Bol u krstima, ledjima – simptomi, uzroci i lečenje

Bol u krstima, odnosno bol koji je skoncentrisan u lumbalnoj regiji leđa (to je donja regija leđa), smatra se jednim od najučestalijih oblika bolova koji su prisutni kako među ženskom, tako i među muškom populacijom. Pojavi i razvoju ove vrste bola, koji se stručno naziva lumbago, izloženi su doslovno svi, bez obzira na starost ili telesnu konstituciju (visinu, kilažu i slično).

Ipak, postoje osobe kod kojih je rizik od nastanka i od razvoja bola u krstima znatno izraženiji neko kod ostalih. To su uglavnom osobe koje su u okviru obavljanja svog posla prinuđene da dugo stoje ili da prave pokrete u okviru kojih vrše opterećenje leđnih mišića i ligamenata.

Konkretno, misli se na frizere, konobare, kuvare, kao i na hirurge ili stomatologe. Osobe koje su u okviru obavljanja svog posla prinuđene da dugo sede i da ne menjaju položaj tela, takođe izlažu naporu svoje leđne mišiće i svoje ligamente i tako razvijaju rizik od nastanka bola u krstima (to su recimo vozači motornih vozila, ljudi koji rade za računarom i svi drugi koji u okviru obavljanja svog posla dugo sede).

Pojedini periodi u okviru kojih nastupaju promene u organizmu, kao što je recimo period trudnoće, takođe utiču na porast rizika od nastanka i od razvoja bola u krstima.

Postoje i brojni drugi faktori koji se definišu kao uzroci nastanka i razvoja bola u krstima, a u zavisnosti od uzroka koji je doveo do pojave bola u krstima, razlikuje se i intenzitet bola, kao i vrste simptoma koji se manifestuju udruženo sa bolom.

Od uzroka nastanka i razvoja bola u krstima, zavisi i trajanje prisustva bola. Tako na primer pojedini uzroci mogu uticati na pojavu trenutnog bola u krstima koji spontano prolazi i koji ne zahteva pristupanje lečenju, dok druge vrste uzroka mogu uticati na pojavu, odnosno na razvoj hroničnog bola u krstima koji se mora lečiti.

Cilj ovog teksta, jeste da vas upozna sa simptomima na osnovu kojih možete prepoznati bol u krstima (lumbago), ali i sa uzrocima nastanka i razvoja ovog bola i sa metodama njegovog saniranja, odnosno lečenja.

Simptomi bola u krstima

Simptomi bola u krstima, u zavisnosti od uzroka koji je uticao na njihov nastanak, mogu se razvijati naglo ili postepeno i mogu biti trenutni ili dugotrajni.

Manifestacija trenutnih simptoma, najčešće prestaje nakon nekoliko dana od trenutka nastanka, dok manifestacija dugotrajnih simptoma može trajati mesecima, pa čak i godinama.

loading...

Konkretno, ovo su simptomi kroz koje se može prepoznati i definisati bol u krstima:

– Pojava blagog do intenzivnog bola u lumbalnoj regiji leđa: Bol može nastati naglo, bez predhodne najave, ali se može razvijati i postepeno. Ukoliko se bol pojavi naglo, uglavnom je definisan kroz jači intenzitet i može se opisati kao oštar bol koji postaje naglašeno izražen pri određenim pokretima kao što su savijanje tela, naginjanje na stranu, sedanje ili ustajanje. Ukoliko se bol razvija postepeno, u početku je izražen kroz blag, jedva primetan intenzitet, ali kasnije postaje primetno izražen i počinje da ometa otpornost tela, odnosno otpornost leđnih mišića i leđnih ligamenata na savijanje, naginjanje, sedenje ili ustajanje. Period od 3 do najviše 7 dana, uglavnom je dovoljan kako bi se u toku razvoja bola definisao maksimalan intenzitet bola.

Kašljanje, kijanje, nagli okreti ili trzaji tela, predstavljaju trenutke u kojima se bol u krstima naglo pojačava. Konkretno, većina pacijenata tvrdi da u takvim trenucima oseća kao da ih neko nožem ubada u leđa.

