Diskus hernija je danas, nažalost, jedna od čestih zdravstvenih tegoba koja prati savremenog čoveka. Ovaj neugodan fenomen, koji u akutnim i ozbiljnim slučajevima može da izazove jak bol i vrlo neprijatan osećaj mnogima u velikoj meri narušava kvalitet života, remeti ih u normalnom svakodnevnom funkcionisanju i čini da se osoba oseća nesrećno, nezadovoljno i neraspoloženo.
Oko problema sa diskus hernijom su ispričane raznorazne priče, a dosta je onih koje su neutemeljene na naučnim osnovama i poizvod su pukog laičkog nagađanja. Zbog toga često dolazi do dezinformacija o tome kako diskus hernija uopšte nastaje, kakva je to vrsta povrede i da li je uopšte u pitanju povreda, da li se može lečiti i na koji način, postoje li prirodni metodi za ublažavanje tegoba i tako dalje.
‘Mit’ o diskus herniji
S obzirom da je diskus hernija prilično čest zdravstveni problem u moderno doba i da veliki broj pacijenata, naravno, želi da se reši ovog problema na prirodan način i to u najkraćem mogućem roku, internet je preplavljen širokim spektrom različitih (dez)informacija koje se odnose na povrede diska i njihovo tretiranje.
Jedan od ‘mitova’ vezanih za ovo stanje koji se najčešće provlači među pacijentima jeste to da je diskus hernija neizlečiv fenomen, da se to stanje može tu i tamo olakšati, no da je u suštini doživotno. Ovo shvatanje je toliko rašireno i opšteprihvaćeno kao takvo, da puno ljudi jednostavno prihvata diskus herniju kao način života i prestaje da se u bilo kakvoj značajnijom meri bavi svojim problemom u cilju konačnog olakšanja tegoba.
Istina je da diskus hernija uopšte nije zdravstvena tegoba sa kojom se morate nositi čitavog života od trenutka kada do neke povrede diska dođe.
Upaljeni disk nije doživotno stanje i u stručnim krugovima je veoma lepo dokumentovano da je taj problem izlečiv. Pokušaćemo da objasnimo o čemu se radi, služeći se podacima koji potiču iz naučnh studija posvećenih rešavanju problema vezanih za diskus i njegovo lečenje. Neke hipoteze ili podaci možda neće biti u skladu sa onime što pojedini lekari govore ili se neće slagati sa nekim od popularno upotrebljavanih metodama lečenja.
Ovaj vodič je informativnog karaktera i primarno se odnosi na razumevanje i tretiranje lumbalne diskus hernije, koja je najčešći oblik stanja; neki koncepti o kojima ćemo pričati mogu da se primene i na nešto manje učestale primere povreda i upale vratnih diskusa i diskusa gornjeg dela kičme.
KRATAK ‘UVOD U ANATOMIJU’ LUMBALNOG DISKA
Lumbalni deo kičme je baš onaj koji današnjem čoveku zadaje najviše problema, koji najčešće nastaju kao posledica savremenog načina života usled kojeg kičma slabi. Stalno sedimo i krivimo leđa na neudobnim stolicama, za računarom, u automobilu i tako dalje. Mišići koji pridržavaju kičmeni stub slabe i opuštaju se; kičma ostaje nezaštićena i bez podrške, pa i sklonija povredama.
Nagli pokreti, dizanje teškog tereta neprimerenog pojedincu, loše držanje, preveliko fizičko iscrpljivanje svake vrste, bilo da su u pitanju teški poslovi ili neka slobodna aktivnost i još mnogo drugih razloga može da se poveže sa nastankom problema vezanih za lumbalnu kičmu; o tome ćemo detaljnije govoriti u nastavku.
U svakom slučaju, lumbalni pojas je često izložen povredama i u opasnosti da nam se dogodi upravo – diskus hernija.
Lumbalna kičma se sastoji od pet pršljenova, sa takozvanim diskovima koji su smešteni između svaka dva pršljena i čija je glavna svrha amortizacija; bez takvih diskova kičma ne bi mogla da bude fleksibilna, kosti bi se lakše trošile, da ne spominjemo koliko bi nešto tako bilo bolno i kratkog veka.
