogu izazvati simptomatsku generalizovanu epilepsiju. Kada se uzrok simptomatske opšte epilepsije ne može identifikovati, poremećaj se može nazvati – kriptogena epilepsija. Ove epilepsije uključuju različite podtipove, a najčešći poznati tip je Lenoks-Gastoov (Lennox-Gastaut) sindrom.
Mnogi tipovi napada (generalizovani tonično-klonični, tonični, mioklonični, atonični i napadi odsutnosti) su uobičajeni kod ovih pacijenata i teško se mogu kontrolisati.
Simptomatska parcijalna epilepsija. Simptomatska parcijalna (ili fokalna) epilepsija je najčešća vrsta epilepsije koja počinje u odraslom dobu, ali se često pronalazi i kod dece. Ova vrsta epilepsije je uzrokovana lokalizovanom abnormalnošću u mozgu, koja može biti posledica moždanog udara, tumora, traume, urođenih abnormalnosti, ožiljaka ili “skleroze” moždanog tkiva, cista ili infekcija.
Ponekad se ove abnormalnosti na mozgu mogu videti na snimanju magnetnom rezonancom, ali se češće ne mogu identifikovati, uprkos ponovljenim pokušajima, zbog toga što su mikroskopski.
Ova vrsta epilepsije može biti uspešno izlečena operacijom koja ima za cilj uklanjanje abnormalnog područja mozga bez ugrožavanja ostalih funkcija mozga. Operacija je takođe uspešna kod velikog broja epileptičnih pacijenata kod kojih lekovi nisu doveli do poboljšanja i koji imaju identifikovane lezije.
Refraktorna epilepsija
Ako vaš lekar kaže da imate refraktornu epilepsiju to znači da lekovi nisu doveli do kontrolisanja epileptičnih napada. Možete čuti i neke druge termine, poput nekontrolisana, otporna na lekove, itd.
Refraktornu epilepsiju možete imati kao odrasla osoba, ali je može imati i vaše dete. 1 od 3 osobe sa epilepsijom će nastaviti da razvija ovu vrstu epilepsije.
Epilepsija je medicinsko ime za napade koji se učestalo ponavljaju, čak i kada se čini da za to ne postoji nikakav jasan razlog. Tokom epileptičnog napada, vaš mozak doživi iznenadnu eksploziju električnih aktivnosti. Kada se to dogodi, pacijent počinje da se trese bez mogućnosti kontrole, gubi svest i ne zna šta se dešava oko njega. Ovakvi napadi mogu trajati od nekoliko sekundi do nekoliko minuta.
Vaš lekar može probati određene načine lečenja kako bi ovakve napade stavio pod kontrolu. Na primer, može isprobati različite kombinacije lekova. Takođe, postoji uređaj koji se ugrađuje ispod kože i koji šalje električne signale nekom od vaših nerava. Ovakav uređaj smanjuje broj napada.
Operacija kojom se uklanja deo mozga koji uzrokuje vaše napade, takođe može biti jedna od opcija.
Sa bilo kojim od ovih načina lečenja, možda ćete morati da uzimate lekove protiv epilepsije tokom čitavog života.
Prirodno je da osećate uznemirenost kada vaš lekar kaže da se vaša epilepsija ne poboljšava iako uzimate lekove. Međutim, ne morate da prolazite kroz to sami. Porodica i prijatelji bi trebalo da vam daju potrebnu emotivnu podršku. Možete se pridružiti i nekoj grupi za podršku, u kojoj ćete upoznati ljude sa sličnim problemima.
Uzroci epilepsije
Epilepsija se može pojaviti u bilo kom uzrastu, a ponekad je deo porodične istorije bolesti. U približno 50% slučajeva, lekari ne znaju zašto se epilepsija dešava.
Ponekad ozbiljna povreda glave može izazvati epilepsiju (npr. saobraćajna nesreća). Vaše dete može razviti epilepsiju zbog teške infekcije, poput meningitisa. Kod odraslih osoba, tumor mozga ili moždani udar mogu dovesti do epilepsije.