U stanju mirovanja, intenzitet bola se smanjuje, ali bol i dalje ostaje prisutan i posebno je izražen u toku noći i ujutru neposredno nakon buđenja.

Često se dešava da osoba koja ima problem sa prisustvom bola u krstima jednostavno ne može da ustane ujutru iz kreveta ili da u toku noći ne može da se okrene u krevetu.

– Dolazi do smanjenja pokretljivosti: Konkretno, osoba koja ima problem sa prisustvom bola u krstima, ne može lako da ustane niti da sedne, ne može lako da potrči i ne može lako da čučne, da se savije, niti da se ispravi. Najveći problem nastaje onda kada osoba treba da se sagne kako bi se obula, kako bi zavezala pertle ili kako bi obula čarape. U takvim situacijama, bol u krstima pacijenti najčešće definišu kao “presecanje” kroz lumbalni deo, nakon kojeg ne mogu lako i jednostavno da se isprave i da se vrate u prvobitni položaj.

– Dolazi do pojačane osetljivosti leđa na dugotrajno sedenje ili na dugotrajno stajanje: Pri dugotrajnom sedenju ili stajanju, nastupa sve intenzivniji bol u krstima koji po prestanku aktivnosti, odnosno po promeni položaja prerasta u ukočenost.

– Dolazi do gubitka sposobnosti podizanja tereta: Osoba ne može da podigne teret teži od nekoliko kilograma i pri pokušaju podizanja takvog tereta, pokreće se razvoj intenzivnog bola u krstima.

– Dolazi do pojave spazma (grčenja) mišića u lumbalnoj regiji: Spazam nastupa pri pokretima, posebno pri naglim pokretima kao što su savijanje ili naginjanje tela, sedanje i ustajanje.

– Paralelno sa osećajem bola u krstima neretko se javlja i osećaj “užarenosti” mišićnog tkiva koje se nalazi u lumbalnoj regiji leđa.

Ukoliko se lumbago, odnosno bol u krstima ignoriše, ukoliko se ne leči i ukoliko se na njegovo prisustvo deluje suprotno od načina na koji bi trebalo da se deluje (ukoliko osoba pristupa podizanju tereta ili ukoliko se izlaže bilo kakvom obliku naprezanja u okviru kojeg se angažuju mišići leđa i ligamenti u lumbalnoj regiji), bol u krstima može se iskomplikovati i može prerasti u stanje koje se stručno naziva išijas.

Po nastanku, odnosno po razvoju stanja kakvo je išijas, bol u krstima počinje da se širi i zahvata regiju noge. Preciznije, bol se iz lumbalnog dela leđa “spušta” kroz butinu prema stopalu i može “stići” do kolena ili do malog prsta na stopalu. U tom slučaju, razvija se ukočenost noge i pacijent uz sve gore opisane simptome bola u krstima, počinje da oseća intenzivne bolove pri svakom načinjenom koraku (konkretno pri oslanjanju na petu ili na vrhove prstiju), pri pokušaju da potrči, pri penjanju uz stepenice i pri silaženju niz stepenice.

Uzroci bola u krstima

Uzroci nastanka i razvoja bola u krstima, uglavnom su definisani kao prisustvo stanja u okviru kojih je nastupilo istezanje mišića i ligamenata u lumbalnoj regiji leđa.

Takođe i stanja u okviru kojih je došlo do propadanja diskusa koji su smešteni između pršljenova kičme, kao i stanja koja se definišu kao bilo koji oblik zdravstvenog problema koji je vezan za kičmu, mogu doprineti i uglavnom doprinose nastanku i razvoju bola u krstima.