Kičma je, koliko god nam nekad delovala krhko i slabo, jedan uistinu prefinjen složeni mehanizam koji trpi izuzetno velika opterećenja i igra ulogu nosećeg stuba čitavog našeg tela. Zato je ne treba zapostavljati i važno je da joj posvetimo posebnu pažnju i negu.
Anatomija kičmenog stuba
Međupršljenski diskovi su, dakle, amortizeri naše kičme. Oni su precizno uklopljeni u prostore između svakog pršljena i sastoje se od jezgra, koje je građeno od meke mase kompozicije nalik pasti za zube, lociranog u samom središtu svakog diska, i fibroznih prestenova izgrađenim od hrskavice, koji ga okružuju. Prstonovi su hrskavičasto tkivo kružnih vlakana, anulus fibrosus, a njihov prirodni ‘dizajn’ i smer same kružne građe su takvi da ih čine neverovatno čvrstim i izdržljivim.
Dužinom cele naše kičme proteže se izuzetno dugačak, snažan ligament, ligamentum longitudinale posterius koji je povezan sa svakim od pršljenova i igra dvostruko važnu ulogu u građi našeg tela. Ovaj dugi ligament štiti sam kičmeni stub sa jedne strane, a sa druge ograničava pokret spinalne fleksije, odnosno savijanja kičme. Na taj način on sprečava naše telo da se previše istegne unapred i na taj način povredi kičmu.
Vrste povrede diska
Različiti termini su često pobrkani kada govorimo o problemima vezanim za diskove kičme, pa ćete tako često naići na termine ispupčenja, oticanja, iskliznuća, pomeranja, hernije i tako dalje. To se ne dešava samo među laicima, već i među stručnjacima, pa tako jedan radiolog može za određeni problem koristiti jedan termin, a njegov kolega neki drugi. Pokušaćemo da pojednostavimo terminologiju i razlučimo razliku između nekoliko osnovnih problema sa diskusom.
Ispupčeni disk je pojam koji se odnosi na stanje u kome materijal diska izlazi izvan njegovog normalnog prirodnog opsega. Međutim, to ne mora nužno da bude posledica neke povrede ili da predstavlja problem; neke osobe imaju ispupčene diskove od rođenja i za njih se može reći da je u pitanju ‘normalan’ disk. Hernija diska je nešto drugo; to je situacija u kojoj materijal diska izlazi van normalnog anatomskog opsega, ali je ovaj fenomen praćen i povredom hrskavičavih prstenova diska. Osim ova dva najčešća pojma, čućete i pojmove poput pucanja, isturenja i mnogih drugih. Ovde se nećemo baviti analizom terminologije, nego ćemo se fokusirati na osnovni koncept.
UZROCI NASTANKA DISKUS HERNIJE
Uzroci diskus hernije se svi zasnivaju na nekom vidu povrede kičme. To su preterano intenzivne mehaničke radnje ili neki spoljni faktori koji izazivaju nagli i preveliki ili neadekvatan pritisak na kičmeni stub. Često naprezanje kičme iz ovog ili onog razloga može da dovede do nastanka diskus hernije, ma kako da ste u dobroj fizičkoj kondiciji, ali pravovremena briga o kičmenom stubu, što se zapravo odnosi na generalnu brigu o opštem fizičkom stanju sopstvenog tela, može da predupredi nastanak mnogih problema sa kičmom, pa tako i diskus hernije.
“Bole me leđa”, sigurno je rečenica koju ste čuli milion puta i to od osoba različitih zdravstvenih stanja i fizičkih predispozicija, nezavisno od pola, a često i uzrasta; verovatno ste je i sami izgovorili puno puta. Zbog čega sve dolazi do ovog stanja?