Simptomi
Ako već pijete lek protiv epilepsije, ali i dalje imate napade, onda je najverovatnije da imate refraktornu epilepsiju. Vaši napadi mogu imati različite forme i mogu trajati od nekoliko sekundi do nekoliko minuta.
Možete imati konvulzije, što znači da ne možete zaustaviti tresenje tela.
Kada imate napad možete takođe:
- imati potpuno zatamnjenje vidnog polja;
- izgubiti sposobnost da kontrolišete bešiku ili veliku nuždu;
- imati ukočen pogled;
- pasti u nesvest;
- imati ukočenost čitavog tela (mišića);
- izgristi jezik.
Vaš lekar može upotrebiti nekoliko načina kako bi izvršio dijagnozu refraktorne epilepsije. Može vam postaviti sledeća pitanja.
Koliko često imate napade?
Da li se desi da preskočite dozu svog leka?
Da li i dalje imate napade uprkos uzimanju lekova?
Lekar vas može uputiti na elektroencefalografiju. Ovo testiranje se radi tako što se metalne pločice (elektrode) stave na kožu glave i uz pomoć njih se meri moždana aktivnost.
Drugi testovi i analize mogu uključivati skener mozga ili magnetnu rezonancu.
Ukoliko je neophodna operacija, ove analize će pomoći lekaru da otkrije gde tačno započinju napadi. Lekar će, takođe, zahtevati da redovno prijavljujete simptome i može vam dati kombinaciju lekova u različitim dozama.
Pitanja koja možete postaviti vašem lekaru
Šta izaziva moje napade?
Koji testovi su potrebni za uspostavljanje dijagnoze refraktorne epilepsije?
Da li treba da zakažem pregled kod specijaliste za epilepsije?
Koji načini lečenja su dostupni za refraktornu epilepsiju?
Koje mere predostrožnosti treba da preduzmem da ne bi došlo do povrede tokom napada?
Da li postoje ograničenja kada su u pitanju moje aktivnosti?
Lečenje
Lekovi. Vaš lekar može ponovo pogledati lekove koje uzimate. On može predložiti još jedan lek, bilo sam ili u kombinaciji sa drugim lekovima, kako bi se utvrdilo da li će vam pomoći da smanjite broj napada.
Postoji dosta lekova za lečenje epilepsije, a među njima su i sledeći:
- gabapentin;
- lamotrigin;
- levetiracetam;
- okskarbazepin;
- tijagabin;
- topiramat;
Operacija. Ako i dalje imate napade, bez obzira na redovno uzimanje kombinacije lekova, vaš lekar može predložiti operaciju mozga. Od velikog će značaja biti činjenica da vaša epilepsija zahvata samo jednu stranu mozga. Lekari to nazivaju refraktornom parcijalnom epilepsijom. Hirurg uklanja područje (deo) mozga koje je odgovorno za početak napada.
Potpuno je normalno i prirodno biti zabrinut pre operacije na mozgu. Svaki pacijent će se zapitati da li će operacija uticati na vaše moždane i kognitivne funkcije i da li će ponovo sve biti isto ili će se pacijent promeniti.
Vrlo je važno da sa svojim lekarom razgovarate i da mu postavite pitanja o svemu što vas očekuje.
Mnogi ljudi koji su uradili operaciju kažu da su se oslobodili napada ili su se oni, makar, smanjili i bili manje intenzivni.
Hirurg uklanja deo moždanih tkiva operišući deo mozga u oblasti iza vaše kose, tako da ne morate brinuti o vidljivim ožiljcima.
Nakon operacije, ostaćete na intenzivnoj nezi nekoliko dana. Nakon toga, preći ćete u redovnu bolničku sobu, gde ćete ostati oko dve nedelje.