Konkretno, ovo su mogući uzroci nastanka i razvoja bola u krstima:

– Višesatno zadržavanje tela u nepravilnom položaju koje se kroz duži vremenski period ponavlja iz dana u dan: Ukoliko svakodnevno, više sati provodite tako što nepravilno stojite ili tao što nepravilno sedite, veoma je izvesno da će se kod vas razviti prisustvo bola u krstima. Pod nepravilnim stajanjem ili pod nepravilnim sedenjem, smatra se stajanje ili sedenje u okviru kojeg ste konstantno ili često blago do intenzivno nagnuti u napred ili na stranu.

– Podizanje teškog tereta: Pri podizanju teškog tereta, veoma često dolazi do naglog istezanja mišića i ligamenata lumbalne regije. Posledicu takvog istezanja, predstavlja pojava naglog nastanka i razvijanja bola u krstima.

– Prisustvo diskus hernije u lumbalnoj regiji: Diskus hernija u lumbalnoj regiji, definiše se kao stanje u okviru kojeg je nastupilo propadanje, tačnije pucanje diskusa koji je smešten iz dva pršljena lumbalnog dela kičme. Diskusi predstavljaju okruglaste pljosnate membrane ispunjene materijama gelaste strukture koje su smeštene između pršljenova i koje imaju zadatak da amortizuju pokrete kičme, odnosno da smanje trenje između pršljena i drugog pršljena, kao i između pršljena i okolnog tkiva. U neposrednoj blizini diskusa, nalaze se nervi koji imaju različite uloge i koji kontrolišu različite funkcije u organizmu. Kada dođe do propadanja, odnosno do pucanja diskusa, materije gelaste strukture se izlivaju iz diskusa i diskus gubi svoju ulogu. Samim tim, nastupa trenje između pršljenova, kao i između pršljenova i okolnog tkiva i dolazi do uklještenja nerava koji se nalaze u neposrednoj blizini diskusa. Kao posledica svega toga, nastaje i razvija se bol u lumbalnom delu leđa, tačnije bol u krstima, a neretko, nastaje i razvija se i ukočenost jednog donjeg ekstremiteta (jedne noge).

Do pucanja diskusa, može doći usled naglog i intenzivnog trzaja kičme (recimo prilikom saobraćajnog udesa), usled jakog udarca u lumbalni deo kičme, kao i usled podizanja velikog tereta u okviru kojeg se takođe stvara trzaj kičme.

– Povreda lumbalnog dela leđa: Različiti oblici povreda lumbalnog dela leđa, kao što su povreda koja nastaje pri jakom udarcu u lumbalni deo leđa ili povreda koja nastaje pri padu na leđa, mogu dovesti do nastanka i do razvoja bola u krstima.

– Trudnoća: Kao što smo i u uvodnom delu ovog teksta napomenuli, trudnoća je takođe jedan od veoma čestih uzroka nastanka i razvoja bola u krstima. Naime, u periodu trudnoće i to na samom početku trudnoće, dolazi do naglog porasta nivoa estrogena u organizmu žene. Visok nivo estrogena, između ostalog odražava se na smanjenje otpornosti mišićnog tkiva u čitavom organizmu, pa samim tim i u lumbalnom delu leđa. Samim tim, mišići postaju osetljivi i neotporni na istezanje. Međutim, kako u periodu trudnoće dolazi do širenja materice, neminovno dolazi i do širenja mišića u stomačnom delu, ali i u leđnom lumbalnom delu i kao posledica toga nastaje i razvija se bol u krstima. Kako trudnoća napreduje, tako se materica sve više širi jer plod koji se nalazi u unutrašnjosti materice postaje sve veći i sve teži. Srazmerno tome, vrši se sve veće opterećenje mišića u leđnom lumbalnom delu, mišići i ligamenti se istežu i bol u krstima postaje sve izraženiji.
Na svu sreću, ovakav oblik bola u krstima, počinje spontano da isčezava i u potpunosti prolazi posle perioda trudnoće, odnosno nakon porođaja.

– Prisustvo naprsnuća kičme: Do nastanka naprsnuća kičme, može doći usled povređivanja kičme (recimo usled jakog udarca u kičmu), ali i usled prisustva osteoporoze. Naprsnuća mogu biti toliko mala i neizražajna da često mogu ostati i neprimećena. Međutim i takva, minimalna naprsnuća kičme, mogu dovesti do nastanka i do razvoja bola u krstima.