Repetativna fleksija – Repetativna fleksija, odnosno čest pokret savijanja kičme može dovesti do nastanka diskus hernije i drugih problema sa kičmom, posebno lumbalnim pojasom. Čest ponavljajući pokret savijanja unapred ili grbljenja u položaju sedenja postepeno guraju lumbalne diskove u pravcu savijanja i vremenom ih oštećuju, jer to nisu položaji prirodni za kičmu. Takođe, hernije nastaju i kao posledica položaja u kome je donji deo kičme zaokrugljen, što se takođe često dešava kod nepravilnog sedenja; diskovi nekada ne mogu da izdrže takav pritisak i dolazi do povređivanja, odnosno nastanka oštećenja koja zovemo hernije.
Hiperekstenzija – Hiperekstenzija ili preterano istezanje kičme dovode do iste vrste oštećenja kao i učestalo repetativno savijanje previše unapred. Ovaj pokret se odnosi na drugu krajnost, odnosno istezanje kičme previše unazad, a još je veći rizik za nastanak povrede ukoliko se pokret vrši uz neko opterećenje. Takva mehanička radnja može da dovede do toga da sam pršljen ‘uštine’ disk i tako izazove ‘kidanje’ tkiva prstenova diska.
Trauma – Iznenadni siloviti pokreti izazivaju traume koje mogu dovesti do oštećenja diska i nastanka hernije. Kada se kičma nalazi u neutralnoj, prirodnoj poziciji, ona je u stanju da izdrži izuzetno veliki protisak. Međutim silovit kinetički pritisak, poput cimanja koje nastaje prilikom naglog kočenja automobila ili podizanja preterano velikog tereta, predstavljaju silu koju kičma nije dizajnirana da podnese, te ovakve situacije takođe mogu da dovedu do nastanka diskus hernije.
Uvrtanje – Mada nam se nekad čini da je rotiranje leđa i kičme olakšavajuća radnja, ovaj pokret je zapravo jedan od najagresivnijih i najštetnijih po kičmeni stub. Prirodno, naša kičma uopšte nije napravljena da se okreće u velikom luku i ne može da podnese veliku rotaciju, čak i kada naizgled tako deluje. Često uvrtanje kičme oštećuje spojeve pršljenova i diskove, te isto može da dovede do nastanka problema.
DIJAGNOSTIKA I SIMPTOMI
Pre nego što se započne program tretiranja hernije diska, neophodno je uspostavljanje precizne dijagnoze određene povrede. Međutim, problemi sa leđima i kičmom danas su toliko česti i zbrkani, tako da je jedini način za postavljanje vrlo konkretne dijagnoze korišćenje prilično skupih tehnika. Bol koji potiče od povrede diska se često meša sa lumbalnim sindromom i uobičajene metode dijagnostike često nisu toliko korisne; stanje se proverava time da li se bol širi niz noge.
Međutim, bol koji potiče od hernije diska ne mora nužno da se proteže kroz noge. Zapravo, postoji dosta slučajeva u kojima hernija diska ne izaziva apsolutno nikakav bol, čak i kada su hernije/oštećenja ogromna. Ukoliko sumnjate na povredu diska, najbolja varijanta je da uradite MRI ili CT sken lumbalne kičme.
Hernije diska nekada se mogu pokazati na snimcima kičme ljudi koji nemaju nikave simptome problema i ne sumnjaju na postojanje ovakvog stanja. Međutim, ako osećate bol u predelu vrata ili kičme, a on se spušta niz ruku ili nogu ili je praćen trnjenjem, mravinjanjem i osećajem slabosti, trebalo bi da potražite lekarsku pomoć. Isto se savetuje i u slučaju da ste imali neku povredu leđa za koju možda ne smatrate da je preterano invazivna i koja vam nije uzrokovala neke veće probleme. Navodimo koji su najčešći simptomi koji mogu ukazivati na prisustvo diskus hernije.
Bol u ruci ili nozi – U slučaju kada je prisutna hernija diska u lumbalnom delu, pacijenti najčešće osećaju najintenzivniji stepen bola u predelu butina, gluteusa i listova, a nekada bolna senzacija može da zahvata i stopalo. Ukoliko je disuks hernija vezana za vratne pršljenove, bol je obično najintenzivniji i predelu ramena i ruke. Intenzitet bola se može pojačati prilikom raznih varijanti ‘cimanja’ kičme, poput kašljanja, kijanja ili zauzimanja određenih položaja kičme.