Kada se vratite kući, biće vam potrebna mala pomoć. Da biste se vratili normalnom životu biće vam potrebno oko 2-3 meseca. Čak i nakon operacije, moraćete da uzimate lekove protiv epi-napada nekoliko godina, a možda i do kraja života.
Ishrana. Ketogena ishrana pomaže nekim ljudima sa epilepsijom. To je dijeta sa visokim sadržajem masti, a malim sadržajem belančevina i ugljenih hidrata. Pošto je dijeta vrlo specifična, verovatno ćete morati da uzimate vitaminske ili mineralne suplemente.
Lekari nisu sigurni zašto ketogena dijeta ima dobre efekte, ali su neke studije pokazale da deca sa epilepsijom koja ostanu na ovakvoj ishrani imaju bolju šansu da smanje napade i da smanje dozu lekova.
Kod nekih ljudi je dobro delovala Atkinsova dijeta. Ona se za nijansu razlikuje od ketogene jer nema ograničenja u broju kalorija, u proteinima ili tečnostima. Takođe, ova dijeta ne zahteva merenje hrane. Umesto toga, samo se prate ugljeni hidrati.
Ljudi sa napadima koji se teško leče su isprobali dijete sa niskim glikemijskim indeksom. Ova dijeta se usmerava na vrstu ugljenih hidrata koji se unose, kao i na količinu hrane koja se unosi.
Elektro-stimulacija. Vaš lekar može preporučiti stimulaciju vagus nerva (VNS) kao način lečenja refraktorne epilepsije.
Lekar stavlja uređaj koji izgleda kao srčani pejsmejker ispod vaše leve ključne kosti, a potom ga povezuje sa vagus nervom u vratu, kroz žicu koja prolazi ispod vaše kože. Uređaj šalje struju nervu, pa to smanjuje broj napada ili ih čini manje intenzivnim.
Fotosenzitivna epilepsija
Ljudi sa fotosenzitivnom epilepsijom imaju napade koje su pokrenuti:
- treptanjem svetla;
- intenzivnim, kontrastnim vizuelnim obrascima;
- prekomernim izlaganjem video igricama.
Antiepileptički lekovi su dostupni kako bi se smanjio rizik od napada. Ipak, ljudi sa fotosenzitivnom epilepsijom bi trebalo da preduzmu korake kako bi smanjili izloženost okidačima napada.
Ova epilepsija, u stvari, predstavlja poremećaj mozga koji izaziva napade (više od dva). Napad je, kao i kod drugih oblika epilepsije, uzrokovan abnormalnom električnom aktivnošću u mozgu.
Epilepsija može biti rezultat:
- iregularnosti moždanih impulsa;
- disbalansa neurotransmitera;
- kombinacije ovih faktora.
U fotosenzitivnoj epilepsiji, genetika takođe igra jednu od uloga.
Deca i adolescenti uzrasta od 7 do 19 godina su skloni ovoj vrsti epilepsije i to više devojčice nego dečaci. Ali, kada dečaci boluju, onda oni imaju veći broj napada nego devojčice. To je verovatno zbog toga što mnogo više vremena provode igrajući video-igrice, koje su okidač za ovu vrstu epilepsije.
Šta izaziva napade kod ljudi sa fotosenzitivnom epilepsijom?
Okidači za napade variraju od osobe do osobe. Ali neki opšti okidači i uzročnici su:
- trepćuće svetlo
- veoma svetli, kontrastni obrasci kao što su bele linije na tamnoj podlozi;
- trepćuće belo svetlo praćeno tamom;
- stimulativne slike koje zauzimaju celo vidno polje (kada se sedi vrlo blizu TV-a);
- određene boje, poput crvene i plave.