– Prisustvo degenerativnih promena na kičmi: Degenerativne promene na kičmi, mogu nastati usled dugogodišnjeg držanja kičme u nepravilnom položaju, ali i usled prisustva različitih reumatoloških oboljenja u okviru kojih se kičma može u većoj ili u manjoj meri deformisati, odnosno iskriviti. Deformacije koje nastanu u lumbalnom delu kičme mogu dovest i najčešće dovode do pojave bola u krstima.

– Prisustvo tumora kičme: Neurinomi, meningeomi, gliomi, tumori kičmenih pršljenova, astrocitomi ili metastaze na kičmi, samo su neki od mogućih oblika tumora na kičmi. U prisustvu takvih tumora, kao jedna od posledica mogu nastati bolovi u krstima.

– Ponekad, mada veoma retko, bolovi u krstima mogu nastati i bez jasno definisanog uzroka. To se dešava najčešće onda kada osoba ima slabe mišiće u lumbalnom delu leđa i kada ne preduzima ništa po pitanju njihovog jačanja.

Dijagnostikovanje vrste bola u krstima

Dijagnostikovanje vrste bola u krstima, predstavlja korak koji predhodi procesu pravilno izabranih, odnosno određenih mera lečenja bola u krstima.

Dijagnostikovanje vrste bola u krstima, zapravo se odnosi na jasno i precizno utvrđivanje uzroka koji je doveo do nastanka i do razvoja bola. Proces dijagnostikovanja, započinje odlaskom kod fizijatra, koji na osnovu pregleda pacijenta nastoji da ustanovi tačan uzrok nastanka bola.

Ukoliko fizijatrijski pregled ne dovede do dovoljno jasnog zaključka o uzroku bola, potrebno je obaviti dodatne preglede.

Pod dodatnim pregledima, podrazumevaju se rendgensko snimanje lumbalne regije, magnetna rezonanca i snimanje električnih mišićnih impulsa (EMNG).

Tek kada se jasno i precizno dijagnostikuje vrsta bola u krstima, odnosno uzrok koji je doveo do nastanka i do razvoja bola, može se pristupiti pravilnom lečenju bola u krstima.

Lečenje bola u krstima

Lečenje bola u krstima, treba započeti odmah nakon jasnog i preciznog dijagnostikovanja uzroka bola. Proces lečenja, najčešće se odnosi na smanjenje fizičkih aktivnosti u okviru kojih se vrši opterećenje mišića i ligamenata lumbalne regije. Drugim rečima, potrebno je da osoba što češće odmara i to ležeći na što tvrđoj podlozi (dušeku) sa što tanjim jastukom. Pritom, osoba treba da leži tako što je okrenuta na bok sa nogama savijenim u kolenima.

Ležanje na leđima ili na stomaku, može da doprinese intenziviranju bolova.
Nakon odmaranja, osoba postepeno treba da se uključuje u fizičke aktivnosti i nikako ne sme da podiže ništa teško niti da pravi nagle pokrete.

Što se tiče lečenja koje se odnosi na upotrebu medikamenata, osoba treba da konzumira medikamente koji ispoljavaju anti-inflamatorno (anti-upalno) delovanje i medikamente koji ispoljavaju analgetsko delovanje (delovanje protiv bolova). Upotreba masti koje ispoljavaju antireumatsko delovanje, takođe je efikasna u procesu lečenja bola u krstima.

Ukoliko je osoba gojazna, u cilju bržeg i efikasnijeg lečenja bola u krstima, treba da se oslobodi viška kilograma, jer višak kilograma doprinosi stvaranju većeg opterećenja na mišiće i ligamente lumbalne regije.
Kada opisane mere lečenja dovedu do prestanka bola u krstima, kako se bol ne bi navratio, treba pristupiti jačanju mišića i ligamenata lumbalne regije.