Utrnulost, mravinjanje i slabost mišića – Osobe koje pate od diskus hernije često se žale na osećaj utrnulosti ili strujanja, mravinjanja i nelagodnosti u delovima tela koje opslužuju nervi pogođeni diskus hernijom. Osećaj slabosti u mišićima je takođe čest simptom povrede diska; mišići koji su povezani sa afektiranim nervima imaju tendenciju da slabe, što može dovesti do problema u hodu ili podizanju i držanju predmeta.
LEČENJE HERNIJE DISKA
Diskus hernija nije neizlečivo stanje i postoji dosta načina da se do potpunog oporavka stigne prirodnim putem. Pravilno držanje, vežbanje i ishrana u velikoj meri mogu da doprinesu oporavku, a pored toga se pristupa i kiropraktičkim metodama, elektronskoj stimulaciji mišića, a u ozbiljnijim slučajevima može da se sprovede i operativni zahvat.
Postoje i praktične metode za trenutno olakšavanje bolova, poput upotrebe medikamenata i primene hladnih i toplih obloga.
Opšti saveti
Pokretljivost i pravilan položaj kičme su preduslov za oporavak i odlična preventiva. Vrlo je važno da osvestite predeo kičme i naučite šta joj najviše prija. Jedan od poslednjih trendova u rešavanju brojnih problema kičme koji nastaju kao posledica sedenja na poslu jeste korišćenje ergonomski dizajniranog nameštaja i stolova za stajanje.
Generalno, važno je da često menjate položaj tela, umesto da neprekidno sedite. Ustajte i šetajte se s vremena na vreme, makar i kratko. Ukoliko imate uslova da legnete i ispružite se, tim bolje.
- Ne pokušavajte da sedite u fiksiranom ‘najboljem’ položaju za kičmu, jer on zapravo i ne postoji, a istraživanja su pokazala da je konstantno pomeranje i menjanje položaja zapravo mnogo zdravije za kičmu, čak i kada su položaji koje zauzimate tom prilikom lošiji od idealnog držanja uspravljene kičme;
- Pokušajte da kičmu držite u neutralnoj poziciji. To znači da zategnete glutealne mišiće, uspravite grudi i zategnete mišiće abdomena. Pokušajte da održavate takav položaj tokom većeg dela dana; mišići će vas verovatno malo boleti pre nego što se priviknu, ali ovakva pozicija je neutralna za kičmu i pomaže da problemi hernija brže prođu, budući da sprečavaju dalje oštećivanje diksova;
- Istežite kičmu laganim, neinvazivnim pokretima, poput istezanja preko pilates lopte ili vešanja o šipku ili švedske lestve. Ovi položaji umanjuju pritisak na međupršljenski prostor u kraćim vremenskim intervalima i tokom dužeg vremena primene mogu da pomognu da se diskovi brže izleče i vrate u prirodno stanje;
VEŽBE ZA DISKUS HERNIJU
U cilju izlečenja povređenog diska, odnosno diskusa hernije, neohodno je izgraditi adekvatnu mišićnu kondiciju i snagu, u nogama, abdomenu i leđnim mišićima. Ako ste se pitali zašto se sportisti generalno brže oporavljaju od ovakvih povreda, tajna je upravo u dobroj mišićnoj spremnosti; kako se gradi snaga mišića, sve je manje stresa kojem podležu diskovi kičme.
Ako adekvatno vežbate i ojačate mišićnu strukturu tela, oslobodićete kičmu nepotrebnog pritiska i omogućiti diskovima da brže i lakše zacele.
- Neke sportske discipline regularno zahtevaju i specifičan program vežbanja, namenjen prevenciji povreda lumbalne kičme i nastanka problema poput diskus hernije. Recimo, biciklizam je sport potpuno neprijateljski naklonjen čovekovoj kičmi, te profesionalni biciklisti obavezno praktikuju i posebno prilagođen program vežbanja koji će zaštititi njihovu kičmu od povreda koje mogu da nastanu kao posledica provođenja previše vremena u neprirodno savijenom položaju kakav je tipičan za ovu disciplinu;
Vežbe za jačanje mišića nogu, abdomena i kičme možete da praktikujete kod kuće ili u teretani i za to vam nisu potrebni neki specijalni rekviziti ili skupa oprema. Ove vežbe se mogu prilagođavati svim pacijentima i mogu puno da doprinesu zdravlju kičme. Evo koje su vežbe u pitanju i kako funkcionišu.
Mrtvo dizanje – Mrtvo dizanje je najefikasnija vežba za jačanje mišiće grupe erector spinae koji podržavaju kičmeni stub i zahvaljujući kojima stojimo uspravno. Spinalni erektori, podizači kičme, imaju zaštitnu funkciju i zbog toga je jačanje tih mišića ključno u tretmanu diskus hernije, ali i svih ostalih problema sa bolovima u leđima. Ova grupa mišića je toliko značajna jer radi u svakom trenutku. Pravilno izvođenje vežbe mrtvog dizanja takođe uči pravilnom kretanju iz kukova koje će unaprediti kvalitet svakodnevnih aktivnosti. Ukoliko imate snažne kičmene mišiće, neće vam biti teško da se sagnete da pokupite nešto, na primer.
Napomena: Postoje različita mišljenja o učinku mrtvog dizanja za kičmu, budući da mnogi tvrde da je vežba preterano agresivna za leđa; istina je da ona zaista opterećuje kičmu, ali je opterećuje na dobar način. Vremenom se telo navikava na taj pokret, kosti jačaju i njihova gustina se povećava, kako bi telo imalo adekvatan odgovor na stres kojem ga izlažete. Nemojte se bojati mrtvog dizanja, nego ga izvodite pravilno i obavezno se posavetujte sa stručnjacima. Nema potrebe da koristite velike težine, već one prilagođene vašoj kondiciji, vašem zdravstvenom stanju i situaciji sa leđima;
Plug – Plug sa opterećenjem je izuzetna vežba koja jača čitavo telo, uz poseban naglasak na aktivnost abdominalnih mišića. Istovremeno će vas naučiti kako da izometrijski koristite mišiće abdomena, što je važno ne samo za osnaživanje tela zarad oporavka od diskus hernije ili drugih tegoba vezanih za leđa, nego i za aktivnosti u svakodnevnom životu. Plug može da se izvodi sa i bez opterećenja; tegovi za leđa su idealan metod za stvaranje većeg otpora u vežbi, a postavljaju se na donji deo leđa. Sve što je potrebno jeste da se postavite u zategnutu poziciju pluga i zadržite položaj oko pola do jednog minuta. Vežbu, naravno, možete da radite i bez tegova, a težinu možete dodati ili povećavati vremenom, kako vam telo bude snažnije.
Trbušnjaci – U principu, plug je sasvim dovoljna vežba za jačanje takozvanih core mišića, odnosno mišića trupa. Slobodno možete da dodate i druge varijante vežbi za jačanje trbušnog zida, s tim što je važno da menjate vežbe i fokusirate se na one koje će vaše mišiće jačati kontinuirano. Stalno ponavljanje istih vežbi na kraju će samo dovesti do stagniranja; neće vam napraviti štetu, ali nećete imati ni progres. Dobar izbor vežbi za abdomen i za diskus herniju su pas-ptica i trbušni vakuum. Izbegavajte pregibe sa opterećenjem, jer oni dovode kičmu u neugodan, zaobljeni položaj i ne doprinose zdravlju kičme u poređenju sa ostalim vežbama.
Čučnjevi – Čučanj je neprikosnoveni ‘kralj’ svih vežbi, jer se u našim nogama nalazi prava mašinerija za kretanje našeg tela. Čučnjevi efikasno izgrađuju mišiće nogu, a pravilno izvođenje pomaže da naučimo kako da se krećemo i kako da koristimo te jake mišiće u svoju korist. Baš kao što je slučaj sa mrtvim dizanjem i za čučnjeve se često priča kako preterano opterećuju kičmu i vode povredama. U tome svakako ima istine, ali samo ako se vežbe ne rade pravilno, ako se koriste neprilagođeni tegovi i tako dalje. Postoji više varijanti čučnjeva, a izvode se i sa i bez opterećenja. Za početak radite obične čučnjeve, a teret povećavajte progresivno.
Napomena: Kod izvođenja čučnjeva je jako važno da zauzmete pravilan položaj i da ne krivite leđa, tako da se zaoble kada se spuštate. Svaki pojedinac ima neznatno drugačiju anatomiju karlice i kukova, pa je tako nekim osobama lako da izvedu duboki čučanj bez zaobljivanja kičme. Važno je da ste u dobroj formi i da ste fleksibilni. Duboki čučanj je najbolji za jačanje leđa, a takav pokret će vam jasno staviti do znanja u kom se stanju vaši leđni mišići nalaze; ako ne možete da se spustite dovoljno, to samo znači da su vam mišići leđa slabi i da treba da ih jačate. Počnite bez tegova, a opterećenje povećavajte kako budete osećali da vam telo dozvoljava.
Ovo je nekoliko bazičnih vežbi koje su ključne za jačanje mišićnog sistema od izuzetnog značaja za zdravlje kičme, pa tako i za lakši oporavak od problema kakv je diskus hernija. Svaka od ovih vežbi ima svoje varijante i stepene intenziteta i nikako ne treba da ih izvodite kada je bol u leđima izrazito jak i stanje akutno. Najbolje je da konsultujete stručno lice, koje će vam objasniti kada i koliko je poželjno da radite vežbe. Lekar vam može predložiti i neki poseban set vežbi prilagođen vašem trenutnom stanju, a mi smo dali nekoliko smernica i predloga.
Šta ne bi trebalo raditi?
Kada je reč o vežbama koje ne bi trebalo da radite, nikako se ne preporučuju vežbe koje podrazumevaju uvrtanje kičme, jer takav način vežbanja ili istezanja agresivno deluje na međupršljenski prostor i povređuje diskove. Neke od klasičnih vežbi koje preporučuju fizioterapeuti dekadama unazad takođe se prema nekim novijim studijama smatraju više štetnim nego korisnim. Na primer, često preporučivana vežba u kojoj pacijent privlači koleno ka grudima, u ležećem položaju, prema nekim mišljenjima dovodi kičmu u položaj duboke fleksije, koja je štetna, a samo maskira bol izazivajući lučenje ‘dobrih’ hormona u predelu donjeg dela leđa.
Svaki vid velikog napora koji vrši pritisak na kičmu treba izbegavati u stanju akutnog bola i to važi za svaki oblik bolova u leđima, pa tako i za diskus herniju. To nikako ne znači da ne treba da se krećete i budete aktivni, već samo da pazite da napor koji izvodite bude u granicama bola. Nemojte vežbati na silu i opterećivati se teškim tegovima, ako to ne možete da izvedete, jer na taj način ne dopuštate upali da se umiri.
Čim bol malo popusti, trebalo bi da se aktivirate. Obična šetnja, na primer, pomaže da se podstakne cirkulacija i pospešuje razmenu materija u telu, pomažući vašem organizmu da sprovede sve potrebne nutrijente u vaše povređene diskove. Na taj način su oni bolje snabdeveni i ishranjeni, pa će brže i zaceliti.
OPERACIJA DISKUS HERNIJE
Operacija diskus hernije je poslednja opcija, ukoliko ništa ne pomaže, a stanje pacijenta se ozbiljno pogoršava ili ako hernije diska oštećuju nerve cauda equina i pacijent gubi kontrolu nad bešikom. Nažalost, operacija diskus hernije se prečesto sprovodi bez realne potrebe. Proces obično polazi od prepisivanja lekova protiv bolova, preporuke da se prekine sa vežbanjem i treniranjem, a onda da se nakon izvesnog perioda pristupi operativnom zahvatu, ako ništa od ovoga nije rešilo problem.
Veliki broj operativnih zahvata, poput disektomije, rešava probleme sa skijatičnim nervom, išijas, a ne sam bol u kičmi. Bol koji pacijent oseća u predelu leđa kada ima diskus herniju potiče od zapaljenja, odnosno hemijske reakcije koja se odvija u samom disku, kada se on ošteti. Pulpa nukleusa diska postoji u njemu od samog rođenja čoveka i tretira se kao strano telo ako dođe u kontakt sa drugim tkivima, što se događa kod hernija.
Hernije diska su veoma česta tegoba i zapravo često nisu toliko ozbiljan problem. Čak i velike hernije se mogu efektivno izlečiti i imaju dobru prognozu i bez operacije. Konzervativni fizioterapeutski pristup često će imati sasvim povoljan ishod, a uz to nas uči kako da se pravilno krećemo i izgradimo čvrst mišićni sistem koji će podržavati kičmu. Operacija može imati puno komplikacija i permanentna je.
Da li je operacija diskusa efektivna?
Nažalost, ovaj zahvat zapravo uopšte nije toliko delotvoran u lečenju diskus hernije. O neadekvatnosti takve operacije svedoče ustaljeni pojmovi poput neuspešne operacije leđa, FBSS – Failed Back Surgery Syndrome i FBS – Failed Back Syndrome. Čak i pojedine specifične operacije imaju nezvanične nazive vezane za loš ishod. U većini slučajeva, operacija je efektivna jedno ako je reč o ekstremno velikim hernijama koje pritiskaju koren nerva i izazivaju strašno velike bolove. Ishod operacije može da poboljša stanje pacijenta u toj meri da ga reši nepodnošljivih bolova izazvanih pritiskom na skijatički nerv.
Operacije manjih hernija i hernija koje ne pritiskaju nerve obično nemaju značajno pozitivan učinak, zato što bol kod diskusa hernije potiče od hemijske iritacije i zapaljenskog procesa. Operacija diskus hernije obično rešava samo problem bolova u nozi i išijas. Glavni prioritet operacije leđa jeste da otkloni pritisak na nerv pre nego što nastanu njegova trajna oštećenja.
Moguće komplikacije
Svaki vid operacije koji uključuje odstranjivanje diska ili dela diska imaće problematičan efekat na druge međupršljenske diskove u tom delu kičme. Diskovi zajedno funkcionišu kao amortizacija kičme, pa kada se jedan ukloni ili izmeni, veći stres će biti prenesen na ostale diskove. To vremenom oštećuje druge diskove i slabi ih, pa se na kraju i oni mogu upaliti i formirati hernije. Jedini način da se to spreči jeste da se aktivno radi na jačanju mišićnog sistema, posebno erector spinae i mišića abdomena. U nekim slučajevima, operacija može da pogorša stanje. Evo koji su rizici operacije diskus hernije.
- Izuzetno retko dolazi do trajnog oštećenja nerva i paralize;
- Često dolazi do preterane izgradnje tkiva ožiljka, koje može da vrši pritisak na koren nerva i izazove snažniji bol nego što je bio prisutan pre operacije. To obično vodi nastanku hroničnog išijasa, koji može da otkloni samo riskantna operacija;
- Povećan bol u leđima;
- Ponovno formiranje hernija;
- Postepeno slabljenje ostalih diskova kičme;
- Krvarenje i nastanak infekcije;
OPŠTI SAVETI I NAPOMENE
Za kraj ćemo ukratko sumirati neke od najvažnijih stavki koje bi trebalo znati ukoliko imate problema sa diskus hernijom. Sve što smo izložili su podaci korisni za informisanje o datom problemu i služe isključivo tome da vam daju izvesnu sliku o diskus herniji i načinu tretiranja ovog neugodnog stanja.
- Konsultujte stručno lice u cilju uspostavljanja precizne dijagnoze;
- Trudite se da kičmu držite u neutralnom položaju što veći deo dana, savijajte se iz kukova radije nego da polukružno krivite kičmu;
- Počnite rehabilitaciju programom vežbi koje će ojačati mišićni sistem potreban da podrži vašu kičmu, ne budite inertni i redovno šetajte i obavljajte normalne aktivnosti;
- Konzumirajte balansiranu hranu, obogaćenu vitaminima i mineralima i unosite dovoljno tečnosti;