Neki konkretni primeri situacija ili događaja koji mogu izazvati napade kod ljudi sa fotosenzitivnom epilepsijom su:
- svetla noćnih klubova i pozorišta, uključujući i strob-svetlo;
- TV ekrani i kompjuterski monitori;
- trepćuće svetlo na policijskim automobilima, protivpožarnim vozilima, ambulantnim kolima i sigurnosnim alarmima;
- vizuelni efekti u filmovima, TV emisijama i video-igricama;
- pokvarene neonske reklame i lampe i pokretne stepenice;
- sunčeva svetlost kroz zakrivljene žaluzine ili ogradu;
- sunčeva svetlost koja sija kroz lišće drveća ili se reflektuje na vodi;
- kamere sa višestrukim blicevima ili mnogo kamera koje istovremeno trepere i bacaju bliceve;
Takođe, osobe sa fotosenzitivnom epilepsijom mogu imati veći rizik od napada ako su:
- umorni;
- drogirani;
- igraju dugo video-igre bez pauze.
Koji su simptomi fotosenzitivne epilepsije?
Postoji više različitih vrsta napada. Ljudi sa fotosenzitivnom epilepsijom uglavnom imaju generalizovani tonično-klonični napad ili konvulzivni napad.
Tonično-klonični napad ne traje više od 5 minuta, a simptomi uključuju:
- gubitak svesti i pad na zemlju;
- kontrakcije mišića i tresenje tela;
- pacijent jeca ili ispušta krike;
- menja se način disanja;
- pacijent grize svoj jezik i unutrašnjost obraza;
- udovi se trzaju kako se mišići zatežu i opuštaju;
- gubitak kontrole bešike.
Kada se napad završi, mišići se opuste i osoba polako vraća svest. Nakon napada osoba može:
- biti zbunjena;
- osećati se umorno;
- imati na kratko gubitak pamćenja;
- imati glavobolju;
- osećati se tužno.
Vreme oporavka varira i promenljivo je. Neki ljudi se vraćaju normalnim aktivnostima vrlo brzo nakon napada, dok je drugima potreban odmor.
Šta raditi u vreme napada?
Nije moguće zaustaviti napad kada počne. Ako vidite osobu koja ima napad, preduzmite sledeće korake:
- okrenite osobu na stranu da bi ste sprečili davljenje;
- podglavite je;
- otkopčajte je i uklonite sve što je steže, naročito ako ima nešto oko vrata;
- napravite prolaz da bi vazduh mogao da cirkuliše;
- sklonite bilo koji objekat u blizini u koji bi osoba mogla da udari;
- nemojte sprečavati pokrete pacijenta na silu, sve dok ne vidite da je u opasnosti da se povredi;
- ne stavljajte joj ništa u usta, uključujući lek ili tečnost;
- ostanite sa pacijentom sve dok napad ne prođe ili dok ne dođe medicinsko osoblje.
Kada zvati Hitnu pomoć?
Službu hitne pomoći ćete odmah pozvati ukoliko znate da je osoba trudna ili da ima dijabetes, ako se napad dešava u vodi ili ako napad traje duže od 5 minuta.
Hitnoj medicinskoj službi ćete se obratiti i ako se osoba nije osvestila nakon završetka napada ili ako je prestala da diše.
Tipovi epileptičnih napada
Iako mnoge vrste repetitivnih napada mogu predstavljati neurološki problem, lekar treba da utvrdi da li je to epileptični napad ili ne.
Generalizovani napadi. U ovoj vrsti napada, svi delovi mozga (korteksa) su uključeni. Ponekad se ova vrsta napada naziva “grand mal“.
Osoba koja doživi takav napada može ječati, plakati ili ispuštati neki drugi zvuk. Pacijent će, takođe, biti ukočen nekoliko sekundi (do jednog minuta), a potom će imati ritmičke kretnje u udovima. Ovi pokreti se polako usporavaju pre zaustavljanja.
Oči su uglavnom otvorene.
U toku napada izgleda kao da pacijent ne diše i da mu koža dobija plavkastu boju.
Nakon toga može uslediti period dubokog, bučnog disanja.
Povratak svesti je postepen, a pacijent će biti zbunjen nekoliko minuta (do jednog sata).
Uobičajeno je da osoba ne može da kontroliše uriniranje.
Svakako, osoba se oseća zbunjeno i čudno nakon generalizovanog napada.
Parcijalni ili fokalni napadi. U toku ovih napada uključen je samo jedan deo mozga, pa je pogođen samo jedan deo tela. U zavisnosti od dela mozga koji ima abnormalnu električnu aktivnost, simptomi mogu varirati.
Ako je uključen deo mozga koji kontroliše kretanje ruke, onda samo ruka može pokazati ritmično kretanje i konvulziju.
Ako su u pitanju druge oblasti mozga, simptomi mogu uključivati čudne senzacije poput nekakvog punog osećaja u želucu ili poput podrhtavanja usana (trese se vilica).
Ponekad osoba sa parcijalnim napadom doživi oduzimanje jednog dela tela, oseća se nemoćno (osakaćeno).
Odsutnost ili “petit mal” napad. Ovakva vrsta napada je najčešća kod dece. U toku ovakvog napada osoba gubi osećaj svesti i zuri u prazno, ima ukočen pogled. Može biti prisutno i ponavljajuće drhtanje tela, tj. tresenje ili neki drugi mali pokreti.
Ovi napadi su obično kratki i traju samo nekoliko sekundi. Kod nekih ljudi se može pojaviti više ovakvih napada u toku dana.
Šta izaziva epilepsiju kod dece?
Mnogi različiti poremećaji u mozgu mogu biti povezani sa epilepsijom.
Kod nekih pacijenata sa epilepsijom taj poremećaj je urođeni, dakle, dete se rodi sa predispozicijom da ima epilepsiju. Kod drugih pacijenata, epileptični poremećaj je stečen zbog oštećenja mozga koje se desilo nakon rođenja.
Urođena epilepsija može biti rezultat genetske predispozicije. Jednostavno, dete se rodi sa genom koji je odgovoran za epileptični poremećaj.
Alternativno, kongenitalna epilepsija može biti rezultat faktora koji ometaju razvoj mozga tokom gestacione faze, što dovodi do oštećenja mozga.
Kod stečenih epileptičnih poremećaja, oštećenja mogu nastati u trenutku rođenja. Na primer, postoji slučaj novorođenčadi koja imaju deprivaciju kiseonika tokom rađanja. Ili slučaj dece koja su prevremeno rođena i kod kojih se pojavilo intrakranijalno krvarenje.
Do oštećenja mozga može doći i u bilo kom trenutku nakon rođenja. Na primer, epilepsija može biti posledica komplikacija infekcija u mozgu (meningitis, encefalitis) ili povrede glave sa oštećenjem mozga, potom tumori na mozgu ili intrakranijalno krvarenje.
Da li su napadi štetni u velikoj meri po decu?
Trenutno nema indikacije da će kratkotrajni napadi dovesti do oštećenja na mozgu.
Međutim, produženi napadi, posebno generalizovani tonično-klonični napadi, u nekim slučajevima, mogu dovesti do oštećenja mozga, ali se to veoma retko dešava.
Kako se leči epilepsija kod dece?
Glavni način lečenja jesu antiepileptički lekovi koji su efikasni u kontrolisanju napada kod 70-80% dece sa epilepsijom. Postoji više vrsta lekova protiv epilepsije. Pošto su određeni lekovi mnogo bolji za neke vrste napada, lek treba da izabere lekar koji je dobro upoznat sa vrstama lekova i sa konkretnim slučajem.
Ako je moguće, dete treba proceniti u centru specijalizovanom za epilepsiju. Ako to nije izvodljivo, obično pedijatrijski neurolog poznaje epileptičke poremećaje kod dece, pa se treba njemu obratiti.
Kada lekovi protiv epilepsije ne uspevaju da kontrolišu napade, pacijentu se može pomoći operacijom.