Jačanje mišića i ligamenata, vrši se uz pomoć fizikalne terapije, uz pomoć terapije magnetima, uz pomoć terapije laserima ili uz pomoć ultrazvučne terapije.

Lagane i umereno zahtevne fizičke vežbe u okviru kojih se angažuju i jačaju mišići i ligamenti lumbalne regije, takođe mogu biti od koristi. Takve vežbe, potrebno je da se izvode u periodu od tri do četiri meseca od prestanka bola u krstima. U okviru ta tri ili četiri meseca, vežbe nije potrebno izvoditi svaki, već svaki drugi dan (tri do četiri puta nedeljno). Ono što je bitno naglasiti, jeste da tip vežbi treba odabrati u okviru konsultacije sa fizijatrom i da je njihovom izvođenju najbolje pristupiti uz nadzor fizioterapeuta. Na taj način, bićete sigurni da ste izabrali prave vežbe i da ih izvodite pravilno.

Ukoliko u pozadini bola u krstima stoji neki oblik zdravstvenog oboljenja, kao što je recimo diskus hernija, paralelno sa lečenjem bola u leđima, potrebno je lečiti i primarni oblik zdravstvenog problema u prisustvu kojeg se kao posledica razvio bol u krstima.

Ono što pomaže u lečenju diskus hernije jeste upotreba nekog od vitaminskih dotataka ishrani čiji je sastav baziran na koncentraciji vitamina B grupe, a posebno na koncentraciji vitamina B6. Neki od takvih vitaminskih dodataka su “Bedoxin” ili “Beviplex”. Naime, vitamin B6, kao i ostali vitamini B grupe, utiču na obnavljanje diskusa i deluju na umirivanje nerava na koje se vrši pritisak usled oštećenja diskusa. Samim tim, svi simptomi diskus hernije, pa tako i simptom koji se odnosi na prisustvo bola u krstima postaju izraženi kroz manji intenzitet.

Ono što takođe doprinosi ubrzanju i efikasnosti lečenja bola u krstima jeste plivanje. U toku plivanja, angažuju se, zatežu i jačaju svi mišići na telu, pa samim tim i mišići lumbalne regije leđa.

Plivanje je preporučljivo čak i ukoliko je uzrok prisustva bola u krstima predhodno pomenuti oblik zdravstvenog problema, diskus hernija.

Ukoliko je uzrok bola u krstima trudnoća, nije dozvoljeno konzumiranje bilo kakvih oblika medikamenata, niti praktikovanje terapija kakve su fizikalna terapija, terapija laserima ili bilo koji oblik terapije koji smo u okviru ovog teksta opisali.

Naime, lečenje bola u krstima koji je nastalo usled prisustva, odnosno trajanja trudnoće, treba da se zasniva na učestalom odmaranju organizma i na smanjenju fizičke aktivnosti.

U periodu neposredno nakon porođaja, odnosno u periodu dojenja, kada simptomi bola u krstima najčešće počinju spontano da isčezavaju, ali su još uvek u manjoj ili u većoj meri prisutni, u cilju njihovog potpunog eliminisanja takođe se ne sme koristiti terapija medikamentima, a u vezi terapije kao što je fizikalna terapija ili neki drugi oblik terapije koji smo u okviru ovog teksta opisali, potrebno je konsultovati se sa lekarom.

Ono što možete preduzeti u cilju lečenja bola u leđima u periodu neposredno nakon trudnoće, odnosno u periodu dojenja, jeste izvođenje laganih i umereno zahtevnih fizičkih vežbi.

Gubitak kilograma, takođe može doprineti ubrzanju isčezavanja simptoma bola u krstima u periodu nakon trudnoće.

Pritom, izbor vežbi koje će imati za cilj da vas u potpunosti oslobode simptoma bolova u krstima, najbolje je napraviti uz konsultaciju sa fizijatrom, a izvođenju vežbi najbolje je pristupati uz nadzor fizioterapeuta.

loading...
Loading...

Još zanimljivog sadržaja: